Ludvig Van Beethoven (1770-1827)

Ove dve Betovenove Simfonije su među ljubiteljima muzike najpoznatije i središnja su tačka u Betovenovom simfonijskom stvaralaštvu.Nastale su i premijerno izvedene(sa veoma malo razumevanja u to doba),1808.godine.
- SIMFONIJA broj 5.c-moll,opus 67.Poznata je i kao ''Simfonija Sudbine''.Za svoju osnovu uzima ideje ''Eroike'',samo ih sada prenosi na opšteljudski plan.Ima četiri stava i trajanja je 32 minuta.
Prvi stav je ''Allegro con brio'' i na početku,bez ikakvog uvoda,donosi osnovni,veoma poznati motiv ''mi-mi-mi-do''.Na njemu se razvija muzički materijal cele simfonije,a Betoven ga je okarakterisao rečima ''Tako sudbina kuca na vrata''.Prvi stav je pisan u sonatnom obliku i burnih je melodisko-ritmičkih boja.Drugi stav je ''Andante con moto'' i razvija tematiku u tempu snažnog marša,koga predvode rogovi.Nakon njega,treći i četvrti stav se stapaju u jednu celinu.Treći,''Allegro'' je u formi skerca i donosi tipično avetinjske motive,kao rezognacija pred konačnu borbu.I zaista,nakon ''narastajućeg'' prelaza,nastupa Finale,''Allegro'',sa svojim prvim napadom,koji je odbijen.Ponovo se vraća atmosfera trećeg stava,te dolazi do drugog napada orkestra,koga predvode violine i,nakon odlučujuće borbe,dolazi do zanosa pobede.Nažalost,taj zanos orkestra,gubi se u ponešto razvučenom kraju.
- SIMFONIJA broj 6.F-Dur,opus 68. PASTORALNA. Kao malo gde u svom stvaralaštvu,Betoven se ovde izrazito raspojasao.Njegova Šesta Simfonija je prava ''simfonija prirode''.Melodijske boje su rafiniranije i bujnije.Iako ima pet stavova,to je jedna čisto klasična simfonija, u kojoj je četvrti stav zapravo,uvod u finale.Simfonija je trajanja 40 minuta.
Prvi stav je ''Allegro ma non troppo'' i ima programski naziv ''Buđenje radosnih osećanja pri dolasku u prirodu''.Sam Betoven je rekao ''Simfonija je više izraz osećanja nego slikanje'',pa sa tog aspekta treba Simfoniju i posmatrati.Prva tema nam donosi karakteristični,skokoviti motiv,koji nam dočarava zvuk ''gajdi'',za kojim sledi i nešto suptilnija druga tema.Ove se teme razrađuju u razvojnom delu,nakon koga sledi konvencionalna repriza.Betoven se ovde inspirisao muzičkim folklorom Gradišćanskih Hrvata.Drugi stav je ''Allegro molto moto'' i ima naziv ''Prizor na potoku''.Pored fantastičnog opisa žubora potoka,susreću se i imitacije cvrkuta nekih ptica(prepelica i slavuj).Treći,četvrti i peti stav,stopljeni su u jednu celinu.Treći,''Allegro''(''Veseli skup seljaka''),je skerco,u ritmu trapave seoske igre,koju prekida preteća ''Oluja''.To je naziv četvrtog stava,''Allegro'' u kome glavnu reč vode timpani,gde nam se dočarava razvoj,kulminacija i stišavanje oluje.I zatim,finale:''Allegretto''(''Pesma pastira.Radosna i zahvalna osećanja posle oluje'').To je neobično ljupka i pobožna tema,zahvalnica,u umerenom igračkom pokretu,koja polako zamire,nažalost,u ponešto razvučenom kraju.
Kao veoma uspelu interpretaciju Betovenove ''Pastoralne'',izdvojio bih interpretaciju dirigenta Bruna Valtera sa Simfonijskim Orkestrom ''Kolumbija'',ostvarenu u prvim godinama iza drugog svetskog rata,koju je kao tonski zapis sačuvala američka radiodifuzna mreža CBS.Finale Simfonije je u tim danima morao delovati kao divna zahvalnica posle velikog ratnog vihora.
 
Prema poslednjoj etapi njegovog stvaralaštva,nastale su dve osobene simfonije.
- SIMFONIJA broj 7.A-Dur,opus 92.Godine 1811.Betoven se u Teplicu,za vreme odmora i lečenja,susreo sa Geteom.To je u obojici velikih umetničkih pregalaca ostavilo značajne tragove,budući da su bili dijametralno različite ličnosti.Pretežno pod uticajem inspiracije koju je stvorio taj susret,od jeseni te godine,do leta sledeće,nastala je Sedma Simfonija,u svom sadržaju razuzdana,koju je Vagner krstio kao ''apoteozu igre''.Ondašnja kritika,bila je neprijateljski raspoložena prema ovom delu.Simfonija je premijerno izvedena u Beču,decembra 1812.godine.Trajanja je 38 minuta.
Prvi stav je ''Poco sostenuto.Vivace''.Najpre je to jedan detaljno razrađen lagani uvod,koji prelazi u razuzdani sonatni stav.Drugi stav je ''Allegretto'',jedan posmrtni marš.Za razliku od onog u ''Eroici'',ovaj je manjih dimenzija i više lirski intoniran.U simfoniji nema pravog laganog stava.Treći stav je skerco,''Presto.Assai meno presto''.Pored razuzdanih bočnih delova,u središnjem triju,Betoven obrađuje staru pesmu austrijskih hodočasnika.Finalni stav,''Allegro con brio'',najrazuzdaniji je deo simfonije. Dž.B.Šo je o njemu rekao da mu ni najrazuzdaniji džez nije ravan,već da deluje kao ''moltva device'',upoređen sa njim.

- SIMFONIJA broj 8.F-Dur,opus 93.Nakon poslednjeg velikog razočaranja u ljubavi u leto 1812.godine(sa Antoniom Brentano,udatom za Frankfurtskog bankara),od Betovena se više nisu očekivale vedre note.Pa ipak,napisao je ubrzo potom jednu kratku,ali veoma veselu simfoniju.Ona je napisana u Lincu(gde je Betoven boravio kod brata),a premijerno je izvedena u Beču tek 27.februara 1814.godine,kada je kod Betovena nastupala teška stvaralačka depresija.Simfonija traje 25 minuta.
Prvi stav je sonatni ''Allegro vivace e con brio''.U kratkom drugom stavu,''Allegretto scherzando''(ni ovde nema pravog laganog stava),Betoven obrađuje svoj duhoviti kanon ''Ta,ta,ta,ta,moj dragi Melcelu'',koga je posvetio ovom svom prijatelju,pronalazaču metronoma,koji je i za Betovenove potrebe konstruiusao izvestan broj slušnih cevi.U trećem stavu,''Tempo di minuetto'',Betoven se još jednom obraća galantnom menuetu.Veseli finalni stav,''Allegro vivace'',okončava ovu simfoniju,delo iskusnog mudraca.
Tek par godina kasnije,1818.godine,kada najzad izađe iz depresije,Betoven će početi sa radom na svom poslednjem i najmonumentalnijem delu - Devetoj Simfoniji.
 
Od svih orkestarskih uvertira koje je Betoven napisao,dve su najpopularnije.Obe su dramatskog karaktera.
- KORIOLAN,uvertira,opus 62.Nastala je 1807.godine i Betovenovim muzičkim jezikom obrađuje život ovog tiranskog rimskog patrcija s početka V veka pre naše ere.Betoven se ovde ograničio na opis unutrašnje borbe,koju Koriolan došivljava slušajući molbe svoje žene i majke.Prvi,dramatični akordi u fortisimu orkestra,dočaravaju tvrdi karakter glavnog junaka.Zatim dolazi jedna grčevita i energična tema,a kao antiteza,nastupa motiv molbe.Teme se zatim stapaju u impozantan dijalog,a prema završnici,Koriolan najzad popušta,što je prikazano ustezanjem one početne,energične teme.
- EGMONT,uvertira prema Geteu,opus 84.Nastala je 1811.godine i inspirisana je,kao i Sedma Simfonija,Betovenovim susretom sa Geteom.U ovoj veoma popularnoj uvertiri,Betoven obrađuje istoimenu Geteovu tragediju.Početak je u ritmu svečane sarabande,na koji se nadovezuje lirski motiv u drvenim duvačima.Zatim sledi dramatični razvoj,a prema završnici,nastupa silazni kvartni motiv u osam taktova i duga pauza pred finalnom pobedničkom simfonijom.Ovo je imalo različita tumačenja,ali je ipak najbolje ono koje to predstavlja kao razdor u Egmontu,između njegovog javnog života kao tiranina i ljubavi prema građanki Kleren,te kao njegovu propast kao tiranina i finalnu pobedu slobode.
Ove dve uvertire,uvek su rado izvođene na programima koncerata svih simfonijskih ansambala sveta.Gotovo za svakog dirigenta,one su obavezno interpretativno štivo.
 
Ovo je ciklus od tri uvertire,u konačnoj verziji prilagođene samo za koncertno izvođenje,a prvobitno zamišljene za Betovenovu jedinu operu,''Fidelio''.U konačnoj verziji,dovršene su 1809.godine,dok je opera,dobila svoju zasebnu uvertiru.Sve tri su pisane u ''sudbinskom'',c-mollu,te imaju kao moto citat Florestanove arije ''U proleće života''.
Prva uvertira,dovršena već 1805.godine,ograničava se jedino na to da suprotstavi dve teme:početnu i završnu.U njoj ne dolazi do raspleta muzičke drame.Sa drugom uvertirom,Betoven,koristeći čuveni zov trube iz finalne scene opere,priprema kulminacionu tačku.Najpopularnija je i najznačajnija Treća uvertira.Ona se na koncertima ubedljivo najčešće izvodi.
Posle kratkog,ali snažnog uvoda,dolazi melodija iz Florestanove arije.Sledi njen produžetak u laganu epizodu,sa ''tegobnim'' triolama flaute i prvih violina.Potom Allegro opisuje Leonoru između revolta Pizarovom tiranijom i bola zbog nedužnog robijanja njenog supruga.Ove dve teme se razrađuju u sonatnom obliku,u kome je cela uvertira i pisana.Karakteristična je i jedna dugačka pauza u razvojnom delu.Nakon jednog dramatičnog sekundarnog motiva,pre nastupa reprize,dva puta se začuje pomenuti zov trube koji najavljuje dolazak ministra i slobodu za nedužne zarobljenike.Za njim sledi uzbuđena melodija flaute,na temu iz opere ''Ah,Ti si spasen''.Na kraju,konvencionalna repriza,(kojoj se zamera nesklad sa dramskim razvojem,jer ponavlja temu Leonore iz ekspozicije),koja na samoj završnici efektno dočarava radost slobode.
 
Ne upuštajući se u sadržaj najveće i najmoćnije Betovenove simfonije,Devete,d-moll,opus 125,nastale od 1818.do 1823.godine,premijerno izvedene u Beču 7.maja 1824.godine,navešću samo najuspešnije njene interpretatore.
- Bostonski Simfonijski Orkestar.Dirigent Šarl Minš.Solisti:Leontin Prajs-sopran,Morin Forester-alt,Dejvid Poleri-tenor i Đorđo Toci-bas.Hor Konzervatorijuma ''Nova Engleska'',umetničko rukovodstvo:Lorna Kuk De Veron.
- Orkestar Zagrebačke Filharmonije i dirigent Lorin Mazel.Sa solistima i horom.(Koncert održan na Univerzijadi u Zagrebu,u čast rođenja 5-milijardite bebe,11.jula 1987.godine).
- Orkestar Beogradske Filharmonije i dirigent Emil Tabakov(sa solistima i horom ''Obilić-Krsmanović'').Interpretacije iz 1995. i 1996.godine.
- Berlinska Filharmonija i dirigent Herbert Fon Karajan.
- Bečka Filharmonija i dirigent Leonard Bernštajn(oba sa solistima i horovima).
- Dirigent Ežen Duvije,kvartet solista Hor Bratislavske Državne Opere i Orkestar Slovenske Filharmonije iz Ljubljane.
- Simfonijski Orkestar iz Montreala i dirigent Stanislav Skrovačevski.Sudeluju Margaret Džejn-Vrej-sopran,Džudit Fors-mecosopran,Pol Fraj-tenor i Džon Ček-bas.Hor Lanodjerskog Festivala.(Sa Letnjeg Festivala u Lanodjeru 1993.godine).
- Nacionalni Simfonijski Orkestar RAI i dirigent Đuzepe Sinopoli.Solisti:Lučana Sera-sopran,Žilmet Lorens-alt,Ajke Vilm Šulte-tenor i Jon Vilars-bas.Hor Bamberških Simfoničara.(sa koncerta održanog na trgu Kvirinale u Rimu,na dočeku 2000 godine).

Ovo su svakako najveći.Ali i brojni drugi orkestri,dirigenti,solisti i horovi,dali su svoj doprinos večnom i kolosalnom životu ovog dela,koje je simfonijsku muziku revolucionisalo za ceo XIX vek.
 
Loengrin:
Ne upuštajući se u sadržaj najveće i najmoćnije Betovenove simfonije,Devete,d-moll,opus 125,nastale od 1818.do 1823.godine,premijerno izvedene u Beču 7.maja 1824.godine,navešću samo najuspešnije njene interpretatore.
- Bostonski Simfonijski Orkestar.Dirigent Šarl Minš.Solisti:Leontin Prajs-sopran,Morin Forester-alt,Dejvid Poleri-tenor i Đorđo Toci-bas.Hor Konzervatorijuma ''Nova Engleska'',umetničko rukovodstvo:Lorna Kuk De Veron.
- Orkestar Zagrebačke Filharmonije i dirigent Lorin Mazel.Sa solistima i horom.(Koncert održan na Univerzijadi u Zagrebu,u čast rođenja 5-milijardite bebe,11.jula 1987.godine).
- Orkestar Beogradske Filharmonije i dirigent Emil Tabakov(sa solistima i horom ''Obilić-Krsmanović'').Interpretacije iz 1995. i 1996.godine.
- Berlinska Filharmonija i dirigent Herbert Fon Karajan.
- Bečka Filharmonija i dirigent Leonard Bernštajn(oba sa solistima i horovima).
- Dirigent Ežen Duvije,kvartet solista Hor Bratislavske Državne Opere i Orkestar Slovenske Filharmonije iz Ljubljane.
- Simfonijski Orkestar iz Montreala i dirigent Stanislav Skrovačevski.Sudeluju Margaret Džejn-Vrej-sopran,Džudit Fors-mecosopran,Pol Fraj-tenor i Džon Ček-bas.Hor Lanodjerskog Festivala.(Sa Letnjeg Festivala u Lanodjeru 1993.godine).
- Nacionalni Simfonijski Orkestar RAI i dirigent Đuzepe Sinopoli.Solisti:Lučana Sera-sopran,Žilmet Lorens-alt,Ajke Vilm Šulte-tenor i Jon Vilars-bas.Hor Bamberških Simfoničara.(sa koncerta održanog na trgu Kvirinale u Rimu,na dočeku 2000 godine).

Ovo su svakako najveći.Ali i brojni drugi orkestri,dirigenti,solisti i horovi,dali su svoj doprinos večnom i kolosalnom životu ovog dela,koje je simfonijsku muziku revolucionisalo za ceo XIX vek.
Kliknite za proširenje...

Lonegrin svaka ti cast na kratkom pregledu Betovenovog stvaralashtva, stvarno sam odushevljena, ali mislim da si pogreshio...bar su mene na faxu drugacije naucili...tj. procitala sam da je DEVETA simfonija stvarana do 1824. i da je u toj istoj godini izvedena.

I josh neshto...skice za ovu simfoniju poceo je da pishe josh 1815. god. Onda se vratio na komponovanje ove simfonije 1817. god. i onda je napravio pauzu i tek se 1822. vratio pisanju ove simfonije.
Mogu da ti poshaljem svoj seminarski na ovu temu ako hocesh...mada se nisam potrudila da bash sva dela izanaliziram...No ako hocesh poslacu ti.

A shto se violinskog koncerta tice...eee...KO ME TER'O da ga sad sviram?!?!?! Mislim da polako pocinjem da se identifikujem s'njim...to je valjda normalno?!
 
Prihvatam Tvoje sugestije i ističem da je 7.maja 1824.godine Simfonija premijerno izvedena u Beču.Seminarski rad mi možeš poslati ako to želiš.Betovenov Violinski Koncert je svakako najlepše delo u violinskoj koncertnoj literaturi i svojom monumentalnom tonskom konstrukcijom,najavilo je potonja romantičarska ostvarenja Mendelsona,Bramsa,Čajkovskog i Sibelijusa.Najlepši mu je svakako drugi stav ''Larghetto''.

Nego,koji si fakultet završila,u kojoj klasi i kakvi su Ti planovi? Neka mi je dopušteno da to pitam i na ovom mestu.

Pozdrav, :D
 
Loengrin:
Prihvatam Tvoje sugestije i ističem da je 7.maja 1824.godine Simfonija premijerno izvedena u Beču.Seminarski rad mi možeš poslati ako to želiš.Betovenov Violinski Koncert je svakako najlepše delo u violinskoj koncertnoj literaturi i svojom monumentalnom tonskom konstrukcijom,najavilo je potonja romantičarska ostvarenja Mendelsona,Bramsa,Čajkovskog i Sibelijusa.Najlepši mu je svakako drugi stav ''Larghetto''.

Nego,koji si fakultet završila,u kojoj klasi i kakvi su Ti planovi? Neka mi je dopušteno da to pitam i na ovom mestu.

Pozdrav, :D
Kliknite za proširenje...

Sve što cu ti reći jeste da fax još uvek nisam završila. Ne želim ovde da iznosim podatke o sebi.

Delimo mišljenje vezano za Violinski koncert, mada se moj temperament izgelda razlikuje od tvog jer je meni ipak 3. stav (Rondo) najlepši. Ali ne mogu poreći koliko emocija se može pokazati kroz drugi stav i to mi veoma prija. :D
 
Elinne (pa i ostali poštovaoci Betovena),

Pošto smo dali još koju reč o Violinskom Koncertu,ukažimo sada i na to da je Betoven napisao i deset sonata za violinu i klavir.Sve su one nastale tokom ranog i zrelog majstorovog stvaralačkog perioda.Prve tri su svrstane u opus 12. iz 1798.godine,i one su prvi mladalački Betovenov korak na ovom polju.Četvrta sonata,opus 23.je neposredni prethodnik prvog vrhunca,Pete Sonate,F-Dur,opus 24. zvane ''Prolećna'',a obe su nastale 1801.godine.Posebno pleni razigrani treći stav,Skerco ''Prolećne Sonate''.Nakon Šeste,Sedme i Osme Violinske Sonate,svrstanih u opus 30,iz 1802.godine,klasičnih po strukturi,Deveta violinska sonata,A-Dur,opus 47,''Krojcerova'',iz 1804.godine,drugi je i najveći uzlet Betovena na ovom stvaralačkom polju.Sonata je koncipirana u tri opsežna stava i tehnički zahtevna za izvođače.Sa poslednjom,Desetom sonatom,opus 96.iz 1813.godine,Betoven polako iscrpljuje svoje ideje vezane za violinsku sonatu i muzičkim efektima najavljuje svoju poznu stvaralačku fazu.
Mada je Betoven ispoljavao svoju impozantnu inventivnost i na području violinske literature ipak,valja primetiti da je klavir kod njega bio i ostao primarni instrument.Iako je još napisao i pet sonata za violončelo i klavir,osnovno štivo su ipak ,njegovih šest ranih i 32 numerisane klavirske sonate.
 
Pored do sada navedenih i veoma popularnih uvertira,pažnju zaslužuju još dve manje poznate.
- Uvertira za baletsku muziku ''Prometejeva stvorenja'',opus 42.Ova baletska muzika je nastala 1804.godine i inspirisana je tada pomodnim sižeom o idejama slobode i njihovom mitskom nosiocu,Prometeju.Uvertira,nevelika po obimu,raskošnih je tonskih boja i danas se najčešće izvodi kao samostalan koncertni komad.
- Uvertira za orkestar,opus 115.Ova kratka koncertna uvertira,nastala je u poznom Betovenovom stvaralačkom periodu,godine 1820.Trajanja je oko 7 minuta i pisana je u klasičnoj sonatnoj strukturi.I danas je redovno prisutna na programima koncerata.
 
BETOVENOVE SOLO-PESME: Odmah treba primetiti da ovaj muzički rod nije Betovenu dobro ležao.On je samo preuzeo dostignuća svojih prethodnika i doveo solo-pesmu do predvorja romantike,tek iznimno ukazujući na Šuberta.No,ovde ne nalazimo onu karakterističnu Betovenovu majstorsku visinu.Značajna su mu ostvarenja:
- ADELAIDA,pesma nastala 1795.godine,mladalačko delo,pisano u stilu romanse.
- ŠEST GELERTOVIH PESAMA,ciklus nastao 1803.godine,tek iznimno odiše Betovenovom ličnom plemenitošću.Karakteristična je pesma ovog ciklusa:''Poštujem Gospoda i Prirodu''.
- UDALJENOJ DRAGOJ,kantata opus 96.Sigurno najpopularnije Betovenovo delo na ovom području,nastalo je 1816.godine, na osrednje stihove pesnika Jajtelesa.Snažan utisak ostavljaju instrumentalni delovi ovog ciklusa,a koda poslednje pesme se i ne peva.Izvođači se moraju pridržavati precizno napisanih uputstava za dinamiku i tempo.
Ciklus ''Pesme za Kleren'',prvi je vokalni ciklus sa orkestarskom pratnjom,čime je ovaj rod doveden do predvorja romantike.Mada ne dostiže potrebnu umetničku zrelost,deluje impresivno,ako se zna da je uzet iz muzike za ''Egmonta''.

SONATA ZA KLAVIR I HORNU,F-Dur,opus 17. Betovenova ''Horn-sonata'',posve je iznimno delo u istoriji kamerne muzike i to zbog svog instrumentalnog sastava(hornu ponekad zamenjuje violončelo,čime se gubi na melodijskoj inventivnosti).Betoven je ovo delo napisao dan pre koncerta,a sutra ga izveo sa hornistom Puntom,veoma popularnim u Betovenovo vreme,pri tome i improvizujući deonicu za klavir.Bilo je to 1800.godine,a sledeće je delo i izašlo iz štampe.Bilo je još manje uspelih prerada za druge instrumente.Koncipirano je u tri stava:u prvom,sonatnom ''Allegro moderato'',karakterističnu prvu temu donosi horna,temu koja celom stavu daje osnovni,odlučni ton.U drugom,''Poco adagio,quasi Andante'',pisanom u f-molu,klavir svojim nežnim odgovorom daje kontrast setnim uzdasima horne.Treći stav je finalni Rondo,koji svojim energičnim pokretom daje priliku hornisti da dođe do svog punog izražaja.

Betovenova vokalna lirika i ''Horn-sonata'',ređe se izvode na programima koncerata,mada se i u njima,(posebno horna u ''Horn-sonati''),izvođači mogu na osoben način izraziti,tumačeći i tamo mestimično prisutne ''Betovenski'' snažne,melodijsko-ritmičke ideje.
 
Betoven je iza sebe ostavio pet sonata pisanih za instrumentalni sastav violončelo i klavir.One su svrstane u tri opusa i svaki odslikava po jedan Betovenov razvojni period.

- OPUS 5: U ovaj opus,dovršen 1796.godine,svrstane su prve dve sonate:broj 1. u F-Duru i broj 2. u g-molu.Kod Prve Sonate,težište je na prvom stavu-Allegro,dok finalni Rondo pleni svojom razigranošću.Druga Sonata pokazuje više ''betovenskih'' crta.Prvi stav,Allegro molto piutosto,počinje laganim uvodom,a zatim se razvija u snažnoj gradaciji.Finalni stav je opet jedan razigrani,''hajdnovski'' Rondo.

- SONATA ZA VIOLONČELO I KLAVIR broj 3. A-dur,opus 69,predstavlja Betovenov stvaralački vrhunac na ovom području.Nastala je u vremenu Pete i Šeste Simfonije dakle,1808.godine,ali je ne karakterišu snažniji dramatski naboji.Prvi stav je Allegro,sa početnim prizvukom sete,da bi se zatim nastavio u sonatnom obliku i umereno-dramatičnom pokretu.Već ovde je drugi stav skerco,koji se koleba između dura i mola i ima izrazito kapriciozne ritmove.Treći stav je kratki Adagio cantabile,sa samo 18 taktova,na koji se neposredno nadovezuje finalni stav,Allegro vivace.To je jedan bezbrižan finale,sa osnovnom dolce-temom.

- OPUS 102: U ovaj opus,svrstane su dve poslednje sonate i odslikavaju majstorov pozni period.Nastale su 1816.godine.Izvođačima postavljaju upravo iste tehničke zahteve kao i klavirske sonate nastale u tom periodu.Četvrta Sonata u C-Duru,osnovno težište u strogom razvijanju muzičkih misli,stavlja na brze stavove.Poslednja,Peta Sonata u D-Duru,jedina ima pravi i do tančina razrađen lagani stav,u kome je osnovno težište na deonici violončela.To je drugi stav,po karakteru slobodno rapsodičan i pisan u stilu fuge,bazirane na jednoj snažnoj temi.Prvi stav,Allegro ove sonate,odlikuje se vatrenim pokretom.Pre finala,javiće se još jedna tema ali,u samom finalu muzički materijal se okončava u jednom veličanstvenom završetku,koji ima karakter improvizacije.
 
U nastavku,samo da ukažem na ovo:jedan od učesnika ovog foruma,ljgoran,pokrenuo je temu,u kojoj pita za potencijalni sajt o Betovenu.Želim ukazati da na sajtovima svih velikih simfonijskih orkestara(uključujući i Beogradsku Filharmoniju),postoje stranice sa muzikom Betovena u njihovoj interpretaciji.

Takođe,obaveštavam ljgorana da,evo,na ovom forumu već postoji i tema o Betovenovom stvaralaštvu,pa bi bilo i korisno pogledati je.I zapisati svoja zapažanja i impresije. :wink:

Pozdrav sagovornicima :D

P.S. Protekle večeri,Berlinska Filharmonija je tumačila Betovenovu Devetu Simfoniju.
 
Iskreno Loengrine,jako me nervira tvoja tehnicka postavljenost ove teme.Ja kao umetnik,ne pripadnik novog doba,daleko od toga,cini mi se da umem da predjem preko tehnike iako sam svirao Beethovena i da sagledam sa kriticke strane njegovu muziku,a ne kao ti,koji si sigurno samo prosecan umetnik.Tacnije ja bi to nazvao umetnicki radnik.
Beethoven u celokupnom svom stvaralastvu nikada nije mogao da posmatra stvari iz iskljucivo tehnickog ugla kao sto ti radis.Pogledaj njega samog.
Beethoven je bio Evropska pojava,ne samo Nemacka kao sto su to ostali njegovi savremenici ostali.I celu njegovu genijalnost ja ne mogu da vezem nikako za njegov talenat jer on talenat zapravo nije ni imao.
Iza svega toga je stajao jedan prosjak duha,jedan covek koji je patio od neke nevidljive patnje i mucili su ga oni bolovi i one misli za koje nije znao odakle dolaze.Ovo vazi generalno za sve prave umetnike,ne samo za njega.
Nije li on sam gajio mrak u sebi,hraneci ga svaki dan opsesivno samo da bi mogao taj isti osecaj da pretoci u note? Nije li taj covek iz Bonna bio samo covek,covek u punom smislu te reci,sa onakvom dusom protiv kakve ste svi vi novi lazni umetnici koji uporno trazite neku pravdu u zivotu? Znas li Loengrine,ili da li si u stanju da ti sam osetis njegovu muziku kao nepodnosljiv bol a ne kao savrseno majstorski odsvirano delo???
Ne verujem,jer tumacenje Beethovena koji je po istini mnogih vas bio ne zivo bice,nego mit,vise legenda nego covek od krvi i mesa,zbog toga si se ti izvadio na njegov nacin sviranja,totalno zaboravivsi da je jedan takav covek,jako nepravedan,hajde da kazemo i gresnik,jednom zaista postojao isto kao sto postojimo ja i ti?
Da li bi postovao moje kompozicije?Da li su one bolje od Ludvigovih?Nisu,zato sto njegovo samo ime jeste veciti autoritet a ja sam samo sadasnjost.E u tome je poenta,previse ste svi moderni umetnici zaludjeni autoritetima a mi "savremeni" umetnici nismo nista u poredjenju sa njima.Sa ovim se ne slazem ali znam da je to prosto tako.Osporavaj me,samo izvoli i znacu da sam u pravu.

The Oath
 
Ne,ne osporavam te uopšte.

Samo ističem da je Betoven uistinu bio moćan duh.Kada je već bio gluv za zvuke spoljne prirode,bio je u stanju da iskuje jedan posve nov muzički jezik,jezik koji su sledili i kojim su se napajali potonji stvaraoci,predstavnici romantizma XIX veka.Samo,Betoven nikada nije napustio nasleđene klasične oblike.To su umnogome činili njegovi naslednici,romantičari.Betoven se tradicionalnim muzičkim oblicima sa godinama ustvari približavao i obogaćivao ih tim svojim novim muzičkim jezikom.

I u tome je bila Betovenova nesumnjiva genijalnost,priznata i kod današnjih muzičara i publike.Iako bi možda Betoven današnjim umetnicima-izvođačima rekao,da bar može da ih vidi,da sviraju dosta suvo i sholastično,sa malo osećajnosti.A Betoven je,kao pijanista u ranijem periodu,tumačio svoja dela sa puno osećajnosti,emocija,čime bi današnjim akademcima delovao i kao anahronizam.No,njegov ga moćni kompozitorski zanat u potpunosti učvršćuje.U red najvećih i neprolaznih.
 
Betoven je napisao svega jednu operu,inspirisanu tada pomodnim žanrom,zvanim ''opera revolucije''(odlikovali su je veliki ansambli i radnja u kojoj glavni junaci bivaju spaseni u zadnji čas.Zbog toga je ovaj žanr bio poznat i kao ''opera spasa'').Premijerno je izvedena u Beču 20.novembra 1805.godine,i dva puta potom prerađena:1806. i 1814.godine,kada je i dobila svoju konačnu verziju.O uvertiri je bilo reči kod dela o ''Leonori''.Posebna verzija za operu je kraća i harmonski jednostavnija.

U dvorištu tamnice,Žakino se udvara Marselini.Bili su vereni,ali,u slušbu je stupio Fidelio i Marselinine simpatije su na njegovoj strani.Fidelio je zapravo Leonora,supruga nevino zatočenog Florestana.Njega je zatočio Pizaro,zloglasni upravnik seviljskog zatvora.Pizaro dolazi i čita pismo koje najavljuje inspekciju kraljevskog ministra.Do njegovog dolaska mora ukloniti Florestana i pokušava pridobiti Roka,jednog od tamničara.Roko odbija,ali Leonora prisluškuje razgovor i na njen nagovor Roko pušta zatvorenike u dvorište,ali među njima nije Florestan.Pizaro je besan zbog te šetnje,Roko ga umiruje time da će Florestan biti ubijen,a Fidelio će pomoći u kopanju groba.Florestan je zatvoren u ćeliji i izmoren glađu.Dolaze Leonora i Roko,ali,mada prepoznaje svog muža,ne usuđuje se bilo šta reći,već pomaže u kopanju rake.Kada u tamnicu uđe Pizaro sa isukanim mačem,Leonora u njega uperi pištolj i poruči mu da prvo mora ubiti nju.Tada onaj čuveni signal trube,najavi dolazak minstra i Pizaro se mora popeti na kulu da bi ga dočekao.U promeni scene,u poslednjoj slici,kraljev izaslanik proglašava pomilovanje za sve osuđenike.Roko tada dovede Florestana još okovanog,otkriva se da je on ministrov prijatelj,na šta zgranuti ministar hapsi Pizara,a Florestan i njegova hrabra žena,najzad su slobodni.U završnici,svi su srećni,osim Marseline koja,saznavši u međuvremenu ko je Fidelio,biva prinuđena da se vrati Žakinu.

Ova jedina Betovenova opera,jedino je delo ''opere revolucije'',koje se održalo do današnjih dana na standardnom repertoaru svih uglednih operskih kuća sveta.
 
Ovde će biti reči samo o nekim klavirskim sonatama,koje su se čule na umetničkom programu radio-Beograda ''Stereorama'',tokom vikenda 18. i 19. septembra.Sve su izvedene na Betovenovom Festivalu u Bonu,2002.godine.

- Prvo je u subotnjem izdanju emisije ''Podijum'',pijanista Kiril Gerštajn izveo četiri sonate:broj 5. c-moll,opus 10.broj 1.;dve kratke sonate iz opusa 49,sa posebnim osečajem za dimenziju:broj 19.g-moll i broj 20. G-Dur.Posebno je bila dirljiva njegova interpretacija poslednje,Sonate broj 32.c-moll,opus 111.Efektna u prvom,a senzibilna i prefinjena u kolosalnom drugom stavu.

- Potom je u nedeljnom izdanju iste emisije,pijanista Alesio Baks,tumačio posvoj prilici i najteži program u ovom Betovenovom opusu:''Apasionatu'',broj 23.f-moll,opus 57. i veliku ''Hamerklavir'' Sonatu,broj 29.B-dur,opus 106.Interpretacija ove druge,posebno zahtevne sonate bila je osetno ubrzana,skraćena,no,za postavljeni program i ostvarenu koncentraciju pijanisti vredi stegnuti desnicu.

- Na kraju je,u nedeljnoj emisiji ''Klavir'',italijanski pijanista Filipo Gamba,sa posebnim osećajem za Betovensku dramatiku,ali i nežnije kontraste,tumačio još četiri sonate:broj 2. A-dur,opus 2,broj 2.izrazito klasičnu,broj 7.D-Dur,opus 10.broj 3.sa ponešto ''patetičnim'' izlivima,broj 15.D-Dur,opus 28.zvanu ''Pastoralna'' i pozniju,Sonatu broj 27.e-moll,opus 90.

Sve u svemu jedan veoma uspeli,mada skraćeni pregled Betovenovog stvaranja na ovom,najmasovnijem njegovom muzičkom području,pored simfonijske i kamerne muzike.Betovenove klavirske sonate uvek imaju publiku,sa dobro izgrađenim poznavanjem svih svojih karakteristika,uključujući i one veoma sitne(svaka pauza na primer).
 
Evo te teme! Pozdrav Batu,novom sagovorniku. :D

Uzgrad,Betovenova Deveta Simfonija u d-molu,opus 125,sa znamenitom finalnom ''Odom Radosti'',izvodi se na tradicionalnom ''Silvesterkoncertu'' u Bambergu,31.decembra u 16:30 i 19 sati(u dva navrata).Orkestrom ''Bamberških Simfoničara'' diriguje Jun Merkl.Sudeluje kvartet vokalnih solista i Prački Filharmonijski Hor,koga je za ovu svečanu priliku pripremio Jaroslav Bruh.

Hor Bamberških Simfoničara je 31.decembra 1999.godine,sa Nacionalnim Simfonijskim Orkestrom RAI i dirigentom Đuzepeom Sinopolijem,izveo ''Odu Radosti'' na trgu ''Kvirinale'' u Rimu.I tada ga je pripremao njegov današnji umetnički rukovodilac Rolf Bek.
 
Betoven, Betoven...
Evo, ja upravo imam procitanu 9. (Krojcerovu)
violinsku sonatu i od svega sto sam ovde procitala
najzanimljivija mi bese ova (ako mogu tako nazvati)
parnica oko pojmova genijalnosti - obicnih ljudi;
tehnicara - muzicara...
Evo sta hocu reci: s obzirom da sam osoba od akcije,
brzog konstruktivnog delovanja ..., i s druge strane ucenik ruske psihomotorne skole asocijativnih
mentalnih procesa ..., volela bih da cujem VASA
"asocijativna putovanja" kroz predele Krojcerove sonate. Nadam se, da cu naici na bogate odgovore.
Za mene licno, kako kaze Petar Konjovic, muzika nije stvar rubrike vec sluha i duha, pa ajmo biti
oslobodjeni svakih tvz akademskih gledista zarad slobode tog duha. Sta je za vas ZVUK (a ne istorijski podaci) koji prenosi Krojcerova sonata?
Makar se on sudarao u potpunosti sa svim sto istorijski Betoven, klasika, Nemacka nosi. Koju PORUKU, koju IDEJU nose svaki od stavova i koje su to sve price, predeli ili ehoi ukljuceni u splet tog remek dela? Sta je to sto vas najvise dira, uzbudjuje ili izludjuje u njoj?

Ovo je konstruktivno i za vas i za mene. Ja cu obogatiti svoja razmisljanja o istoj sto ce sigurno uticati i na kvalitet zvucanja, a vi cete opet imati priliku da svu svoju pasiju ka tom delu podelite sa onima koji slicno osecaju (nadam se da je tako). I ne samo to; neko je lepo jednom zapisao:"A sta je umetnost do davanje idejama snagu realnosti." Za mene su ovakve diskusije jedine vredne mog pisanja po ovom hladnom elektronskom ekranu. Dajte da ga malo otoplimo. Pa ako mi umetnicke duse to nismo u stanju, onda cemu da se nadamo.

Masem svima
Red violin
 
Što se mojih utisaka o ovoj najpopularnijoj Betovenovoj Sonati za violinu i klavir tiče,najviše me je kod nje tangirala neobična dužina i tri opsežna stava.Zatim je tu i izrazita,''Betovenska'' melodijska raskoš,ali i jasnoća i misaonost njenih tema.Oko 35 minuta ''simfonizma'' u muzici za samo dva instrumenta.Tu mi se Betoven već ukazuje i kao budući majstor ''Hamerklavir - sonate'',vešt u zadržavanju i daljem obogaćivanju,proširivanju klasične,pre svega sonatne forme.Uzgrad,Betoven klasične oblike nikada nije napustio,pa to nije učinio ni u ''Krojcerovoj,ni u potonjem ''Hamerklaviru''.Ni u Devetoj Simfoniji.Betoven ih je samo sebi svojstvenim muzičkim jezikom obogatio i doveo u razdoblje romantike XIX veka.''Krojcerova Sonata'',bila je samo još jedan korak u tom pravcu.

Emotivnost kod ''Krojcerove'' ipak nije u prvom planu.Bar što se mojih utisaka tiče.Tu su pre svega na prvom mestu melodijske i ritmičke ideje,tematski materijal,čisto muzički jezik,koji svojim neobičnim bogatstvom izaziva emocije i ostale utiske,koji su po svom karakteru najviše vanmuzički,spoljni.Njihova blještavost,eksplozivnost,koja je Betovena umnogome izdvojila,predstavljajući ga kao nosioca jedne nove epohe u muzičkoj kulturi.

Štaviše,upravo ''Krojcerova Sonata'' predstavlja idealno muzičko štivo da violinisti i pijanisti,posebno oni najbolji,iskažu svoje vrline,ali i nedostatke.Kao na primer,David Ojstrah i Svjatoslav Rihter ili Viktor Pikajzen i Aleksej Nasedkin.Znate li za još neki primer?
 
Na tradiconalnom Novogodišnjem Koncertu,koji će i ove godine,14.januara u ''Sava-Centru'' organizovati naš istaknuti violinista Stefan Milenković,pored dela Igora Stravinskog i Dmitrija Šostakovića,predviđa se i izvođenje jednog Betovenovog dela.Možda neće biti baš to,ali,bilo bi zanimljivo jednom videti i čuti kako Stefan tumači Betovenov kolosalni Violinski Koncert u D-Duru,opus 61.Na tom se delu obavezno okuša svaki istaknuti violinista sveta.

Inače,Stefan Milenković će ove godine nastupiti uz pratnju Simfonijskog Orkestra Filharmonije Sankt Petersburga,pod Leontijevim dirigentskim vođstvom.
 
I bi tako:Stefan Milenković je,baš kako sam i očekivao,izveo Betovenov Koncert za violinu i orkestar u D-Duru,opus 61. Tumačio ga je uz sudelovanje Simfonijskog Orkestra iz Sankt Petersburga,kojim je dirigovao mladi Roman Leontijev,još jedan novootkriveni dirigentski talenat,pred kojim je umetničko vreme.Dužni smo i njega zapamtiti,možda će i on,kao Mazel ili Meta kada su,krenuvši od Beograda,osvojili dirigentski svet.

Inače,u prvom delu koncerta,posle efektnog tumačenja orkestarskih dela Stravinskog i Šostakoviča,na scenu stupa Stefan i najpre melodijski prefinjeno,kako i dolikuje ovom delu,tumači Prvu Romansu za violinu i orkestar,G-Dur,opus 40.Ludviga Van Betovena.A onda,u drugom delu,pravi vrhunac:kolosalni Betovenov Koncert,pun melodiznih tema i za svoje vreme neobično rafinisan,tumačen je od strane soliste i orkestra izrazito ''usklađeno'',orkestar je doslovno sledio intencije soliste,a posebno: glatko izvajano u opsežnom prvom stavu(''Allegro ma non troppo''),melodiozno u drugom(''Larghetto''),a posebno od stane solioste virtuozno u finalnom stavu(''Rondo:Allegro'').Stefan je kadenci ovog Koncerta(posebno u prvom i trećem stavu) dao nešto više snage,te su one dobile dramatičniji ton.

Tako se sa Stefanom,nastavlja tradicija Novogodišnjih koncerata u''Sava-centru'',gde Stefan sa Simfonijskim orkestrima iz raznih zemalja sveta,tumači violinske koncerte velikih majstora muzike.Betovenov je bio posebno upečatljiv,posle ranijih tumačenja koncerata Mendelsona,Čajkovskog,Bruha i Sibelijusa.
 
Ovih dana je u Roterdamu,premijerno izvedeno novootkriveno,mladalačko delo Ludviga Van Betovena.Posle prvog ciklusa od Šest Klavirskih Sonata,koje je Betoven napisao još kao vunderkind,1783.godine,delo o kome je ovde reč je ADAGIO ZA KLAVIR I GUDAČKI ORKESTAR.

Napisan je 1789.godine i trajanja je deset minuta.Počinje veoma lagano,ispunjen je senzibilnom harmonijama,a dostiže samo jednu burnu kulminaciju,u svom srednjem delu.Prema kraju,postepeno zamire.Solista je sve vreme komada u prvom planu,što se objašnjava time,da je Betoven u to vreme,kada je još živeo u Bonu,sebe više smatrao pijanistom,kompozitorom gotovo ne.

Prvobitno je ovaj Adađo bio zamišljen kao jedan od tri stava potencijalnog klavirskog koncerta,ali taj nikada nije napisan.Betoven se u međuvremenu preselio u Beč i 1795.godine objavio svoj kompozitorski ''opus 1.''(to su njegova prva tri klavirska trija).Dugo je bio izgubljen i pronađen je u Londonu i objavljen 1970.godine.Premijerno je tek sada izveden,uz ovacije Roterdamske publike.

Praktično je ovde reč o drugom Betovenovom delu,u kome se budući veliki majstor tek naslućuje.

Zaista,lepa vest i lepo otkriće za sve ljubitelje i poštovaoce kultnog Ludviga Van Betovena.
 
Ponovo otkrivamo Betovena. Konkretno, njegova kamerna muzika i ranih šest gudačkih kvarteta, grupisanih u opus 18.

Ciklus je dovršen i objavljen 1800. godine. Tih šest kvarteta, ujedno su i dela Betovenovog ranog razdoblja na ovom stvaralačkom području. I svih šest gudačkih kvarteta imaju izrazito klasičnu formalnu strukturu i trajanja su između 25 i 30 minuta.

U ovim Betovenovim kvartetima, očit je uticaj Hajdna i Mocarta, ali i sam Betoven već pronalazi vlastite razvojne puteve. Treba takođe imati u vidu da se brojevi kvarteta ne poklapaju sa redosledom njihovog nastanka, ali svi oni zajedno, obrazuju jednu logičnu i zaokruženu celinu.

GUDAČKI KVARTET broj 1. F – Dur, dovršen je 1799. godine i svakako je najuspeliji u ovom ciklusu. Povodom njega, Betoven je pisao svom prijatelju Karlu Amendi da ’’...tek sada zna kako valja pisati kvartete’’ . U konačnoj verziji, Betoven ga je značajno izmenio u odnosu na skice. Od svih stavova ovog Kvarteta, najbolji je drugi, ’’Adagio’’. U skicama za ovaj stav, stajala je oznaka ’’Poslednji uzdasi’’ . Veoma je melodiozan, a sam Betoven je dao tumačenje po kome je ovim stavom dočarao scenu na grobu iz Šekspirove drame ’’Romeo i Julija’’ .

GUDAČKI KVARTET broj 2. G – Dur, nosi pomalo neobičan naziv, ’’Komplimentni Kvartet’’. Naziv potiče od prvog stava, koji je i najuspeliji, pisan u sonatnom obliku, čija prva tema deluje osobito vedro i veoma otvoreno. No, sa GUDAČKIM KVARTETOM broj 3. D – Dur, najpotpunije je unutar ovog ciklusa razrađena formalna strana ovog muzičkog žanra. Deonice sva četiri instrumenta teku ravnopravno, jer prva violina više ne igra glavnu ulogu, što je do sada bio slučaj. U odnosu na ostale kvartete ovog ciklusa, muzički materijal svih njegovih stavova, izrazito je lirski i pevljiv.

GUDAČKI KVARTET broj 4. c – moll, jedini je Kvartet ovog ciklusa pisan u tamnom (i po Betovenu ’’patetičnom’’) molskom tonalitetu. Tonovi su tamniji, a Kvartet u celini uzev i za razliku od ostalih u ciklusu, većeg je obima i deluje bolno, setno. Naročito je u takvom raspoloženju prvi stav, čije teme već najavljuju Šubertov tragični simfonizam. Samo se u Skercu probija vedrija, idiličnija atmosfera.

GUDAČKI KVARTET broj 5. A – Dur, posebno je zanimljiv. Sastavljen je od tri stava i deluje skoro koncertantno. U stilskom pogledu sledi Mocartov uzor, no Betoven je kroz sve njegove stavove na veoma rafinisan i ukusan način proveo jednu tipično ’’mocartovsku’’ frazu koja se pretvara u toniku ili dominantu u zavisnosti od muzičkog materijala koji sledi. Inače, prvi stav, izdvaja se svojim neobuzdanim početnim motivom, drugi stav, ’’Andante’’, pisan je u obliku teme sa varijacijama i karakterišu ga solistički efekti pojedinih instrumenata, dok je finale jedan tipično igrački komad.

GUDAČKI KVARTET broj 6. B – Dur, poslednji u ovom ciklusu, izdvaja se posebno razrađenim kontrastima. Prvi stav je ’’Allegro’’, otvoren po karakteru, briljantan po stilu, spontan i radostan po osećanjima. Njemu nasuprot, drugi stav, ’’Adagio’’, pisan je u tamnijim tonovima i zalazi u dublje slojeve čovekove duše. Treći stav je ’’Skerco’’, sa uobičajenom trodelnom šemom, u muzičkom pogledu veoma razuzdan. Četvrti i finalni stav počinje ’’Adagio’’ – uvodom, kome je Betoven dao programski naziv ’’Melanholija’’ (‘’La Malinconia’’). Ovaj uvod deluje prilično mračno i u uzdržanim i tamno osenčenim predtaktovima, priprema se radosni ’’Allegretto’’ (zapanjujuć kontrast!) koji, kad najzad i nastupi, kreće se neobično brzo, najavljujući za čitave tri decenije unapred, najlepše vrhunce bečkog valcera. Iako prelaz između uvodnog ’’Adagia’’ i finalnog ’’Allegretta’’ nastupa postupno, taj će efekat u mnogo više iznenađujućem vidu Betoven ubrzo zatim, koristiti u svojoj Prvoj Simfoniji, takođe u finalnom stavu.

Svi veliki majstori violine, viole i violončela, ujedinjeni u gudačke kvartete raznih naziva i oni spomenuti u ranijim izlaganjima, bili su veoma uspešni interpretatori i ovih Betovenovih Kvarteta. Posebno su se izdvojili ruski gudački kvartet ’’Tanjejev’’, nemački ’’Hagen’’ i ’’Divertimento’’ kvarteti, italijanski ’’Quartetto Italiano’’, a u našoj zemlji, sa zapaženim uspehom izvodio ih je srpski gudački kvartet ’’Mokranjac’’.
 
Da li neko zna gde mogu da nadjem


01. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 1.Allegro con brio
02. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 2.Marcia frunebre Adagio assai
03. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 3.Scherzo Allegro vivace
04. Symphony NO.3 in E flat major, op.55 'Eroica' 4.Finale Allegro molto
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top