Ludvig Van Beethoven (1770-1827)

ilovemyself:
Da li neko zna gde mogu da nadjem


01. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 1.Allegro con brio
02. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 2.Marcia frunebre Adagio assai
03. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 3.Scherzo Allegro vivace
04. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 4.Finale Allegro molto
Kliknite za proširenje...

http://www.musikethos.org/wiki/me.php/Download/DanieleGiorgi Nije potrebna registracija,odmah skidas.Prijatno slusanje!
 
KrEpTo_ShNiTz3L:
shta je to betoven, jel ste to mazhe na hleb?
Kliknite za proširenje...

Neverovatno, posle onoliko korisnih tekstova koji su i sa moje strane postavljeni o klasičnoj muzici, pa i o Betovenu ovde, da se neko drzne da priča ovakve gluposti o jednom od najvećih stvaralaca koje je muzika ikada imala, to je neviđena BRUKA, SRAMOTA.

Za ovakve budalaštine, pa i one tipa ''La donna e mobile iz opere Karmen od Pučinija je cool'', za ovakvo nepoznavanje (pa i otvoreno nipodaštavanje) Betovena, u svakoj bi se školi iz nastave muzičke kulture obavezno dobila JEDINICA KAO VRATA. Pa i đačka knjižica ili indeks po glavi.
 
  • Podržavam
Reactions: DJM
Ne znam sta se desavalo sa Betovenom kada je pred kraj zivota napisao delo "Grosse Fuge Op.133" koje je kasnije postalo uzor svih onih disonantnih i atonalnih pravaca raznih Senberga i Debisija.

Ma koliko pokusavao da nadjem estetsku lepotu u disonantnoj muzici ,bez harmonije, nisam uspeo.
Mislim da je Betovenova Grosse Fuge Op.133 pocetak dekadencije i opadanje muzike koja je svoj vrhunac dostigla sa Mocartom i Rosinijem, po meni.
 
Loengrin:
Neverovatno, posle onoliko korisnih tekstova koji su i sa moje strane postavljeni o klasičnoj muzici, pa i o Betovenu ovde, da se neko drzne da priča ovakve gluposti o jednom od najvećih stvaralaca koje je muzika ikada imala, to je neviđena BRUKA, SRAMOTA.

Za ovakve budalaštine, pa i one tipa ''La donna e mobile iz opere Karmen od Pučinija je cool'', za ovakvo nepoznavanje (pa i otvoreno nipodaštavanje) Betovena, u svakoj bi se školi iz nastave muzičke kulture obavezno dobila JEDINICA KAO VRATA. Pa i đačka knjižica ili indeks po glavi.
Kliknite za proširenje...
taj lik se za'ebavo, da znash :P
inache, shto sam chuo stvar od betovena, jao.....'nash kak'a je....
 
Za one kojima je Ludvig van Betoven ''u samom vrhu'', ''omiljeni kompozitor'', ''jedan od najvećih umetnika ikada i uopšte'':

Zašto u takvom slučaju ne napišete prikaz nekog njegovog dela, obradu nečega iz njegovog stvaralaštva ili utiske sa koncerata na kojima su njegova dela izvođena?

Da malo dopunite tekstove koje sam ja već postavio. Nije dovoljno samo reći da je najbolji. Potrebno je da vidimo u čemu se sastoji ta genijalnost.
 
Muzika za dushu :)

U Muzickoj su mi najvishe problema zadavala njegova dela (pored Rachmaninoffa), al' su stvarno za uzivanje. Obozavam Beethovena.

Inache, shto se Elize tiche, zanimljivo je da je pesma radjena po principu pitanje - odgovor.
Naime, svaki od taktova tj. celina koje se sviraju desnom rukom predstavljaju pitanje koje bi on postavljao Elizi, a sledeca celina predstavlja odgovor.
Stvarno mozes da naslutis o cemu si pricali, sta je pitao, i kakav je bio odgovor...
Magicna kompozocija, magican opus.
 
Betovenovu ''Veliku Fugu'' (''Grosse Fuge'', opus 133.), neko je već spomenuo, pa da se priloži koja reč o tom delu, da olakša upoznavanje i razumevanje. I da se vidi ima li neke veze sa onim što je o tom delu gore spomenuto:

VELIKA FUGA ZA GUDAČKI KVARTET, B – Dur, broj 16. opus 133. Ovom osobenom Gudačkom Kvartetu je i naš istaknuti kompozitor Josip Slavenski posvetio svoj Prvi Gudački Kvartet. Nastala je u jesen 1826. godine. Odiše prosvetljenom mudrošću iskusnog majstora i uzvišenom religioznošću karakterističnom za period životnog i stvaralačkog kraja. Prvobitno je ova fuga bila finalni stav Gudačkog Kvarteta opus 130, da bi zatim bila izdvojena i prerađena u samostalno delo. Rečeni Gudački Kvartet je zatim dobio novu verziju finalnog stava i to je bilo poslednje što je Betoven komponovao. ’’Velika Fuga’’ je koncipirana u jednom stavu trajanja 20 minuta.

Na početku, nastupa kratka ’’Uvertira’’, koja više puta menja tempo i uvodi u pravu, duplu fugu. Temu donosi prva violina, a u violi se začuje motiv iz Uvertire, koji će prva violina preuzeti u drugom ’’Allegro’’. U jednom uzvišenom, religioznom toku, zatim se objedinjuju kroz sva četiri instrumenta, stroga zakonitost polifone tehnike vođenja glasova, karakteristične za fugu i sloboda muzičkog izražavanja kroz variranje osnovne teme, što je Betoven tako rado praktikovao tokom celog svog stvaralačkog veka.
 
Ove je godine (2009), na tradiconalnom Betovenovom Festivalu u njegovom rodnom gradu, Bonu, jedan od nemačkih privatnih simfonijskih orkestara, stavljen pred ključni festivalski izazov: da izvede svih majstorovih devet simfonija. Reč je o Kamernom Simfonijskom orkestru iz Bremena, a kompletan Betovenov simfonijski ciklus, izveo je u četiri festivalske večeri, pred TV kamerama i ogromnim gledalačkim i slušalačkim auditorijumom. Orkestrom je dirigovao istaknuti finski dirigent PAVO JARVI.

Što je posebno značajno, ovaj orkestar se sam finansira, svaki njegov član je ujedno i akcionar orkestra, a oslanjanje na medije i televiziju, kod njega je posebno došlo do izražaja. I u tome je bila tajna uspeha njegovih nastupa na Betovenovom Festivalu.

Sam događaj bio je pravi melem za dušu i telo. Koncerti nisu praćeni samo u koncertnoj dvorani grada Bona, nego, posredstvom velikog video bima, i na gradskom trgu, gde su bila postavljena sedišta u broju većem od onog u dvorani, a koncerti su tamo praćeni još i uz vino! Tako je ceo Betovenov rodni grad, bio u svom znaku i ambijantu: betovenskom!

Ove koncerte, zabeležila je nemačka televizija DOJČE VELE i sačinila reportažu o tom događaju. Takođe je najavljeno da će ova reportaža, zajedno sa snimcima koncerta, biti distribuirana i na tržište, putem DVD albuma koji se priprema, a puštanje u prodaju očekuje se tokom 2010. godine.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top