MALAJSKO LUDILO

...vaš zločesti b.mužić?! :)
Bože, bože, kako život ume da se poigra sa nama! :roll:

Nedavno mi piše nesrećna ćilimarka iz Pirota. Gluva od šeste godine, na jedno oko gotovo i ne vidi, a srećna! Pa, pomislite sada - vi i ona! Vaša skladna, mala, tročlana porodica koja živi u centru našeg.. ( :? eee, naviko, naviko..***** ti..)..u centu velegrada male, vaše dežele, i mala gluvonema i poluslepa radenica, koja uz to mora da radi od jutra do mraka, od nemila do nedraga.
Stvarno se luksuzirate, draga moja, to vam moram reći najotvorenije.
Onomad, skoknuo da kupim nevažnu stvarčicu u radnji gde vaš gospodin b. suprug radi. Zar ovako lep i krasan, zdrav i prav, mlad čovek u punoj snazi, pa da živcira moju nesrećnu gospođicu Danicu!?!
Znate, mala moja, da na vaše prvo pismo uopšte nisam hteo odgovoriti, jer mi se učinilo da se vi pretvarate. Zar danas kada u svetu tolika Kineskinja jede svoju sopstvenu zemlju ( da ne govorimo o našim balkanskim i vašim evropskim nedaćama ), a vi se ljutite na svoga momčića koji je popio čašicu-dve sa veselim, ženskim, društvom u prijatnom restoranu! :?
I zar je to ono najgore u šta se današnji muškarac može upustiti?!
Ne, milo moje plavokoso čedo, znajte da ima puno gorih stvari. Pomislite samo na one koji provode svako svoje slobodno vreme sa filmskim glumicama, ližući sa njima sladoled i kojekakve druge slatkiše! Ili na one koji se sastanu sa sebi sličnima, da bi se dogovorili kako će poharati narodnu banku ili nečije poštansko sanduče.
Upravo biste morali biti srećni, plavušasto moje milo, što se vaš, inače tako naočit momčić ne bavi ni jednim od gorućih svetskih, ( nedaj bože forumskih ) problema, kako se to danas, popularno kaže.
Velite da ste usamljena? Pa vi imate zlatnu ćerkicu, koja samo što nije pošla u školu. Koliko će vam ona tek pružiti radosti, kad počne da donosi sveščice sa svojim pisanim radovima ocenjenim, zbog pismenosti, čistom peticom.
Draga moja, ja vam garantujem da ćete imati najboljeg đaka u školi. To se vidi sa njenog ljupkog nosića koji neodoljivo podseča na vaš. :wink: Pomisli te sreće: vi, još mlada i blistava ženka, vaš dečko-friend - prvak strane države u vernosti, a vaša ćerkica - maturantkinja sa najvišom ocenom u deželi!
Ništa mi vi ne odmahujte glavom. Vreme brzo prođe, a svi ciljevi se ostvare dok "dlanom o dlan". Pogledajte samo krasnu karijeru velikog umetnika Pincola Gnita.
Zar njegov životni put, kao super komičara, ne podstiče svakoga od nas da pođe njegovim putem?
Zaista, skoro sam zaboravio da vam kažem: nemojte propustiti divan film o Nataši Božin.
Ponesen vašom velikom željom da ga pogledate, smatram da je i vaš gospodin bivši, željan da ga vidi.
Baš nekim slučajem, upravnica bioskopa poslala mi dve besplatne karte.
Ja bih, draga moja plavokosa devojko, isto tako želeo gledati tu dopadljivu stvar, kad me ne bi čekao mučan noćni rad na mojem novom fromanu. Smislio sam samo naslov,
"Izgubljeno dete",
ali kao da je to sve! Šta tu još treba, kako bi se opisalo; čije je to dete - uopšte? zašto se izgubilo i hoće li ga ikada pronaći?
Već čujem mog vernog čitaoca iz Gornje Kalimerovice, koji mi tvrdi da se upravo kod njih desila slična stvar!
Pa, zar ja mogu znati svaki slučaj i to dovesti u vezu sa mojim radom? Zar nemam ja dosta svojih sadržaja koji mi se svakodnevno nude..."
 
kojote:
..."Tap tap po pametnoj glavici. Na mene ne može da se "spadne", verna moja devojčice. To što ti radiš nije šlihtanje, to je ono za čime čezneš. A tvoja je čežnja ropstvo. Totalno i bezuslovno podavanje meni.
Ja sam, odavno već, prestao da čeznem za mnogim stvarima. Ostvario sam se kao muškarac. Muškarčina bre. Ono za čim ja čeznem je sloboda - ali ne sloboda volje, nego sloboda prestupa i razvrata"...
Kliknite za proširenje...
MRNJAUUUUU.......
 
******... jel' chita neko ovo?

Kojote, evo ti
twocents.gif
, a dobicesh josh ako obecash da cesh prestati sa baljezganjem.
 
...ispričajte mi, šta ste radili sve vreme? Dugo vas nije bilo. Baš dugo.
Recite, da l' i vama dobro čini ova kura kvarcovanja, kao i mojoj ( šta će mi ovaj ppri. "mojoj", bem li ga...ili se kaže: je :? ) Danici?
Ona je vrlo zadovoljna. Prosto preporođena devojka. A da znate kakve su nju muke morile dok nije počela da odlazi tamo, u onu prijatnu ordinaciju; nevenčani muž joj je dobio vanbračno dete sa jednom kasiricom. Ne bi on to dete nikada priznao za svoje, da dete nije pravi, mali indijanac. Pljunuti otac.

Majka joj slomila sve nokte na nogama, one ručne izgrizla. Brat, avijatičar morao iskakati padobranom iz aviona u plamenu. Pomislite, sve to u jednoj porodici, na dva kontinenta i za tako kratko vreme!

Zar se to uopšte može porediti sa vašim malim i skoro simpatičnim brigama.

Recite, dušo draga, kako ste se odbranili od onog smešnog gospodina, prodavca rukavica? Pa zar se on po svojoj spoljašnjosti spretnog rukavičara, nema šta, može meriti sa vašim slatkimm ko...Kolika bi vam samo pozavidela na onome što imate, pa zato, bogami i čuvajte kako najboljše umete.

Već vidim kako mi dve preslatke Nišlijke pišu, s molbom da fotografiju vašeg nevenčanog, objavim u sledećem broju. Pa, zar bih ja smeo da njemu pravim toliku reklamu? Naravno da bih, ali...
Njegova najveća reklama ste vi, draga moja, a zatim, vaše zlatno plavokoso dete, koje na svu sreću nije njegovo. :D
Moram vam još nešto reći. Nemojte, dušo draga, da se suviše upuštate u nevezane razgovore, tamo, u samoj čekaonici. Znate kakav je svet. Neko bi vam mogao pozavideti, već i na samom vašem izgledu, a kamo li na prikladnoj tašnici sa nešto sitnog novca. Zašto izazivati tuđu gramzivost svojom lakovernošću. Nije ovo tiho seoce koje spava pod velikim lipama u večitom miru. Ovo je danas, šala nije - već zbilja, veliki grad prepun mnogih zamki. Kratko i jasno. Vselegrađanima, život nije ni najmanje lak u ovo naše, surovo vreme.

Samo čas i po, proveden u bioskopu ili u prijatnom čavrljanju sa prijateljicom koja vam može biti kao majka, odagnaće pomisao na samoubistvo, porno starove ili na nešto još gore.
Za pametnu glavicu kakva je ( nije baš kao Jagodinkina, ali..niko nije savršen, jBG :-) ) vaša, ovde ima puno radosti. Šta bi vas koštalo da nagovorite svog vrloG, da vas izvede s vremena na vreme na po kornet sladoleda kod našeg dičnog Kalče. Ili, odlazak u kupovinu crvene i crne čipke i svile, mmladoj ženi može da pričini puno veselja.
Mala moja, ne mora da se kupi sve što se vidi. Sam taj čin zajedništva, pa sav onaj sjaj u njegovim očima dok vas posmatra srećnu i razdraganu.

Ponekad gledam ove naše krasne, beogradske devojčice ( i njihove prekrasne mame :roll: ) koje zastajkuju pred našim, stvarno ukusno uređenim izlozima.
Jedna mi se Banjalučanka žali, da bi samo jednom u životu želela prošetati se, sa mnom, našom K. M. ( nije kalimero ) ulicom, i zaviriti u svaku, i najmanju radnju.

Pa to nije nikakav greh! Pogotovu, ako bi imala ovde neku tetku kod koje bi udobno mogla odsesti dan-dva, ( a ne da se večito oseća snebivljivo sa onim balavanderom koji se rodio kao teča, i koji joj, uzgred rečeno, nije nikakav rod. A nije joj ni za "crno ispod nokta". Pošteno. ) jer, mora se voditi računa da takav izlet, u veliki glavni grad male zemlje, ne završi kobno po jedno mlado, još neiskvareno srce.
A mi sve to, vidite, imamo ispred nosa ( da ne kažem - ispred qurca ).
Zaista je lep život, to mi morate priznati, pogotovu što sam ja, skoro duplo luđi od svih vas zajedno ( sa sve kalimero ), pa duplo više stvari moram i da znam, je l' :smile:
Upravo sam pripremio jedno ljupko iznenađenjce za vas. Baš jutros skiciram jednu novu fromančinu, u kojoj će biti opisano sve iz vaših životića. Onoliko koliko ste mi ispričali ( a mnogo ste mi pričale, ***** li vas tako slatke i lajave! da vas ye..:-) :razz: aj, dosta je bilo ) samo maalo nadodato iz moje mašte..."
 
Imate krasnog mladića, i malu, ljupku devojčicu. To je tako lepo i skladno, da tu nemam šta izmeniti.
Naravno da se ne zovete Danica, nego Violeta.

To je zato, da vaše drage, zlobne, komšije ne upiru svoje gubave prste, i ne pokazuju više na vas, kao na ( pu, pu, daleko de bilo ) onu ludušu iz Gornje Kalimerovice. Nit luđeg, nit lepšeg čeljadeta. Što jes - jeste. ;-)

To vam je za početak, mala moja Violeto, kćeri moje slatke uobrazilje.

Pisala mi mlada Ohriđanka, s idejom da je kod nas, na ovoj našoj vreloj kaldrmi
( e, ova je još luđa, moraš priznati :-) - pazi sad - ) LEPŠE nego na njihovom prekrasnom jezeru. Baš ko..ješta!
To me podsetilo da ubacim jednu ličnost sa Ohrida, koja veli mojoj Violeti:
- Kad bih ja bila vi, av i ja!
Ja stvarno ne znam šta bi moja predivna junakinja radila na onom zelenom, makedonskom moru, ali...pređimo na stvar.
Drage moje, kad biste vi upoznale tako slatko stvorenje kao što je moja Violeta..Mlada, lepa, a tužna. Možda njen pogled odaje setu pri pomisli da usled životnih neprilika, nije uspela završiti nikakvu školu. Pa zar je to važno? Zar diploma čini čoveka? Nije diploma, neko tamo - odelo, majku mu! Kažete da, danas, obrazovan, mlad muškarac traži samo one sa svršenim fakultetom, ili bar nekom zanatskom školom! Ne pitaju se oni za životne nedaće svake od tih devojaka. Pojedinačno.

A, pored toga, mora se istaći i njen, zaista, čvrst moralni stav. Onako, baš muški - što bi narod rek'o.
Odbila milionera koji joj je nudio brda i doline ( čak i auto ), a privela siromašnog indijanca koji ima samo svoje mišiće i njen moto'cikl.
( mnoga bi, perverzna ženska dušica, uzdahnula kod trim staze ili u teretani, na kojima se on pojavljuje u glavnoj ulozi )
Ali, šta ćemo kad Violeta ne misli tako. Ludo moje dete. Zar mu nije dovoljno što je tako slatko uredila svoj kutić u samom srcu vselegrada- Svuda po kući jastuci punjeni pačjim perijem i njenom rukom, plus. Prelepe posude koje ( su samo za spoljnju upotrebu unutar njenog doma ) je sama mesila i pekla od gline i blata, divne lutke razmeštene po posteljama, jer nije tajna da je njen ideal da ( kad već nije mogla sama da se rodi kao muško, je l' ) bio sin, a rodila je, preslatku malenu...

Dobro, bre, "ljudi", zar se ne možemo svi radovati njenoj sreći u tom novom vigvamu! Dolazi umoran, nevenčani muž, iz rezervata gde je celo pre podne prodavao lukove i strele ( boljestojećim gospođama i tomahavke ), veselo izuje mokasine, te seda za divno aranžiran sto ( sačinjen je od jelenskih rogova koji čvrsto drže razapetu kožu bafala ) da ruča goveđi biftek i šopsko-srpsku salatu.
Njihova ćerkica, od samo godinu i po dana, recituje neku ljupku pesmicu o maminom rodnom kraju. U pozadini se čuje lagana, klavirska muzika. Klavir je iza, jer u vigvamu za k' nema mesta. U Violetinom srcu, ima. Zauvek.

Uz to stiže poštar, sa velikom korpom punom jela. Šalje vesela majka iz njene bivše domovine. Sad vam moram nešto odati! Violetina mama se jako obradovala kad je čula da joj je budući zet indijanac. Šta više, odmah se složila da joj kći pođe za veselog, crvenog i siromašnog poglavicu, umesto za natmurenog, kao kreč belog, bogataša.
Ma, rekla je mama svojoj ( i mojoj ) Da...Violeti, nek je i Eskim, samo nek nije, nedajbože, Srbenda! pu, puj - daleko de bilo.

Mali tračak nade na Violetinom licu.

Pa kako se onda naša Violeta može žaliti, preko svojih pisama?!
Vajka se da joj je život jednostavan i da nema onih pravih - rđavih događaja - na kakve je navikla u domovini.
Iz toga proizilazi da ona, i pored svega što ima ispred, u, i iza svog novog-novcatog vigvama --nije zadovoljna!

Šta čini moja ljubljena junakinja, odnosno vi sami?..."
 
...doktora, koji poseduje ordinaciju za kvarcovanje. To je više nego blizu.
Bože moj, šta misli moja Violeta kad pozvoni na mestu određenom za to, a koji trenutak kasnije, primi je pomoćnica u beloj kapi. Kaže joj da posedi u polumračnoj čekaonici.

Tek tada počinju da naviru sve one grešne i sulude misli koje je prožimaju. Šta bi joj se sve moglo desiti, ali neće. Za to brine njen dobrotvor koji je nikada neće napustiti.
Čudnog li sveta u odeljenju za čekanje.

Zašto "ljudi", kad se nađu u dodiru sa ljudima, uvek pomisle na ono najgore?

Nije svaki čovek lopov, ubica i nasilnik. Violeta bi, i da se kvarcuje, i da joj se ne dogodi ništa. Što joj se dogoditi i neće. Neko je pita, iz onog polumraka. Kaže da radi u preduzeću Lilu Blud za prepisivanje već napisanih inostranih pisama. Primećujem da ima krasan rukopis.

Jedna uredna, mlada žena, svršena stenodaktilografkinja željna odmazde, piše i moli Violetu da nikako ne poveruje tom mladom čoveku u prijatnom letnjem odelu. Oni su, kaže, najgori! Svašta obećavaju a onda isčeznu.
Ona sama imala Gorko iskustvo, pa sad želi da svoje utiske prenese na druge. Da ga Violeta propisno namagarči, pa da mu posle okrene leđa.
Nisam znao da su naše male daktilografkinje tako osvetoljubive.
Još uvek ne znam zašto. Imaju svoj lepi zanat, koji mnogo obećava u budućnosti. Toga pre nije bilo kod nas.
Dakle, ostavimo se sada toga..."
 
Iza prozora nemirnog sna
osjećam njihove sjene
gledam kako kroz zidove plešu

kurvini sinovi

zatvori gubicu nije vrijedna zanata
istresi gorčinu do kraja
na strateškim mjestima njihovi ljudi

kurvini sinovi

lutke od krvi bez trunke ideje
ubice na cesti
loša noć bježim iz grada
oni dolaze

kurvini sinovi

otišao sam daleko od krajnjih granica
more je uzimalo od neba
na drugoj strani znaci oluje
vidio sam kako plaze u tami
hladna noć pred velike događaje
ne želim više da se sjećam
znali su gdje će me naći

kurvini sinovi
 

"...Krasni komičar Pinkolo Gnito, nedavno se poverio gospođici Danici. Kad je ovog leta slučajno letovao na Adi Bojani, sa svojim super modernim ortakom Srastanom, bavili se ronilačkim sportom, pušili skupe cigare i jeli jastoga, lignje, jagnje i dagnje.
Kako je to lepo, što se naša fomladina, kako imućna tako i ona druga, bavi ronjenjem.

Srastan čak veli, da je išao tako duboko, dok nije zaboravio na sve nas ovde gore.
Izronio drugi čovek. Od tada ne zna ni ko je, ni šta je. Vidi sve ružičasto. Lilikasto vidim i ja. Ne baš sve, ali...

Doista, drage moje i njihovi obožavaoci, mogu li jedan muškarac i jedna žena, na peronu sreće, biti pravi i istinski prijatelji?

Bez ičeg drugog, do golog prijateljstva, a da nisu na A. B.?..."

 
kojote:

"...Krasni komičar Pinkolo Gnito, nedavno se poverio gospođici Danici. Kad je ovog leta slučajno letovao na Adi Bojani, sa svojim super modernim ortakom Srastanom, bavili se ronilačkim sportom, pušili skupe cigare i jeli jastoga, lignje, jagnje i dagnje.
Kako je to lepo, što se naša fomladina, kako imućna tako i ona druga, bavi ronjenjem.

Srastan čak veli, da je išao tako duboko, dok nije zaboravio na sve nas ovde gore.
Izronio drugi čovek. Od tada ne zna ni ko je, ni šta je. Vidi sve ružičasto. Lilikasto vidim i ja. Ne baš sve, ali...

Doista, drage moje i njihovi obožavaoci, mogu li jedan muškarac i jedna žena, na peronu sreće, biti pravi i istinski prijatelji?

Bez ičeg drugog, do golog prijateljstva, a da nisu na A. B.?..."
Kliknite za proširenje...
unknown_09_100.jpg

.....
 
"...Ova dilema počinje da muči našu lepu, violetnu Danicu.
Gnito jes komičar, a to spada u art karakter, ali...Ako je gospodin Srastan zaista tako mio i galantan, možda bi se mogla i sa njim...šta bi na to rekao njen predobri, nevenčani mužič?

Narcis i Prevrtljiva mi pišu da nikako ne izlažem takvom iskušenju našu jednostavnu lepoticu. Težak je američki dinar. Pa nostalgija, plus. Uželi se čovek. Žensko je to.

Piše mi i jedan Le skovčanin. Otiš'o, kaže, u Franćusku, čuo da su tamo žene naklonjenije klošarima. Obilaze parkove noću i pokrivaju ih friškim novinama. Naročite simpatije gaje prema petlićima, ptićima, pilićima i ostalim jajarama. Zbog njih se prekrstio u
Le skovacKoPile.
Le Po nije, al' jee lokal-patriotsko. Dve reči. A to je već nešto. Plus, otac nepoznat.

Eh, male moje devojčice sa vašim brigama i nedaćama. Hoće li naša junakinja činiti šta drugo u toj ordinaciji, ili će se samo nevino kvarcovati?
Eno, upravo je pozva opori, dobri glas iskusnog doktora.
- Skinite se iza onog paravana. Ja vas neću gledati. Ja sam, samo, vaš lekar. Mi imamo svoje poštenje. To neka vam bude garancija. Ja vidim, draga gospođice, toliko osoba svakog dana. Verujte da vas neću prepoznati sutra, na ulici.

Vi ste moja pacijentkinja kao i svaka druga. Budite bez brige.

Vidite kako se naša draga violetna Danica uplašila svih onih mašina i svega onoga mraka!
Nije li se opasni super komičar Pincollo, ušunjao za njom na prstima? Ne stoji li sada, na samo pola koraka iza nje, dok ona vedra i gola stoji ispred one opasne lampe?..."
 
Ovo bi ostalo jedno veselo poglavlje iz života naše fprestonice.
Samo da se završi i tih četvrt časa kvarcovanja. Povratak u osvetljenu sobu značio bi, za violetnu Danicu, povratak u stvarnost, ma kako ova ne bila uvek ružičasta.

Tek tada pomisli na svog ljupkog, Malog Hijavatu. Sva obamrla. Oduzeta.
Nešto joj se, u zadnje vreme, često zamuti u glavi. Da li svaka oseća tako nešto, posle tako nečeg?

Opet mi se javljaju neke neverne, ženske, tome;
( pišu sa raznih bio-geografskih širina ( visina i debljina se podrazumevaju ) i dužina )

iz Severne Kelisije, Zapadnog Anakondilovca, Male Lilulovice, Banje Gazdinkuše, Divlje Majevice, Bijele Limunovice.

Pišu mi i aktivistkinje udruženja "Kolo srpskih vešerki - siva sokolica" iz Velike Betupavice.

Vele da se, gospođica violetna Danica ne sme kvarcovati nekažnjeno, dok njen gospodin nevenčani, po ceo dan prodaje lukove i stele ( boljim gospođama i tomahavke ) u rezervatu!

Ne znam zašto, pa to nije ništa strašno. Ja joj i sam ne bi' odobrio da odlazi kod kojekakvih sumnjivih persona, kojih u ovom fgradu ima kol'ko 'oćete.
Lažne kozmetičarke/čari, male moje, samo žele da iskoriste vaše čari, lepotu i naivnost, za račun nekoga drugog. Ali doktor o kome je reč, je izvan svake sumnje.
Njemu je samo do vašeg zdravlja koje je osnov čitave naše fzajednice..."
 
...kako razgleda ona čuvena remek-dela?
Avaj, savremena domaćica nema vremena za nešto tako trivijalno. Sav posao u lepo nameštenom stanu, pripremanje muža i dece za susret sa spoljnim svetom, pa najzad onih nekoliko trenutaka dok sedne i napiše voljenoj majci pismo ( ko još na majku troši telefonske i druge impulse ). U tome joj prođe ceo dan.
Ako uspe da skokne na pola časa, iz zdravstvenih razloga, do našeg i svog doktora - uspe, ako ne, to je sve.

Naša violetna Danica je umorna od života. A još mlada. Svaka - isto.
Već vidim kako prebire po svojim uspomenama, tražeći u njima oslonac i podršku. A ko joj od vas, eksperata za bavljenje tuđim životima, ne bi u tome, rado pomogao. Pružio reči ohrabrenja.

Znam da će ona pomeriti sve prepreke na putu do svoje sreće. Evo kako se hvata u koštac sa najvećim svojim neprijateljem, vatrenom vodom; kad god bi njen prekrasni indijanac, pružio ruku prema čaši, makar u njoj bilo i najnevinije piće, ona će reći svoje odlučno - ne!
U tome će imati podršku sviju nas. Ponovo će zasjati sreća na tom tako krasnom, pijanističkom licu.

Kao onda kad se slikala, bez bretelica, za art časopis "Profil", sa devojkom u majci s bretelicama. Tako je i nastalo remek-delo "Devojka s fotelje". Utisak koje je proizvelo, bio je fatalan po našeg, uvaženog kolegu.

Doktor Form je, ubrzo zatim, načisto zanemario razvitak svoje kolosalne teorije o ženskoj biovlasti nad veselim pericom, tužnim patkama, pilićima, kopilićima, picopevcima i ostalim jajarama.

Već čujem kako njena dobra i presrećna majka, hvali njenu odlučnost da istraje. Sve u obliku jednog nežnog, materinskog pisma koje je stilski oblikovala i lektorisala njena the najbolja frendica, čuvena urednica, još čuvenijeg tabloida "Trla baba lan", Pavke Lisičić.

Još samo da se oslobodi nemilog udvarača..."
 
kojote:
Biće rata...neće bit' rata...biće rata.
Ljuljne mi ga tvoj tata, dok gleda kako kevćem oko lavova da mi daju ostatke svoje lovine da i ja malo osetim strast pobede, prenickovao bih se rado al će me prepoznati - smrdim..."
Kliknite za proširenje...

kojo kojo pa ti se ovde prodaješ za romantika čemu srdžba - obrati se le piafu da ti pokaže sobicu za tebe....
 
...letnjem ronjenju. Kako ga je ona netremice gledala onim svojim užarenim okicama.
Zbilja, muškarci su danas retkost, ali umeju da varaju.

I zbog čega je on nju imao da čeka ispred one ordinacije, kad je njegov pregled već bio obavljen? A, biće da nije ni bio bolestan.
Znam ja, drage moje, dosta takvih osoba koje se samo vrzmaju po sličnim mestima kao što je forum, i sa sličnim namerama.
A kako je samo izgledao!
Elegantan, elegantan...mogu se kladiti da se uopšte nije zvao g. Srastan. Ko zna ko je i odakle?!

Dakle, ona izađe onim svojim poznatim hodom ala Naomi Kembelis, srećna i zadovoljna što se, ono u mraku, tako lako obavilo. Bez ikakvih vidljivih posledica.
Može mirne duše stati pred svoga dragog. Ista kao i pre.

I gle, onaj pritvorni osmeh gospodina u letnjem odelu. Avaj. Šta je sve već pretrpela u svom životu. Zar mora i tu Gorku čašu.
Znam da će me moje, drage male kruševčanke, zatrpati mnoštvom protestnih mejlova.
Kako da pustim dragu, nedužnu Violetu u ruke - ko zna ko me!
Zar da za tili čas propadne sav njen ugled kao majke, nevenčane supruge i vodeno-vatrene domaćice!

Hoće li je sustići u onom mračnom stubištu? Ah. Zar je baš sad morala da pregori ta sijalica.
Kad bi bar naišao nekakav raznosač haljina.
Inkasant za vodovod. Kućepazitelj.
Ili neka druga pacijentkinja.
( žene, međusobom, jedna drugoj pomognu najviše kad to treba - svaka je onoj drugoj kao drugarica )
Ali, baš nikoga!

On samo što je ne stiže onim svojim mačjim skokovima. Da li će vikati.
Nemojte nas više držati u neizvesno/j napeto/sti. Nervi popuštaju.
Povodom eks tremne napetosti, dobio expreso mejlove:
- Mi u Karlobagu smo sasma izvan sebe! To nije za podnijeti niti kod nas u Virovitici. Ne, preklinje jedno plavo devojče iz Ogulina.

Nastaviće se. Svakog petka, odsad. Uz to i najnoviji roman od I. Drakče. Pisca, takođe zapaženog romana "Igračica iz Karlovca".
Fa bula roman : presek savremene žene tamo gde je najbolnije. Savremeni dekameron i otelo - istovremeno. Šta je bilo sa nesrećnom violetnom Danicom. Svršiće se. Naše naravi. Kroz prizmu njenog pogleda na svet. Ispovest obične domaćice, kao spec. dodatak.
Svrš. u idućem br. tabloida "Trla baba lan".
 
Neću da se varam. Idem s ranom
U srcu još uvek dosta čistom:
Zašto mene zovu šarlatanom
Zašto mene zovu skandalistom? :?



Nisam pljačko po šumama ljude
Niti streljo apsenike jadne
Samo sam vragolan ćudi lude
Spreman svakom svoj osmijeh da dade

Uličice tverske mene vole
U tom kvartu psu sam poznat svakom
Imam srce moskovskoga lole
Psi me znaju po koraku lakom

Svaki konj, pa bila to raga
Kad me vidi meni glavom klima
Moja ruka životinje draga
Svaki stih moj utjeha je njima

Ja cilindar ne nosim zbog žena
Glupa strast je jednaka rugobi
Iz njeg ja, da dušu rešim sena
Kobilama dajem zlato zobi

Drugog carstva ja pronađoh vrata
Jer mi niko ne zbori ko bratu
Svakom psu sam spreman oko vrata
Svezat svoju najlepšu kravatu

Neću više ja da idem s ranom
U svom srcu. Sad mi sviće istom
Da me zato zovu šarlatanom
Da me zato zovu skandalistom!
 
Kao mala gnezda na granama
Puna starih letova
Kao mrtvo srce od sećanja
Kao prva radost dečija.
Ti si moja prošla i buduća
Svedok koji ne laže
Ti si moja prva i poslednja
Čujem noću tvoje korake.

Vrata samo vetar otvara
Zebem kao zaseda
Moja pesma više ne peva,
Crna joj je haljina.

Ja sam ulica za tvoj povratak
Između jave i sna
Ja sam poslednje tvoje sklonište
Nemaš, nemaš gde.
 
"...Varala si! :-)
Preskočila si B, draga bobbo, inače ne bi ni pomislila da jurcaš za knjigom.
Ruku na srce, knjiga nije loša, ali...ovo je froman ( forumski roman ) MALAJSKO LUDILO, koji vrlo malo ( osim na početku ) liči na malajsko, ali ludilo...jeste. Glavni junaci ovog fromana su forumski likovi, a da bi ti bio zanimljiviji, trebalo bi, obavezno, da se upoznaš sa mnogim forumskim likovima i njihovim pisanijem i ostalim glupostima vezanim za...njihove nickove možeš pronaći u, a-ma baš, svakom imenu i prezimenu koje se pominje u ovom fromanu..."
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top