Mali virtuelni klub pesnika

Pesma za Dunju

Tamo 9O/tih
jedna Dunja uselila je
u zivot moj,j.
pa sve sto sam imao i nemao
dao sam njoj.
Volela je da slika
a joj kupovao kolace,
samo da ne misli na Sarajevo
i ko zna za kim sve place.
Volesmo se tako
godinu ili dve,
bio sam spreman da joj pruzim
i vise nego sve.
Preko Okeana sam, javila je,
samo da znas,
a meni ostavila slike
koje i ne razumem
kao ni Dunju, bass.
 
***********
Isteralo me nešto iz sebe same
stojim izvan
i podupirem svoje meso
stojim izvan
i sve češće svesno
zaboravljam
načine
i
puteve
kojima se vraća.
Reci mi
kojim danima i ti
nisi u sebi
da te potražim
u rascepima shvatljivog
da ti opipam bilo
u vazduhu
da raskujem prolaze
u nepovrat.
Daj mi znak
ako već sada osećaš
da se kroz raspukle pete
istačeš
da svoje snove zakrpim
i da te poduhvatim.
 
Evo i mog malog doprinosa, nastalog u 10-ak minuta inspiracije....:rumenko:

.......................................................

Отаџбина моја, сада где је?
Кости мртве где су ил` где крвца жива тече?
Да л` тамо где сунце сија ил` снег веје?
Тамо где жив си, неко ми рече.

Чобане, где си, умро си давно.
Уместо тебе, господа се крсти,
у име твоје груде, име славно,
родољуби лажни, лепљиви прсти.

Моја је земља у срцу моме,
ко год пита, одговор зна.
Да лажни људи образ јој ломе,
родољубља њиховог, мене је срам.

Мојом се смрћу живот створити неће,
без мене земља остаје сама.
Нема земље ни њене среће,
ако ми кућа постане јама.

За ког се борим, питам се сада,
за цвет над собом ил` потомка свог?
Живот је моја једина нада,
даћу га кад затражи Бог.
 
I još jedna posvećena virtuelnoj prijateljici....;)
................................................

Da cekam te i cekas me znas i znam,
u kvadratu zamisljenom trazimo ime,
stisce zebnja kad ostanem sam,
i kad odes dal` ne zaboravi me!

Ne postojimo osim u svetu tom,
a kao da nikad se rastali nismo,
osecam i osecas u srcu svom,
radost nam donosi u uglu pismo.

Sve oko tebe zraci toplinom,
kikot ti znamo, a culi ga nismo,
volimo te i ljubimo svom silinom,
zavisnici o tebi postali mi smo.

Kad tebe nema spori su dani,
milioni su tu, a niko nije,
ljudi razni, jezici strani,
jedino draga Iva mi je.

Na mrtvom ekranu, plave i zive,
oci njene gledaju u me,
sve lose misli, crne, il` sive,
obojiti jarko moja Iva ume.

Mnogi je zele za sebe samo,
da njenog postanu deo zivota,
ne shvataju, Iva, da negde tamo
u tajnosti tvojoj je sva lepota.
 
Potrebno je da i drugim mesečarima darujete dukata pre nego li ih ponovo pružite Ludi bez Dvora, Presvetom mi Peru, ne_mogu_zaspati_bez_njenih_dosanjanih_dragosti. Poželjno je! Kažem - ŽELJA nije POTREBA, ovo drugo se prevariti može. Poželjno je, isto tako, ako ne i jače, da i (pre)ostali nebeski šetači probude aveti poezije u sebi. Osloboditi stih, kao da je poslednji; udariti sebe jarko, kao iz ljubavi; izmaći stolicu svojim zabludama, kao da raspevani labudi nisu dovoljni... da sve ovo padne u vodu, ne uplašivši ih. Amin.
 
Poslednja izmena:
**********
Ranoranioče
rasplićeš li ti to
zamršene žile krvotoka
ovom jutru?
Ranoranioče
ako si već pre svih progledao
nahrani pevca svojim
okrunjenim snom
neka kukurikne
neka nas prene
iz svakakvih koma
koje iz utehe
nazvasmo snevanje.
Ranoranioče
znaš li još uvek
čitajući
dubinu mojih otisaka
koliko toga nosim
u narednost?
 
***********
Iz oslikanog porcelana
srčem budjenje
i gledam kako se zgrušava
crvena svetlost na
mojim okom
prerezanom vratu zore.
Rasanjen
obuvam cipele za šetanje u krug
mapa mog kretanja
ucrtana je na kući puža
plačljivih koraka.
Kretanje i nije toliko bitno
koliko ostajanje u mestu.
Kretanje i nije toliko bitno
koliko ostajanje u mestu.
Ponavljam sebi
dok staze se sklupčavaju
lutanje se sažima u tačku
u kojoj njih dvoje
nepomični
putuju kosmosom.
 
Gde ćemo večeras da zaputimo pete svoje?
U život, u dioptriju pete strane sveta,
u kiseonik i svetilište.

To nije život, sumnjaju stari,
to što pod vatrom sagoreva
a ne šteti vid
neki je poseban oblik poimanja
običnih bogova.

Opet su smene u karikama kosmosa. Opet se jesen prikrada.
Opet teme udara u niske visine. Opet je dah najvažnija reč.
Opet je energetska glad.

Krećući se napred,
mi uporno tragamo za povratkom.

To nije život, veruju mladi,
ako možeš da spojiš vatru i vodu
dolazak i odlazak
tebe i mene
ako smeš da te stvari osloviš sa ''Ti''.

Biće to više od života.
Tvoja namerna ruka
na mojim slučajnostima,
na sočivu leta
tvoje (po)žudne oči.

Gde ćemo večeras da otpratimo život?
U provod, u prolaz, u neprolaz
da ga nikad ne napusti želja
da biva obnavljan
opet.

A ti bi mogao da me napustiš
samo onda kad smanjiš sopstvene dimenzije.

Kad se sretnemo za hiljadu godina,
hoćemo li u međuvremenu zaboraviti
da smo se u nekadašnjem sutra voleli?

Znaš li šta ovo radimo?
Igramo se životom,
igramo se Život...
Život se poigrava nama...

Život drugo i ne zna
nego da kratko traje.
 
************
Uhodan u svoju glibavost
čelom gura kosmos
i zapinje svojim raskorakom
o svetlost koja se budi.
Beži od prozora
prasak osvita
preti
da mu zarije geler
rasprslih boja
u zenice
i ostaje u vratima
tu je nekako
najsigurnije
dok svet se ruši
mada zaboravlja
da je nekada
pod pragom
uzgajao
grobove dolazaka.
 
Krik

Mrav cvrcak vedro
Nebo sumrak steglo
Miris pesma vatra
medved njusi vrata
U drhtanju jutro
uvaljana trava
led pod vodom spava
ugnjuravam lice
dok dan jasu ptice

Ako dignem glavu
samo cu da kriknem
a ovako nemo
ponavljam u sebi:
zasto nema mesta
na kom cu da dirnem
jegodicu ispod
tvoga oka

Taj je vetar silno
tutnjao pod bradom
Mislila sam da to
nikad nece proci
Cupao je lisce i
kidao grane
dok ne osta
panj goli

I tad
jos ti jedna, leva
suza mahnu
a osmeh mi
izsetao kradom
 
Ti si bila moj problem
&
Nisam imao sta da kazem
mogao sam da cutim
mogao sam da lazem
cutao sam
soba je bila u crvenom
sedeo sam kraj nje
ali nisam bio sa njom
bio sam kilometrima daleko
vekovima
a ona je palila cigaretu
za cigaretom
i gledala me kao da sam
zadnje smece
pustio bih da me i pljuje
jer ovo je bilo njeno vece
i nisam joj hteo kvariti uzivanje
niti prekidati
a pricala je dugo
o ljubavi, o lazima
cinizmu i prevari
kao da smo se nekad imali
kao da smo nekad bili jedno
ja i ona
a meni je zapravo bilo svejedno
brojao sam sekunde u sebi
i razmisljao
razmisljao o Tebi
TI si bila moj problem
mogao sam te voleti ili pustiti
da te djavo odnese
Voleo sam te...
 
O nebu mi cjuti!
Imao sam sto istih
Sve ste me vi zvale uzvicnicima
Zvale ste me zarezima
Zagradama
Vikale
Milane!
Da vas bolje cujem
Kako nemate posle imena nista za recji
Pa pevusite pesmice tiho
Zeleci da razumem
I sve vas ja razumem
Zaboravio sam se negde iza vas
Vi ste gospodjice u poslednji cas
Postali *****
Mozda sam mogao da vas zavolim ko zna?

Nisam nocjas besan
Iako sam besan
Nocjas jedem hleb od sutra
I ostacje samo trunka meseca
Da me dovede do jutra
Milane
 
2. avgust 2009.
22:10
222.
Sunshine

Postoji,
ispod Sunca
dole na krovu
u očima boje mesa,
boje sveta...
Postoji duga
bez šina, bez traka
u polukružnom (s)kretanju
ona ide, zajedno...
Ja sam dete puta,
čovek – žena:
ne srećem se jer se ne zadržavam.
Ja jesam
ja pevam
ja otkucavam
ja ovo, ja ono
nje nje nje
... tebi!
Najviše!
Postoji,
postoji
pauza za pogled
očiju boje mesa, očiju u mesu.
Stojim
stanem
ispred bukve, mirisa, gledanja, zelenog
i podsećam
podsećaš...
Jesam!
Pričaću ti
tamo i ovde
o suncokretu o zvuku o licu o snu
bla bla bla
A treba li?
Čudni ljudi su jednostavni.
Stihujem ti dok zalaziš puprpurno...
Dok isijavaš purpurno
stihovaću ti:
’’Ti nikad ne zalaziš.’’

2968480537_81066b8d85.jpg


https://www.youtube.com/watch?v=mIF1cLOCm7k
 
**********
Zanemarila si zakržljali let
što u sebi nosim
izgurala me iz sopstva
i ujatila me
u krasnokrile.
Ubrzala mi misao
toliko da
pretekoh sene svoje
učaurila mi ranjivost
u čuvanje
i obelela mojom sedošću.
Krezubom vremenu
dala na preživanje
naše trenovanje
i utiskivala se kao belutak u
žaokama zujavih reči
izranjavan sluh.
U krv mi kanula malo gorčine
da ne prija
baš svakoj žeđi
koja nameri da se utoli
zapretala mi tragove
po kojima me nanjuše
snovogladna zverstva.
Rasanila me pred
lovokradne hajke
izvukla me iz nišana
kroz koji zuri
krvavo oko
i posejala u svoje meso
zrno
iz koga klija moja
smrt.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Prometejev čitalački klub - februar
Odgovora
1
Pregleda
150
Black_star
Black_star
KPCTAHK
Da li ste pročitali, prijatelji, veliki i mali
Odgovora
0
Pregleda
171
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top