Mali virtuelni klub pesnika

  • Začetnik teme Začetnik teme BAUK
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
samouka:
***
Predomisli se
Neka Ti
krv i suze
više ne budu slane
Učini da
postanu
slatke ko ušećereno voće
Odmori se
umorna si ko prazan list
papira
koji već satima čeka
na reči
Nacrtaj nešto
zastrašujuće
i napravi od toga
merdevine
do Meseca
Kliknite za proširenje...
Zbog krvi i suza
boli jedan blog
napravljen juče
i tugom napisan
jedna crna bluza
u dnu oka mog
nategnuta puče...
a ja tu bio nisam.
 
MORNAR

Ćutanjem i lutanjem
glad za tobom ne zasitih

bez broda
i bez svjetionika
u luku uplovih

od bola
pogled zaluta
duboko u san

gorčinom zore
zamijenih nadu
za bezbojan dan.



Da srce sleđeno
kroz nebo mutno
nečujno provučem

da jutra u magli
na kopnu smrznutom
ne čekam

da razum u ludilo
zvijezde u raku
oči mi ne odnesu

sudba će
barku srca
na more odnijeti

kako bi je bure
jedne noći tamne
na dnu sahranile
 
На концу
На једном месту
где се небо од земље одваја
ширећи црвени мирис злослутан као немир
Ноћ смењује дан
и тама полако господари
носећи у себи вечну сумњу
црних униформи и прљавог лица
Звецкање метала
хладног, реског и преког
Као сећања на прошла времена
Мирис живота
и смрад мртвих тела
Чује се зов вечног опстанка
Поглед у даљини
и стегнута шака
Време је...
 
Gledaj me ljusturo!
Gledaj me dok ti pricam!
Ovoga puta
ja gledam sa visine.
Zvaci.Zvaci ovaj dijamant.
Kakav je ukus bogatstva?
Kakav je ukus pitam te?!
a sada ispij casu zlatnika...
na iskap...
Kakva je ukus bogatstva?
Uzeo bih ti dusu
sada i na ovom mestu,
jer ne zasluzujes da je imas...
Ali djavo je tezak protivnik...
jednom sam se nadvlacio sa njim,
i dosta mi je jednom...
gledaj me kako cepam tvoje novcanice...
Gledaj madjionicara
sto bogatstvo u papir pretvara pokretom prsta.
Da li te boli?Da li te pece?
Jel osecas zlato kako curi kroz prste?
Placi...
Isplaci tvoje silikonske suze...
Zahvalices mi se ujutru...
 
pamti me...
...kao onu koja je nesebichno dala sve svoje za samo par obetjanja. mozda sam glupa u tvojim ochima, ali ja tju to pripisati "slepoj ljubavi".
...kao onu koja moli za pozdrav, koja moli za poziv, koja moli za lazi. kazem ti, govori mi neistinu, a ja tju u nju verovati. nishta netju da pitam, samo tju slushati i klimati glavom na svaku tvoju laz. samo ih izgovaraj, jer su preslatke sve rechi sa tvojih usana
...kao onu koja se odrekla svega ni zbog chega. odrekla svega da bi bila sa tobom, a ti si je ostavio da sama padne na dno odakle vishe netje ustati. pamti me kao zaljubljenu budalu, jer ja to jesam
...kao lepoticu koju si tih vecheri ljubio. samo za tebe sijala sam, samo za tebe bila sam najlepsha i najzaljubljenija. samo za tebe tih notji moje su usne bile najsladje. samo za tebe...pamti to
...kao onu koja je imala mnogo ljubavi u sebi. ne gledaj na nas kao na prevaru, gledaj na to kao na vishak ljubavi ispoljen na taj nachin
pamti me onakvu kakva jesam i ja tju biti sretjna i voletju za oboje
ti me samo pamti
 
optimista sa iskustvom:
Opet gostim
oblake crne
srcem svojim.
I dok ja postim
ono trne,
otkucaje brojim.

Munjama plase,
grmljavinom ricu,
gromovima tuku...
Iz srca od kashe,
strahovi nicu,
uz jezu i buku.

Tugom ga prashe
Cujem tu pricu...
i padam na pod.
TO NIJE VASE!
Usne mi sricu,
dok tone moj brod...

:-(
Kliknite za proširenje...
oblacima crnim
uz prasak groma
nježnost jedna se
u munju pretvara
a ja ne poznajem
vatru te munje
iako
srce je spržila
i za krmu
broda što tone
ruke vezala
 
Послаћу ти црвену ружу,
да трном прободеш свој прст
и крвљу испишеш
вољено име.
Не, тиме не желим да те повредим,
нити да те разуверим.
Послаћу ти марамицу белу,
саткану од месечеве светлости
да ти обасја пут
којим ходаш.
Не, тиме не желим
да те вратим.
Послаћу ти снове своје,
и песму ову.
Можда тако успеш да разумеш
зељубљену душу моју.

:cry:
 
После буре

Сунце поново радосно сија,
дуга има лепше боје,
нестала је магла сива,
птице се поново роје.

Ветар ћарлија нежно
у срцима пролеће буди,
биље изнова листа,
нико никога не куди.

Љубев се у сваком огласи
добра се дела нижу,
у свету само мир влада,
боља нам времена стижу.
 
Пријатељ

Постоји један човек
који је увек уз тебе,
који те поштује и воли
и који зна,
да си и ти увек ту за њега.
Он чује твој јецај и твој смех,
његово срце припада теби.
Када га позовеш
он је увек ту,
уз тебе,
и у добру
и у злу,
никада те не оставља самог.
Када си болестан
брине се о теби,
кад ти помоћ треба
помоћ ти пружа.
У животу сретнеш
стостине погрешних људи,
али само један је прави - твој ПРИЈАТЕЉ !
 
Odvezani

Zloupotrebljavana I omalovazavana deca
Cesto izrastu
U sasvim pristojne mlade ljude
Doduse
Pomalo morbidne I neuroticne
Sa ekstrasenzornim sposobnostima
- Pravi mali antisuperheroji
Bez ambicije I apetita
Cesto tako
Odvezani
Lutaju gradovima sami I slobodni
Danima
Sede na klupi u parku
Obuzeti
Cudnom radoscu
 
Pored oronulog zida
Uz stalni miris secanja
Trazim izlaz

Koliko puta covek moze reci sebi da gresi
Ovako ili onako stvarnost u tebi se radja
Jedino ako pobegnes od stvarnosti moci ces sebe razumeti
Ili samo otici,zavrsiti bilo kakvu zapocetu pricu
Moleci se da te stvarnost nece progutati

Samo jednom se zivot moze podeliti
More suza kap po kap isplakati
Oprastanjem gresi izbrisati

Teznja za zivotnim prostorom van vremena,dimenzija
Realnosti satkanom od sitnih zivotnih zelja
Emocija,malih nevidljivih cinova paznje,ljubavi
Bozijih necistih ruku delo smo mi
Ali kada prestanemo verovati da cemo jednog dana
Licem u lice sa andjelom i djavolom pregovarati o sudbini
I ljubavi,mrznji i sujeti

Pored svega sto nas je cinilo ljudima
Otkricemo nase pravo ja koje je lezalo pokriveno
Cilimom ljudskih dusa prodanih,rastrgnutih,izmucenih
I tada i samo tada znacemo da je to put kojim smo trebali poci

Kritike?
 
Ноћас бих могао све
да се смејем
да плачем
да волим
да мрзим
Ноћас бих желео све
да видим сунце
и месец
и кишу
и снег
Ноћас бих отишао било где
на кров
на улицу
на мост
у шуму
А ипак
ноћас не могу ништа
не желим ништа
и нећу нигде.
 
Trputla:
Kritike?
Kliknite za proširenje...

Ево како ствари овде функционишу.
Нема критике, а ако је има најбоље би било да је штура, опора и кратка.
Лично мислим да не би требало да се ''трошимо'' на позитивну критику(што је обично овде случај).
Најбоља критика је када ти ништа не напишу :lol: ...тако те терају да пишеш више, боље, јаче :wink:
 
Izbledele slike nase
Od suza nad njima isplakanim
Od zelje da te jos jednom dodirnem
Da vidim tvoje oci
Da se jos jednom osetim
Kao covek a ne kao neka
Bezvredna stvar koja samo
Zivi kako bi zivela
Da osetim miris tvoje koze
Meke kao svila,blede poput oblaka
Sjajne kao najsjajnija zvezda na nebu
Sto izgubljenim dusama pokazuje put ka izlazu

Zelja......

Koliko je vremena proslo
Od kada sam te poslednji put poljubio....
Dugo mi je trebalo da se pomirim
Da sam ja za tebe mrtav
Poput nekog zaboravljenog beskucnika
Cije telo truli ispod mosta
Kojim davno nijedan covek nije prosao

Zelja me prolazi
I samo ce moje ime na kamenu
Otkriti koliko sam te voleo
I zbog cega sam ziveo...

Poslednji put izgovaram reci ove
I samo ih tebi upucujem

Volim Te i uvek cu Te voleti!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top