čedina_zebra
Legenda
- Poruka
- 53.468
Biće da mi je znak pitanja promakao, pa sam nenamerno ispala nekulturna.
Lov i krivolov se razlikuju po pravilnicima, kodeksima i sl. koje donose - lovci.
takođe znam (pouzdano... ima dosta lovaca koje srećem) da ti isti lovci vrlo često štite krivolovce iz svojih redova i nije baš čest slučaj da nekog isključe iz udruženja. A kad to urade - znači da je dotični baš, baš preterao.
I ne, ne pojede se sve što se ulovi. Niti se lovi zato da bi se jelo.
nakon priče o paradajizu i fotografije iz klanice, pitala sam "da li ti to zastupaš tezu da, ako već gajimo i ubijamo životinje da bismo ih jeli, beremo paradajiz (krastavac, jabuke, pšenicu... nebitno) to znači da treba da se rekreiramo ubijajući puškom i one koje slobodno i samostalno žive u prirodi?"
Pa ja ne znam ko bi normalan podržavao lov na ovoj planeti znajuć da onaj ko lovi ne radi to
iz potrebe (razni oblici) več iz dokolice.
Ja bi se rado upustila u polemiku sa onim ko misli da je to smislen oblik zabave.
Sada sam ja ostala malo izgubljena u prostoru i ne znanju pa moram pitati, naime a
šta se radi sa tim životinjama koje se ulove iz zabave?
Poslednja izmena:
. Pa dobro ljudi, sta cemo da jedemo? Da pasemo travu? Nemojmo da menjamo teze, jedno je ubiti radi ishrane, drugo je ubijati zbog mode i zabave. Ljudi jedu meso od kad postoje, mada je cinjenica da nikada nisu bili toliko alavi. Ja se protivim lovu – ali ne mislim da ako si gladan ne smes da pojedes pile koje si u svom dvoristu odgajio. Indijanci su jeli meso i lovili zivotinje, ali su ih postovali. Lavovi, hijene, vukovi ubijaju druge zivotinje radi ishrane, ali nijedan lav nece kasapiti i muciti zivotinju bezveze, iz zabave, vec samo kad je gladan i mora jesti da bi opstao. Male veverice, kunici, zeke, lije i ostale zivotinje ubijaju se strujom, elektrosokovima – to je pravo mucenje. Taj postupak nasilnog ubijanja koristi se jer se jedino tako nece ostetiti krzno. Pa ako sve gospoje koje nose krzno mogu mirno da spavaju sa tim u glavi, nemam reci. Nekada davno – a ponegde i danas – postojali su ljudi zvani “meckari”. Njihovo zanimanje je bilo da malo mece, onako jadno i nemocno, nauce da igra, skace i tako zabavlja publiku, da bi oni za to dobijali novac. I to bi mozda bilo u redu, da te male zivotinje nisu prolazile torturu vaspitanja tako sto su skakale po uzarenoj zemlji, busili su im njuskice provlaceci lance itd. 
