Naravno da ima razlike. Otići u biblioteku i primetiti da neko čita naslov koji smo rado čitali je jedno, a drugo kad se dopadnu ljudi jedni drugima u mraku nekog noćnog kluba. Pre svega, ljudi izgledaju drugačije na dnevnom svetlu.
Slučajni susreti na mestima za dokolicu su zabavni, ali i bez ikakvog rezona kako bi se funkcionisalo u redovnim uslovima.
Piti kafu sa kolegom sa faksa između predavanja je donekle sjajna stvar, ali, uskoro će diplomski, a onda kud ko, mili moji... ne znam, bre.
Nisam nikakav doktor za veze, ali imam neke svoje totalno neproduktivne racionalnosti u vezi sa njima.
Najgora mi je varijanta bila u srednjoj školi kad je moja drugarica "posestrima" došla na ideju da pođe uvek dobar drug njenog dečka sa nama da ne bih bila onaj treći točak dok oni ljubavišu u izlascima.
Čoveče! Nije od toga bilo ništa značajno, ali... baš mi je odvratno da se setim toga. Nas dvoje smo drugima sigurno izgledali kao neki autistični par!
