Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Symphony of feelings

Blinking lights and a glass of red wine,
My room swallowed by the silence,
Hundreds of voices crushing on the other side of the wall,
But none of them go thru him …
Sitting in the corner of my bed , eyes shut, and a little smile ….
Empty spot in my mind, just to feel not to think,
Gentle fingers playing with my hear on the back of my neck …
Rush of lust, going up and down on my torso …
Cold breeze fighting the fire ,
Enjoy your battle…
So simple, but yet so mystique ….
Woman’s skin ,
Woman’s soul,
Woman’s mind,
Full of colors, Full of sounds,
Natures master piece ….
Standing on the gate of entrance to this world…
Playing the symphony of life ,
Welcome and Enjoy,
You’re just passing try ….
 
"Inner soul"

Just
when you see my eyes
Deep down
inside your'e restlesness
What you see
is just a glance of you wants
Peanuts inside that soul
When you move one
you move all
Pandora's box
is what you want to be
Going deeper...
where you were
Or you are
just wishes of your'e eager wants
Want me to spit you?
Spilling
all my mouth juices on you
Going deeper and deeper
Do you folow me?
My dearest
the one i hate
Ego's mixed in one?
How lucid...
You inside me
me inside you
You in face of selfconfidence
me inside you
Final act is...
your'e begining...
of great pain
 
Joshua_Tree:
"Inner soul"

Just
when you see my eyes
Deep down
inside your'e restlesness
What you see
is just a glance of you wants
Peanuts inside that soul
When you move one
you move all
Pandora's box
is what you want to be
Going deeper...
where you were
Or you are
just wishes of your'e eager wants
Want me to spit you?
Spilling
all my mouth juices on you
Going deeper and deeper
Do you folow me?
My dearest
the one i hate
Ego's mixed in one?
How lucid...
You inside me
me inside you
You in face of selfconfidence
me inside you
Final act is...
your'e begining...
of great pain
Kliknite za proširenje...
Predivno je.:sad2:
 
“Dance of the wolves”

New beginnings, old school,
Learning the dance of life, simple steps, miraculous music …
Loosen up your fear …. You are the chosen one ….
Fell the pulse on your neck…
Let it go … don’t hesitate…. Not a minute, not a second…
There’s no time , there’s no space …
Listen and feel , the dance of the wolves …
Circling around filled with thirst …. Don’t be scare… Don’t run away …
Just close your eyes and feel the pain …
Die to be reborn ,
What does not kill you, will make you strong ,
It’s not your body …
It’s not your blood,
The soul seekers howling for souls ….
They will stop by , but will not stay …
Following the wind, waiting for the moon ….
Warriors of nature … will make you kneel …
Remember the eyes , look at them close
You will search them day and night …
 

Bio jedared izvesni Musa
što je u prsa
znao da se busa
da najbolje u selu kosi
i seno nosi
i grabuljama grabulja

Imao je pleća široka
k'o Kina,
ko obronci karpatskih
planina
i ručerde snažne
i šake odvažne
i na svakom dlanu
tri žulja

No onda odnekud iskrsnu Pera
potomak Sime penzionera
te poče da zakera
i kera da tera
govoreći:
- Man'te se prastarog smera,
batalite grabulje,
motike,
kose,
što znoj isceđuju i vreme odnose.
Kombajn je tehnološko čudo!
Ne trošite snagu i vreme uludo!

I svi pohitaše da ašove smene
i da se ratarski osavremene

A Musa
kada je uvideo
da je otpisan k'o zastareo
naprasno se umusio
što tako je nagrabusio
potpuno razočaranje
do tad ne beše iskusio.
Pomiri se sa sudbinom:
kombajnu njive prepustio,
rodni je kraj napustio
i posvetio se umetnosti.

Sad savremene snaše na selu
proklinju motorizaciju celu
jer,
svaka čast prosvetitelju Peri
al ovi današnji kombajneri
nemaju poljubac sunca na čelu
ni snažne kosti.

Pa sednu, u njive gledajuć sneno
sećajući se Musinog lika
i ceneći ga k'o umetnika
na neviđeno.

​
 
"Kutija sibica"

Zapalio jednu
u iskrama njenim nasao svoju dusu
Gorela jeste
sibica mog zivota pred ociju mojih
Vatra
smutila oci moje u suzama
Zapekla me
osetio nisam njenu boju
Zapalio drugu
iskra se u svetlost pretvorila
Obasjala jeste
sve oko mene
...mene nije
Uf,zapekla me
...moguce li je da jos osecam?
Padale su one pored kreveta mog
jedna za drugom...
Svaka svoju pricu
....svaka po jedan zivot
Zaiskri
Zapali se
Dogori
Opece
 
Poslednja izmena:
"Stigmata"

...rane
koje nikada proci nece
Dusa koja gleda u tebi
kako pijes svoj zadnji whiskey
A meni
pala cigara iz usta
What the f**k...m'lady
Oci ti u alkoholu tone
kada gledas u moj seksipil
Oci vuka
uz glasnu muziku...neki tezak rock
Ljubim ti vrat
I samo cekam...
da zube svoje zarijem...duboko
Rane...na vratu tvom
topla tecnost u usnama mojim
Jos samo minut
milo moje
Tvoj svet ce nestati
i svetlosti biti ce
Rane
i duboko nasmejane face
Raspeta
kao tvoje nebice u zagrljaju mome
Ne zatvaraj oci
nebice
Pogledaj me
i citaj haos obrnuto
Taj blagi osmeh na mome licu
bice samo tvoje zadnje secanje
Nebiti...
U diskoteci koja
ima samo likove blede...prazno nasmejane
Kako si divna
pomislih...
Porucila si svoj whiskey...
a ja gledao tvoje...
 
Poslednja izmena:
jedna glupa kokoš, šetkala se često
kroz svoj kokošinjac dužom i širinom,
pa mislila 'vako:
" Ovo sramno mesto
ne pristaje mome karakteru finom.

Dosta mi je ovih prostih kokošaka,
mene čeka slava, i sudbina svetla.
Zar da se otimam oko zrna maka
i da s njima delim onog jednog petla?

O, ne, ja sam veća, ja sam izuzetna,
po pameti svojoj slična sam čoveku."

To pomisli koka, s plota skoči sretna
rešena da stigne - u biblioteku.

Jer, čula je ona, slušala je ljude
(ponekad se neki komšilukom skita)
ko želi da znatno pametniji bude
neka tamo ide, neka knjige čita.

I - eto je sada, svom je cilju stigla,
puna izba knjiga, i tišine meke.
A kokoška s praga već prašinu digla -
"Ko-ko-ko-da! Ja sam član biblioteke!

Čega sve tu ima! Dajte onu tamo!
Na korici, bogme, prepoznajem travu,
i kuće, i nebo, i oblačak kišni,
i komšiju prasca, komšinicu kravu."

To je kokodakala, s dobrom dozom žara,
piljeć' žutim okom u bibliotekara,
a ovaj se zbunio, gleda čudnu pticu,
pa joj naposletku - pruži slikovnicu.

O, da sreće njene! O uspeha znatnog!
Niti jedna kokoš, ćurka ili patka
iz ćumeza bivšeg, skučenog i blatnog -
ne postade, pre nje, intelektualka!

Uze ovu prvu, uze drugu, treću,
vrhom pera stranice okreće i lista.
A u sebi zamišlja: za njom se okreću
sve kokoši jalne. I od sreće blista.

"Tja! Pa to je lako! Sve se jasno vidi -
i šuma, i potok, livada i zeka.
Ostala živina treba da se stidi -
- pa čitanje baš i nije mudrost neka!"

Kvocnu to i skoči - dosta joj je bilo,
da je genijalna - to je i pre znala.
Vrati slikovnice, te raširi krilo,
želeći da kaže "Zbogom svima. Hvala!"

No, tek tada spazi, tamo, iza stuba,
prostorija druga, a sto na sredini,
a na njemu leži, knjiga teška, gruba,
mnoštvo žutih strana ... leži u tišini.

Elegantnim hodom dogega se koka,
za čitanja novi poduhvat se sprema.
Skoči na sto - knjigu merka sa visoka:
"Kakva je to knjiga, kada slika nema?

O, glupog li pisca, šta mu na um pade
da umesto slika neke žvrljke piše?
Ti što stvari takve sumanute rade
valjda misle da su pametni najviše?

Nigde nema zrna, da ga koka kljuca,
nigde nema zemlje da se pročeprka -
ovog glupog pisca, jak ego-trip puca"

misli ona i od smeha krilom lupka.

Pouka je priče: ako neka kokoš
ne razume šta je pisac hteo reći,
to najčešće nije zbog gluposti pisca -
već zbog njenog mozga, koji je -
- pileći.


​
 
sanja*:
jedna glupa kokoš, šetkala se često
kroz svoj kokošinjac dužom i širinom,
pa mislila 'vako:
" Ovo sramno mesto
ne pristaje mome karakteru finom.

Dosta mi je ovih prostih kokošaka,
mene čeka slava, i sudbina svetla.
Zar da se otimam oko zrna maka
i da s njima delim onog jednog petla?

O, ne, ja sam veća, ja sam izuzetna,
po pameti svojoj slična sam čoveku."

To pomisli koka, s plota skoči sretna
rešena da stigne - u biblioteku.

Jer, čula je ona, slušala je ljude
(ponekad se neki komšilukom skita)
ko želi da znatno pametniji bude
neka tamo ide, neka knjige čita.

I - eto je sada, svom je cilju stigla,
puna izba knjiga, i tišine meke.
A kokoška s praga već prašinu digla -
"Ko-ko-ko-da! Ja sam član biblioteke!

Čega sve tu ima! Dajte onu tamo!
Na korici, bogme, prepoznajem travu,
i kuće, i nebo, i oblačak kišni,
i komšiju prasca, komšinicu kravu."

To je kokodakala, s dobrom dozom žara,
piljeć' žutim okom u bibliotekara,
a ovaj se zbunio, gleda čudnu pticu,
pa joj naposletku - pruži slikovnicu.

O, da sreće njene! O uspeha znatnog!
Niti jedna kokoš, ćurka ili patka
iz ćumeza bivšeg, skučenog i blatnog -
ne postade, pre nje, intelektualka!

Uze ovu prvu, uze drugu, treću,
vrhom pera stranice okreće i lista.
A u sebi zamišlja: za njom se okreću
sve kokoši jalne. I od sreće blista.

"Tja! Pa to je lako! Sve se jasno vidi -
i šuma, i potok, livada i zeka.
Ostala živina treba da se stidi -
- pa čitanje baš i nije mudrost neka!"

Kvocnu to i skoči - dosta joj je bilo,
da je genijalna - to je i pre znala.
Vrati slikovnice, te raširi krilo,
želeći da kaže "Zbogom svima. Hvala!"

No, tek tada spazi, tamo, iza stuba,
prostorija druga, a sto na sredini,
a na njemu leži, knjiga teška, gruba,
mnoštvo žutih strana ... leži u tišini.

Elegantnim hodom dogega se koka,
za čitanja novi poduhvat se sprema.
Skoči na sto - knjigu merka sa visoka:
"Kakva je to knjiga, kada slika nema?

O, glupog li pisca, šta mu na um pade
da umesto slika neke žvrljke piše?
Ti što stvari takve sumanute rade
valjda misle da su pametni najviše?

Nigde nema zrna, da ga koka kljuca,
nigde nema zemlje da se pročeprka -
ovog glupog pisca, jak ego-trip puca"

misli ona i od smeha krilom lupka.

Pouka je priče: ako neka kokoš
ne razume šta je pisac hteo reći,
to najčešće nije zbog gluposti pisca -
već zbog njenog mozga, koji je -
- pileći.


​
Kliknite za proširenje...

Zanimljivo.

A šta je ideja tvog pisanja?
 
u vodenici u senci rebara
rodila se obična pesma

nipošto je nemojte slaviti
zaljubiće se u samu sebe
izviće se visoko visoko
krov će vodenici razrušiti

ne zatvarajte pred njom uši
uplašiće se za samu sebe
poteći će na sve četri strane
sve će zidove razzidati

ne pridajte joj previše značaja
ni na jedan od ta dva načina
samo je pustite neka bude

obična pesma
u vodenici u senci rebara



(inspirisano Popom)​
 
poneka koska se moja
pokatkad
slobode seti

k'o ptić se u gnezdu
promeškolji
a zatim naglo poleti

oslobođena ležišta
i svoje čašice stare
nalazi čudesne puteve van
iz cavum articulare

ehej,
bol me preseče,
al i osmeh, evo ga, krene,
vidiš ti
moje koske bi
da pobegnu iz mene

( ".. zatvoren u meso .. zarobljen u kosti ..
.. prostor taj do neba ko će da premosti .."

.. pa evo ..
.. dizdar mače ..
.. koska bi ..
.. ona skače ..)​
 
JEDNA NOĆ U SAMOĆI

Ledena kiša
Svirala je po dirkama
Samoće.
I nije bila tišina
I nije bilo dima
Kao u crno-belim filmovima
Kad prikazuju
Usamljenog junaka.

Tad obavezno kiši,
Tad obavezno velegrad ćuti
I dim se spušta niz njegovo telo
Dok mu ulične svetiljke
Obasjavaju lice
On sluti
Da ništa mije crno-belo.

Po mojoj sobi, kao na traci,
Prolazili su snopovi i sekli mrak
Kroz otškrinut prozor
Mirisao je asfalt,
Svež zrak
Hladan
i neobuzdan

Kad je kiša stala
džez je zamenila
Harmonika:
Magle,magle, kud ste nagle
U moj dom?!
I u ritmu s njom
plesale su zavese,
Pred prozorom.

Puštao sam magle
da iz pesme
tiho
Kroče u sobu
Ko gosti
Mojoj samoći.
I da me gutaju
Dok se parim
Sa sopstvenim odrazom
Cele noći.
 
Poslednja izmena:
Sitting under a tree, smoking a cigarette ….
Looking at the smoke rising above,
Infinity of time, unlimited space …
Me, My eyes, My thoughts and My hart …
Oh glorious day, Sunshine through the branches …
Opened up a meadow full of colors and full of sounds,
Maestro please start ,
The music of feelings, divine raindrops …
Barefoot dance, circle in the light ,
Looking at the rainbow, smiling at the cloud ….
The rain mixed with sun, making love on day light …
Natures miracle landing on my skin…
Still barefoot dancing just feeling little rocks ….
Naked and lucid, I listen to the sound ,
Music of feelings playing in my mind.
So the day pass by and the night came through … Fanfare and drums …
The darkness land on my body , like a smooth cape… My nakedness hidden ….
So I fell down on my knees, on a candle light … waiting for a punishment , waiting for a prize …..
My head was bend down , my shoulders covered with my hear ,
Black as the night, long as a day ….
I heard the lash, striking in the silence, my back started to bleed …
And the rain kept falling, washing out my blood …
But the mark was still there laying on the earth…
The blood scars from the lash … opened up and crack ….
Through my skin , rising from my blood ….
Ecstasy of pain, blood tears from my eyes,
My hart in sweet agony , Chaos in my mind ….
Reborn with black wings … joining back the flock …
Unique and wild …. Caring a sign ….
Marked and alone … Living a new life ….
 
svetovid:
JEDNA NOĆ U SAMOĆI

Ledena kiša
Svirala je po dirkama
Samoće.
I nije bila tišina
I nije bilo dima
Kao u crno-belim filmovima
Kad prikazuju
Usamljenog junaka.

Tad obavezno kiši,
Tad obavezno velegrad ćuti
I dim se spušta niz njegovo telo
Dok mu ulične svetiljke
Obasjavaju lice
On sluti
Da ništa mije crno-belo.

Po mojoj sobi, kao na traci,
Prolazili su snopovi i sekli mrak
Kroz otškrinut prozor
Mirisao je asfalt,
Svež zrak
Hladan
i neobuzdan

Kad je kiša stala
džez je zamenila
Harmonika:
Magle,magle, kud ste nagle
U moj dom?!
I u ritmu s njom
plesale su zavese,
Pred prozorom.

Puštao sam magle
da iz pesme
tiho
Kroče u sobu
Ko gosti
Mojoj samoći.
I da me gutaju
Dok se parim
Sa sopstvenim odrazom
Cele noći.
Kliknite za proširenje...

Uh, baš mi se dopada pesma! Svašta si lepo u njoj utkao: kišu, maglu, džez, ulične svetiljke... Kraj je neprikosnoven! :klap:
 
"Pola duse"


U obema rukama
drzim po pola duse svoje
U jednoj si ti tako ljepa i moja
U drugoj jeste moja tuga
Kuda bi ja s mojom tugom?
Kako bi ti moja bila da nije
mene i ljubavi moje
Dosla ljubav
otjerala tugu
Zagrlila tebe
i svila u srcu mom
Moja dusa mirna
u zagrljaju tvom
Cula nam
priroda dala da ih spregnemo u jedno...
da bi ih ljubavlju nazvali
Dusu nam Bog dao
da bi je srecom i tugom hranili
Tjelo
da pripada nekome drugom...
Igra
koju niko nikada zavrsiti nece
 
"Staklenici"


Kada mene opustis
...kada mi svetlosti das
Obrnuta slika
mojih zelja i strahova
Dioptrija
zelje za istinu u besmislu
Tamo,tamo kod tebe nemir
Pomislio
kako ce ta dusa danas mene da dozivi
Prvi zrak sunca moga
...kroz staklenik?
Primas samo
ono sto tvoja dusa zeli
Mrzis me?
Ne...zelis jos
bolova mojih
Jos ljubavi?
Ne...
Dodji da te poljubim
od bolova mojih
Jos nosis taj ruzicasti ogrtac?
...kako ti ljepo stoji
Golo tjelo u ogrtacu ruzicastom...budi gola!
Popni se na krevet i rasiri ruke
...podaj se vjecnosti
Da vidim grudi tvoje
...ispod svetlosti staklenika
Na punom mjesecu
 
Javi se
samo ponekad
U vreme velikih vrućina
vrisni svoje prisustvo
u moje uvo
Nisu lagali
Lepota je prolazna
I zato se ne ljuti
što izbegavam
tvoje bliskosti
Bolesna sam zverka
prljava od raznih milosti
Ako me voliš
Ako možeš voli me
u priči
Ispisana
crno na belo
oprana od poroka
mogu se i prisetiti
neke naučene nežnosti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top