Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Јако бих волео када бих умео
да напишем песму
у којој би се ти удавила
и потпуно заборавила да дишеш
било шта осим мојих речи.
Јако бих то волео...

Али сам за такав подухват слаб.

Једино... Ако би ме сачекала
да завршим са овом бутељком вина,
па да ми онда кажеш:

Класје...

То је право курвински начин
да ми изискриш сузу
из зденца раскриљене душе.

Ако поново пожелиш
да ме пољубиш у насмешен чуперак,
довољно ће бити да ми шапнеш:

Лахор,

и твоја ће хаљина
одлетети у Сунце.

Јесте,
разне трикове умем да изведем
кадa ме држиш за руку
док миришемо на април.
 
klinac4:
Јако бих волео када бих умео
да напишем песму
у којој би се ти удавила
и потпуно заборавила да дишеш
било шта осим мојих речи.
Јако бих то волео...

Али сам за такав подухват слаб.

Једино... Ако би ме сачекала
да завршим са овом бутељком вина,
па да ми онда кажеш:

Класје...

То је право курвински начин
да ми изискриш сузу
из зденца раскриљене душе.

Ако поново пожелиш
да ме пољубиш у насмешен чуперак,
довољно ће бити да ми шапнеш:

Лахор,

и твоја ће хаљина
одлетети у Сунце.

Јесте,
разне трикове умем да изведем
кадa ме држиш за руку
док миришемо на април.
Kliknite za proširenje...

Rockin' again :cool:
 
klinac4:
Јако бих волео када бих умео
да напишем песму
у којој би се ти удавила
и потпуно заборавила да дишеш
било шта осим мојих речи.
Јако бих то волео...

Али сам за такав подухват слаб.

Једино... Ако би ме сачекала
да завршим са овом бутељком вина,
па да ми онда кажеш:

Класје...

То је право курвински начин
да ми изискриш сузу
из зденца раскриљене душе.

Ако поново пожелиш
да ме пољубиш у насмешен чуперак,
довољно ће бити да ми шапнеш:

Лахор,

и твоја ће хаљина
одлетети у Сунце.

Јесте,
разне трикове умем да изведем
кадa ме држиш за руку
док миришемо на април.
Kliknite za proširenje...

Ma, još jednom! :lol:
 
Ka pučini
preko vode
do drveta
(pesme neba)
ka Suncu
i dalje
i preko

Klate mi se kolena dok vise sa tvog drveta.
Da, baš onog što se deli na dva
i delovima bira vreme.

Što me oklevaš?
Sad kad sam te pronašla
verovatno je moje da poderem dlanove
da bi ih ti, stvaranjem i onako od srca, opet vajao,
kao gospodar gline,
kao gospodar dima,
kao što jesi
i budi.

Znaš, nova sam ti.
Nižu se stranice i šušte mi u ušima.
Misao teče potocima i vihorima,
hvataju je brzaci i dečurlija baca petarde u virove.
Delila bih sa tobom terete gledanja i znanja
i sve se i dalje niže
urezuje duboko, duboko:
rane se plaše prolaznosti.

Kažem ti noćas, Oko Koje Ne Spava:
po ivicama šume namernih usamljenosti
plovi bledo zeleno kao slutnja
a pošteni tragač odćutaće te
onoliko plavo koliko se usudiš da uzdahneš.

Jedini si koji ume
da zakrpi vratnu arteriju ovog grada
ovog sveta
Čvrsto stežem konac
i ne gubim ga.
 
phoEnix16:
Ka pučini
preko vode
do drveta
(pesme neba)
ka Suncu
i dalje
i preko

Klate mi se kolena dok vise sa tvog drveta.
Da, baš onog što se deli na dva
i delovima bira vreme.

Što me oklevaš?
Sad kad sam te pronašla
verovatno je moje da poderem dlanove
da bi ih ti, stvaranjem i onako od srca, opet vajao,
kao gospodar gline,
kao gospodar dima,
kao što jesi
i budi.

Znaš, nova sam ti.
Nižu se stranice i šušte mi u ušima.
Misao teče potocima i vihorima,
hvataju je brzaci i dečurlija baca petarde u virove.
Delila bih sa tobom terete gledanja i znanja
i sve se i dalje niže
urezuje duboko, duboko:
rane se plaše prolaznosti.

Kažem ti noćas, Oko Koje Ne Spava:
po ivicama šume namernih usamljenosti
plovi bledo zeleno kao slutnja
a pošteni tragač odćutaće te
onoliko plavo koliko se usudiš da uzdahneš.

Jedini si koji ume
da zakrpi vratnu arteriju ovog grada
ovog sveta
Čvrsto stežem konac
i ne gubim ga.
Kliknite za proširenje...

Eto, progutala si je :klap:

I da nisam znala bih
ali digla sam kapke da proverim
nigde ni oblačka
vedro je i plavo koliko može da bude
otvorila sam prozore
i udahnula lahor
 
**********
Istorija moje bolesti...
dovoljno je
reci
ljubav
dovoljno je
sricati
naziv jednog
godisnjeg doba.
Jastuk i ja,
toliko patetike
u samoci
a opet
toliko simbolike
u pramenu dima
i toliko bluza
u tvojim
odlazecim koracima.
U jesenjim novinama
na stranicama
purpurne hronike
ljubavnog stradanja
kazu
da pisace
i o nama.
Verujes li
znajuci me
da u to ime
mogu da nazdravim
mogu da zaigram
na kristalnoj srci
uz bluz
tvojih odlazecih koraka.
 
Ponekad osetim tvoje reči
dok krcka ih tama
Pa se setim nekih retkih ploča
i ušuškam se sama

Ponekad nečujnim zvonom
zagiličes mi potiljak
Nikada se ne okrenem
jer verujem u tvoj povratak

Ponekad se sasvim tiho izvijem
u ritmu tvojih kukova
Tajnog potisa
svih mojih vodviljskih zvukova

Ponekad se predam
sasvim utonem u kašmirski cvet
I nekako baš tada
započnem ovakav, miran let

ViSoko

:)
 
Ti što upravljaš mojim delirijumom,
vreme je...
Igraj.
Drvo pustilo korenje u nebu.

Znaš li
koliku težinu nosi pesma?
Odnese deo sa sobom
a deo na ledjima zakrpi
Sebe ispisuje uzdahom.
Znaš li
da će me uzdah, tu negde pred zoru,
uspavati?

Onda mi kaži srećan broj
ja ću ti reći srećan dan
i: dobro veče, gospodine Zmaju,
koliko je vatre u pevanju trenutno?
Izvrnutost vazduha 180 stepeni,
ali to ste već znali.
 
***********
Znas da mi ne veruju mnogo
sve dok mi ljubicasta mrena
leno se prevlaci preko prizme oka.
Kada te svi ostave
ni ja necu biti tu
a ti me opravdaj,
kamenje jos samo
tebe slusa.
I ja bolujem od
suvise pamcenja
i klicom
iz prstena
od slonovace
najpre se zaraze ruke
nezaboravom na dodir.
Dalje moras sama
mene su opomenula
ljubicasta svitanja
da sam ti se
suvise priblizio
da sam te
suvise zapamtio
za ovo zivljenje
u svetu
litica.
 
Tražila sam reč
da ti je dam noćas
da te drži.
A sve su tako obične i nestalne
i nijedna ne znači
ama baš ništa.
Ovo klupče u našim utrobama kada bi se odmotalo
možda bi je stvorilo,
izvajalo,
upalilo vodom.
I onda bi ona tako
putovala svetom
onako kako mi ne umemo.
Svet je biljka priključena na gomile aparata
pa i mi u njoj vegetiramo, najdraži.
Stih mi nije fer
jer nemoćan je svoju snagu da potvrdi.
Gori sam za sebe
i iscrtava zmajeve letove
tu negde oko svojih staza.
I sve ide
u krug u krug u krug
dok stoji.
A mene je baš briga,
reč me i dalje traži
i ja tražim reč
odmotavam ti nebo
čekam.
 
Dečak,
tajni odbljesak na nevidljivom staklu
gumenih leptira zaspalih u skoku.

Mladost se jedna roni
niz vrele dlanove njene.

Iz prošlosti kamena i vatre
kao u davno ispovedanom paklu
oni
i sedmi krug opomene.

Zrnasta struktura sećanja u oku
kaleidoskop snova i preobučene sete
ljubavi usnule dete.

Između kraja i tajnog trajanja
niz stazu stazama izmaklu
misao jednu krije
u sebi duboku.

Brušen svetlom nedosegnutih daljina
on lebdi nad uskom trakom
mahnite zvezde.

Na dlanu miriše njena haljina
nektar poslednje ljubavi u danu prejakom
niz koji umireno usnama jezde.
 
Vesti sa radija

Pozdravio sam dan
podigao roletne
prosetao pogledom kroz grad
sa lica sprao obrise sna.

Danas je ponedeljak
novi pocetak,nosi zarez na kraju dana
dok doruckujem reci iz novina
i slusam vesti sa radija...

Svestan sam da svet se samo vrti u krug
svaki dan je korak sto se ponavlja.
Kao voda kad otece,kao oblak lude srece
sve se i onako,na kraju,pretvori u dim...

A spiker kaze...

Osecaj da mozda
nesto ceka iza zavese
pokretljivim me cini
opet osecam talase.

I prva soljica kafe
i miris toplog hleba
sve mi se to cini
kao samo moje parce neba.

A spiker kaze...

Neozbiljni pesimista

природа,%20ангел,%20небо,%20облака.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top