Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ako me bar malo volis....ne lomi me!
Uzmi me u narucje i od svega me sakloni.
Obrisi mi suze s'lica,
nek ti usne postanu meka maramica ,
nek mi lek budu dodir tvoi....
da ne patim,da vise ne boli.
Da ne pati srce jadno moje,
uzmi i ovo malo, sto ostalo je...
....nek bude tvoje!
A ako neces,
zbog ovog ili onog,
ako ti zelja ne gori grudi ,
onda hrabar budi ,
pa me pogledaj u oci s'nene,
punih tebe i mene,
i reci mi da odem daleko,
gde me ne ceka niko,
da zaboravim sto nikad bilo nije,
ni sada ,ni ikad ,ni prije ,
da stisnem zube,
dok kisa niz lice lije,
da zaboravim reci tvoje:
Volim te najmilije moje!
 
ofelija:
Ne bih da budem poetbraker:) ..ali...ne znam da li se i drugima cini da je kvalitet pesama na ovom forumu znatno opao.Naravno da necu imenovati clanove, to je opet samo moje misljenje...
Samo zapazanje jedno.
Kliknite za proširenje...

Draga,

Nedostaju ti neki ljudi... :) to je... :)

Biće sve dobro i bolje, samo da prođe leto, odmori, vrućine, da se poveća dostupnost internetu nekim članovima, da... Zatišje pred buru. :)

Ko može da stvara pod ovim uslovima... ;) Ja dišem na škrge, a mozak mi je isključen, inspiracija presušila, čekam vlagu u vazduhu, da je donesu ptice... da je donesu, odnoseći se na jug...

Leto nikada nije bilo neko naročito poetsko i misaonoo doba.

:cmok2:
 
Sokolica_M:
Draga,

Nedostaju ti neki ljudi... :) to je... :)

Biće sve dobro i bolje, samo da prođe leto, odmori, vrućine, da se poveća dostupnost internetu nekim članovima, da... Zatišje pred buru. :)

Ko može da stvara pod ovim uslovima... ;) Ja dišem na škrge, a mozak mi je isključen, inspiracija presušila, čekam vlagu u vazduhu, da je donesu ptice... da je donesu, odnoseći se na jug...

Leto nikada nije bilo neko naročito poetsko i misaonoo doba.

:cmok2:
Kliknite za proširenje...

Isuse, zasto uvek nadjes pravu rec:heart:
Mrzim zenske moderatore, i srca i poljupcice ali ti si izuzetak divna jedna zeno.:):cmok:
:heart::cmok2:
 
Sokolica_M:
Draga,

Nedostaju ti neki ljudi... :) to je... :)

Biće sve dobro i bolje, samo da prođe leto, odmori, vrućine, da se poveća dostupnost internetu nekim članovima, da... Zatišje pred buru. :)

Ko može da stvara pod ovim uslovima... ;) Ja dišem na škrge, a mozak mi je isključen, inspiracija presušila, čekam vlagu u vazduhu, da je donesu ptice... da je donesu, odnoseći se na jug...

Leto nikada nije bilo neko naročito poetsko i misaonoo doba.

:cmok2:
Kliknite za proširenje...

тако тачно! :heart: :cmok:
 
DODJE MI

Da bukvar ponovo u ruke uzmem, da pronadjemo slovo
kojim pocinje tvoje ime, koje toliko voleh, i da ti kazem
da si ti onaj koji je zaboravio da sam u svim ostalim slovima
ja i samo ja...Za tebe uvek radjana u svim slovima i pesmama
od tebe nijedna procitana.

Skisla su polja, poleglo klasje, nemirno nebo nad njima
i sama sam nemirna. Ovog leta sve je rastrzano i tesko
previse ucmalse sanjivosti, premalo topline sunca ima
previse malo i suzu iz oka da osusi...

.Nije ovo ni prvo ni poslednje hladno i kisno leto
ali, dusa zna da s ovim odlaze sva slova u nepovrat
molitve su mrvte odavno, molitve su izmolili neki drugi
njima su uslisene, njima se odazivas slovom svoga imena..

.Tako je siroko nebo, tako su skisla polja, i sucna bice
samo je zauvek raskinut neraskidiv krug slova
I ostaje dovoljno dana da sunce razbije tmine
osusi polja i poleglo zlatno klasje digne
da napuni ambare, samo za me nijedno proklijati nece..
Cudno je sto moje srce ne brine- prezalilo te.

(Biljana)
 
Poslednja izmena:
збуњен:
Jedno haiku

Nasmejana dolazis,
osecam
ces da das.
Kliknite za proširenje...
Voa, Bajrone!

Pesma o Pastirici Autobotici (deseptikonsko kolo)

Megatron pokraj tajnog skrovista sa Starscream-om se krvi,
ko ce veceras autobote napasti prvi?

Pastirica autobotica pokraj tajnog skrovista deseptikona pase kravu,
nacula Deseptikone, Optimus ce im stelovati glavu.

Iz tajnog skrovista izlazi Soundwave, iz kasetasa mu tresti neki rave,
on Pastiricu autoboticu primecuje i kaze:
" O pastirice autobotice, od tebe nema krasnijeg prizora,
energetskih mi kocki i retrovizora(?).
O ti meni dodzi, tako krasna netransformisana,
na exit idemo, nosim te u Skyfire, na Prodidzi."

Pastirica Autobotica odgovara:
"O Soundwave Deseptikone delijo, na pogresnu pastiricu autoboticu si se namerio,
ja sam mlada, hromirana, uglacana, drugom robotu obecana."
 
INSPIRACIJA

Ako želiš naći sebe
u pjesmama
u drugima
ljubi nekog bez potrebe
eto
ljubi ljeto
kao more hrid
grli ga kao bršljan zid
pij mu toplotu
stoput u životu
podari mu sluh i vid
tad svaki dodir
i oćut njegov će ti goditi
u zanosu ljubavnom
samo sa tobom
plodnu jesen će roditi.

Ivan Hrabar za moderatoricu!
 
Poslednja izmena:
ivan hrabar:
INSPIRACIJA

Ako želiš naći sebe
u pjesmama
u drugima
ljubi nekog bez potrebe
eto
ljubi ljeto
kao more hrid
grli ga kao bršljan zid
pij mu toplotu
stoput u životu
podari mu sluh i vid
tad svaki dodir
i oćut njegov će ti godi
u zanosu ljubavnom
samo sa tobom
plodnu jesen će rodi.

Ivan Hrabar za moderatoricu!
Kliknite za proširenje...

Hrabro je
reći drugome: živi
a oko nas mrak
u nama isparenja
vrelo, a drhtim
nikada ovako hladan nisam bio
nikada više mrtav
ali to je blizu života
privucite sunce
vi, hrabri
dajte mu šačicu
vaših minerala
da spremno dočeka
žetvu uma
da u nas uđe
brže od vazduha
što upozorava
da sve će umreti

naše će reči nadživeti
naše će reči oplakivati nas
naše će reči znati da sačuvaju proleće

hrabro, samo hrabro...

:heart:

Za ostale: sve vas voli Sokolica_M.
 
12. jul 2009.

U vrtložnom kretanju
čujem
sa golubovima na trgu
koji su otkačili strah sa krila
odavno
i muzika je način otkucavanja,
verujte mi na reč.
U vrtložnom kretanju čujem
kako prolaze ljudi kolotečine
dok mi sasvim obični besmrtnici
idemo ka vrtlogu
u vrtlog
pravo u vrtlog
dubim na glavi
skačem lastu
pravo u vrtlog
u vrtložnom kretanju
Nepredvidivo
se krećem preko mostova koji imaju jedan pravac
da, i to je umetnost, Bezlični,
kad biste samo znali kako umeti.
Nepredvidjeno
se osećam čudno u čudnom gradu
jer je tako brz i flegmatičan
a ljudi
ljudi postaju nepredvidivi
i da, to mi se svidja
Retko srećem nepredvidive
Svidja mi se što sam te srela
U vrtložnom kretanju
nepredvidivo nezanimljiva
biću tu za dva stiha
znaš,
oni su tako nepredvidivi.

novi-sad-trg-slobode.jpg
 
Tako se odlazi.

Svačije oči ti postanu strašno tuđe
a tvoj svet pun svakakvih uspomena.

Od uspomena se ne živi,
reći će on, prikovan za moj padolet.
Od uspomena se umire.

Poneseš samo ljubavi
dovoljno jake
dovoljno da te prevede preko nemoguće vode.
I nisi više žedan.
I sve manje boli dodir sa tlom.

Ništa ne traži,
posebno ne kako se zovem
u toj drugoj ravni
na visoravni
kod krive kičme Meseca.

Niko nije kriv što je izmišljen kraj.

Tako je, recimo, moralo biti.

Sećaš se,
jednom smo se igrali snova
i ja ništa nisam sanjala
i bilo mi je lepo.

Eto, tako se odlazi.

Poljubiš nečije putokazne ruke
i poželiš mu srećan put
iako si ti onaj koji putuje.
Teže je onome što ostaje
sa tobom u oblicima jastuka,
sa tobom u oblicima bdenja,
s tobom u oblicima vetropirastih sunaca.

Sećaš se,
suzama smo lečili suše,
katarzama zaustavljali poplave,
to je bilo Sve, mislila sam,
Sve što postoji,
Sve što sam želela,
želela sam samo da postoji.

Ništa je najbogatija delirija na svetu,
reći će on, skrenut u naboj smisla.
Ništa ne prisvajaj i imaćeš.

Ništa ne traži,
posebno ne način
da neponovljivom udahneš reprizu.
Mimikrijom se sakrij
tamo gde nema vatrospeva
što izgaraju kao moje oči,
gde nema mojih poznatih očiju
i strašno poznatog tugovekovanja.

Niko nikada nije optužio strah.

Tako se odlazi.

Svačiji strah postane čudno sam,
a tvoj dan drugom darovan.

Sada ti je, recimo, jasnije
da nema razlike između smrti
i tvog prepričavanja budućnosti.
Između dolazaka i maštanja o tvojoj sreći.
Između mog ostajanja i osude.

Sada ti je jasnije što ti pesmom otvaram zore.
Tako se dolazi
do besmrtnih.
 
Sokolica_M:
Tako se odlazi.

Svačije oči ti postanu strašno tuđe
a tvoj svet pun svakakvih uspomena.

Od uspomena se ne živi,
reći će on, prikovan za moj padolet.
Od uspomena se umire.

Poneseš samo ljubavi
dovoljno jake
dovoljno da te prevede preko nemoguće vode.
I nisi više žedan.
I sve manje boli dodir sa tlom.

Ništa ne traži,
posebno ne kako se zovem
u toj drugoj ravni
na visoravni
kod krive kičme Meseca.

Niko nije kriv što je izmišljen kraj.

Tako je, recimo, moralo biti.

Sećaš se,
jednom smo se igrali snova
i ja ništa nisam sanjala
i bilo mi je lepo.

Eto, tako se odlazi.

Poljubiš nečije putokazne ruke
i poželiš mu srećan put
iako si ti onaj koji putuje.
Teže je onome što ostaje
sa tobom u oblicima jastuka,
sa tobom u oblicima bdenja,
s tobom u oblicima vetropirastih sunaca.

Sećaš se,
suzama smo lečili suše,
katarzama zaustavljali poplave,
to je bilo Sve, mislila sam,
Sve što postoji,
Sve što sam želela,
želela sam samo da postoji.

Ništa je najbogatija delirija na svetu,
reći će on, skrenut u naboj smisla.
Ništa ne prisvajaj i imaćeš.

Ništa ne traži,
posebno ne način
da neponovljivom udahneš reprizu.
Mimikrijom se sakrij
tamo gde nema vatrospeva
što izgaraju kao moje oči,
gde nema mojih poznatih očiju
i strašno poznatog tugovekovanja.

Niko nikada nije optužio strah.

Tako se odlazi.

Svačiji strah postane čudno sam,
a tvoj dan drugom darovan.

Sada ti je, recimo, jasnije
da nema razlike između smrti
i tvog prepričavanja budućnosti.
Između dolazaka i maštanja o tvojoj sreći.
Između mog ostajanja i osude.

Sada ti je jasnije što ti pesmom otvaram zore.
Tako se dolazi
do besmrtnih.
Kliknite za proširenje...

SJAJNO! :heart:
 
*************
Ti koja pojednostavljujes kosmos
zadrzi za sebe istinu
da gladiole u odredjeno doba dana
najlepse mirisu na smrt.
Obrisi krv ptica sa mojih prozora
hocu gledajuci kroz njih
ciste
da verujem
da se gore ne desava nista
apsolutno nista
osim leta.
Stao bih sada ovde
i ostao bih veran svojoj mani
nedorecenosti
ali zamirisala si
na bezobrazno
a ja bih da ti sapnem
o mestu i vremenu
u kome bi
ovakvi
trebalo da se nesretnemo
iz razloga da nenarusimo
stecene iluzije o
smrti.
 
Cetrdeset dva dana vegetirali smo
u neravnopravnoj simbiozi onda je netko
rekao da smo smrtnici

u polutami sobe
ostaju samo oblici i konture
sjene se kao jegulje izvijaju i
plaze po zidovima

ulicom koraca ostarjeli djecak
odlazi tamo gdje
njegove misli
prestaju da blude

mrtva i sama
vakumski prazna
ljustura ogoljena do besmisla
 
Pateticna

Cvili mi se!
Cvili ti se? – cvili
Cvilecu – cvilis
Cvileces. I ja cu
Cvilecemo - sigurno
Zajedno
Jer visina nam je previse niska
A zemlja previsoka daljina
Sanjamo bez snova
Snove koje ne vidimo.
I zivimo u tisini, koju usima ne cujemo
Molimo se u blizini
Neke crkve u koju ne verujemo,
Jer ne znamo gde drugde da stanemo
Nocu hodamo kao utvare bez senke.
Hrabrost u dzepu nosimo, a sebe se plasimo
Zar nema nikog ko ce da nas voli?

Love me,
Please love me

Spava mi se!
Spava ti se? – spavaj
Spavacu – spavas
Spavaces. I ja cu
Spavacemo – sigurno
Zajedno
Jer od mana smo satkani,
Dok vrline su samo niti
Jedva vidljive i tanke
Jedva opipljive i slabe.
Svakim danom niti se tanje
One pucaju…
Paraju se…
Odlaze.
Ko’ da nisu ni postojale.

Love me,
Please love me

Sanja mi se!
Sanja ti se? – sanjaj
Sanjacu – sanjas
Sanjaces. I ja cu.
Sanjacemo – sigurno
Zajedno
Jer iz snova smo dosli u nezivot
A stari zivot hocemo natrag
Ovde nam je hladno
Ove nam je zima.
Tamo je toplo.
Utroba nas ceka.
Hocemo nazad u dubinu.
San je jos uvek snen.
Ne sme da se rasani
I od nas nacini obicne
Budne utvare

Love me,
Please love me

Place mi se!
Place ti se? - placi
Plakacu - places
Plakaces. I ja cu
Plakacemo – sigurno
Zajedno
I na kraju zaboraviti.
Na sta?
Na plakanje
I ponovo cemo plakati bez suza
Jer smo zaboravili da placemo
Sa suzama
I ponovo cemo kukati bez glasa
Jer smo zaboravili da mozemo da cujemo
I ponovo cemo hodati po grobljima,
jer smo zaboravili da se vukljamo po gomilanma
Plasicemo se od od senki
Jer smo zaboravili sta znaci ziveti sa njom

Love me,
Please love me

Vristi mi se!
Vristi ti se? – vristi
Vristacu – vristis
Vristaces – I ja cu
Vristacemo - sigurno
Zajedno
I na kraju zaboraviti
Da samoca nam guta telo,
Od ljudi se plasimo,
dok za njima ceznemo
Vise ne znamo ni da glumimo da placemo
Bilo sa suzama
Ili bez suza
Bilo sa jecajima
ili u tisini
prazni smo, a tako puni

Love me
Please love me


Nada mi se!
Nada ti se? – nadaj se
Nadacu se – nadas se
Nadaces se – I ja cu
Nadacemo se – sigurno
Zajedno.
Jer sami smo truli i bezvredni
Potreban je neko da nas voli
Bar neko mora da nas vodi.
Da smanji nase mane
I velica vrline
I zato ...

Ako ne vidis razlog u meni ti ga izmisli
Ako ne vidis svetlost ti je nacrtaj
Ako ne znas za boje ti ih precrtaj
Kao los slikar mene ofarbaj
Da licim na predmet slican tebi
I onda u maglovenju svom
Ti sklopi usne i prihvati greh za laz.

I love you
I love you
Da bar na trenutak zivim u iluziji da nisam sam.
 
zli dusi:
Zašto još uvek zuriš u mene?
ostavi me na čas!
Neću pobeći, obećavam,
a kako bih i mogla!
Samo na čas,
da osetim ukus
i da vidim boje!
Samo da udahnem mesec
i dotaknem dugu.
Da prođem prstima kroz mokru travu,
skinem odeću i trčim gola sve do puta,
do puta koji izlazi na proplanak.
Tu na proplanku čekaćeš ti!
I opet biti ćeš moj gospodar.
Nosićeš crni kaput, a iznad tebe crveno goreće nebo.
Vetar biće vruć, a tvoja koža biće hladna kao nož
i mirisaćeš sveže
i gledaćeš me prodorno!
Tvoj će me pogled opet vezati
i opet,
i opet,
biću tvoj rob.
Ali pre toga, pre nego ti se opet vratim
pusti me samo jednom da...
Kliknite za proširenje...

PREDIVNO...:klap:
 
Lovac na zvezde padalice svako vece gleda u nebo,upija mrak I ceka trenutak da zazeli zelju.
Lovac na zvezde padalice nikada nepostaje svestan svoje potrebe za nebom I srahom.
Lovac na zvezde padalice prestaje da se oseca svoje zelje kada krenu da ga vode I ostvaraju sve sto je zelo nekad.
Lovac na zvezde padalice cesto pati,on je nepopravljivi sanjar i nazalost uvek odraste.
Lovac na zvezde padalice ima prijatelje,on nikad neumire,cak ni kada pozeli.

;)
 
Претурао мало, па нађох..

Коњ на белом принцу:

Ispruzi nogu..
Lupi stiklom o pod.
U crvenim cipelama za tango..
Zagrli me.
Po savu carape...
Zavoli me - izgori me.
Zavedi me - odvedi me.
Poljubi me (povedi me)
Kao sto lizes so iz ociju
Sa umornog dlana za tekilu.
Sakrij lice..
Postavi prste u lepezu
Oseti me na rubu noktiju

I ne gledaj me dok ti pisem pesmu..


Мајстор, јебежга...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top