Mali virtuelni klub pesnika

[zorica zoki]

VJERUJEM TI JA U LJUBAV
TA GURNE ME A I VRATI
KO LI U TO VELICANSTVO
NE BI MOGO VJEROVATI.

VJERUJEM TI JA U LJUBAV
DA JE NIJE BOL OTKUDA
CIM POMISLIS DA JE NEMA
A ZABOLI ODNEKUDA.

VJERUJEM TI JA U LJUBAV
TU MILINU OVOG SVIJETA.
I DA NEKAD I TUGA SE
SA NJOM MORA DA PROSETA.

VJERUJEM TI JA U LJUBAV
U TO CUDO NAD CUDIMA
VJERUJEM TI JA DA ONA
GOSPODARI SVIM LJUDIMA.

 

[majska_maja]

Voda se penje ka visinama.
Molimo se sa njom.
Kroz molitvu se cuje zubor -
zubor zvona u slapu.
Knjige sume o nama..

I decak salje loptu u vis.
I ovaj trenutak ostavice trag na njemu -
bas kao i svi ostali
njegovi trenuci.

Srecan dublje urezuje bore -
bore svih osmeha.
Tuzan nakalemi jos setnog
i bezuspesno zaboravljanog..
negde u njemu..

Tuzno je to,
ali mozda postane kao ovaj covek - sena,
kome je jos samo korak brz..
I misli sto mu gnjece mozak.
Tim zustrim koracima
on pokusava da izbaci pritisak iz lobanje.
Bezuspesno..

Lopta sasvim male devojcice
kotrlja se po zemlji.
Njena lopta vezana je za zemlju.
Ona za odraslu osobu..
Ako joj da ruku,
jednom ce i ona slati lopte u visine!

Invalid vezan za kolica pravi svoje krugove.
Voda svoje.
Neciji se krugovi seku..
Da li on to rasporedjuje nas..?
Ili, to, gde smo,
zavisi od nase odluke..
nasih izbora..?!

Tu je neciji spomenik.
Nekoga vise nema.
Da li za njega ima znacaja
sto mu je spomenik ovde?
Ima li za njega ista vise znacaja?
Ili on nema vise veze sa krugovima,
i trazenjem sredista beskraja..
..ili barem puta kroz njega..?

Sudija i advokat
ne mogu da izaberu klupu.
Mozda je to teze nego procenjivati tudje izbore?!
A mozda je problem bas u tome - sto nije!?!

Neko trguje necim.
Da li to voli?
Ili mora
svaki dan
da radi,
jede,
ne voli - ISTO!?

Ptice su iznad toga.
Njima je jedino vazno
da uzmu sto vise slobode
sa svog svoda -
dok su im krila citava..

I jos mnogo nas tu..
na klupama..
kraj vode..
u Hramu..
da povratimo malo snage,
i bar malo volje,
dok oko nas...

 

[elevator]

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

 

[svetovid]

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

Veoma lepo.
Mada mislim da na ovu temu treba da kacis samo svoje pesme.

 

[elevator]

Ovo je pesma koja će te čekati

Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli.

Željko Krznarić

 

[Lolipop22]

treba mi misljenje o mojim stihovima da li to vredi truda i da li ima nacina da izdam nesto da narod cita,nesto drugo osim politike?
ako imate mogucnosti i zelju da mi pomognete bicu vam vecno zahvalan...nesa

ponekad pozelim
da se vidim u tvojim ocima
da ponovo osetim usne
kako me ljube kao prvi put
kada si deo po deo
uzimala od mene
od blata napravila sliku
kada si bila neko
za koga vredi umreti
da bar na hladnom grobu
na svojoj slici
jos jednom osetim usne
zbog kojih sam nekada
ziveo i bio sretan

nesa 05:26

Izuzetno lepo,jako mi se dopalo,bilo je zadovoljstvo procitati.

 

[Gerda]

Dugo nisam svratila ovde, svi ste divni bili i ostali..

 

[Sokolica_M]

Dugo nisam svratila ovde, svi ste divni bili i ostali..

Hvala, koleginice mila, izvolite, svraćajte malo češće.

 

[Sokolica_M]

Voda se penje ka visinama.
Molimo se sa njom.
Kroz molitvu se cuje zubor -
zubor zvona u slapu.
Knjige sume o nama..

I decak salje loptu u vis.
I ovaj trenutak ostavice trag na njemu -
bas kao i svi ostali
njegovi trenuci.

Srecan dublje urezuje bore -
bore svih osmeha.
Tuzan nakalemi jos setnog
i bezuspesno zaboravljanog..
negde u njemu..

Tuzno je to,
ali mozda postane kao ovaj covek - sena,
kome je jos samo korak brz..
I misli sto mu gnjece mozak.
Tim zustrim koracima
on pokusava da izbaci pritisak iz lobanje.
Bezuspesno..

Lopta sasvim male devojcice
kotrlja se po zemlji.
Njena lopta vezana je za zemlju.
Ona za odraslu osobu..
Ako joj da ruku,
jednom ce i ona slati lopte u visine!

Invalid vezan za kolica pravi svoje krugove.
Voda svoje.
Neciji se krugovi seku..
Da li on to rasporedjuje nas..?
Ili, to, gde smo,
zavisi od nase odluke..
nasih izbora..?!

Tu je neciji spomenik.
Nekoga vise nema.
Da li za njega ima znacaja
sto mu je spomenik ovde?
Ima li za njega ista vise znacaja?
Ili on nema vise veze sa krugovima,
i trazenjem sredista beskraja..
..ili barem puta kroz njega..?

Sudija i advokat
ne mogu da izaberu klupu.
Mozda je to teze nego procenjivati tudje izbore?!
A mozda je problem bas u tome - sto nije!?!

Neko trguje necim.
Da li to voli?
Ili mora
svaki dan
da radi,
jede,
ne voli - ISTO!?

Ptice su iznad toga.
Njima je jedino vazno
da uzmu sto vise slobode
sa svog svoda -
dok su im krila citava..

I jos mnogo nas tu..
na klupama..
kraj vode..
u Hramu..
da povratimo malo snage,
i bar malo volje,
dok oko nas...

Interesantni motivi i ideja. Kao i završetak...

 

[Sokolica_M]

Mala,
porasti
iznad maslačka nedozrelih
iznad snenih i vlati trava
kad ljubim ti ozarlice
da misao prva u tebi mi spava
usana vrelih
i damarnih drhtajmrava
milosnice
porasti
nad jutrom zora belih
sred neba sabahplava
kad noc se grana
i Mesec vode razlistava
tada kad hteo bih krasti
vatru tvoju svetlonebesku
i hod u ono davno
porasti
sred voda u suncebljesku
i kada padnem u nadnaravno
ti sluti
da davim se u životpesku
i pevaj stoglava
netremice

A kad jednom me
ne bude više
u oku tvome i stiska ruci
i kad mudroj umesto kiše
suza ti teče topla i plava
porasti unatrag
u sve i drhtajsrce
da pitaju te divunuci
ko san ti i java beše
prvi i poslednji u radostmuci
svetlice
umilnice

Suze su mi potekle...

Toliko ljubavnomila mala, a najveća pesma...!

 

[Neozbiljni pesimista]

POKUSAJ

Izliveni dani u kockice leda...

Gledam kroz prašinu,
osluškujem sobu kako dise...

Preturam po špajzu,
tražim snove nabijene u tegle,
svojim dugim prstima
ne percepujem stvari oko sebe.

Nužnost postojanja,crvenilo na koži,
ova zemlja spava
i uzalud je da je budim.

Lica od plastelina,
poredjana po jednostavnom ključu,
svojim kratkim nogama
pokušavam da dotaknem tlo ispod sebe.

 

[majska_maja]

Dugo nisam svratila ovde, svi ste divni bili i ostali..

i meni bas prija ovde..dovoljan je i jedan stih, pa da mi dan bude prijatniji..
..a uvek me nesto odusevi..

 

[N13]

Nađi nekog ko bolje ljubi.
Nekog ko usne slobodno pruža.
Nekog ko neće nikad da beži
od tebe u svoj mali svet snova i ruža.

Pronađi nekog ko će da sanja ,
da bude s tobom u istom snu.
Ko će sve reči tvoje da kupi
u vašu kulu, od sreće svu.

Ja nisam takva da mogu tako
i ne znam da li ću ikada moći,
da tebi kažem koliko želim
da s tobom čekam sve nove noći...

 

[Zep-]

Strah - Igor Radovanovic

,, Dolazi noc , gasi se dan , a nocu sve se cuje... ''

Plasim se.
Noci i dana.
Plasim se.
Povreda i rana.
Plasim se.
Zivota ne znana.

Bojim se.
Mene i naravi moje.
Bojim se.
Ruka , koje sudbinu kroje.
Bojim se.
Tebe i ljubavi tvoje.

Prestravljen.
Buducnosti daleke.
Prestravljen.
Za ljude neke.
Prestravljen.
Od dodira ruke meke.

Bezim.
Jer ne zelim stvari nove.
Bezim.
Od crnih ljudi sto me love.
Bezim.
Od roga sto me zove.

Nema me...

Strah je osecanje , koje nas tera da shvatimo ko smo.

Igor '' ZeP- '' Radovanovic

 

[Zep-]

pa ovaj forum je mrtav , da li postoji ziv forum o knjizevnosti igde?

 

[Ivy88]

Mislim da nije mrtav...s' obzirom na to koliko ljudi vremena provode na FB-u i ostalim besmislenim portalima, ovaj je i vishe nego posecjen i lep.

 

[Lúnasa]

pa ovaj forum je mrtav , da li postoji ziv forum o knjizevnosti igde?

Pa i nije mrtav, ako malko razmislimo i shvatimo da je svaka pesma ovde ostavljena plod mašte i emocija ovih ljudi... onda ne može biti mrtav, ne?
Mašta je vrlo živa stvar a emocije su još žuće i narandžastije, crvenije i plavlje, ponekad zelenkaste a nekad, eto, umeju biti i sive i crne.. ali ne i mrtve..

 

[Ivy88]

Pa i nije mrtav, ako malko razmislimo i shvatimo da je svaka pesma ovde ostavljena plod mašte i emocija ovih ljudi... onda ne može biti mrtav, ne?
Mašta je vrlo živa stvar a emocije su još žuće i narandžastije, crvenije i plavlje, ponekad zelenkaste a nekad, eto, umeju biti i sive i crne.. ali ne i mrtve..

Slazhem se

 

[Sokolica_M]

Mislim da nije mrtav...s' obzirom na to koliko ljudi vremena provode na FB-u i ostalim besmislenim portalima, ovaj je i vishe nego posecjen i lep.

Tako je.

A s obzirom na to da ovo nije forum za zezanje, ne čudi manja posećenost nego na forumima gde ljudi pričaju o svakodnevnim, da ne kažem površnim stvarima... da ne kažem i banalnim, da ne kažem da se piše tek da bi se nešto napisalo...

Puno ljudi ove stvari sa foruma čita, a oni koji pišu, pre nego da napišu, prođu kroz izvestan misaoni proces, pa zbog toga se stiče nekakav (pogrešan) utisak sporosti i neposećenosti...

Forum je divan, divni su i ljudi koji ovde pišu. To su ozbiljni i zauzeti ljudi, koji, nažalost, ovde nemaju vremena da svraćaju svakog dana, ali kako god, kad ostave neki post, to bude dragoceno... a ono što je dragoceno je često - malo.

Nemoj da očekujete na Književnosti situaciju kao na Ljubavi i seksu, ili Religiji, ili Politici...

Jednostavno, Književnost ima nekakav svoj puls... usporen i kvalitetan.

Voli vas Sokolica_M.

 

[Gerda]

Kad zažmurim,
kroz otvoren prozor
vetar mi zasvira valc.

I lagala i varala
i krala si
s tudjeg drveta dunje,

kaže.
A ja smeškom
vičem da me nije stid.

Ukrala osmeh,
ruke jedne dodir
i briga me.

On duva i svira.
Samo ti sviraj, mislim
prelep je taj valc.

 

[cy3a]

Kad zažmurim,
kroz otvoren prozor
vetar mi zasvira valc.

I lagala i varala
i krala si
s tudjeg drveta dunje,

kaže.
A ja smeškom
velim da me nije stid.

Ukrala osmeh,
ruke jedne dodir
i briga me.

On duva i svira.
Samo ti sviraj, mislim
prelep je taj valc.

дивно

 

[Sokolica_M]

Mašem sa poslednjeg perona
svakom izdajniku što ulazi u voz.

Putujete. Zaobilazite. Fantazirate. Gospodine.
Gledate. Ne vidite. Spavate. Ne sanjate. Gospodine, Vi
imate navike koje ranjavaju prolaznike.

Vi imate naviku na mestu srca.

Prolazim. Mašem. Ne prolazim. Ostajem. Jedva,
jedva gledam, sve vidim, svako srce, uzdah, dim,
izdah šina koje se pospane protežu
do nevidljivih granica nekih pozajmljenih očiju.

Vi imate izdaju na mestu srca.

Zato Vam ljudi toliko veruju.

Jecaju šine. Njišu se peroni. Njišu se ruke
što se rastaju i raspleću. Vaša i moja, gospodine,
odbolovaće neprepoznavanje, pozdravljanje slepila.

Mislićemo da nas bole ruke od vetra
što u padu raznosi poruke leta
od prtljaga do prtljaga
u koje prođe i stane pozajmljen život.

Mislite. Umirete. Ne žalite. Zaboravljate. Mene, gospodine,
jeste li mene stavili na mesto nade?
Volite. Ne verujete. Umirete. Putujete
vozom koji ne poznaje povratke
u nepoznato.

Samo retrogradni vozovi znaju
šta to znači nada.

Želim. Žalim. Svoje sne, svoje sene, uspomene.
Gradim. Novu šinu, visinu. Pamtim.
Ne mislim, gospodine, o rastancima. Ja ih živim. Ne želim.

Ja sam k.u.r.v.a
što je svoje srce podelila drugima,
srce od vatre i čipke,
srce žene i klinke,
rastrgnuto i umnoženo,
signalima dima obloženo,
preneraženo i preobraženo
u voz kojim putuje jedan gospodin
mojim, pozajmljenim očima.

Ja sam voz
što je u svoje vagone
stavio izdajnike
i razneo ih do novog leta
ubrzanim hodom navike.

Ja sam peron
koji maše samom sebi
na bezrukom rastanku.

Ja sam ukradena nada koja se vraća
tek da izda jesen
koja maše
i maše,
maše...

poslednjem danu leta što ulazi u voz
i pita: ''Jeste li spremni, gospodine?''

 

[jasna:)]

Amputirala sam deo srca na kom si bio,
drzim ga u maloj svilenoj maramici
u maloj satenskoj kutijici
u fioci zaborava.

 

[majalibre]

***********
Odupirem se staklenim rukama o nebo
a jednom sam pomislila da preuveličavaš
pričajući kako kosmos najlepše usni
baš na mojim ramenima.
A sada
zvezde su se toliko razbudile
baš toliko...do nestajanja
sjaj im se utro mojim sumnjama...
A sada
preko ramena se prebacila
kao krvlju natopljena marama
noć tamna i studena
baš onakva
u kakvu sam od početka i verovala.

 

[cy3a]

***********
Odupirem se staklenim rukama o nebo
a jednom sam pomislila da preuveličavaš
pričajući kako kosmos najlepše usni
baš na mojim ramenima.
A sada
zvezde su se toliko razbudile
baš toliko...do nestajanja
sjaj im se utro mojim sumnjama...
A sada
preko ramena se prebacila
kao krvlju natopljena marama
noć hladna i studena
baš onakva
u kakvu sam od početka i verovala.

дивно