А који си па ти тупаџијо недотупавни ДА ТИ МЕНИ ТУМАЧИШ И ОДРЕЂУЈЕШ ШТА ЈЕ ШТА У МОЈОЈ ВЕРИ ??? Ти си умишљен човек, како ти то није јасно... прочитао си неколико књига и самог себе овластио да будеш тумач вере православне??? Где ти је скромност, где ти је смиреност, где ти је молитва... ништа од тога нема само режање и лајање - чему то? Коме то користи? Па управо демону који се уселио у твоје срце. Па ком ти "богу" верујеш и којим ти "оцима" верујеш - никоме ти не верујеш осим својој овоземаљској похлепи. Шта си ти поп, владика... не умишљај себи то није добро - води у праву правцату болест.
**************************************************
С Р Ц Е
.........Сине мој, дај ми срце своје! говори Господ. О Богу мисли пре свега, јер и Бог мисли о теби пре свега. Као што чобанин мисли о једној изгубљеној овци више него о целом стаду, тако и Бог твој мисли о теби, који се губиш у греху, више него о свима анђелима на небу. Мислити о Богу не значи испитивати биће Божије, него испитивати и дознавати шта Бог тражи од човека.
Ко купује орахе, не цени их по љусци него по језгри. И безброј других ствари у свету људи цене по невидљивом, а не по видљивом. И Бог твој цени тебе по срцу. Кроз телесну љуску Он гледа у твоју срж, у срце твоје, и тражи ти срце. "Сине мој, дај ми срце твоје!"
У срцу је Творац положио основ живота. У срцу се живот замеће, почиње, разраста и носи до гроба и преко гроба...............
Архимандрит Гаврило Ратенилачки
Зашто вређаш? Што си пао у ватру, када ти неко каже да НЕТРЕБА ДА ВЕРУЈЕШ СЕБИ! Верује се у Бога и у учење светоотачко. Написао си да треба да се верује свом срцу а то је протестантска небулоза. Ко је тај Гаврило, никада нисам чуо за њега? Да није неки модерни ''старац или светац''?
Ево мало литературе за твоје садашње стање:
Ништа толико није недолично онима који се кају, као узбуђење гнева. Јер, обраћање [Богу са покајањем] захтева велико смирење, а срдитост је знак велике гордости.
Ако је знак најдубље кротости у томе, да и у присуству онога који нас изазива сачувамо спокојство у срцу и љубав према њему, онда је свакако знак крајње гневљивости ако се сами са собом, речима и покретима, свађамо и беснимо на онога који нас је увредио. Ако се Дух Свети назива, и јесте, мир душе, а гнев јесте и назива се !!!!!!!!!!!узнемирење срца!!!!!!!!, онда ништа толико не омета долазак Духа Светога у нас, као срдитост. свети Јован Лествичник
Nemoj misliti, najvoljeniji brate, da je zapovest o ljubavi prema bliznjem bila bliska nasem palom srcu: zapovest je duhovna, a nasim srcem su ovladali telo i krv; zapovest je nova, a nase srce je staro.
Pad je potcinio srce vladavini krvi, i preko krvi, vladavini kneza ovog sveta. Jevandjelje oslobadja srce iz tog ropstva, iz tog nasilja, i dovodi ga pod rukovodjenje Svetog Duha. Sveti Duh uci da je sveto voleti bliznjeg.
Ljubav koja je vodjena, hranjena Svetim Duhom – jeste oganj. Taj oganj gasi oganj prirodne, plotske ljubavi, ostecene grehopadom.[1]
Kakav je pad nase prirode? Takav, da onaj koji je po prirodi sposoban da voli bliznjega sa gorcinom, mora sebe narocito prinuditi kako bi ga voleo onako kako Jevandjelje zapoveda da ga voli.
Najplamenija prirodna ljubav lako se preokrece u odbacivanje, u nepomirljivu mrznju (2 Car 13, 15).
Prirodna ljubav se iskazivala i nozem.
Свети Игњатије Бјарчанинов
хајде сада ово болдовано прочитај још једном... свако ко то прочита помислиће да си ћакнут...ЈЕР СИ СВЕ ИЗМИСЛИО И ТО У СТИЛУ КЛАСИЧНЕ ПАРАНОЈЕ.
