Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Mogla sam da budem Vračara
il Ljubavnica
ili Mornar
Mogla sam da budem uspešna
i nesrećna
i loša
Mogla sam sa se poponem
na vrh Planine
i da preplivam More
ili prizivam kišu
Svojevoljno sam odabrala
da budem
Skitara
Da se smejem
da volim
i igram na sreću
Da bežim
i mamim Vas
u lov
Na dug
i neizvestan put
 
Bio jednom jedan
Dimitrije
mama ga je hvalila
a on je krao zagrljaje
ko vruće
još nedopečene kolače
Bio jednom jedan
Dimitrije
Devojčice su ga volele
ali on nije umeo
da se pravi važan
Tako da je
često
ostajao
praznih džepova
Dečaci su mu
iz zavisti
stalno krali
najbolje klikere
Bio jednom jedan
Dimitrije
-Nikada neću
da porastem
eto to je crtao po školskim klupama
u obliku krugova
i raketa
koje lete na Mars
Bio jenom jedan
Dimitrije
Kada su prošle godine
Po leđima su ga tapšali
i smeškali se
Svaka ti čast
Vidi kakav si fin mladi Gospodin
Ti postao
Neke je čak toliko
prevario
Da su mu se obraćali
sa Vi
Kako se slatko
njima smeje
Dimitrije
koji je odavno
Odleteo
u svojoj raketi
pravo na Mars
 
Hvala drugar, nadam se da ti se sviđa pesma, iako slkepana nabrzaka.Neke stvari umeju najbolje da ispadnu na brzaka...Mislim recimo na mućeno žumance sa šećerom, kada ti se jede nešto slatko, dok gledaš omiljenu seriju o vanzemaljcima. Šaljem i ja tebi jedan osmeh, sve sa rupicama na obzima.
 
samouka:
Hajde
molila bih te
Kada
bi deca-vukovi
znala da mole
Kliknite za proširenje...
...ona tiho govori i hoda, nesigurna u pravo na svoj glas i odluchnost koraka...
nadjena je medju shpanskim vinogradima u jesenje predvecherje, i kolebljivosivo nebo
otkrilo je stalne (d)okove u uglu njenih bademastih ochiju...
kazu da su i same Furije, ispuzale ispod rimskih rushevina, ustuknule pred crvenilom njene kose i pobjegle od vatre, neutoljene zedji; a tamo, kod Aleksandrije, smirila je vode dodirom jer se podivljala pjena zastidela bjeline njene puti.
ona se lomi jednim pogledom i jednim pogledom se sastavlja. ogluvi od pogreshne intonacije, a grcaj joj podere utrobu.
ukrala je tajne vjeshtine gejshi i spravljala boje holandskim majstorima; zbog nje je dvadeset i jedan pisac ochajavao. pod Jesenjinovom brezom potrazila je jednom okrilje, stopala ranjavih od stalnog bjezanja.
ona nema dom, i ne druguje sa ostalim lisicama.
nekad, davno, dusha joj je zaspala u karlshtajnskim shumama, i nikad nije smogla snage da se sjeti puta natrag. otad je sve lutanje.
pita se gdje je on, i ima li koga da ga chuva od sebe, kao shto je to samo ona radila. zna da nije preboljena, javili bi joj snegovi i ne bi prezivjela. dok boli, istrajava.
preci ce na drugu stranu tek ako nauchi obuzdati trk u predjelima gdje su ona i njen vuk jednom zaboravljeni sanjali...
 
Reci im Dimitrije,
reci im ti
da ne budu tužni
Znam
stračne su ove kiše
Ali zbog Vas
sam noćas
pobegla iz zatvora
Tri puta neuspela
smrtna kazna
Zar to nije već nešto?
Zbog Vas sam obukla
svoju najlepšu crvenu haljinu
I da nije bilo Dimitrija
i Osmeha
Smrzla bih se
glupa
nestrpljiva
lastavica
Reci im Dimitrije
ili još bolje
pošalji nam sa Marsa
pregršt razglednica
Pa nek vide
šta je živa muka za
Čoveka koji ne ume da odraste
A ovde smo
Svi
baš takvi
Reci im Dimitrije
Koko mi lepo stoji
crvena haljina
i tek oprana kosa
iako je pokisla
 
ma... to su samo momenti shto kupim... *zbun*

Shy_Sly_Fox_by_maxell50.jpg


idem sad... pa, do skora... prijatne snove zelim...
 
za samouku

samouka se igrala sa lutkama
bojicama i sholjicama
storila je svet po svojim mericama
ostavila je bojice sholjice i merice
usla je u svet svojom glavom
razbila je jedan zid, otvorila jedan prozor
pevala je glasno na mesec
mislili su da je luda
ipak cinila je cuda
svaki dan zidovi njene sobe su bile druge boje
odrasla je, sada se igra sa recima, srcima i mecima
 
Pozoriste

Veceras se daje poslednja predstava
glumci smo,kao i uvek, ti i ja,
publika cetiri zida i tisina.
Tema je rastanak,
bolan al neizbezan.
Suza ovoga puta nece bit,
znam, svecemo odglumiti,
radost i osmeh na lice
kao masku staviti,
koliko patnje sve izaziva
niko nece saznati.
Ta ulog nam bas lepo stoji,
zar ne, prijatelju?
Casa se prelila
povratka vise nema.
Kada se zavese spuste,
svako ce svojim putem krenuti,
kapi kise kao aplauz
za nama ce odzvanjati.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top