Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nisam zaljubljena
Znam da živim u promenjenom stanju svesti
Podsvesti mi smesti
Da poveruje da te volim

Maglo koračaj mi po mislima
Ovih dana sve je dosadno vedro
Nema kišha, vetrova
Nema mirisa ni laveža
Ni u zraku zraka

Izbeglice nisu izbegle u moje krajeve
A druži mi se sa siromašnima telom
Lovila bih im dinare po ulici
Skidala bih im vaške sa kose
Sve što nose
Prala bih dok ne izbeli
I dok se ne pocepa
Da goli hodamo isti

Mi trebaju
Čisti
Nagledani ratova sa ponekim ožiljkom od granate
A ne od propalih ljubavi i zapleta
Naših išetanih ulica

Nisam zaljubljena
Znam da živim u promenjenom stanju svesti
Podsvesti mi smesti
Da poveruje da te volim
 
Pustinja neka
dusu moju osvaja
razgoni se samo kad si tu
pustinja i ti
suprotnosti ili lica dva
moje misli osvaja.
Odvikla si me od samoce
pustinja je pre tebe u meni zivela
kad sam pesak bio
talasast od vetrova
koji su ime tvoje saptali.
Pesak mi sapuce
da si od vetrova sacinjena
da pravac imas
ja sam samo stanica
pustinja mi sapuce
da je bila i ce ostati
da sam nesto niz koje samo prolazis.
Poljupcima razgonis sapat
kazes jasno da ces ostati
pustinja moze da ide
dosta me je ljubomorno od tebe krila.
Dodiruju me ruke dve
jedna od peska
jedna je tvoja
moj strah lose sudi
on se uspava samo kad si tu.
 
Време је да заспиш без мене.
Сме ли се рећи, овако пред свима:
Лези и замисли да си ми ставила
гузу у крило.
Топло је, сигурна си...

Дозваћу звезду,
коју сам дресирао да те пази,
на мирис нашег јастука и твога тела.
Нека је мало,
воли да буде с тобом док мене нема.

Ја ћу свакако доћи,
чим будеш заспала,
са првим дашком што уме да превари завесу
да би ти пољубио трепавице
и раме голо,
а од којег сам ноћима учио
како треба са тобом.

Лахор је најбољи учитељ
за вреле дланове
и образ
који не може без твога.
 
Konj_na_belom_princu:
Na okupu

Reći ću ti..
volim kad sam tužan pored tebe.
Volim način na koji me držiš na okupu
dok me slutiš.. ispod planina..
nad kojom konfuzno plivaju lucidnosti
Dok nadirem u tvoje godine.. bezglasno
poput prolećnog vetra..
Volim dok ležimo jedno pored drugog..
ko dve daljine zbližene
dok se tražimo u izbeglištvu međuprostora
u isto vreme prisutni i odsutni..
u snovima.. u otkucajima..
U ehu svega što nas okružuje.
Reći ću ti..
Da bi bio zaljubljen
moraš biti sam
A ja volim kad sam sam..
sa tobom...

Na okupu.
Kliknite za proširenje...

Reći ću ti kroz eho ovih reči koje me sada okružuju, ja volim što smo svi mi, ovako divni, ovde na okupu. "Dok nadirem u tvoje godine" - tako me je dotaklo ovo... Hvala.
 
1

Moje srce
meta gadjanja,
moje lice
adresa laznih osmeha,
moji prsti
mesto brojanja poraza.
Ti,jedina svetlost
u ovoj tamnoj rupi
bez dna,
zrak sunca
sto me greje,
moj nedosanjani san,
karta za svet ljubavi.
Jedan tvoj pogled
dize me u visine
i zakopava
duboko u zemlju.
Ako kao sluga
pred tobom padnem
na kolena,
ako te
kao prosjak molim,
hoces li
onda cuti pesmu
koju peva
ranjeno srce moje?
Ja nepomicno,
poput stene,
stajacu
cekajuci zvuk
tvojih koraka.
 
Just let me say this

... and there was I,
fragile and weird.
With the ability to fly,
some people choose to stay
under the bridges.
Life circle, they'd say.
Let me just say this:
underneath all of them
there is a stone
for one step higher,
and an old weeping willow
to cry the right tears,
and, if you're looking,
next to the shoal there is deeper water.
And the more you go,
the deeper it shall be.
What?
No, it wouldn't be interesting
If I was to tell you about the things you can find in it.
Let me just say this:
Discovery
Evolution
Enigmas
Path
And there was I, fragile and dreamy.


l_0b291f6f226d45c19b54bcfffe62bb72.jpg
 
Pogledaj u sunce
Okreni ruke i preseci kisu
Tamo se zagrljeni njisu
Ka provaliji
Okrenutih ledja
Glupa ljubav vredja
Da se ne zna
Da!
Danas pocinje nikada vise
Promrzline po nogama i onaj trenutak
Kada se odlepish od zemlje da odesh
I tada ne osecam nishta
Sekunda
Dve
Vek
I pochne da razara
Secjanje na tvoj vazduh u mojim plucjima
Na zvake od eukaliptusa
Ta secjanja
Egzoticna
Eroticna
Svojstvena
U meni
Danas pocinje
Vise nikada
 
Nisam odrastao
to mi ne lici
samo sam tuzan
nekad i ja
dok gledam u daljinu
brodovi dok mi tonu
ka nebu dok plove
ne brini
napravicu nove
od papira su
kao i svi snovi moji
nacrtani
kao decak u vrticu
jos ih cuvam
trajace dugo
vise i od mene
neki decak u nekom vrticu
pronacice ih opet
bice kao ja
sto sam nekada bio
sanjalica
ocima punim zvezda
grlice svoju ljubav
kao ja i svoju
dok ka nebu pokazujem
gde je nase mesto.
 
Stavila sam ti srce na dlanu,
a ti ga lomi,
nek ti zelja mine,
i onako me zacas podignes u visine ,
pa me posle spustis i slomis od bola.
I ovo malo duse mi uzmi,
ako ti je volja,
i onako je samo tvoja.
I nek mi kisa sapira lice,
dok se grcim od bola,
dok je sve pola na pola,
dok se lome koplja na sve strane,
dok prava ljubav ne plane..
Jer ljubavi moja ti neznas kako dusa boli,
a ja znam da se za ljubav ne moli.
 
Neki dodir
neka opcija
vijugavi put
ka nekom vrhu
od necega
sto smo stvorili
usnuli i topli
napokon bezbedni
golim telima se dodirujemo
trepavice se micu
smesak nastaje
sanjamo zajednicki san
zivimo zivot celi
u ovaj jedan tren
ruka tvoja trazi moju
dok idemo stazom
koja vodi do nas.
 
Branko Miljković

POEZIJU ĆE SVI PISATI​
san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti

cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednog dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepustajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan srećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušace oluju

ali

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj
​
 
Jel me volis samo kad se tebi smejem,
jel me volis samo kad ti dusu grejem,
jel me volis samo kad te zadirkujem,
kad ti usne usnama dodirkujem,
kad te nezno mazim,
jel me volis samo kad na tebe pazim.
Jel me volis kad sam ljuta na pola sveta,
kad mi sve nesto smeta,
kad osmeh zamenim suzama,
kad ti padnem oçajna na grudima...
Jel me volis tada?.....
 
Poslednja izmena:
Rodila se samo za njega ,a sad mu je i poklanjam nek zna:cmok2:

Jel se to zvezda na moje grudi spustila,
Il me to tvoja ljubav usnila
Ljube me usne vrele i meke,
Teku oseçanja kao reke.
Nema vise ni stida ,ni srama
Nasa je tela sakrila tama
Samo u tami nam oçi svetle
Ko male usijane komete.
Po mom telu,vrele ruke tvoje
Ovo je noc ljubavne boje.
Ovo je noc ljubavna vrela ,
Spajaju se nasa tela ,
Prepliçu se prsti ,ruke ,
Slatke li su nase muke.....
 
Konj_na_belom_princu:
LiMonado.. Tačno je niko ne ume da peva kao sužnji.. ali daj nam neki tvoj tekst.. nemoj da se kriješ iza retrovizora.. ko da nemaš slobodu.. davanja.

Daj malo bre. Šta si se stisla :)
Kliknite za proširenje...

Hahaha, konjino jedna moja. Ja sam se ovde nadavala i ispisala svojevremeno dok si se ti davao na facebook-u i messenger-u i nisi pratio. Nije lepo da me prozivaš u tom kontekstu i nemoj, mada razumem tvoje pobude, inače ti nikad neću dati... ni stih. :P

U red, more! Ima vremena za tebe :mazi:
 
Pukotine boje kože
u mraku
što nas obgrljenima drži
dok neko nas gleda
sa izvora naše strasti
a mi se prevrćemo
u koži što postaje jedna
prevrtljivi
čula sa sebe skinuli
brojiš me
ja ti određujem rod
a među nama
ključna kost bruji
mrak nas upija
a ti si ja
u meni
i ja sam ti
i mi
vrhuncem postojanja zagrljeni


dok sa ivice osećaja
pada osećanje
i stapa
sa ovim mrakom

a mrak nije mrak
već svetlost sjedinjenja
a mi smo mi zagrljeni
naučeni da biramo
snoviđenja
spoznajemo jedno
pre svitanja
pre razjedinjenja
 
Sedim
slutim nistavilo
ocekujem
osluskujem
nista
ali prisutna je laz
i razbijam prozore
gubim svoj lik u vremenu i prostoru
postajem niko
opet laz
i telefon zvoni
razbija me u komade
cekam da ubica nestane
da bi ponovo osetio mir
glava mi klone i cekam trenutak
muk prostora koji priziva dosadu
vazduh mi je napunio pluca
osecam neki miris iz susedne prostorije
gladan sam
 
Brojite li moje urlike
Kojima hranim istinu Vašu
A znam da moju slagali ste

Brojite li svoje božanske ekstaze
U kojima od dima
Solarne simbole pravite

Zbrajate li moje povike
Koje ovde luda vrištim

Tražite na meni beleg pobrojanih
I za razliku krivca

Zbrajate li moja lica
Rekoste da imam dva
A ja kažem
Dvanaest ih ima
I dvanaest, vama neprimetnih,
Razlika među njima

Nebrojeno Vaše dete
Razlike sabira
I od trulih Vaših misli
Pravi račun a
Ne ume da bira

A na Vašem je vratu nanizana
Modra boja
Moje čulne žudnje
Meko poput anđeoskih krila
Za mnom osta
Ruganje
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top