Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
majalibre:
*************
Te dosadno čiste
što svake večeri na oštrici brijača
ostave samo jedan sloj kože
za razliku od tebe
kojoj osetim u kosi
mirise
tek pristiglih mornara
u lučke noći.
Te dosadno iste
zaglavljene u svojim dvadesetim
kojima se rugate
ti,
tvoj nasmejani pas
i
večnost na povodcu.
Kliknite za proširenje...

Prljava sam
kao beogradsko jutro
od smoga
noćnih ljubavi
i samoga grada
Ne umiva mi se jutros
Ljubavi
Pusti smog
u mojoj je kosi
umesto
predstavljanja
Na noćne ljubavi
odavno je oguglala tvoja ljubomora
Samo grad
Mrzi ga
što me ubija
 
moja tuga se ne leci

niko me ne vidja
jer ja ne dolazim
jer je meni previse lepo da bih se vracala
jer taj zivot
svima mirise na med
a ja vidim staklo u kapi meda

osmehom otpozdravljam svima koji prilaze
zele da poljube
pitaju kako je
i odlaze
i zavide
i mrze one koji visoko lete
koji daleko skacu
koji duboko kopaju

duboko kopaju

misle da u srcu ceka zlato
a zlato je usijano do raspadanja i pece
dole u srcu ima samo crnog dima
tamo u srcu sve se raspada

i misle da si postao mirisni cvet
koji hoce da posisu svi leptirovi

pa jeste
sisali su sisali
svi su mravi isisali sokove iz tvog korenja
nema nikog sada da se prikaci na tvoja ledja
i peva ti da ga vuces uz sizifovo brdo
je l' znate kad je sizif prestao da se penje?

al' ja nisam mit iz grcke
ja nisam ni junak ni bog
no, mozda sam ikar
samo sto nijednom moru nece dati moje ime

kada jednog dana crna rupa proguta sve sto je stvorila
ova moja tuga bice nista
ona ni sada nije deo objektivne stvarnosti
nije materija
nije nista

ali mojoj tugi nema leka
ona je veca od te crne rupe koja ce da ponisti stvarnost
i juce i danas i sutra i opet i uvek i nikad
ona je jaca od praznine u kosmosu koju niko nece osetiti

jer nista je nista
i ne postoji nikad
i nistavilo moze da se smeska
i preti nebom u kome nam krije grob
ali nista opet i dalje ostaje nista
a moja tuga se ne leci nicim

ostace ovde vecno
uokvirena ovim vremenom

a vreme tece neprestano
 
**********
Na Gospojinskim vašarima moga sela
poželeću jednom da
minđuše ti kupim
od amalgama
reči i tišine
jer u tebi
ponešto
od istih
nađoh.
I znam
vucaraću po dzepovima
minđuše ove
uporno nesretajući to
uho u koje
ljubav se šapće.
 
Poslednja izmena:
Zapisujem
proizvoljne reči koje govorim
tražim svakojake odgovore
ovaj papir popunjavam htenjem
jer to sam ja i niko više
stao u nekoliko rečenica dnevnika
tog hroničara stanja i osećanja
hteo bih još nešto reći
ali da ne nabrajam sve te reči
glasa nemam
zapisujem
ono što mislim što hoću
u tome leži plamen vatre
jer iz nje se sve rađa
zapisujem
za ovaj život
za ovaj tren postojanja
za nadu koju očekujem
 
"Kud idemo"

Godine prosao
pitanje u meni raste
Ubija me svom snagom svojom
Kuda to ja pripadam?
Ovde
gde moj trag ostaje
Ili
Tamo gde gde svoje uzdahe ostavim
da bi neko sebi nasao mir
Gledam sebe
u neverici
Telo moje lebdi
i zeli da ostane...tebi
Mozda
je moje mesto uz dusu tvoju
Tako leprsava i slobodna
uzdahe svoje da donese meni
....usputno raznesene kao zrna peska
Na silnoj oluji
Puna suse
Znam
ja sam s njom
da bi njoj dao put...
Zelim sebi
srecu svu i ljubav moga bica
A tebi...
ono
sto zelis da uzmes
 
ljubavi moja beskorisna
tabani slatki izgrebani
umori se vise
ljubavi moja nasmejana
divljako neotesana
sedni bar jednom
i klimni glavom
pojedi kifle sa kimom
i kiselom pavlakom
ocesljaj se
i daj da ti vidim prste
ne mozes tako do veka
pravis me ruglom od coveka

kako cu te isibati
prutic tebi treba dati
po dupetu izlupati
pa te na silu okupati
skroz sam te izgleda zapustila
ko dete raspustila
i ko ce te sad naci
u svaki budzak treba zaci

a kada te nadjem
i za usi potegnem
nemo da me plasis
da od tebe ne pobegnem
 
Mutno, pohlepno, pohotno
lagano postaje sve.

Treba nam nešto
što pomoći će da se osvestimo,
što na tlo noge priljubiće
terajući da sebi se posvetimo.

Treba nam nešto iskreno,
poput šamara zasluženog,
da seti nas šta nam je potrebno
i čemu nas je učio Bog.

Treba nam nešto hladno
poput pljuska jesenjeg,
da ohladi nam telo jadno
i podari mu mir sutona večernjeg.

Treba nam patnja neka
što dušu će pokositi,
da ponovnim rađanjem,
nežna i meka,
dočeka jutro koji će je orositi.

Treba nam samo smrt
i njen dolazak bezočan i snažan,
da podseti nas koliko je život krt
i koliko nam je zaista važan.
 
Proklet bio
tako snažan i dalek,
kada na ovu muku si me osudio,
pa sad svako slovo tvoje ime zove.
Prokleta nek' sam,
kada dozvolih sebi
da bezumno volim i želim
ceo svoj život da poklonim tebi.
Prokleti jesmo,
što otišli smo tako daleko,
jer i da se oko sebe osvrnemo
ponovo ne znamo gde smo.
 
"Dropouts"

Eating youre meal
my wolfette...
How does it taste?
When you
don't have youre heart on it
I'm just nailing my head
leftwards for you to see my eyes
And me...
watching you with blood on youre jaw
Hunger
is getting bigger and bigger
No right choise for you?
Imagine this...
me as your'e meal
Tasty...huh...
Cause you won't feel the pain
and never will do so
Tail beneath youre body...
Wolfette..
Stay calm,my dear
...never will do
eat youre flash
Infront of audiance
Just for youreself...
to be
What I...
want you to!
 
"Odabrano vino"


Otvaras
zadnju flasu vina
Moras ga piti polako
Zadnja lekcija
tvojeg vina
Prva lekcija
za srce tvoje
Kapljice odabranog vina
idu bajpasom u tvoj mozak
A dusa tvoja
kao izvor mojoj
Jesi li cigaru zapalila?
Pozvana si na veceri lepoj
krvavim biftekom i gljivama...
Biftek za tebe
gljive za mene
Ziveli,milo moje!
Pijemo zadnju flasu vina odabranog
uz nadu za pocetak novi
...velikog finala
Aplauz
za tebe
Lepa setnja dusom tvojom
za mene
Ostavi zadnje kapi
za tvoju novu bol...
Uz nadu
da ce prolece i sunce doci...
 
RAT JE ZAVRSEN

Ratne sjekire smo davno zakopali
Teska artiljerija je sasvim umukla
Ratni poklici se više ne cuju
Precutni mir je već sklopljen
Nestvarnom tisinom potpisan
Nas rat je zavrsen.

Živimo u savrsenom miru
Iza svojih granica
Koje još ne prelazimo
Diplomatske odnose nemamo
Ambasade u našim srcima su prazne
Čak ni konzulate nismo otvorili
Iako
Nas rat je zavrsen.

Ja te sada zvanicno pozivam
Diplomatskim kanalima
Da ovaj mir ozivimo
Da granice otvorimo
Za dobrobit naših dviju licnosti
Jer
Nas rat je zavrsen.

10. feb. 2010.
 
"Dark rose hotel"

Tightening my tie
and shoes polished
Suit..oh i love it
as a shine silver helmet
With all my chaos
combing my hear...
Noisy steps behind me
as a time stamp of my illusion
Elevator of my soul
is bringing me down
Down under...

Picture 1#:
"Just where will you go"-liftboy said
"Have you ordered my cab?-answered
"No need for that,sir!"-liftboy
"And how come i pay for your'e services?"-asked
"To have what you want,sir"-liftboy without any teeths gave me smile

Picture2#:
With a blink of my eyes i found myself infront of one door...
"Dark rose hotel" neons were blinking...infront of it
"How can we serve to your'e acomodance,sir?"-old lady with big dark eye's asked
"Give me my soul back"-answered
Noise...shouting...laughs of some people i already know...
Flash...my eye's gone suddenly blind

Picture 3#:
Whole world is spining around me
black man is playing his piano...
same sound repeating
...think i will colapse
Why am i here?

Picture4#:
Young lady...
With big blue eyes take my hand
and said:
Come with me on a journey
...dont hesitate,you just don't belong in here
Enjoy...

Picture5#:
In all sweat...without knowing where am I
Jumped to my door covered with nails
Newspaper...oh yes
front news lined...
YOUNG LADY PROSTITUTE FOUND DEAD IN THE "DARK ROSE HOTEL"
 
cula sam da su ljudi nekada ziveli cetrdeset godina
nekada su i sa trideset pet umirali
to u proseku
nekada su susili kosu bez fena
kako li su se tada ljubili?
o tom nisam nista cula
da li je vreme koje su povodili ljubeci bilo krace
kao sto je bio kraci njihov zivotni vek
ili je to ljubljenje postajalo gusce
kako su znali da im je kratak let
hocemo li se mi grliti po starackim domovima
ili cemo sipati ulje na stepeniste
a upravitelji nas vuci za usi
 
hocemo li se mi grliti po starackim domovima
.......................................
Ne zameri - dotrcala inspiracija :)

Mi cemo setati parkovima
sedeti na nekoj od klupa
udisati svezinu lepote oko nas
milovacemo suncanim pogledom
nase unucice
sto veselo skakucu za loptom
Dodirnucu namah tvoju ruku
dodajuci ti cokoladno srce
citajuci ljubav u tvojim ocima
Nemir
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top