MALAJSKO LUDILO

8-) ....
Vidim, izabrao si efikasan, i jedini način da neko pročita tvoju maloumnu anonimnost . Ušao si u MOJE ludilo. Fora je u tome što ti nisi, nimalo lud, a mnogo si glup. Jadan i glup. I...sta ti, prenikovani tupane, trazis u ovoj temi? Sačekaj da iniciram temu o budalama, glupsonima i tupsonima, PRAVIM RETARDIMA kakav si ti, pa se onda javi, k'o autentično *****...Fekalione, mafiozo govnjarske zamafioznosti... dobro ti pristaje uz karakter...isto si, ono *****, caribrod...***, prenickovana. 8-)
 
"...Voleci ga, ona nije zadovoljavala samo potrebu da voli, vec i sve svoje potisnute zelje. Zelja za raskosi i lutanjem, vecita zudnja za laskanjem, udvaranjima, milovanjima, manija da sastavlja recenice i da u njih veruje, sva osecanja njene duse spajala su se u toj ljubavi, kao paoci na tocku oko glavcine koja ih drzi."

"Izgledalo je da sve te stvari koje su se ponovo pojavljivale prosiruju njen zivot; to je predstavljalo osecajna prostranstva u koja se ona prenosila."
 
Vecernje sate,vreme kad sunce zalazi najvise volim da provodim kraj reke...onda skupljam kamencice neobicog oblika i slusam vetar u svojoj kosi..
...to vece,bilo je naizgled sasvim obicno..samo je vetar duvao nesto jace i donosio miris kise..na potiljku osecala sam neciji pogled,te se osvrnuh i sretoh sa celicno sivim ocima.Ruke je drzao skrstene na grudima,a perjanica mu je bila duga,do ispod kolena.Bila je vesto prosarana savrsenim bojama retkih ptica...no primetih,mali razmak,kao da neko pero fali...
Ucini mi se nekako poznat,pa izustih: Vi,vi ne tu...
"Kako nisam tu",rece on iznenadjeno.."Ne boj se,zelim samo da ti se priblizim na korak."Prisao je svojim macjim skokom,mozda 2 koraka,a ja se usudih da ga pitam da li radije ide peske,ili jase.Bas sam glupa,pomislih odmah,jer,iza njega ,pasao je najlepsi neosedlani konj.."Volela bi da jases divlji vetar",pitao je...i pogledao u konja...
Volela bih,ali,ja neznam da jasem.."Naucicu te jednog dana mala srno ,cekacu te opet ovde,sutra u isto vreme".Mozda ne dodjem sutra..."Potrudi se,mozda vredi truda",i dok je izgovarao ove reci vec je nezno po sapima mazio divlji vetar.
Sutra sam vec od podneva bila kraj reke,plaseci se da ce on mozda doci ranije i ne zatekne me tamo.Voda mi je nezno milovala stopala,sunce se kupalo nasmejano i cisto...
vetar je pevao u mojoj kosi.
Nedaleko,na pesku,lezalo je pero,suncev sjaj je cinio da su mu boje bile skladne,kao najfiniji prelazi tanane melodije...
Uzeh ga,pitajuci se koje je ptice ovo divno pero...
On je dosao necujno,prisao i pomilovao me po kosi.Stisnuh pero,jer,pomislih da je mozda njegovo,i da ce mi ga uzeti.."Znas,ja sada zurim,ali doci cu sutra,pa cu ti pricati o pticama i drvecu."Otisao je nosen divljim vetrom..
A,PERO!Doviknuh za njim.Mozda mu bas ovo pero fali...
A vise se nismo sreli...
;)Olovka pise srcem;)
 
Prica o rasipnom sinu je laz! Ne doneses li svetu ma sta od onog sto si ranije imao i sto bi mu posluzilo kao jemstvo da se ti vracas sa po puta- a ne samo zato sto si i poslednju kartu proigrao, smrvice te!


Sta? Niceg zar u rukama
Cime poceti zivot novi:
poslednje bogatstvo koje svetu vraceno
Dokazalo bi da se odrices ludila!


Nece ti poverovati ni da, ako si bio lud, kao sto je neko rekao, bio si uvek originalan i time jedino za prirodu moralan. Tako stizemo do ideje o odgovornosti: mozes li da zajemcis svoj buduci zivot svojim sadasnjim? To je opet o moralu rec!

Ali da li si ti u stanju da rukujes fatalnostima? 8)

Ima stvari koje ne znam ili na koje nikad necu moci odgovoriti.
 
"....................Da mogu biti

covecan, moram surov biti ja."

(Hamlet, cin 3, scena 4)


Hamlet glumi ludilo i tim ludilom podbada. Ludilo je za njega filozofija, kritika cistog razuma, veliki sarkasticki obracun sa svetom koji je izasao iz koloseka. Hamlet nije stvarno lud, jer da jeste, drugacije bi se ponasao prema Horaciju, olicenju covecnosti. Svi ostali likovi su zastranili. Polonije je smesan i tragican. Rozenkrac i Gildenstern podsecaju na dve hijene koje bi nesto da ulove, ali ne mogu otvoreno da se suprotstave lavu Hamletu. Oni igraju na kartu kralja. Medjutim, sam kralj ne izaziva nikakav podsmeh. On je covek sebicne ambicije i ne zeli da mu kruna spadne sa glave. Spreman je na sve. Posmatra kraljevica, oseca svaku promenu u njemu. Skoro da zna sta Hamlet smera. I kad ovaj ubije Polonija, on to nece nazvati ludoscu, vec ce pripremati njegovo pogubljenje. Ozirik. Hamlet se sa njim igra, govori mu cas da je hladno, cas da je vrucina, dok mu ovaj potvrdjuje i jedno i drugo.
Hamlet i Horacio. Malo je takvih. Laertova mana je pak njegova naglost. Odmah krece da osveti oca i upada u Klaudijevu mrezu. Ne razmislja. Ipak Laert je postena dusa.
U istinsko ludilo skliznuce Ofelija. Suvise mlada i nezna priroda da podnese surovost. Slomice se kao porcelanska figurica.


;)




 
"...Šta li sve neće, na primer, radoznalo putnikovo oko otkriti na kakvoj izložbi, pogotovu svetskoj?
Ne Švetskoj, nego ( nešto je, bilo, trulo u državi Danskoj, dok nisu, skandinavski ladno, pokapirali da Dana-s ili Nin-a treba da "dobije dvojku" iz skoj-a, putem nemilosrdnog šuta u jednu od te dve milosrdne guzice. Đonirali su Nin-u, ni manje ni više nego u P...z. U skoj-u je ostala Dan-a, od koje je u Danskoj poplavelo i staro i mlado, momentalno i trajno :-) ) s v e t s k o j.

Niste stigli na ovu koja je još uvek tu? Ako niste, zaputite se ( stopicama, u milosrdnu guzu šutnute, gospođice N. sadašnje stalne dopisnice nedeljnika NIN, iz Pariza ) u Pariz, grad sunca, na kome je, u vidu sajma izloženo sve što ljudski veleum do danas dosegnuti može: visoki velosipedi sa ženskim, premda jako razvijenim putnikom na vrhu, modistice uvijene u providne krpice izrađene sopstvenim lakim i rukicama notornih pederčina, bez premca u raskoši i raskalašnosti, mahine koje moguće ne služe ničemu, ali koje svojom kolosalnošću zapremaju čitave hale, brekću i stenju na neljudski način..

I zar ja, koji sam u svojm dosadašnjem burnom životu, tako malo putovanja obavio, da vas, gospodu seosku i svetsku u tome podučavam?
Pa ipak, čini mi se da sam u svim tim gradovima koji postoje, već bio, makar u kakvom kataleptičnom i nezdravom snu.
Hoćete li da vam ispričam o najčuvenijem zdanju pariškom, Ajfelovom tornju?
Jamačno ste bili na samom njegovom vrhu. Samo jednom?! Kakva šteta!
Ja ni pomisliti ne bih mogao da se na ovaj ne popnem više puta, a da sam na vašem mestu..."
 
Negdje još čuvam nešto za tebe
kad dođu jutra puna nevoje
I kad nam ništa ne ide, pogledaj u mene

Ako nas tužne jutrom probude
I srce stisne se od nevoje
ja čuvam nešto za tebe, pogledaj u mene

To može dati samo onaj koji te
kad pođe po zlu voli više od sebe


Moj lepi anđele, pogledaj u mene
ako nas tužne jutrom probude
ja čuvam osmijeh za tebe
 
"...Postoje stepeni ludila, i što si luđi to je drugim ljudima očiglednije. Najveći deo svog života skrivao sam svoje ludilo, ali ono je tu. Na primer, neko mi govori o ovom ili onom, i dok me ta osoba gnjavi svojim bajatim opštim mestima, desi se da zamislim njegovu ili njenu glavu položenu na panj giljotine, ili ih vidim na ogromnom tiganju, kako se prže i gledaju me unezverenim očima.
U takvim situacijama najverovatnije ću pokušati da umaknem, ali ne mogu da izbegnem takve vizije kad mi se ljudi obrate. Ili, kad sam bolje raspoložen, mogu da ih vidim na biciklu, kako se brzo udaljavaju od mene.
Jednoistavno, imam problema sa ljudima.
Životinje, njih volim.
One ne lažu i retko pokušavaju da te napadnu. Ponekad znaju da budu podmukle, ali to se toleriše. Zašto?..."
 
1615124783.jpg



90% pamuk 10% elasten

Nekad jednostavno nemaš
vremena skinut svu onu *ebenu
odjeću sa sebe i mene. Onda svučeš
samo ono što moraš. Na brzinu.

A moje gaćice, onako elastične, samo
razmakneš prstima i staviš ga unutra.

Kasnije kad svršiš, gaćice vratiš kao da se
ništa nije dogodilo. I čudiš se kad ti kažem
kako su mi, gle opet, gaćice vlažne.

Ne pravi se lud! To je od nas oboje. :lol:
 
bobba:
image61117jn.jpg
Lepo


to MALA

Kad smo se prvi put poševili navalio si
na mene kao sivonja. Gledala sam i mislila
što se s ovim zgodnim mladićem događa.
[Helou, majstore, ima li koga kod kuće?]

Drhtao si u svojoj pohlepnoj požudi. Svršio bi
brzo. I dizao se non-stop. I tako četiri puta.
[Helou, majstore, koliko ti to puta možeš?]
Bila sam oduzeta, nemoćna, prepuštena.

Nešto si se onda kao ispričavao, mrmljao...
[Helou, majstore, ma meni ovo super paše!]
Uostalom, bolje da si brzo svršio nego da
nisi nikako. Ili da ti se nije ni digao. Zar ne?

[Helou, majstore, ponovit ćemo ovo kad hoćeš!]



(Epilog:
Kasnije je bitno usporio. Sve se produžilo.
Ali na one naše prve putove i danas se ježim.)
:oops:
Kliknite za proširenje...


Želim te, najeŽena! 8-)
 
"...U mescu čerešnjaku, u Zviždu, gde se Dunav čuje noću, a Mesec nikad ne vidi, bi zatečen plavar Prohor Gomac kako obljubljuje kćer Čeljadina Avranezovića, a na udu mu ogroman prsten pečatnjak sa slovom "G".
Za kaznu, udariše mu u nos ko krmku taj isti prsten mesto brnjice, da više ne sablažnjuje ženskinje. Uzeše mu čakšire i lovački nož s drškom od zečje noge, i golog najuriše iz sela.


- Koliko puta si bila s njime? - pitao ju je posle brižno otac. Kći Čeljadina Avranezovića, Filipa, kojoj je Gomac bio prvi i poslednji, kako je verovala, slaga da je bilo samo jednom. A bilo je dva puta.

Prvi put, jednog jutra Prohor je upita prolazeći:
- Umeš li da muzeš koze?
: Umem, reče odvažno Filipa.
- A jesi li muzla i jarce?
Na to Filipa obori oči i klimnu potvrdno glavom.
- A čoveka još nisi?
Filipa odrečno zavrte glavom.
- A bi li mene pomuzla? - upita Gomac, i ona je muzla dok iz njega ne isteče mleko.
: Šta ti je to? - upita ona.
- Seme.
: A gde ti je oranje?
- Ti si oranje. Žena je oranje. Žena - to su krv i mleko. Nesmešani. Samo muško seme može da ih pomiri i smeša. Pokazaću ti kako..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top