Македонизација вардарских Срба

[ZabranjeniLegenda]

Nismo rekli da nikakva unija nije sklopljena. Samo smo se složili da je Pacta conventa krivotvorina iz 16. stoljeća. To je sve. Hrvati su zadržali državnost u kontinuitetu i o tome nema dvojbe. Ti unosiš svoju emocionalnu frustraciju zbog te činjenice u raspravu, što je neozbiljno.

Sve su nacije sklepane od raznih naroda. Nisu ni današnji Srbi oni rani Srbi iz srednjeg vijeka, već samo nose njihovo ime.

Istina, mnogo frustracije on ima

 

[Vitez123]

Ја се теоријама завере не бавим. Говорим на основу чињеница из непосредног опажања.

Ovaj MOST6 je vaš čovik. On je ljubitelj Beograda, Srba, bratstva i jedinstva. Nema potribe da se svađaš sa njim. U Hrvatskoj ga svi smatraju izdajnikom. Samo malo bolje provjeri njegove komentare i sve će ti biti jasno pogotovo dok sa mnom raspravlja.

 

[крсташ]

Ovaj MOST6 je vaš čovik. On je ljubitelj Beograda, Srba, bratstva i jedinstva. Nema potribe da se svađaš sa njim. U Hrvatskoj ga svi smatraju izdajnikom. Samo malo bolje provjeri njegove komentare i sve će ti biti jasno pogotovo dok sa mnom raspravlja.

Ја се не свађам, већ говорим нормално.

 

[крсташ]

Neposredno opažanje može biti veoma varljivo, jer predstavlja veoma uzak uzorak.

Да, али ја га за разлику од осталих поседујем. Већина људи говори на основу онога што је видела на ТВ-у или што је прочитала на интернету. Чак и званични документи, не морају увек да буду тачни или истинити.

Много нелогичности постоји везано за Маеекдонију. Ја увек дозвољавам да су Срби погрешили или да не говоре истину, али ни аргументи супротне стране или још боље супротних страна, такође нису логични и потпуни. Већ сам рекао да није редак случај да се прича и говори о "netkom" ко је живео на одређеном простору и да су онда дошли Срби или српски попови, па га превели на српску страну. Сви су успели да се одреде и определе, само "netko" није успео и онда су га Срби киднаповали.

Када би други околни народи имали онолико цркава на територији Северне Македоније, не би уопште постављали питање, већ би рекли да је то само и искључиво њихова земља, а никако македонска. Да је Бугарима или Шиптарима Скопље било престоница царства, не би дозволили да ико каже да је то Македонија.

 

[крсташ]

И како ми друго него непријатељима да кажемо за Македонце који су били Срби па су сада као Македонци и мртве Србе својатају.
Pogledajte prilog 1457604

На овом споменику постоји податак да под њим лежи човек који је умро 1905. године и да се презивао Цветковић. Ако је истинита тврдња људи који учествују у овој расправи да су Срби насилно посрбили Македонију, како је могао да буде посрбљен човек који је рођен и умро у време када Србија није владала Македонијом? Како може да се посрбљава у време османске окупације?

 

[MOST6]

Да, али ја га за разлику од осталих поседујем. Већина људи говори на основу онога што је видела на ТВ-у или што је прочитала на интернету. Чак и званични документи, не морају увек да буду тачни или истинити.

Много нелогичности постоји везано за Маеекдонију. Ја увек дозвољавам да су Срби погрешили или да не говоре истину, али ни аргументи супротне стране или још боље супротних страна, такође нису логични и потпуни. Већ сам рекао да није редак случај да се прича и говори о "netkom" ко је живео на одређеном простору и да су онда дошли Срби или српски попови, па га превели на српску страну. Сви су успели да се одреде и определе, само "netko" није успео и онда су га Срби киднаповали.

Када би други околни народи имали онолико цркава на територији Северне Македоније, не би уопште постављали питање, већ би рекли да је то само и искључиво њихова земља, а никако македонска. Да је Бугарима или Шиптарима Скопље било престоница царства, не би дозволили да ико каже да је то Македонија.

Možemo li vjerovati svjedocima? Kada i kako dolazi do propusta i pogrešaka u pamćenju​

By Francesca Dumančić i Martina Pocrnić
Posted 26/03/2017
In Psihologija i društvo, Psihologija u svakodnevnom životu, Psihologijski pogled na mozak
3



Naše pamćenje i percepcija nisu savršeni, već su podložni iskrivljenjima i pogreškama kojih često nismo svjesni ili im ne pridajemo veliko značenje. Međutim, ponekad upravo te pogreške u našem pamćenju mogu odlučivati o budućnosti druge osobe! Jedna od takvih situacija je i situacija svjedočenja.
Traženje krivca u pravosudnim procesima smatra se olakšanim ako postoje svjedoci događaja, a istraživanja su pokazala da se porotnici prilikom odluke o krivnji optuženika uvelike oslanjaju upravo na njihova svjedočenja
Loftus, E. (1979). Eyewitness testimony. Cambridge, MA: Harvard University Press.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Loftus, 1979) . Međutim, trebamo se zapitati možemo li uvijek vjerovati onome što svjedoci govore da su vidjeli? Pri tome ne mislimo na namjerno laganje, već na nepouzdanost pamćenja zbog pogrešaka kojima je podložno. Naime, naše pamćenje događaja sklono je rekonstrukciji – nesvjesno ga nadograđujemo s onim informacijama koje nam se čine najvjerojatnijima. Istraživanja pokazuju da je naše pamćenje često kombinacija događaja koji se jesu dogodili i onih za koje mislimo da se najvjerojatnije jesu dogodili. Točnije, nesvjesno konstruiramo priču koja nam ima najviše smisla, a poneki detalji u toj priči mogu biti neistiniti
Zarevski, P. (1994). Psihologija pamćenja i učenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Zarevski, 1994) . Tako se može dogoditi da i svjedoci izvijeste o nečemu što se zapravo nije dogodilo. Postoji velik broj faktora koji mogu utjecati na pouzdanost izjava te oni mogu biti povezani s okolnostima svjedočenja, ali i okolnostima ispitivanja svjedoka. Jednu od sistematizacija tih faktora napravio je Buckhout
Buckhout, R. (1976). Psychology and eyewitness identification. Law and Psychology Review, 2, 75–91.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Buckhout, 1976) koji je razvrstao izvore nepouzdanosti u tri kategorije. Prvi se odnose na situaciju kojoj su osobe svjedočile. Naime, važno je uzeti u obzir relevantnost događaja, duljinu vremena opažanja i uvjete opažanja. Druga skupina faktora koji utječu na pouzdanost iskaza odnosi se na psihološko stanje svjedoka: koliko je bio izložen stresu, kakvo je njegovo prethodno iskustvo, ima li predrasude, kakvi su njegovi motivi i slično. Konačno, način uzimanja iskaza također može utjecati na iskaz. Tako je poznato kako je sugestivnim pitanjima moguće navesti ljude da se “sjete” nečeg što se zapravo nije dogodilo. Osim izloženosti svjedoka sugestijama potrebno je usmjeriti pažnju i na duljinu vremena koja je prošla između događaja i davanja iskaza.



Svaki od ovih faktora može značajno utjecati na našu percepciju i pamćenje događaja, a time i na vjerodostojnost svjedočenja. Poznavanje djelovanja ovih psiholoških procesa u situacijama svjedočenja i davanja iskaza može uvelike pridonijeti kvaliteti pravosudnog procesa te dobivanju dovoljno opsežnih, ali pritom i točnih iskaza svjedoka.



Literatura

Buckhout, R. (1976). Psychology and eyewitness identification. Law and Psychology Review, 2, 75–91.
Loftus, E. (1979). Eyewitness testimony. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Zarevski, P. (1994). Psihologija pamćenja i učenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.

 

[хан Ацо]

Да, али ја га за разлику од осталих поседујем. Већина људи говори на основу онога што је видела на ТВ-у или што је прочитала на интернету. Чак и званични документи, не морају увек да буду тачни или истинити.

Много нелогичности постоји везано за Маеекдонију. Ја увек дозвољавам да су Срби погрешили или да не говоре истину, али ни аргументи супротне стране или још боље супротних страна, такође нису логични и потпуни. Већ сам рекао да није редак случај да се прича и говори о "netkom" ко је живео на одређеном простору и да су онда дошли Срби или српски попови, па га превели на српску страну. Сви су успели да се одреде и определе, само "netko" није успео и онда су га Срби киднаповали.

Када би други околни народи имали онолико цркава на територији Северне Македоније, не би уопште постављали питање, већ би рекли да је то само и искључиво њихова земља, а никако македонска. Да је Бугарима или Шиптарима Скопље било престоница царства, не би дозволили да ико каже да је то Македонија.

Па Охрид је био престоница Бугарске међу 992 и 1018.

 

[крсташ]

Па Охрид је био престоница Бугарске међу 992 и 1018.

И Бугарска се труди да докаже да Македонија припада Бугарској.

 

[крсташ]

Možemo li vjerovati svjedocima? Kada i kako dolazi do propusta i pogrešaka u pamćenju​

By Francesca Dumančić i Martina Pocrnić
Posted 26/03/2017
In Psihologija i društvo, Psihologija u svakodnevnom životu, Psihologijski pogled na mozak
3



Naše pamćenje i percepcija nisu savršeni, već su podložni iskrivljenjima i pogreškama kojih često nismo svjesni ili im ne pridajemo veliko značenje. Međutim, ponekad upravo te pogreške u našem pamćenju mogu odlučivati o budućnosti druge osobe! Jedna od takvih situacija je i situacija svjedočenja.
Traženje krivca u pravosudnim procesima smatra se olakšanim ako postoje svjedoci događaja, a istraživanja su pokazala da se porotnici prilikom odluke o krivnji optuženika uvelike oslanjaju upravo na njihova svjedočenja
Loftus, E. (1979). Eyewitness testimony. Cambridge, MA: Harvard University Press.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Loftus, 1979) . Međutim, trebamo se zapitati možemo li uvijek vjerovati onome što svjedoci govore da su vidjeli? Pri tome ne mislimo na namjerno laganje, već na nepouzdanost pamćenja zbog pogrešaka kojima je podložno. Naime, naše pamćenje događaja sklono je rekonstrukciji – nesvjesno ga nadograđujemo s onim informacijama koje nam se čine najvjerojatnijima. Istraživanja pokazuju da je naše pamćenje često kombinacija događaja koji se jesu dogodili i onih za koje mislimo da se najvjerojatnije jesu dogodili. Točnije, nesvjesno konstruiramo priču koja nam ima najviše smisla, a poneki detalji u toj priči mogu biti neistiniti
Zarevski, P. (1994). Psihologija pamćenja i učenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Zarevski, 1994) . Tako se može dogoditi da i svjedoci izvijeste o nečemu što se zapravo nije dogodilo. Postoji velik broj faktora koji mogu utjecati na pouzdanost izjava te oni mogu biti povezani s okolnostima svjedočenja, ali i okolnostima ispitivanja svjedoka. Jednu od sistematizacija tih faktora napravio je Buckhout
Buckhout, R. (1976). Psychology and eyewitness identification. Law and Psychology Review, 2, 75–91.
" style="margin: 0px; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-size: 14px; appearance: none; user-select: none; cursor: pointer;">(Buckhout, 1976) koji je razvrstao izvore nepouzdanosti u tri kategorije. Prvi se odnose na situaciju kojoj su osobe svjedočile. Naime, važno je uzeti u obzir relevantnost događaja, duljinu vremena opažanja i uvjete opažanja. Druga skupina faktora koji utječu na pouzdanost iskaza odnosi se na psihološko stanje svjedoka: koliko je bio izložen stresu, kakvo je njegovo prethodno iskustvo, ima li predrasude, kakvi su njegovi motivi i slično. Konačno, način uzimanja iskaza također može utjecati na iskaz. Tako je poznato kako je sugestivnim pitanjima moguće navesti ljude da se “sjete” nečeg što se zapravo nije dogodilo. Osim izloženosti svjedoka sugestijama potrebno je usmjeriti pažnju i na duljinu vremena koja je prošla između događaja i davanja iskaza.



Svaki od ovih faktora može značajno utjecati na našu percepciju i pamćenje događaja, a time i na vjerodostojnost svjedočenja. Poznavanje djelovanja ovih psiholoških procesa u situacijama svjedočenja i davanja iskaza može uvelike pridonijeti kvaliteti pravosudnog procesa te dobivanju dovoljno opsežnih, ali pritom i točnih iskaza svjedoka.



Literatura

Buckhout, R. (1976). Psychology and eyewitness identification. Law and Psychology Review, 2, 75–91.
Loftus, E. (1979). Eyewitness testimony. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Zarevski, P. (1994). Psihologija pamćenja i učenja. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Све су то покушаји релативизације онога што сам навео овде. Не разумем зашто се толико трудиш око нечега, што тебе не дотиче. Друга ствар, већ сам поновио да постоји усиљена тенденција да се докаже да Срби живе на два метра квадратна, а да је све около заузето или измишљено.

 

[Metronomy]

Teško da je to makedonska svest....Posle teškog genocida koji su makedonci doživeli od strane glupih grka, raspala svest je dosla pod kontrolu bugara, a onda i šiptara kojima je vekovni cilj da razdvoje makedonce od Srba i završe genocid....glupi makedonci su potrčali u srbiju gde im niko nije zamerio što su pomogli da se srbi makedonizuju 45.....

 

[Metronomy]

U Srbiji ima više makedonaca nego u makedoniji gde im rasparčavaju imovinu bugari i šiptari....

 

[MOST6]

Све су то покушаји релативизације онога што сам навео овде. Не разумем зашто се толико трудиш око нечега, што тебе не дотиче. Друга ствар, већ сам поновио да постоји усиљена тенденција да се докаже да Срби живе на два метра квадратна, а да је све около заузето или измишљено.

Srbi žive na teritoriji kojom politički upravljaju i kojoj su nadjenuli svoje ime. To su srpski kvadrati. Ostale zemlje u koje su se Srbi migracijama doselili i čine tamo određeni postotak stanovništva i čine tamo manjinu te nisu nikada bili nositelj državnog upravljanja ili su tu upravu kratkoročno nametnule okupacijom, nisu srpske zemlje, već tuđe zemlje i druge države u kojima danas živi određeni dio Srba, ali kao manjina (u S. Makedoniji je to 1,30%). Ne znam što je to toliko teško za shvatiti.

 

[MOST6]

Teško da je to makedonska svest....Posle teškog genocida koji su makedonci doživeli od strane glupih grka, raspala svest je dosla pod kontrolu bugara, a onda i šiptara kojima je vekovni cilj da razdvoje makedonce od Srba i završe genocid....glupi makedonci su potrčali u srbiju gde im niko nije zamerio što su pomogli da se srbi makedonizuju 45.....

Da su postojali brojni Srbi u Makedoniji, ne bi bili makedonizirani. Ne može manjina nametnuti identitet većini. Pišeš gluposti.

 

[Metronomy]

Baš nešto razmišljam kolika je glupost kada ustaša misli da je pametan....

 

[Metronomy]

a tek kako je glup selja koji mi skače po nalogu....

 

[крсташ]

Srbi žive na teritoriji kojom politički upravljaju i kojoj su nadjenuli svoje ime. To su srpski kvadrati. Ostale zemlje u koje su se Srbi migracijama doselili i čine tamo određeni postotak stanovništva i čine tamo manjinu te nisu nikada bili nositelj državnog upravljanja ili su tu upravu kratkoročno nametnule okupacijom, nisu srpske zemlje, već tuđe zemlje i druge države u kojima danas živi određeni dio Srba, ali kao manjina (u S. Makedoniji je to 1,30%). Ne znam što je to toliko teško za shvatiti.

Хрвати живе у БиХ. Хрвати тврде да је део БиХ део Хрватске (Херцег-Босна). Хрвати тврде да ће војно интервенисати у БиХ, ако се за то укаже потреба. Хрвати тврде да је Босна историјска хрватска земља, јер на њој живе и живели су дуги временски период.

Мађари тврде да је Војводина део мађарске земље. Кажу да живе тамо и да су живели већ неколико векова. Управљали су Војводином до 1918. године.

...

Тема нису српске миграције, већ македонизација.

 

[MOST6]

Хрвати живе у БиХ. Хрвати тврде да је део БиХ део Хрватске (Херцег-Босна). Хрвати тврде да ће војно интервенисати у БиХ, ако се за то укаже потреба. Хрвати тврде да је Босна историјска хрватска земља, јер на њој живе и живели су дуги временски период.

Мађари тврде да је Војводина део мађарске земље. Кажу да живе тамо и да су живели већ неколико векова. Управљали су Војводином до 1918. године.

...

Тема нису српске миграције, већ македонизација.

Hrvati iz Bosne i Hercegovine tvrde da je to dio Hrvatske, ali ne i Hrvati iz Hrvatske. Hrvate iz Hrvatske nimalo ne zanima taj kamenjar.

Što se tiče vojne intervencije, Hrvatska je supotpisnica Daytonskog mirovnog sporazuma i jedna od garanta njegove provedbe. Kao takva, Hrvatska ima pravo vojno intervenirati ukoliko netko pokuša izazvati nestabilnost u BiH. Bosna, odnosno dijelovi Bosne jesu hrvatska povijesna zemlja, ali u današnjim vremenima i okolnostima to malo znači, osobito iz prizme brojnosti hrvatske populacije u BiH.

Vojvodina je sve do 1918. godine pripadala Mađarskoj, tako da mogu razumijeti njihove stavove. Jedva da je prošlo 100 godina otkako je Vojvodina posljednji put bila u sastavu mađarske zemlje.

Nije bilo makedonizacije pa stoga nešto što nije postojalo ne može biti tema rasprave.

 

[крсташ]

Nije bilo makedonizacije pa stoga nešto što nije postojalo ne može biti tema rasprave.

Како није било? Ово може да значи две ствари:

1. Да ниси прочитао тему или
2. Да намерно изазиваш.

Други учесници у расправи су навели конкретне примере, а осим тога, постављен је и надгробни споменик, на ком се јасно види да су људи у оквиру исте породице мењали своја презимена.

 

[zauvek branilac]

Srbi žive na teritoriji kojom politički upravljaju i kojoj su nadjenuli svoje ime. To su srpski kvadrati. Ostale zemlje u koje su se Srbi migracijama doselili i čine tamo određeni postotak stanovništva i čine tamo manjinu te nisu nikada bili nositelj državnog upravljanja ili su tu upravu kratkoročno nametnule okupacijom, nisu srpske zemlje, već tuđe zemlje i druge države u kojima danas živi određeni dio Srba, ali kao manjina (u S. Makedoniji je to 1,30%). Ne znam što je to toliko teško za shvatiti.

Hrvati tipa Blago Zadro su se iz zapadne Hercegovine migracijama doselili u Vukovar, nametnuli okupaciju i pogrešno mislili da će kao manjina upravljati tuđom zemljom u sremsko-baranjskoj oblasti Republike Srpske Krajine!

 

[zauvek branilac]

Netko je živio na prostoru današnje Sjeverna Makedonije prije osvajačkih pohoda Bugara, Grka i Srba. Da su tamo živjeli Srbi, ne bi bila potrebna osvajačka akcija srpskih vladara. Bili bi među svojima. Prema tome, ne drži vodu tvrdnja da su Makedonci ikada bili Srbi ili se smatrali Srbima. Njima je srpsko nametnuto osvajanjem i okupacijom, prvo u srednjem vijeku, a potom i u početkom 20. stoljeća.

Vardarski Makedonci tvrde da su oni potomci Slovena (koji su došli u jugoistočnu Evropu u 2 migraciona talasa iz Stare Rusije u 6. i 7.veku, posle propasti Starog Rima, u prvom migracionom talasu direktno preko Karpata, a u drugom migracionom talasu preko istoka Nemačke), pomešanih sa antičkim Makedonacima, antičkim Grcima, Ilirima i Tračanima.


Vardarski Makedonci tvrde da su antički Makedonci bili potomci Pelazga, a antički Grci, koji su kao narod formirani stapanjem Protogrka iz Male Azije i Pelazga iz balkanske Grčke, imaju materijalne dokaze da su antički Makedonci po jeziku kojim su pričali i pisali bili antički Grci, dok su po etničkom izvoru prema materijalnim izvorima antičko grčkih pisaca antički Makedonci bili mešavina antičkih Grka, Ilira i Tračana.
%

Prostor Vardarske Makedonije je u srednjem veku, pre velikoturčinske okupacije jugoistočne Evrope, bio jedno vreme deo bugarinske države a drugo vreme je bio deo srpske države (jedini Sloveni na pomenutom prostoru su bili Bugarini i Srbi).
%

Vardarska Makedonija je posle 1. i 2.balkanskog rata 1913 zvanično postala deo Kraljevine Srbije (tada su prema pismenim podacima Srbi činili minimalno 25% stanovništva Vardarske Makedonije), a u 1.Jugoslaviji su u Vardarskoj Makedoniji (u periodu 1918-1941) postojale 3 grupe Slovena, to jest Srbi, Bugarini i nezvanično vardarskomakedonska jezička zajednica, dok su na početku stvaranja 2.Jugoslavije 1945 godine Srbi u Vardarskoj Makedoniji svedeni na minimum (na manje od 2% stanovništva jer je 120.000 Srba bilo iseljeno u Srbiju) a Bugarini su skoro nestali (ogromnom većinom su se asimilovali u tada kao narod formirane Vardarske Makedonce)!
%

 

[MOST6]

Hrvati tipa Blago Zadro su se iz zapadne Hercegovine migracijama doselili u Vukovar, nametnuli okupaciju i pogrešno mislili da će kao manjina upravljati tuđom zemljom u sremsko-baranjskoj oblasti Republike Srpske Krajine!

Meni se čini da su mislili ispravno. Možda da opereš oči?