MALAJSKO LUDILO

jagodica:
blondi:
al se vas dvoje izljubiste... :lol:

a da se vratite temi?! ne bi bilo lose je l' te... 8)
Kliknite za proširenje...

a kako ti dozivljavas temu??? mislim shta je dozvoljeno??

malajsko ludilo je roman od s.selenica a mozhda ima i koktel
Kliknite za proširenje...
..."Moja mala plavusha duboko dozivljava mene...I vrlo dobro zna da je S. Selenic meni posluzio, pomogao, kako god, da opisem svoje, i ljubavno ludilo svih nas...dozvoljeno je sve ono sto kojote dozvoli :) , a tebi je, verna moja jagodice, dozvoljeno mnogo vise no sto to jedna - ti - mozes da podneses...
P.S. Blondika je ljubomorna - :roll: ona me voli, ma obozava me"... 8)
 
ok... uvukli ste me pa ajd da i ja poludim sa vama ovde...

zaista nema smisla da pod "krinkom" resavate medusobne sukobe - predite na PP; a ako zelite misljenje javnosti onda otvorite novu temu pa cemo svi ucestvovati u vasoj prici - a ova tema neka ide dalje svojim prvenstvenim tokom...

... ajde da ludujemo ove noci, ajde zaljubi se u moje oci... 8)

ups ja pobrkala, ovo nije iz malajskog ludila ili? :lol:
 
blondi:
zaista nema smisla da pod "krinkom" resavate medusobne sukobe - predite na PP; a ako zelite misljenje javnosti onda otvorite novu temu pa cemo svi ucestvovati u vasoj prici - a ova tema neka ide dalje svojim prvenstvenim tokom...
Kliknite za proširenje...

heheheh ma voli on tebe

pazi mi se ne svadjamo, nego se ja ostrim za zivot, a malo pokusavam da mu otezavam da biovlada celim forumom
evo nadam se da je dovoljno dobar sliht
 
..."Uvek su pekli tople lebove kada sam u ponoć prolazio ulicom. Leb! Moje poezije najgorčiji ideal!
Kada ću jednom sit, sit od ljubavi, sit od poezije i plavetnila okeana, na platnenoj stolici preći Panamski Kanal?
Nikad, lutalico, druže!
Smrt ima samo četiri slova
Zavesa lagano pada između života i mojih snova"...
 
"...Snovi se menjaju. Mala ***** više ne dolazi. Samo ponekad. Ni moj Rus. Sanjam da sam pas. U snu dobijam šape, kandže, dlake, oštre zube, jezik kojim pijem vodu. Mozak mi je pseći, ali i ljudski. Nekako istovremeno. Sećam se jednog vrelog ponora iz kog sam izašao. Valjda je bio vulkan. Nisam bio sam. Drugi su otišli na druge strane. Vatra me nije spržila. Na zemlji mi je stalno hladno. Kad obavim posao, vratiću se u ponor, u vatru, u samu utrobu sveta. Tamo je moj gospodar. Ne znam mu ime. On je bezimen, veliki, višestruk, promenljiv. Znam šta mi je posao. Kad svi psi postanu crni, kad svi ljudi postanu psi. Onda sam gotov. Sada sam dečak koji me je nekada našao. Čekao sam da on poraste, da ojačam.
Da ljudi oko nas oslabe, misleći da su najzad snažni. Ne moram da prelazim granicu prema njima. Oni će u sebi preći granicu prema meni.
Neprimetno i neznajući.
Snovi nisu vojna tajna. Oni su moja tajna..."
 
"...Udara me nekoliko puta. Jako, pa sve slabije. Štene ostaje sa mnom. Postaje pas. Veliki tata gleda popreko. Mlađi je, a već zloban. Zaobilazi psa. Između nas ima jedna majka.
I jedan pas. Između nas nema ničega.
Mala, obla, jedra.
Stražnjica tvrda i živahna. Nosi kratku suknju. Svi vide punačka kolena. Ja takođe. Takođe i pas. Ruke uvek pomalo modre. Ili crvenkaste. Kuvarica u kafani, ruke stalno za klavirom. Kad završi smenu, vodi me sa sobom. Ja vodim psa. Jedina pristaje da ga primi u sobu. Druge ***** zbog njega odbijaju. Pas leži pored vrata. Mi vodimo ljubav. Gola je još manja. I tvrđa. I ruke su joj tvrde, sasušene.
Pita. Odgovaram koliko mogu. Ne mogu mnogo.
Ko si ti?
Jedan. Jedan jedini.
Kako se zoveš, jedini?
Nikako. Zovi me tako.
Bežiš od policije?
Bežim. Ne od policije. Ja se uvek uvalim u govna. Sama si *****.
Udaram je. Jednom, dvaput, triput. Nežno. Na njenoj koži masnice, crvene pa modre. Ona ćuti, uzbuđuje se.
Posle opet vodimo ljubav. Ne traži pare. Traži da opet dođem.
Pas cvili. Vreme da pođem. Ulice puste, prazne. Ne prolaze ljudi..."
 
"...Kako se autorova, prvobitna, zamisao sve vise prosiruje, i ovaj rad bi sad trebalo da se zove "Nastanak prostote iz duha pobune". U stvari, trebalo bi tako da se zove ono sto jos nisam napisao. Sve je ostalo u fazi razrade, proucavanja, prikupljanja materijala.
Stanje moje dugotrajne, forumske lenjosti, raskorak izmedju krupnih zelja s pocetka teme i nedostatka slobodnog vremena da se one ostvare, posledica je opste duhovne jalovosti, jalovosti do granica degeneracije, koja je toliko vidljiva na ovom, meni vrlo dragom mestu koje su

"...svi napustili i predali bezvoljno...a ta ce mi mladost tesko pasti ako svi ostarite...more od olova i nebo od borova.
Udaljeni glasovi koji se cuju.
Glas prijatelja..."

Prikupljena gradja je trebalo da govori o neminovnosti brzog raspada asketske etike nizih klasa bez tradicije i bez jake potpore u decenijski negovanim i utvrdjivanim boljim obicajima, manirima, casti, dostojanstvu...

Sa Calimero je zapocela era organizovanog nasilja u forumskoj istoriji.
Gradjanski vaspitan, autor je opsednut pojavama ljubomore i zavisti koja se iz nje radja, i prozeta je ogromnom kolicinom mrznje, pakosti, prostakluka..intrigama, smicalicama, podmetanjima...dakle, svim uzrocno-posledicnim vezama raspada etike. Duhom prostote..."
 
kojote:
Sa Calimero je zapocela era organizovanog nasilja u forumskoj istoriji.
Gradjanski vaspitan, autor je opsednut pojavama ljubomore i zavisti koja se iz nje radja, i prozeta je ogromnom kolicinom mrznje, pakosti, prostakluka..intrigama, smicalicama, podmetanjima...dakle, svim uzrocno-posledicnim vezama raspada etike. Duhom prostote..."
Kliknite za proširenje...
:lol: :lol: :lol:
Evo, josh cesh me i rasplakati...
 
kojote:
..."Tada sam se prvi put okrenuo prema njoj. Pogledao je pravo u oči, koje je zaklanjala rukom od sunca, a potom sam zaustavio pogled na njenim sisama.
Nije ih skrivala. Pustila je da ih gledam...
Moja leva ruka, evo i dan danas bi se smio zakleti, sasvim nezavisno od moje volje, spustila se na njenu desnu sisu...
Bez žurbe, i dalje nepomična, rekla je:
- Ja to ne želim. Sklonite ruku, molim ljepo.
Umesto da je poslušam, ja sam se prevalio na nju i pritisnuo joj plećke uza stenu.
I dalje ne pružajući otpor, otvorenioh očiju, pribrana, rekla je, gledajući me ljutito, pravo u oči:
- Nemojte. Ja to ne želim.
Jedan trenutak sam se kolebao. Oslobodio sam joj ramena i obe šake stavio preko njenih sisa.
Nije se ni mrdnula, ni pokušavala da me zbaci sa sebe, odgurne. Gledali smo se. Sada je u njenim očima, makar to umijem videti, pored onog plamička ljutnje, bilo i želje, prave, ženske, je.bačke.
Skinuo sam gaćice.
Uzeo sam njenu ruku i tutnuo sam joj ga u šaku.
Nije ga prihvatila.
Onda sam je poj.ebo. Traljavo. Mekim qrcem.
Nije mi pomagala. Ali nije se ni opirala.
Bila je mirna. Teško je disala. Svršila je, uz jedan jauk, pre mene"...

Odlomak iz romana MALAJSKO LUDILO
S. Selenić

Šta reći o ovome?!
Čuveno ŽENSKO NE i MUŠKARAC SVINJA?!...ili...
NEŠTO SASVIM OBIČNO?!
Kliknite za proširenje...

Sasvim normalno. Ko puno filozofira oce nece taj slabo torba.
 
moram da radim na svojoj slatkorechivosti....


njeno breme postalo je moje....il....ja sam svoj strah krio iza njenog osmeha....il.....unse su joj se tresle i drhtale...grchile se i skupljale...zubima je grizla usne...lice joj je postajalo sve crvenije...onda je sqpila pesnicu i stavila je pod nos...zaplakala je...chinilo mi se da tju u trenutq da povratim od muchnine...tako je bolno izgledala...mislim da mi je tada puklo srce


ne ide mi ovo nikako....
 
ali se zato svi tako nežno volimo
586.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top