Лука Митровић: Вучић тражи помоћ НАТО пакта и спрема се да уведе ванредно стање

pa ono,@Тихи ,јел плаћаш Чланарину педантно,на Време или мора те @Kerkyra дотира која је оперисала Кичму...
Јеси ти имао неке оперативне Захвате на Мозгу у претходних Годину Дана?
Нешто су ти радили..
а јел ти уплаћују социјално?
 
јанпи:
pa ono,@Тихи ,јел плаћаш Чланарину педантно,на Време или мора те @Kerkyra дотира која је оперисала Кичму...
Јеси ти имао неке оперативне Захвате на Мозгу у претходних Годину Дана?
Нешто су ти радили..
а јел ти уплаћују социјално?
Kliknite za proširenje...
Prekini da ga vise prozivas, a kamoli mene u bilo kom slicnom kontekstu.

Nije ti Tihi ( ali ni ja) kriv za ovakvo stanje u drustvu, vec blokaderi.
 
Kerkyra:
Prekini da ga vise prozivas, a kamoli mene u bilo kom slicnom kontekstu.

Nije ti Tihi ( ali ni ja) kriv za ovakvo stanje u drustvu, vec blokaderi.
Kliknite za proširenje...

Адвокат: Зашто блокада раскрснице није чак ни саобраћајни прекршај​

Филип Живановић

09:40 06.07.2025.

Блокада раскрсница или путних праваца, тј. окупљање на отвореном, ни у ком случају не може бити саобраћајни прекршај, јер представља вид остварења једног од основних људских права загарантованих Уставом у чл. 54 – Слобода окупљања.​


С тим у вези, окупљање не мора чак бити ни пријављено, јер Закон о јавном окупљању у чл. 13, став 1. тачка 4), предвиђа изузетак од обавезе пријављивања скупа.

Наиме, овим чланом је дефинисано:


„У складу са овим законом не пријављују се:

4) спонтанa мирнa окупљањa, без организатора, као непосредна реакција на одређени догађај, након тог догађаја, која се одржавају на отвореном или у затвореном простору, ради изражавања мишљења и ставова поводом насталог догађаја.“

Дакле, Закон о јавном окупљању препознаје спонтане и мирне јавне скупове као легитиман облик слободе окупљања, које не захтевају претходну пријаву, што имплицира и дозвољеност блокада саобраћајница током таквих окупљања.


Кључно је нагласити да код блокада раскрсница не постоји противправност као битног елемента прекршаја, јер по старој латинској максими: “

„Qui suo iure utitur, neminem laedit“ (никога не вређа онај који користи своје право).

Стога, блокада раскрснице у оквиру таквог окупљања не може бити санкционисана као саобраћајни прекршај, јер се ради о остваривању једног од основних људских права, које закон и устав штите и регулишу на начин који искључује противправност у овом контексту.

Штавише, свако разбијање блокада, односно јавног окупљања и лишавање слободе учесника у протесту представља извршење бар два кривична дела –

Спречавање јавног скупа

Члан 151

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,

казниће се затвором од три месеца до три године

и

Противправно лишење слободе

Члан 132

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,

казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,

учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Укратко:

– ко год је на блокадама не чини никакав саобраћајан прекршај.

– ко год разбија или онемогућава блокаду (јавни скуп) и хапси његове учеснике чини кривична дела.

За која ће кад тад одговарати.

Аутор: адвокат Филип Живановић
 
јанпи:

Адвокат: Зашто блокада раскрснице није чак ни саобраћајни прекршај​

Филип Живановић

09:40 06.07.2025.

Блокада раскрсница или путних праваца, тј. окупљање на отвореном, ни у ком случају не може бити саобраћајни прекршај, јер представља вид остварења једног од основних људских права загарантованих Уставом у чл. 54 – Слобода окупљања.​


С тим у вези, окупљање не мора чак бити ни пријављено, јер Закон о јавном окупљању у чл. 13, став 1. тачка 4), предвиђа изузетак од обавезе пријављивања скупа.

Наиме, овим чланом је дефинисано:


„У складу са овим законом не пријављују се:

4) спонтанa мирнa окупљањa, без организатора, као непосредна реакција на одређени догађај, након тог догађаја, која се одржавају на отвореном или у затвореном простору, ради изражавања мишљења и ставова поводом насталог догађаја.“

Дакле, Закон о јавном окупљању препознаје спонтане и мирне јавне скупове као легитиман облик слободе окупљања, које не захтевају претходну пријаву, што имплицира и дозвољеност блокада саобраћајница током таквих окупљања.


Кључно је нагласити да код блокада раскрсница не постоји противправност као битног елемента прекршаја, јер по старој латинској максими: “

„Qui suo iure utitur, neminem laedit“ (никога не вређа онај који користи своје право).

Стога, блокада раскрснице у оквиру таквог окупљања не може бити санкционисана као саобраћајни прекршај, јер се ради о остваривању једног од основних људских права, које закон и устав штите и регулишу на начин који искључује противправност у овом контексту.

Штавише, свако разбијање блокада, односно јавног окупљања и лишавање слободе учесника у протесту представља извршење бар два кривична дела –

Спречавање јавног скупа

Члан 151

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,

казниће се затвором од три месеца до три године

и

Противправно лишење слободе

Члан 132

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,

казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,

учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Укратко:

– ко год је на блокадама не чини никакав саобраћајан прекршај.

– ко год разбија или онемогућава блокаду (јавни скуп) и хапси његове учеснике чини кривична дела.

За која ће кад тад одговарати.

Аутор: адвокат Филип Живановић
Kliknite za proširenje...
Ko zna kakav je i koji taj "advokat".

Ovde je rec o smisljenim blokadama saobracajnica, a ne spontanim okupljanjima.
 
јанпи:

Адвокат: Зашто блокада раскрснице није чак ни саобраћајни прекршај​

Филип Живановић

09:40 06.07.2025.

Блокада раскрсница или путних праваца, тј. окупљање на отвореном, ни у ком случају не може бити саобраћајни прекршај, јер представља вид остварења једног од основних људских права загарантованих Уставом у чл. 54 – Слобода окупљања.​


С тим у вези, окупљање не мора чак бити ни пријављено, јер Закон о јавном окупљању у чл. 13, став 1. тачка 4), предвиђа изузетак од обавезе пријављивања скупа.

Наиме, овим чланом је дефинисано:


„У складу са овим законом не пријављују се:

4) спонтанa мирнa окупљањa, без организатора, као непосредна реакција на одређени догађај, након тог догађаја, која се одржавају на отвореном или у затвореном простору, ради изражавања мишљења и ставова поводом насталог догађаја.“

Дакле, Закон о јавном окупљању препознаје спонтане и мирне јавне скупове као легитиман облик слободе окупљања, које не захтевају претходну пријаву, што имплицира и дозвољеност блокада саобраћајница током таквих окупљања.


Кључно је нагласити да код блокада раскрсница не постоји противправност као битног елемента прекршаја, јер по старој латинској максими: “

„Qui suo iure utitur, neminem laedit“ (никога не вређа онај који користи своје право).

Стога, блокада раскрснице у оквиру таквог окупљања не може бити санкционисана као саобраћајни прекршај, јер се ради о остваривању једног од основних људских права, које закон и устав штите и регулишу на начин који искључује противправност у овом контексту.

Штавише, свако разбијање блокада, односно јавног окупљања и лишавање слободе учесника у протесту представља извршење бар два кривична дела –

Спречавање јавног скупа

Члан 151

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,

казниће се новчаном казном или затвором до две године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,

казниће се затвором од три месеца до три године

и

Противправно лишење слободе

Члан 132

(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,

казниће се затвором до три године.

(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,

учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,

учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

Укратко:

– ко год је на блокадама не чини никакав саобраћајан прекршај.

– ко год разбија или онемогућава блокаду (јавни скуп) и хапси његове учеснике чини кривична дела.

За која ће кад тад одговарати.

Аутор: адвокат Филип Живановић
Kliknite za proširenje...
Hoće, al pomenuti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Duskwood
Sta je to vanredno stanje?
Odgovora
20
Pregleda
325
anajade
anajade
Тихи
SLOVENIJA IZLAZI IZ NATO PAKTA! Slovenacki parlament doneo odluku o raspisivanju referenduma o izlasku Slovenije iz NATO pakta!!!
2 3
Odgovora
68
Pregleda
929
MOST6
MOST6
Slavenska
Годишњица страдања новинара РТС од стране НАТО ПАКТА!
5 6 7
Odgovora
157
Pregleda
1.994
loving tree
loving tree

Back
Top