- Poruka
- 2.855
Отворени захтеви Албанаца за потписивање новог договора и федерализацију државе и најављени повратак Џејмса Пердјуа наговештавају жестоко македонско лето
Протести Албанаца у центру македонске престонице (Фото Бета)
Од нашег дописника
Скопље – Кишовити почетак лета у Македонији нема утицај на међуетничку политичку врелину, коју наговештавају медији, политички аналитичари и наравно текућа догађања. Атмосфера умногоме „мирише” на ону пре међуетничких сукоба 2001. године, само што овога пута нема звецкања оружјем, али кулминирају захтеви и вербалне претње иза којих стоје водеће албанске партије и преобраћени албански екстремисти.
Догађаји у минулих месец дана упућују на закључак да расплет међуетничке кризе, привремено успорен потписивањем Оквирног охридског договора, тек треба да уследи.
Реченој атмосфери кумовао је Мендух Тачи, лидер Демократске партије Албанаца, јавно затраживши потписивање новог договора између Македонаца и Албанаца. „Неподношљива је доминација Македонаца” и „поданичко понашање Демократске уније за интеграцију Алија Ахметија” довољан су разлог за потписивање новог договора, изјавио је Тачи.
Нови договор као „нужност у опстајању Македоније као државе” сугерисао је и Сефедин Харуни, један од лидера Партије демократског просперитета. И Тачи и Харуни су само озваничили закључке оснивачке скупштине „државе Илириде” у Тетову, средином априла а под диригентском палицом Невзата Халилија, једног од најекстремнијих албанских политичара у Македонији од њеног осамостаљења.
Ултимативан захтев властима да што пре редефинишу устројство македонске државе, саопштен је у уторак, на скупу малих албанских партија, асоцијација и невладиних организација у Скопљу. Организатор поменутог „свеалбанског” скупа у Скопљу и главни говорник на њему био је Хисни Шаћири, који се у рано пролеће 2001. године, из посланичких клупа у Собрању Македоније, одметнуо у редове паравојне ОНА.
„Ово је историјски моменат за Албанце, јер се сада разговара о спору око имена. Ми смо за компромис, но Албанци сада имају златну шансу јер се промена имена везује за промену Устава. Албанци треба да искористе „бадинтеров принцип” и да ставе вето на решавање спора око имена, све док се не испуне њихови захтеви”, рекао је између осталог Шаћири на скупу у Скопљу.
Он је упозорио на радикализацију протеста уколико се Македонија не конституише као федерална држава у којој ће иста права имати Македонци и Албанци.
Све ово подудара се са најавом да се на Балкан враћа Џејмс Пердју, „ударна песница некадашње клинтонове администрације”. Опширну причу о повратку Пердјуа, инспиратора, креатора и једног од потписника Охридског договора, који је после тога протеран из Македоније, објавио је скопски недељник „Глобус”, поставивши питање: „Да ли је најављено наименовање Џејмса Пердјуа за новог посредника америчке администрације на Балкану, најава нових турбуленција у региону”.
Делимичан одговор је у активностима албанских политичких првака и екстремиста у Македонији.
veselo čokalije
Протести Албанаца у центру македонске престонице (Фото Бета)
Од нашег дописника
Скопље – Кишовити почетак лета у Македонији нема утицај на међуетничку политичку врелину, коју наговештавају медији, политички аналитичари и наравно текућа догађања. Атмосфера умногоме „мирише” на ону пре међуетничких сукоба 2001. године, само што овога пута нема звецкања оружјем, али кулминирају захтеви и вербалне претње иза којих стоје водеће албанске партије и преобраћени албански екстремисти.
Догађаји у минулих месец дана упућују на закључак да расплет међуетничке кризе, привремено успорен потписивањем Оквирног охридског договора, тек треба да уследи.
Реченој атмосфери кумовао је Мендух Тачи, лидер Демократске партије Албанаца, јавно затраживши потписивање новог договора између Македонаца и Албанаца. „Неподношљива је доминација Македонаца” и „поданичко понашање Демократске уније за интеграцију Алија Ахметија” довољан су разлог за потписивање новог договора, изјавио је Тачи.
Нови договор као „нужност у опстајању Македоније као државе” сугерисао је и Сефедин Харуни, један од лидера Партије демократског просперитета. И Тачи и Харуни су само озваничили закључке оснивачке скупштине „државе Илириде” у Тетову, средином априла а под диригентском палицом Невзата Халилија, једног од најекстремнијих албанских политичара у Македонији од њеног осамостаљења.
Ултимативан захтев властима да што пре редефинишу устројство македонске државе, саопштен је у уторак, на скупу малих албанских партија, асоцијација и невладиних организација у Скопљу. Организатор поменутог „свеалбанског” скупа у Скопљу и главни говорник на њему био је Хисни Шаћири, који се у рано пролеће 2001. године, из посланичких клупа у Собрању Македоније, одметнуо у редове паравојне ОНА.
„Ово је историјски моменат за Албанце, јер се сада разговара о спору око имена. Ми смо за компромис, но Албанци сада имају златну шансу јер се промена имена везује за промену Устава. Албанци треба да искористе „бадинтеров принцип” и да ставе вето на решавање спора око имена, све док се не испуне њихови захтеви”, рекао је између осталог Шаћири на скупу у Скопљу.
Он је упозорио на радикализацију протеста уколико се Македонија не конституише као федерална држава у којој ће иста права имати Македонци и Албанци.
Све ово подудара се са најавом да се на Балкан враћа Џејмс Пердју, „ударна песница некадашње клинтонове администрације”. Опширну причу о повратку Пердјуа, инспиратора, креатора и једног од потписника Охридског договора, који је после тога протеран из Македоније, објавио је скопски недељник „Глобус”, поставивши питање: „Да ли је најављено наименовање Џејмса Пердјуа за новог посредника америчке администрације на Балкану, најава нових турбуленција у региону”.
Делимичан одговор је у активностима албанских политичких првака и екстремиста у Македонији.
veselo čokalije
.
