МАЈСКО ЗАСЕДАЊЕ СВ.АРХ.САБОРА СПЦ

[active]

Nikako da se nadje neko opsirnije saopstenje o proteklom saboru. Sta je tu za skrivanje? Ili mozda gresim.

 

[eremita]

Nikako da se nadje neko opsirnije saopstenje o proteklom saboru. Sta je tu za skrivanje? Ili mozda gresim.

Шта је било - празан ти је живот без трачева...

Колико се сећам никада и није било неког нарочитог детаљног саопштења са заседања... не знам шта би хтео, можда тв-пренос па да зилоти имају о чему да тандрчу све до следећег сабора...

 

[active]

procitaj novinar.de, to mnogo zbunjuje i sablaznjava narocito kad na svojoj kozi osecam pogresnu politiku eparhije. tako da nemogu da se pomirim da me neko optuzi za "tandrkanje".

a stanje u SPC se nazalost menja i to menja u negativnom pravcu

 

[eremita]

procitaj novinar.de, to mnogo zbunjuje i sablaznjava narocito kad na svojoj kozi osecam pogresnu politiku eparhije. tako da nemogu da se pomirim da me neko optuzi za "tandrkanje".

a stanje u SPC se nazalost menja i to menja u negativnom pravcu

Верујем да на многим местима има проблема чак и са владикама, то је неспорно, али зар ти мислиш да такви проблеми могу да се решавају оговарањима и трачевима. Веруј ми - не. Мој став је да је сваки владика далеко одговорнији пред Богом од мене, и углавном гледам себе и свој однос према Цркви. Не могу ја да исправљам владику ако је он застранио. Ако тако нешто приметим - потрудим се да критика стигне до његових ушију (иако су му уши можда у самољубљу запушене) - па он нека види сам са собом да ли нешто треба да мења. У СПЦ не постоји "самоуправљање" него хијерархија, црквени Устав и црквени закони који се морају поштовати.

 

[gost 4554]

Верујем да на многим местима има проблема чак и са владикама, то је неспорно, али зар ти мислиш да такви проблеми могу да се решавају оговарањима и трачевима. Веруј ми - не. Мој став је да је сваки владика далеко одговорнији пред Богом од мене, и углавном гледам себе и свој однос према Цркви. Не могу ја да исправљам владику ако је он застранио. Ако тако нешто приметим - потрудим се да критика стигне до његових ушију (иако су му уши можда у самољубљу запушене) - па он нека види сам са собом да ли нешто треба да мења. У СПЦ не постоји "самоуправљање" него хијерархија, црквени Устав и црквени закони који се морају поштовати.

Upravo tako...
Vladika je samo jedna hijerarhija u Crkvenoj organizaciji, što je ta stepenica veća, veća je i odgovornost njegova pred Bogom za poverenu mu pastvu...

 

[Jacob]

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=93722

IZBOR ČLANOVA SINODA U ZNAKU PODELA U SPC

Poraz bosanskog lobija


Autor: Tanjug | Foto:Beta | 23.05.2009. - 08:00
Izbor episkopa niškog Irineja, bačkog Irineja, dalmatinskog Fotija i zahumsko-hercegovačkog Grigorija, kao i reizbor mitropolita Amfilohija za članove Sinoda na redovnom majskom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC), za poznavaoce odnosa unutar SPC predstavlja crkvenu vladu justinovaca. Oni su tako nadjačali bosanski lobi, koji čini desetak vladika, sa zvorničko-tuzlanskim Vasilijem (Kačavendom) na čelu - što predstavlja svojevrsno prestrojavanje za izbor novog patrijarha.

Većinskom odlukom najvećeg zakonodavnog tela SPC, koji čine svi arhijereji (mitropoliti i episkopi), mitropolit Amfilohije će da predsedava Sinodom i upravlja SPC. Ova odluka je doneta iz dva razloga: visokopreosvećeni Amfilohije za ovu funkciju ima pismeni blagoslov patrijarha Pavla, a, s druge strane, Amfilohije posle patrijarha ima najviše počasnih funkcija.
Dosadašnji članovi Sinoda, pored patrijarha Pavla bili su Amfilohije, kojem je produžen mandat kao predsedavajućem pošto zamenjuje obolelog patrijarha, episkop žički Hrizostom (Stolić), bihaćko-petrovački Hrizostom (Jović) i mileševski Filaret ( Mićević).
Kako tvrdi izvor „Blica” iz crkvenih krugova, izbor novih članova potvrđuje da su predizborne radnje za budućeg 45. patrijarha Pećkog i Sinoda srpskog u završnoj fazi, kao i da su justinovci u prednosti nad bosanskom strujom u kojoj se nalazi i vladika banatski Nikanor (Bogunović). Ova podela traje već dugo u SPC. Šta povezuje justinovce?
Gotovo svi važniji svetski teolozi dr Justina Popovića svrstavaju u najumnije mislioce 20. veka. Kao profesor Beogradskog univerziteta sa prof. Branislavom Petronijevićem osnovao je 1938. godine Srpsko filozofsko društvo. Među najznačajnije njegove učenike ubrajaju se: mitropolit Amfilohije, episkopi Atanasije (umirovljeni), kosovski Artemije (Radosavljević), niški Irinej i bački Irinej. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je patrijarhu Pavlu dogmatiku. Iako još nije kanonizovan, postoje ikone u mnogim hramovima na kojima je predstavljen kao prepodobni Justin Ćelijski.
Još od prošle godine iz crkvenih krugova je procurila informacija da su pripreme za izbor novog patrijarha uveliko u toku. U okviru tih priprema je i lobiranje kao uobičajena predizborna radnja u crkvi, za razliku od građanskih izbora. Zato predizborni period traje ponekad više godina, pa čak i decenija. Svaki predlog za izbor novog episkopa stoga je vrlo značajan jer budući vladika je po funkciji potencijalni patrijarh, odnosno glas više za izbor prvog među jednakima. U prebrojavanju ko je koga predložio za episkopsko hirotonisanje, justinovci su u odnosu na vladiku Vasilija (Kačavendu) u velikoj prednosti, iako se episkop Artemije, u međuvremenu, zbog poznatih odnosa sa vladikom lipljanskim Teodosijem (Dugalić) „prešaltao”.
Direktnim Justinovim učenicima - Atanasiju, Amfilohiju, obojici Irineja, kao i mlađim teolozima, Kosovo i Metohija bili su važna životna prekretnica. Irinej niški je u Prizrenu završio Bogosloviju u kojoj je do izbora u episkopa 1974. godine bio profesor i rektor, a Irinej bački se u manastiru Visoki Dečani zamonašio.
Crkveni analitičar Mirko Đorđević objašnjava da je do sada, dok je stanje u Saboru bilo redovno, izbor Sinoda bilo rutinsko pitanje jer je patrijarh na svake dve godine birao po dva člana.
- Teorijski, članove Sinoda predlaže patrijarh ili onaj ko ga zamenjuje, što je u ovom slučaju mitropolit Amfilohije, a kako je patrijarh bolestan, ne znam ko ih je predložio. Amfilohije je ostao na dužnosti predsedavajućeg Sinoda, kao peti član, a ostali članovi su verovatno birani između više predloženih kandidata - kaže Đorđević.
- Iznenađenje je izbor vladike Grigorija, koji je poznat po tome što je prošle godine na Saboru podneo promemoriju sa osetljivim pitanjima nakon čega su ga ućutkali. Tako da je ovo verovatno jedna vrsta kompromisa. Ipak, uslovno rečeno, moglo bi se reći da je pobedio Amfilohije - kaže Đorđević i dodaje da će novoizabrana crkvena vlada sada morati raspraviti mnoga otvorena pitanja.
Juče je završeno zasedanje Sabora SPC usvajanjem zapisnika i odlukom da sledeće okupljanje neće biti izborno.

Novoizabrani članovi sinoda

Episkop niški Irinej (Gavrilović)
- Rođen u selu Vidova kod Čačka 1930. godine. Završio je Bogoslovski fakultet u Beogradu.
- Postdiplomske studije završio u Atini.
- Godine 1974. izabran je za vikarnog episkopa patrijarha srpskog sa titulom episkopa moravičkog, a 1975. godine za episkopa niškog.
Blizak: Amfilohiju Radoviću i Atanasiju Jevtiću

Episkop novosadski i bački, somborski i segedinski dr Irinej (Bulović)
- Rođen je 1947. godine u Stanišiću, u Bačkoj. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu 1969. godine. Doktorirao u Atini 1980. godine.
- Na katedri je Svetog pisma Novog zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu u zvanju redovnog profesora.
Blizak: Amfilohiju Radoviću i Atanasiju Jevtiću

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić)
- Rođen je 1967. godine u Varešu. Završio je Bogoslovsku školu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu 1994. godine i postdiplomske studije u Atini 1996. godine.
- Godine 1992. zamonašio se u manastiru Ostrog, a imenovan je i za igumana manastira Tvrdoš kod Trebinja.
Blizak: Atanasiju Jevtiću

Grigorije: Sinod čeka veliki posao
Vladika zahumsko-hercegovački i novoizabrani član Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve Grigorije ocenio je juče da članove tog tela čeka veliki posao koji će vladike morati zajednički da obavljaju.
- Moj utisak je da nas čeka dosta posla i velika odgovornost, a da li ćemo na sve to uspeti i da odgovorimo je drugo pitanje - rekao je hercegovački episkop, i dodao i da će članovi Sinoda taj posao morati da obavljaju, kako je rekao, zajednički, a nikako pojedinačno.

 

[active]

Hvala, toliko mi je i trebalo, prebrojavanje snaga i priprema terena za izbor parijarha. Hm, zar je to toliko bitno nekome ili nekoj grupi da progura svog kandidata. Smirenje? Nego da ne dramim.

Iskren da budem, plasim se novih teologa koji su spremni da stvari radikalno uzdrmaju u temelju.

 

[eremita]

Upravo tako...
Vladika je samo jedna hijerarhija u Crkvenoj organizaciji, što je ta stepenica veća, veća je i odgovornost njegova pred Bogom za poverenu mu pastvu...

И да будем сасвим отворен и конкретан - ако наставе са ПРЕПРАВЉАЊЕМ литургије, икона, ако наставе са латинизовањем Срба и увлачењем у д--- Ватикану - мени више ни један поп неће прекорачити праг - а верујем и већини стварних верника... па нека они сами виде шта им је чинити. Не желим да ме било ко латинизује и "уједињује" са мојим душманима.Ипак у свему овоме лично верујем да су јустиновци довољно интелигентни и мудри и да такве глупости неће правити.

 

[gost 4554]

И да будем сасвим отворен и конкретан - ако наставе са ПРЕПРАВЉАЊЕМ литургије, икона, ако наставе са латинизовањем Срба и увлачењем у д--- Ватикану - мени више ни један поп неће прекорачити праг - а верујем и већини стварних верника... па нека они сами виде шта им је чинити. Не желим да ме било ко латинизује и "уједињује" са мојим душманима.Ипак у свему овоме лично верујем да су јустиновци довољно интелигентни и мудри и да такве глупости неће правити.

Mito, već sam ti pisao da pola od navedenih vladika iz novoizabranog Sinoda SPC lično poznajem i često ih posećujem, što u Patrijaršiji, što u sedištima njihovih eparhija i ODGOVORNO ti kažem da nijedan od njih ne namerava da unijati SPC, niti da je latinizuje...
Do promene u liturgiji (i to neznatne) će doći, ali tek kada bude izabran nov patrijarh, ali tek nakon konsenzusa svih episkopa i mitropolita....

 

[active]

daj Boze da si upravu! Latinizacija je nazalost neizbezna, ako ne sad onda za 5 ili 10 godina ce se otvorenije krenuti sa stvarima koje su sad samo fantastika. Gde god se veliki novac ili se neka vlast vrti, tu nemoze da bude sve fino i nevino.

 

[Samson2009]

daj Boze da si upravu! Latinizacija je nazalost neizbezna, ako ne sad onda za 5 ili 10 godina ce se otvorenije krenuti sa stvarima koje su sad samo fantastika. Gde god se veliki novac ili se neka vlast vrti, tu nemoze da bude sve fino i nevino.

Шта ти треба отвореније него ово сада?

 

[Владан ИПХ]

И да будем сасвим отворен и конкретан - ако наставе са ПРЕПРАВЉАЊЕМ литургије, икона, ако наставе са латинизовањем Срба и увлачењем у д--- Ватикану - мени више ни један поп неће прекорачити праг - а верујем и већини стварних верника... па нека они сами виде шта им је чинити. Не желим да ме било ко латинизује и "уједињује" са мојим душманима.Ипак у свему овоме лично верујем да су јустиновци довољно интелигентни и мудри и да такве глупости неће правити.

Па јустиновци су перјанице Латинске. Провери неће те убити Истина, помоћиће ти.

 

[Владан ИПХ]

Верујем да на многим местима има проблема чак и са владикама, то је неспорно, али зар ти мислиш да такви проблеми могу да се решавају оговарањима и трачевима. Веруј ми - не. Мој став је да је сваки владика далеко одговорнији пред Богом од мене, и углавном гледам себе и свој однос према Цркви. Не могу ја да исправљам владику ако је он застранио. Ако тако нешто приметим - потрудим се да критика стигне до његових ушију (иако су му уши можда у самољубљу запушене) - па он нека види сам са собом да ли нешто треба да мења. У СПЦ не постоји "самоуправљање" него хијерархија, црквени Устав и црквени закони који се морају поштовати.

(Апостолско правило 31,Двократног сабора 15);
Верни треба да се оделе од епископа и свештеника који отворено проповедају јерес.

 

[Владан ИПХ]

daj Boze da si upravu! Latinizacija je nazalost neizbezna, ako ne sad onda za 5 ili 10 godina ce se otvorenije krenuti sa stvarima koje su sad samo fantastika. Gde god se veliki novac ili se neka vlast vrti, tu nemoze da bude sve fino i nevino.

Брате унијаћење је одавно спроведено ово је само шлаг на торту. Молим те истражују, признали су папу 2007. Зар то није доказ уније?

 

[active]

Ma sve vise kontam ali sebe jos zavaravam da ima nade. Hm.

 

[eremita]

Колико си ти наивног веровања то је страшно. Па јустиновци су перјанице Латинске, отвори очи човече Божији. Провери неће те убити Истина, помоћиће ти.

Сада ти и Јустин не ваља...

 

[gost 4554]

Сада ти и Јустин не ваља...

Pa oni u suštini i nemaju ništa da kažu...Ko pokvarena ploča pljuju po SPC..
Ako im to oduzmeš, šta bi oni drugo pisali?

 

[eremita]

Pa oni u suštini i nemaju ništa da kažu...Ko pokvarena ploča pljuju po SPC..
Ako im to oduzmeš, šta bi oni drugo pisali?

И Иринеј Буловић а и СПЦ дали су званично саопштење у вези Равене. То што је Иринеј потписао ЈЕ ПОТПИС ДА ЈЕ СПЦ ПРИМИЛА К ЗНАЊУ САДРЖАЈ САСТАНКА - А НЕ ДА ЈЕ ДОНЕТА БИЛО КАКВА ОДЛУКА, јер Иринеј и није био ни овлашћен да у име СПЦ потписује било какву ОДЛУКУ. Зна се како се такве одлуке доносе у СПЦ - свакако не шетњом око дуда са Акакијем......

 

[TBPTKO]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ са редовног заседања одржаног у Београду од 14. до 22. маја 2009. године
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Павла, а под председништвом Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, који по члану 62 Устава Српске Православне Цркве врши дужност заменика оболелог Патријарха, у Патријаршијском двору у Београду одржано је, од 14. до 22. маја 2009. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора узели су учешћа сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве, укључујући и Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и остале архијереје православне Охридске Архиепископије.
Са свешћу о одговорности Цркве за живот и спасење људи и о величини духовних изазова нашег времена, Свети Архијерејски Сабор се посветио решавању виталних питања Српске Православне Цркве данас.
Пре свега, Сабор је највећу пажњу посветио стању Цркве и народа у нашој јужној покрајини после незаконитог проглашења тобожње независности Косова и Метохије. Сабор је одао дужно признање држави Србији за све напоре да се то вапијуће безакоње, са свим несагледивим последицама које из њега могу проистећи у ближој и даљој будућности, заустави и онемогући, као и свим државама које га, поштујући међународни правни поредак и елементарни морал, нису признале, а посебно свима онима који су на делу показали солидарност са српским народом на Косову и Метохији, чија основна људска, верска и политичка права се безобзирно газе, уз хладно и равнодушно ћутање најмоћнијих и најгласнијих заговорника људских права. Сабор је захвалан свим међународним институцијама и организацијама, као и угледним личностима из света науке, уметности и културе, које дижу глас протеста против ове историјске направде и небивалог оспоравања норми међународног права. Сабор је уверен да Србија и српски народ никада неће пристати на насилно одузимање Косова и Метохије.
Посебна пажња је посвећена процесу обнове наших тамошњих светиња, порушених у мартовском погрому 2004. године. Та обнова, као прва фаза опште обнове која треба да обухвати и преко стотину храмова, манастира и црквених здања срушених или тешко оштећених пре мартовског погрома, треба да омогући живот монашким заједницама, свештенству и остацима прогнаног народа, као и да охрабри изгнанике да се враћају на своја прадедовска огњишта.
Умољен је Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије да хитно прими већ обновљене црквене објекте. Ради што озбиљнијег сагледавања проблема везаних за нашу јужну покрајину, одржан је и радни сусрет са министром за Косово и Метохију у Влади Србије, г. Гораном Богдановићем, и његовом пратњом коју су сачињавали саветници Председника Србије г. Млађан Ђорђевић и г. Дамјан Крњевић.
После разматрања приликâ у Српској Православној Цркви изазваних дуготрајном болешћу Његове Светости Патријарха српског г. Павла и анализе начина функционисања црквених тела и органа у садашњим условима, Сабор је одлучио да остане при својој ранијој одлуци да Патријарх и даље остане на челу Српске Православне Цркве.
У току заседања Сабора одржана је и заједничка седница саборских отаца и Централног тела за изградњу Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Том приликом присутни чланови Сабора су се упознали са чињеницама о досад извршеним радовима и са планом предстојећих радова.
Сабор је, на основу извештајâ, анализирао положај Српске Православне Цркве на укупном српском духовном и етничком простору, у региону и у расејању широм света, и донео одговарајуће одлуке. Посебна пажња је посвећена положају Охридске Архиепископије и поздрављени су први наговештаји његовог побољшања, као и спремности свих на дијалог за коначно превазилажење нередовних црквених прилика у Републици Македонији.
Такође је показано дужно интересовање за интензивирање процеса реституције неправедно одузете црквене имовине, потребне Цркви ради вршења њене пастирске, социјално-добротворне, мисионарске и културно-просветне мисије, а не ради нечијег богаћења, како подозревају извесни ванцрквени „аналитичари".
Разматрани су односи међу сестринским Православним Црквама и са задовољством је констатовано да су они, уопште узевши, редовни, засновани на јединству вере и свези мира и љубави у Духу Светоме. Ипак, Сабор је био приморан да констатује да се наставља антиканонска и небратска делатност појединих представника Румунске Патријаршије у источној Србији, посебно у Епархији тимочкој. Сабор изражава наду да ће се проблем превазићи путем званичног дијалога двеју Цркава на највишем нивоу.
Имајући у виду предстојеће свеправославно саветовање о стању православне дијаспоре на свим континентима, Сабор је уобличио општи став о питањима везаним за живот, међуправославну сарадњу, организационе и друге тешкоће, али и одговорност за сведочење аутентичног устројства Православне Цркве у специфичним условима живота у расејању, у већинском инославном или чак иноверном окружењу. Сабор сматра да и убудуће ваља неговати одговоран и конструктиван дијалог са тим окружењем. Најважнија одлука Сабора у овом контексту јесте усвајање и потврда Устава Српске Православне Цркве на америчком континенту и коначног успостављања њеног пуног административног јединства, кроз прихватање саборног договора свих српских архијереја који делују у Америци о арондацији епархијâ и парохијâ.
Саслушан је и прихваћен извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са нарочитим нагласком на извршењу саборских одлука са прошлогодишњих заседања. Такође су саслушани извештаји господе епархијских архијереја о стању и проблемима у епархијама Српске Православне Цркве, као и извештаји о стању и проблемима у црквено-просветним установама и у настави веронауке у јавним школама, уз тражење путева и начина за побољшање њеног квалитета у сарадњи са надлежним министарствима и релевантним стручним службама и појединцима.
Разматран је и рад Човекољубља, добротворне установе Српске Православне Цркве, и других важних установа, као што су, примера ради, поклоничко-туристичка агенција Доброчинство или Информативна служба Светог Синода.
Сабор је са задовољством констатовао да је Влада Србије подржала иницијативу Светог Архијерејског Синода да се изграде Спомен-храм и Меморијални центар ради трајног молитвеног сећања на жртве агресије НАТО-пакта пре десет година, погрома над српским народом на Косову и Метохији, претходних трагичних грађанских и међуетничких сукоба на тлу бивше Југославије у последњој деценији прошлог века, као и првог и другог светског рата и ослободилачких ратова Србије уочи првог светског рата и уопште жртава сукобâ, терора и насиља током читавог 20. века и почетка 21. века. Тиме се, наравно, не поричу нити умањују жртве других народа са којима српски народ вековима живи или заједно или у суседству.
Сабор је основао и посебну саборску комисију која треба да припреми прославу 1700-годишњице Миланског едикта светог цара Константина (313-2013) којим је Црква, после три века гоњења, добила слободу деловања у тадашњој Римској Империји. Та прослава ће, ако Бог дâ, обухватити сав хришћански свет, али ће и у Српској Православној Цркви бити свеопшта, с обзиром на чињеницу да је Константинов родни град био Наисос, данашњи Ниш.
Поред свега осталог, Сабор је посветио дужну пажњу и обнови конака манастира Хиландара на Светој Гори, пострадалог у пожару, и користи прилику да апелује на вернике Српске Православне Цркве да и даље морално и материјално помажу својој браћи и сестрама на Косову и Метохији, манастиру Хиландару и свуда где је помоћ потребна. Сабор је свестан дубине светске и домаће економске кризе, као и још дубље духовне и моралне кризе која ју је изазвала, али подсећа на то да се духовним и моралним оздрављењем свака криза може пребродити и тиме означити нови почетак.
Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и даље ће вршити дужност заменика Његове Светости Патријарха у Архиепископији београдско-карловачкој и дужност председавајућег у Светом Архијерејском Синоду. За нове чланове Светог Синода Сабор је изабрао господу епископе нишког Иринеја, бачког Иринеја, далматинског Фотија и захумско-херцеговачког Григорија, а за чланове-заменике господу епископе жичког Хризостома и бихаћко-петровачког Хризостома.
Свој пуноћи Српске Православне Цркве, свим хришћанима и свим људима добре воље Сабор упућује поруку љубави и мира у име Господње.
Епископ бачки др Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Сабора
Српске Православне Цркве

 

[active]

Promene u SPC se naziru
Blic - Pre 3 sata i 46 minuta

Sinod SPC traži zatvaranje centra u Crnoj Reci

Sinod SPC pozvao je vladiku Artemija da odmah raspusti nelegalni stacionar u okviru manastira Crna Reka zbog brutalnog nasilja prema štićenicima. Od vladike je zatraženo i da protiv svojih klirika, koji su protagonisti nasilja, pokrene crkveno-sudski postupak.

Sinod je saopštio da je sa zaprepašćenjem i žaljenjem primio vest o brutalnom nasilju koje se u ovom manastiru primenjuje prema štićenicima. Žrtvama nasilja, kao i svima koji su na bilo koji način pogođeni ovim sramnim događajem, Sinod, u ime cele SPC, izrazio je najiskrenije žaljenje.

Roditelji štićenika, međutim, saopštili su juče da imaju potpuno poverenje u rad ljudi duhovnog centra koji leče njihovu decu.

- Od državnih institucija nismo dobili nikakvu pomoć ni podršku u rešavanju naše situacije koja može već koliko sutra da zakuca na vrata bilo kog doma - navodi se u saopštenju sa preko sto potpisa, u kome se podseća da se u kampu Crna Reka trenutno oporavlja 210 štićenika.

Roditelji upozoravaju na posledice zatvaranja Centra, čime će se 210 zavisnika naći na ulici, a njihove porodice u potpunom očajanju i beznađu.

Saopštenje sa pisanom izjavom dece, u kojoj ona izražavaju potpuno poverenje, i sa potpisima i ličnim podacima roditelja i stanovnika doma, objavljeno je posle zajedničkog sastanka na kome je izražena saglasnost sa primenom tih "jedino mogućih metoda".

Ombudsman Saša Janković najavio je da će protiv deset osoba u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka kod Novog Pazara biti podneta krivična prijava zbog nadrilekarstva, nadriapotekarstva i nanošenja teških fizičkih povreda štićenicima.

Crkva i evropske integracije

Srpska pravoslavna crkva (SPC) dobila je vladu. U Sinod su ušli novi članovi - Irinej niški, Irinej bački, Fotije dalmatinski i Grigorije zahumsko-hercegovački.

Grigorije se nije odrekao svojih stavova ulaskom u Sinod. To je dobro jer ta pitanja odavno stoje pred Crkvom. Mi sada imamo u Crkvi neredovno stanje, a ono se ogleda u tome što prvi put mimo ustava SPC Crkvom upravlja kolektivno telo - Sinod, jer je patrijarh zbog bolesti sprečen da obavlja svoje dužnosti.

Ostao je sukob između Sinoda (čak i novog koji je formiran) i kosovskog vladike Artemija, koji je Sabor napustio, a priprećeno mu je da će protiv njega biti vođen kanonski postupak. On ima tvrde stavove, i predsednika države Borisa Tadića u više navrata nazvao je izdajnikom srpskih interesa, pa se sada stiče utisak da će se Sabor, odnosno Sinod, ipak priklanjati jednoj realnoj politici, približavaće se državi, kloniće se incidenata, kakve je vladika Artemije često priređivao. U tom smislu ovaj sinod, ovako kako je sastavljen, budi neke nade da će mlađe vladike ponuditi nove ideje, a biće i novih otvaranja, u prvom redu u ekumenskom smeru. To praktično znači da će se Crkva ipak okretati državi, evropskim integracijama, jer dobro se zna, iako detalja nemamo mnogo, da je država preko svojih struktura veoma zainteresovana za sastav Sinoda i politiku Crkve.

Sinod će nastojati da preciznije definiše odnose sa državom. Može se očekivati, moja je prognoza, da će se crkva usprotiviti i klerikalizaciji koja uzima sve više maha u društvu. Ima znakova koji to najavljuju, a postoje i dva jaka argumenta sa kojima će Sinod uskoro nastupati. Prvi argument (klerikalizacija) nije u tradiciji naše crkve. Drugi argument, koji ozbiljni analitičari ne propuštaju, jeste to da u Crkvi polako postaje jasno da klerikalizacija nanosi veću štetu Crkvi nego društvu.

Brojna pitanja, recimo liturgijsko, nisu na Saboru raspravljana, nije se došlo ni do kakvog zaključka, a napetost je velika. I tu ćemo imati borbu između konzervativne struje, koju oličavaju vernici u više gradova Srbije koji često demonstriraju, i liberalnije struje koja je za reforme, a to je dobro. Lično se nadam da će ova druga odneti prevagu.

SPC: Poslednja opomena za vladiku Artemija

Pored promene sastava Sinoda, Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), prema navodima crkvenih izvora, dao je rok raškoprizrenskom episkopu Artemiju (Radosavljević) da se urazumi i da do kraja ovog meseca primi obnovljene svetinje - crkve i manastire koji su obnovljeni u skladu sa Memorandumom o obnovi koji su pre četiri godine potpisali SPC i Ministarstvo za kulturu Kosova, čemu se Artemije kao nadležni vladika protivio.

Budući da je bio protiv Memoranduma o obnovi, Sinod je ovlastio njegovog vikara (pomoćnik) vladiku lipljanskog Teodosija (Dugalić) da nadgleda radove na obnovi tih svetinja. Artemije se tome usprotivio pa je pre dve godine pokušao vladiku Teodosija i protosinđela Savu (Janjić) da ražaluje i protera iz manastira Visoki Dečani. Međutim, pošto ga je Sinod u tome osujetio, on je prekinuo sve odnose s vladikom Teodosijem i monasima iz Dečana, a sa najvećim brojem episkopa zaoštrio odnose.

Ukoliko vladika Artemije, odlučeno je u četvrtak uveče, ne ispoštuje pomenuti rok i ne prestane sa verbalnim napadima i iznošenjem teških kvalifikacija na račun vladike Teodosija i manstirske bratije iz najveće carske lavre u Srba iz Dečana, Sabor je, kao najveći zakonodavni i sudski organ crkvene vlasti, najavio da će ga pozvati na odgovornost.

Poslednjeg dana Sabor je izvršio podelu postojećih eparhija u severnoj i južnoj Americi i potvrdio Ustav SPC na tim kontinentima. Nove eparhije SPC u Americi su: Mitropolija libertvilsko-čikaška, sa sedištem u manastiru Svetog Save u Libertvilu, Eparhija novogračanička-srednjozapadnoamerička, sa sedištem u manastiru Nova Gračanica, eparhija istočnoamerička, sa sedištem u Pitsburgu, Eparhija zapadnoamerička, sa sedištem u Los Anđelesu, i Eparhija kanadska, sa sedištem u Torontu.

 

[Владан ИПХ]

Сада ти и Јустин не ваља...

Не Јустин него јустиновци. Намерно мењаш контекст, немоћан си.

 

[Samson2009]

Јустиновској фарси никад нема краја.

 

[Samson2009]

Promene u SPC se naziru
Blic - Pre 3 sata i 46 minuta



.

Crkva i evropske integracije

Srpska pravoslavna crkva (SPC) dobila je vladu. U Sinod su ušli novi članovi - Irinej niški, Irinej bački, Fotije dalmatinski i Grigorije zahumsko-hercegovački.

Grigorije se nije odrekao svojih stavova ulaskom u Sinod. To je dobro jer ta pitanja odavno stoje pred Crkvom. Mi sada imamo u Crkvi neredovno stanje, a ono se ogleda u tome što prvi put mimo ustava SPC Crkvom upravlja kolektivno telo - Sinod, jer je patrijarh zbog bolesti sprečen da obavlja svoje dužnosti.

SPC: Poslednja opomena za vladiku Artemija

Pored promene sastava Sinoda, Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), prema navodima crkvenih izvora, dao je rok raškoprizrenskom episkopu Artemiju (Radosavljević) da se urazumi i da do kraja ovog meseca primi obnovljene svetinje - crkve i manastire koji su obnovljeni u skladu sa Memorandumom o obnovi koji su pre četiri godine potpisali SPC i Ministarstvo za kulturu Kosova, čemu se Artemije kao nadležni vladika protivio.

Budući da je bio protiv Memoranduma o obnovi, Sinod je ovlastio njegovog vikara (pomoćnik) vladiku lipljanskog Teodosija (Dugalić) da nadgleda radove na obnovi tih svetinja. Artemije se tome usprotivio pa je pre dve godine pokušao vladiku Teodosija i protosinđela Savu (Janjić) da ražaluje i protera iz manastira Visoki Dečani. Međutim, pošto ga je Sinod u tome osujetio, on je prekinuo sve odnose s vladikom Teodosijem i monasima iz Dečana, a sa najvećim brojem episkopa zaoštrio odnose.

Ukoliko vladika Artemije, odlučeno je u četvrtak uveče, ne ispoštuje pomenuti rok i ne prestane sa verbalnim napadima i iznošenjem teških kvalifikacija na račun vladike Teodosija i manstirske bratije iz najveće carske lavre u Srba iz Dečana, Sabor je, kao najveći zakonodavni i sudski organ crkvene vlasti, najavio da će ga pozvati na odgovornost.

Poslednjeg dana Sabor je izvršio podelu postojećih eparhija u severnoj i južnoj Americi i potvrdio Ustav SPC na tim kontinentima. Nove eparhije SPC u Americi su: Mitropolija libertvilsko-čikaška, sa sedištem u manastiru Svetog Save u Libertvilu, Eparhija novogračanička-srednjozapadnoamerička, sa sedištem u manastiru Nova Gračanica, eparhija istočnoamerička, sa sedištem u Pitsburgu, Eparhija zapadnoamerička, sa sedištem u Los Anđelesu, i Eparhija kanadska, sa sedištem u Torontu.

Фудбалер Григорије неможе без лопте.А без назови критичких ставова може.
А Артемије ко Артемије.

 

[active]

Шта значи то "Артемије ко Артемије", извини на питању, чини ми се да ће он први да повуче ногу

 

[active]

А Григорије, на којој је он страни