Mali virtuelni klub pesnika

[Joshua_Tree]

Here we are again...dearest
Do you smell that...
human stupidity?
Words,words,words...
can you catch them?
With that dizlled taste of geniality
Grand scene opened...all set up for you
And me as auditory...
the only person who can taste your'e skin
Youre moving so smoothly inside my brain
Catching my eye...but never soul of mine
Want to love me?
Who can stop you to do such a thing?
Those clothes that you undress...
are more unlike youre heart that you wear
Do you still catch those words...my love
You better do...cause you know that i'm not only your's
Cause you love that...beeing yours is just like...
Beeing myself...i wouldnt love that...
You know...everytime i see you swalow my words...i feel loved
Not to love...just to be loved
How easy it is...to picture human soul...and get inside that brain
To make him feel beeing loved...
I got to do that...m'lady
Cruel as world can be...will be my servant
And you...my wonderfull creature!

 

[svetovid]

Ovo je starinska priča
O ljubavi koja je pala
od smeha
na prvu reč
A ne na prvi pogled
kako to već danas biva
Ovo je istinita priča
o jednoj devojci
koja nikada nije morala
da se češlja
i jednom dečaku
koji je zaslužio
da nikada ne odraste
Samo da bude
drag i pošten
i da nikada
nikom
nigde
ne ostane
ni paru iskrenosti dužan
Što njemu nije
padalo teško
jer jednog dana Gospodnjeg
baš takav je rođen
Ovo je priča
o devojci koja je morala
da ode
Pomislićete
takvih priča ima mnogo
Ali ova se po svemu razlikuje
od svega što ste čuli
Jer nije ni zrno teška
ni suzu tužna
Ova devojka je umela
da prepliva more
da se preruši u gusara
da napravi dirižabl
od najdraže haljine na cvetiće
I sve to je naučio dečak
Jedne noći
naizgled sasvim obične
Dok je njihova ljubav
pravila savršene krugove
na fotografiji
večnočnosti.

Ovo nije puko uzvracanje komplimenta, nego iskreno dopadanje !!!

 

[Ognjena Mala...]

Mačka u boemskom društvu

Napolju je kišilo.
Ispod nastrešnice
stare kuće prekoputa,
februar je zavodio
olinjale mačke
ulepljene od kiše i
sopstvene raskalašnosti .

Vazduh je mirisao na
uzavrelu mokraću
i obnažene grudi
raspojasane udovice.
Jedan je čovek,
obučen u crno,
skrivao ispod kišobrana
svoje bludništvo.
Misli o devojčici
zategnutih belih bedara
slivale su se sa kapima
i nervoznim koracima.

Tap, tap, tap, tap...

Pucketanje starog gramofona
tvoga oca i ploča Nine Simone.
Feeling good...
Kažeš da ti je pao.
Windows XP. Na računaru.
I da smo prinuđeni da muziku
slušamo ovako staromodno
dok ti ne reinstaliraš sistem.
Izgovor za romantiku. Ili erotiku.

Na platnu levog zida
filmske dive oživljavaju
svoje holivudske priče.
James Dean,
Audrey Hepburn,
Ingrid Bergman,
Grace Kelly,
Cary Grant,
Humphrey Bogart,
Marilyn Monroe,
Clark Gable,
Ava Gardner.

Na desnoj strani
Warhol,
Kandinsky,
Dali,
Miro i
drvene police
na kojima bitišu
Borhes,
Bukowski,
Cavafy,
Kafka,
Pekić,
Dostojevski,
Rimbaud,
Antić,
Andrić,
Crnjanski.

Boemština tvoje sobe.
Raspomamljuje.
Razgaljuje.
Raspaljuje.

Napolju je kišilo.
Unutra – kiša impresija.

Pomeram se od prozora
prljavog od prašine
i sedam na glomaznu fotelju
od drveta i šišanog pliša
boje mokrog peska.
I want a little sugar in my bowl,
Nina Simone zavodljivo prede.


Ulaziš u sobu, prilaziš mi i
pružaš šolju
slatkog kuvanog vina
sa cimetom i karanfilićem.
Graciozno prekrštam noge
u nadi da ću te omesti
u priči o Fridi Kalo
i začecima feminizma.
Zastaješ, počinješ da mucaš
i preskačeš čitave epohe
ne bi li dotakao avangardnost
mojih čipkanih samolepljivih čarapa.

Tekstura vremena.

Napolju je kišilo.
U sobi - mokri do gole kože.
Popaljen mirisom
vlažnih tkanina i sokova
što čekaju da pokuljaju,
širiš mi noge polako,
držeći me za kolena.
Aristokratske,
neosunčane butine
sevnuše i urezaše ti
se u zenice i meso.

Halapljivo i
gotovo nezgrapno
krećeš da me razapinješ
po naslonu naelektrisane fotelje.
Zaheftanih usana
brekćemo i uzdišemo.
Useljavaš se u mene
nezasitošću psa skitnice
dok Nina Simone ubrzava.
My baby just cares for me...
A ja se,
upornošću kakve device,
trudim da otrgnem
iz pomahnitalih ti šapa
i uteknem...
u vrtlog naše perspiracije.

Izvijam se dok mi nespretno,
poput nestrpljiva deteta,
otkopčavaš košulju i
zarivaš dlan u bregove.
Hiromantija. Venera proriče.
Razvratnost. Razuzdanost. Razularenost.
Fetižizam. Fanatizam. Fantazmagorizam.

Napolju je kišilo.
Ofucane mačke sklupčale su se
nakon udvaranja i parenja
ispod nastrešnice
oronule kuće prekoputa.
Glas Nine Simone i
pucketanje gramofona
preklapali su se udaranjem
kapljica o sims prljavog prozora.
I put a spell on you, 'cause you're mine…

Kiša je prestala.
Sviće…

 

[Joshua_Tree]

"Cilim"

Cilim zatkan emocijama
Niti suza na njemu iznizani
Uzdasi svakim udarom razboja
Jedno srce
u nemiru sa beskrajnom tugom
I jedna zabranjena ljubav...
Kao da znas
da ispod prozora stojim
i slusam tebe
Kao da znas
kako meni trebaju
Izadji na prozor
pusti suzu na mome licu
Ukus tvoje tuge da osetim
Jeste i ona lek za moje gladno srce
Gde si sakrila svetlo plave boje tvoga cilima?
Zasto ih nema...
Sarenilo tuge,osmeha i skrivenih osmeha
Beskrajna tama
u noci bez kraja
Krisom cekorima teskim
kao olovo
Odlazim kroz sene...
Da pijem
od srece nase nedozivljene
Sakrij se u uglu...
Stopi se u zidovima
Sacekaj da stane...
Pitam se
Jesi li ostavila cilim nezavrsen?

 

[MojeImeJeTanja]

NASE VREME U NEVIDLJIVIM RUKAMA

 

[*samouka*]

Mačka u boemskom društvu

Napolju je kišilo.
Ispod nastrešnice
stare kuće prekoputa,
februar je zavodio
olinjale mačke
ulepljene od kiše i
sopstvene raskalašnosti .

Vazduh je mirisao na
uzavrelu mokraću
i obnažene grudi
raspojasane udovice.
Jedan je čovek,
obučen u crno,
skrivao ispod kišobrana
svoje bludništvo.
Misli o devojčici
zategnutih belih bedara
slivale su se sa kapima
i nervoznim koracima.

Tap, tap, tap, tap...

Pucketanje starog gramofona
tvoga oca i ploča Nine Simone.
Feeling good...
Kažeš da ti je pao.
Windows XP. Na računaru.
I da smo prinuđeni da muziku
slušamo ovako staromodno
dok ti ne reinstaliraš sistem.
Izgovor za romantiku. Ili erotiku.

Na platnu levog zida
filmske dive oživljavaju
svoje holivudske priče.
James Dean,
Audrey Hepburn,
Ingrid Bergman,
Grace Kelly,
Cary Grant,
Humphrey Bogart,
Marilyn Monroe,
Clark Gable,
Ava Gardner.

Na desnoj strani
Warhol,
Kandinsky,
Dali,
Miro i
drvene police
na kojima bitišu
Borhes,
Bukowski,
Cavafy,
Kafka,
Pekić,
Dostojevski,
Rimbaud,
Antić,
Andrić,
Crnjanski.

Boemština tvoje sobe.
Raspomamljuje.
Razgaljuje.
Raspaljuje.

Napolju je kišilo.
Unutra – kiša impresija.

Pomeram se od prozora
prljavog od prašine
i sedam na glomaznu fotelju
od drveta i šišanog pliša
boje mokrog peska.
I want a little sugar in my bowl,
Nina Simone zavodljivo prede.


Ulaziš u sobu, prilaziš mi i
pružaš šolju
slatkog kuvanog vina
sa cimetom i karanfilićem.
Graciozno prekrštam noge
u nadi da ću te omesti
u priči o Fridi Kalo
i začecima feminizma.
Zastaješ, počinješ da mucaš
i preskačeš čitave epohe
ne bi li dotakao avangardnost
mojih čipkanih samolepljivih čarapa.

Tekstura vremena.

Napolju je kišilo.
U sobi - mokri do gole kože.
Popaljen mirisom
vlažnih tkanina i sokova
što čekaju da pokuljaju,
širiš mi noge polako,
držeći me za kolena.
Aristokratske,
neosunčane butine
sevnuše i urezaše ti
se u zenice i meso.

Halapljivo i
gotovo nezgrapno
krećeš da me razapinješ
po naslonu naelektrisane fotelje.
Zaheftanih usana
brekćemo i uzdišemo.
Useljavaš se u mene
nezasitošću psa skitnice
dok Nina Simone ubrzava.
My baby just cares for me...
A ja se,
upornošću kakve device,
trudim da otrgnem
iz pomahnitalih ti šapa
i uteknem...
u vrtlog naše perspiracije.

Izvijam se dok mi nespretno,
poput nestrpljiva deteta,
otkopčavaš košulju i
zarivaš dlan u bregove.
Hiromantija. Venera proriče.
Razvratnost. Razuzdanost. Razularenost.
Fetižizam. Fanatizam. Fantazmagorizam.

Napolju je kišilo.
Ofucane mačke sklupčale su se
nakon udvaranja i parenja
ispod nastrešnice
oronule kuće prekoputa.
Glas Nine Simone i
pucketanje gramofona
preklapali su se udaranjem
kapljica o sims prljavog prozora.
I put a spell on you, 'cause you're mine…

Kiša je prestala.
Sviće…

OGNJENA - SAVRŠENO!!!!

 

[*samouka*]

"Cilim"

Cilim zatkan emocijama
Niti suza na njemu iznizani
Uzdasi svakim udarom razboja
Jedno srce
u nemiru sa beskrajnom tugom
I jedna zabranjena ljubav...
Kao da znas
da ispod prozora stojim
i slusam tebe
Kao da znas
kako meni trebaju
Izadji na prozor
pusti suzu na mome licu
Ukus tvoje tuge da osetim
Jeste i ona lek za moje gladno srce
Gde si sakrila svetlo plave boje tvoga cilima?
Zasto ih nema...
Sarenilo tuge,osmeha i skrivenih osmeha
Beskrajna tama
u noci bez kraja
Krisom cekorima teskim
kao olovo
Odlazim kroz sene...
Da pijem
od srece nase nedozivljene
Sakrij se u uglu...
Stopi se u zidovima
Sacekaj da stane...
Pitam se
Jesi li ostavila cilim nezavrsen?

Neko je toliko beskrajno nežno
utkao svoje reči
u ćilim mojih bolećivih nežnosti
Toliko nežno
da surovije ne može biti
Kakva je to nežnost
koja je moj ćilim
tako surovo rasparala?

 

[majalibre]

**************
O podnevu jednog mehanizma
ili
ako ću dalje od ovoga
zadirem u priču
o osmesima onih
što šetaju svoje
porezane leve podlaktice
i pri tom
preživaju svoju krhkost
ne sluteći ništa više
do puke
večnosti.
O podnevu jednog mehanizma
ili
o tebi koja imaš naviku
da nijansiraš savršenstvom
skice svačijih osmeha
bez potrebe da ih zavoliš
bez potrebe da voljena budeš.
O podnevu jednog mehanizma
ili
o mojim rutinama
da tako
savršeno
i
precizno
kažem
volim te
da u to
nikada
ne posumnjaš.

 

[Joshua_Tree]

"Overdosed"

Ruke nepomicne
Adrenalin tece kroz vene moje...osecam ga
Udara u zadnji deo glave
Srce lupa 200 na sat...
Ja i moje crne naocale opet...
i moje lice bledo
Centar uzivanja u ekstazi
motorika u dvoje likova
koprcaju se koja pre...
da zauzme mesto kod lukavog
jedna uzima casu shwepss-a...da je dohvati zeli
a druga nema glasa
Slike se ispred ocima mojim vrte
bezbroj ih...a moja casa shwepss-a jos uvek nedotaknuta
Prolazim kroz nju kad zelim da je uzmem
Suho grlo ko barut...
trazi da ugasi svoju zedj
Oce li neko da mi poda moju casu shwepss-a?
Sena
zelio tako jako da budem sena
nikako da se mozga moga otrgnem
Uvlacio se kroz ljudi neprimecen
i trazio svoju lepu dusu
Gde je otisla?
Sledeca ce meni u krilo...hahaha
Kako lepe oci imas
rekla je
Znam duso mila da ih imam
uzivaj u meni
Razvrat i zanos trenutni
U postelji punoj grceva...ljubeci se sa lukavim
Oci svetlucave u ritmu zla...mene kao centar sveta
A sebe na zadnjoj razini moje duse
izgubljena u svome grehu
Probudio se...
Zabojao...
Nestao...

 

[Joshua_Tree]

"Svetlost"


Pozelela si se tame
u sred jakog sunca
Mala svetlost u cosku sobe
koja daje spektar boja zivota
Pozelela si da dusu tvoju izfarba
da ti svaki kutak tvoje tuge zasija
Osmeh ti vidim
dusu tvoju kako me blazeno miluje
Krocis na prstima
sapuces na glas
"Raduj se dusi koja je osetila svetlost"
Srce moje zadrhtalo
pozeleo da te zagrlim
Kuda su to nasa srca zalutala
u potrazi za tugom
Placi
placi duso mila
Brzo ces saznati da je bol i tuga
put ka nasoj sreci
Pusti me da odem...
Osmeh da ti vidim...
Dusu tvoju da zagrejem
NOSI ME SA OSMEHOM
...u tvome srcu
Sretni su
ljudi ti koji gledaju na kraj
...kao pocetak

 

[fitolend]

Ne opevah te
o rođena moja muko
žito je zrilo i mirisalo je polje
žene su skidale crninu
mi smo hvatali kišu
zastade mi glas i pesma odleprša

zašto me pratiš iz dana u dan
podmećeš mi bezciljno jutro
veče puno otrova u časovima

zar nisam okajao svoje grehe
polomljenih nogu vučem se po zemlji

o rođena moja muko
zar moj bol
nije tvoja pesma

 

[svetovid]

PODNE


U podne, u sobu
Prodiru zraci.

Prosipaju senek po zidovima
Odbijaju se od ogledalo
Slave u svetlosti
Igraju
Razdragano
Po praznoj sobi.

Spuštam roletne.

Zavlače se po ćoškovima
Presecaju mrak
Jure se po sobi.
I između prstiju
Opominju
Život.

Spuštam kapke.

Na kapcima osećam zrak
Udara o kožu i peče
Bezobrazno se provlači
Između trepvica
Ulazi
U oko.

Soba više nije moja.

Spuštam nebo.

Prespavaću.

 

[Lúnasa]

Jedna ruža -
Ne baš
Majska;
Osam
Mrvica
Nekog,
Tek
Budućeg,
Kolača;
Vreli
Prsti u
Mojoj
Kosi,
I moja
Srž
U tvojoj
Milosti...

 

[Vujco]

Pozdrav svima ..ja sam nova ovde i nazalost procitala sam samo ovu stranicu (do sad)..a od svih pesama najvise utiska na mene je ostavila pesma

Vreme

Ti trčiš.Bosonog.
Vetar se lomi oko tvojih nogu.
Rešio si.(Odluka srca).
Da pobediš vreme.
Sada si tako blizak.
Nastajanju.Životu.Bogu.
Uprostio si smisao.
Sažeo suštinu.(U istinu).
Vratio si se.
U sadašnji trenutak.
Znaš li?(Shvatio si kožom).
Ti imaš sve.
U srcu nosiš
Svo vreme sveta

Mislim da bi svim ljudima na nasoj koristilo da zastanu na trenutak i obrate paznju na smisao ove divne pesme.....

 

[Joshua_Tree]

"Pola devet"


Tisina...
Gledam ti oci
svetlucaju kao zvezde
Tuga
posvuda na licu tvom
Kao list na vetru
ili kao isibana staza na putu bez ikakvog cilja
Sedela si na krevetu tom
tako lepa i povredjena
Bilo je pola devet
A na stolu pored nas dve case vina...
...jeli smo neke zalihe od juce
Hranu koju je poznali nismo
Pricala ona
o sebi i zivotu svom
Boze kako je divna!
Pomislih
Kao odavno nezavrsena prica
ruke nase su bile vec u zagrljaju strasnom
...lepo je biti u tvojoj kosi
A na tvome vratu
jagodice mojih prstiju prave kocentricne krugove
....zele da osete svaku poru tvoje koze
Dva gola tela u trenutku koji traje vecno
Sinergija,hemija sta ce li to biti?
Topimo se u ritmu ljubavi
bez smisla ikakavog
za nesto drugacije
Znoj sa moga lica brises rukama tvojim
ne govoris nista
A gledas me tako zanosno
Stavio sam svoju desnu ruku ispod tvoga struka
I osetio
igru misica tvojih
uz harmoniju ljubavi
Voditi ljubav ili imati sex?
Pila je vino
i uzivala u okusu metala na vrhu jezika svog
Doziveti
Videti
Osetiti
Upamtiti taj metalni okus ljubavi

 

[*samouka*]

Noćas te tražim
kao da sam te suzom
ili osmehom
već dotakla
Noćas te zovem
kao da je tvoje ime
već suvišno
za naša pričanja
U pustinjama nežnosti
pregršti nadimaka
kao škorpijica
stvorenih samo za lek
Noćas sam te izmislila
kako za mene
pevaš
u svim ritmovima
kraja sveta
Noćas te tražim
kao da su
baš tvoje oči
pune one jedinstvene
svetlosti
koju mi je
vrač iscelitelj
prepisao
u jednom snu

 

[*samouka*]

 

[svetovid]

Noćas te tražim
kao da sam te suzom
ili osmehom
već dotakla
Noćas te zovem
kao da je tvoje ime
već suvišno
za naša pričanja
U pustinjama nežnosti
pregršti nadimaka
kao škorpijica
stvorenih samo za lek
Noćas sam te izmislila
kako za mene
pevaš
u svim ritmovima
kraja sveta
Noćas te tražim
kao da su
baš tvoje oči
pune one jedinstvene
svetlosti
koju mi je
vrač iscelitelj
prepisao
u jednom snu

Prelepo.

 

[*samouka*]

Nedostaje mi
Poezija
poezija koja se
žvaće
kao živi meso
Bolesna sam
od nekih reči
kao poročni ljudi
od vode
Nedostaju mi
Pesme
one koje liče
na čiste žene
po prljavim posteljama
Nedostaje mi
Surova reč
skladno sročena
u molitvu

 

[*samouka*]

Mili moji,
Ratni drugovi
Pobratimi
Čuvari
Ljubavnici
Toliko toga o vama
znam
sem možda oblika
i boje očiju
Nevažno
Toliko toga o meni
znate
sem dužine prstiju
iz koje vam izlivam
svačim izazvane
i zaslužene
nežnosti
Sami birajte
izgled
kaveza
omeđenog mojim bokovima
i stopalima
Koja bi me tako
rado
dovela
noćas
nekome
u zagrljaj

 

[*samouka*]

Laku noć.
Sutra
kada se
probudim
A ne volim jutra
tek da znaš
Podićiću
one stare
večito spuštene roletne
I sigurno te
pronaći
Ispod jastuka
A možda
i na dlanu
kao neku novu
tajanstvenu liniju.

 

[Joshua_Tree]

Moji zubi
na tvome vratu
Dok ti sisam toplu tecnost
ti zatvaras svoje oci
Zelis besmrtnost?
Ostavi me da uzivam
u dusi nemirnoj
Skakutava kakva jesi
bices moj rob
Slavicu te
na piedestalu ljubavnom
I kada osetis bol
bices zena..
Skini se
Pokazi svoju dusu
da budes zena...ha?
Zena sebe predaje
kada osjeti bol
Muskarac
kad nadje sebi nesto...bolje od sebe
Slusas sebe?
Sto ne odgovoris,ha?
Napisi jednu recenicu iz srca svog
biti ces zaprimecen
Hajde me ti ljubi...
znam da zelis,ne obaziri se
Osjetis li svetlosti
podaj svoje ruke
VOLI!

 

[svetovid]

PESMA

Ožaren,
Opožaren,
Požarima raspožaren.
Pišem reči
Klinom.

Ja u klin,
Klin u ploču.

Jednom, dvaput
Reč po reč,
zasvetli
Ko iskra
U kremenu.

Ja u prah
Klin u rđu.

Nestaćemo,
Prestaćemo,
Reči da klešemo.

A,
Pesma će
Sama
Na pločama
Da postoji.
U kamenu
Ko u vremenu.

 

[Joshua_Tree]

"Monolog muskarcu"


Monolog jednome sebi
poklanjam pesmu tebi
Na suzraku uzdisaja
i voljenih osjecanja vidim tebe
Zar ne vidis sebe mizernoga?
Ti sto ovo slusas
Imao li jesi ikada zenu predanu?
Kao jutarnja rosa na tvojim usnama
Jesi li?...ha
Jesi li osjetio ukus njeni...?
A bi li ko ikada njega osjetio
Kao da je bitno sta ja tebe pitam
kada imas sebi blizu...jednu takvu
Sumnju u sebe,u bliznjeg svog
cak i lika svojeg u ogledalu...bojis se
Bojis se da das ljubav kad zelis da ja imas?
Zasto bi to tvoje trebalo da bude necije drugo?
Ulpitnici zuje nasim glavama
bar onima koji znaju da spoznaju sebe
Jel?
I...kako imati ZENU?
Uzivaj u svome ludilu
nikada neces saznati...
ZENA jeste ono sto nas ubija
daje nam meda kada zeli da ga jedemo
Daje nam vina kada zeli...da ga piemo
Ostavi je
nek skakuce ispred tebe
Ostavi je da bude svoja
tada ce biti samo tvoja!

 

[*samouka*]

Čekala sam
Ljubav
potpuno sama
u tom kraju
punom
sumljivih tipova
i drogiranih devojčica
Samo zbog njega sam obukla
crne lakovane cipelice sa štiklom
I noge su me bolele
i pijani momci su me vređali
a tužne devojčice lepih lica žickale pare
I bilo je hladno
kao u onim ratnim knjigama
koje čitam ušuškana kada se razbolim
Drap rukavica
mi je ispala u baru
sumljivo žućkaste boje
Maramice sam opet zaboravila
i brisala sam nos haljinom boje lavande
čiji su se rukavi izvlačili ipod kaputa
Poslednje pare za taxi
dala sam najočajnijoj lepotici
Malo toga je tako bitno
kao udobne cipele
tople rukavice
i čista maramica
Kada
Ljubav
zaboravi na vas.