Loše vesti

Vexy

Buduća legenda
Poruka
34.452
Kako saopštavate loše vesti, tipa da je neko ozbiljno (smrtno) bolestan ili da je preminuo?
Po mom mišljenju, tu nema mnogo uvijanja, cinculiranja, umro je i gotovo
pa bem mu mater, ako odrasla osoba nije u stanju da svari i prihvati ovu vest, onda ne znam šta da kažem
Mada, vidim da ima dosta ljudi koji se nimalo ne slažu sa mnom
Npr, meni 2 puta u životu nisu blagovremeno rečene ove vesti, želeći da me zaštite
stigla sam ja na sahrane i sve to, ali, mogli su mi odmah i bez uvajanja reći
jer nisam ni malo dete, ni ne znam šta pa da ne mogu da prihvatim ovakve stvari
A jedna rođaka, mi je pažljivo skrenula pažnju na to kako ću njenom mužu, koji je još pre 10 god imao moždani udar, da ako bude trebalo, njoj saopštim ovakve vesti
ok, ispoštovala sam to, ali se ne slažem sa njom, bez obzira na moždani udar njenog muža

Šta vi mislite o ovome
 
Kako saopštavate loše vesti, tipa da je neko ozbiljno (smrtno) bolestan ili da je preminuo?
Po mom mišljenju, tu nema mnogo uvijanja, cinculiranja, umro je i gotovo
pa bem mu mater, ako odrasla osoba nije u stanju da svari i prihvati ovu vest, onda ne znam šta da kažem
Mada, vidim da ima dosta ljudi koji se nimalo ne slažu sa mnom
Npr, meni 2 puta u životu nisu blagovremeno rečene ove vesti, želeći da me zaštite
stigla sam ja na sahrane i sve to, ali, mogli su mi odmah i bez uvajanja reći
jer nisam ni malo dete, ni ne znam šta pa da ne mogu da prihvatim ovakve stvari
A jedna rođaka, mi je pažljivo skrenula pažnju na to kako ću njenom mužu, koji je još pre 10 god imao moždani udar, da ako bude trebalo, njoj saopštim ovakve vesti
ok, ispoštovala sam to, ali se ne slažem sa njom, bez obzira na moždani udar njenog muža

Šta vi mislite o ovome
I ja sam za to da se loše vijesti kažu odmah i bez okolišanja e sad kako utješiti ožalošćenog je već druga stvar.
 
Kako saopštavate loše vesti, tipa da je neko ozbiljno (smrtno) bolestan ili da je preminuo?
Po mom mišljenju, tu nema mnogo uvijanja, cinculiranja, umro je i gotovo
pa bem mu mater, ako odrasla osoba nije u stanju da svari i prihvati ovu vest, onda ne znam šta da kažem
Mada, vidim da ima dosta ljudi koji se nimalo ne slažu sa mnom
Npr, meni 2 puta u životu nisu blagovremeno rečene ove vesti, želeći da me zaštite
stigla sam ja na sahrane i sve to, ali, mogli su mi odmah i bez uvajanja reći
jer nisam ni malo dete, ni ne znam šta pa da ne mogu da prihvatim ovakve stvari
A jedna rođaka, mi je pažljivo skrenula pažnju na to kako ću njenom mužu, koji je još pre 10 god imao moždani udar, da ako bude trebalo, njoj saopštim ovakve vesti
ok, ispoštovala sam to, ali se ne slažem sa njom, bez obzira na moždani udar njenog muža

Šta vi mislite o ovome
Uh…teska tema. :(
Kao neko kome je umro tata i ko je morao (zajedno sa mamom) da to javi drugima, rodbini, prijateljima, svima koji su ga voleli i koje je on voleo, mogu samo da kazem da je tesko i da se covek svaki put jos vise rasplace. Cak te i te reci utehe koje od drugih cujes iscrpe emotivno iako su izrecene iz najbolje namere.
Kada je drugarici umrla mama i kada je prolazila kroz isto to na kraju je odustala i rekla: „Ja nemam snage. Ne mogu ovo da izdrzim.“
Mozda zato ljudi pribegavaju pismenim obavestenjima, mada je to sa druge strane manje prisno i pomalo hladno.
Pitanje je koliko tu covek cuva sebe, a koliko onog koga obavestava.
 
Zavisi kome se govori o kome.
Meni je jako teško bilo da kažem svojoj djeci da je moja majka umrla.
Kao djevojka sam znala da je drugarici umro brat ali nisam imala snage da joj kažem,sjedila sam s njom i čekala da dodje njen drugi brat i da joj kaze.
Sto se tice vijesti o ljudima za koje znam da imaju povrsne odnose ne vidim razlog da se ne kaze odmah.
 
Kako saopštavate loše vesti, tipa da je neko ozbiljno (smrtno) bolestan ili da je preminuo?
Po mom mišljenju, tu nema mnogo uvijanja, cinculiranja, umro je i gotovo
pa bem mu mater, ako odrasla osoba nije u stanju da svari i prihvati ovu vest, onda ne znam šta da kažem
Mada, vidim da ima dosta ljudi koji se nimalo ne slažu sa mnom
Npr, meni 2 puta u životu nisu blagovremeno rečene ove vesti, želeći da me zaštite
stigla sam ja na sahrane i sve to, ali, mogli su mi odmah i bez uvajanja reći
jer nisam ni malo dete, ni ne znam šta pa da ne mogu da prihvatim ovakve stvari
A jedna rođaka, mi je pažljivo skrenula pažnju na to kako ću njenom mužu, koji je još pre 10 god imao moždani udar, da ako bude trebalo, njoj saopštim ovakve vesti
ok, ispoštovala sam to, ali se ne slažem sa njom, bez obzira na moždani udar njenog muža

Šta vi mislite o ovome
Ja sam sa smrcu imala susreta jos ko dete, na oci su mi umirali ukucani jedan za drugim... niko me pito nije jeli sine da nije ovo malo traumaticno za tebe a :lol: kako da ne, onako svi samo sedeli i vecali kako ce dete to da dozivi, hau jes nou
Tako da ta uvijanja ja uopste ne kapiram sta je to, niti sam dozivela
Smrt je smrt, nema sta tu da se uvija

Sta ima odrasloj osobi da se nesto uvija u masne, mozes misliti imao mozdani udar pre 10 god aj sad svi da hodaju po jajima oko njega sa saopstavanjem,
 
Poslednja izmena od moderatora:
Kako saopštavate loše vesti, tipa da je neko ozbiljno (smrtno) bolestan ili da je preminuo?
Po mom mišljenju, tu nema mnogo uvijanja, cinculiranja, umro je i gotovo
pa bem mu mater, ako odrasla osoba nije u stanju da svari i prihvati ovu vest, onda ne znam šta da kažem
Mada, vidim da ima dosta ljudi koji se nimalo ne slažu sa mnom
Npr, meni 2 puta u životu nisu blagovremeno rečene ove vesti, želeći da me zaštite
stigla sam ja na sahrane i sve to, ali, mogli su mi odmah i bez uvajanja reći
jer nisam ni malo dete, ni ne znam šta pa da ne mogu da prihvatim ovakve stvari
A jedna rođaka, mi je pažljivo skrenula pažnju na to kako ću njenom mužu, koji je još pre 10 god imao moždani udar, da ako bude trebalo, njoj saopštim ovakve vesti
ok, ispoštovala sam to, ali se ne slažem sa njom, bez obzira na moždani udar njenog muža

Šta vi mislite o ovome
Uf, i ja sam kao ti.
Reći i pustiti tu osobu da sama odluči šta će i kako će se nositi sa ČINJENICOM

Ja imam ružno iskustvo sa tom uviđavnosti

Umrla je baka, moja najdraža osoba ikad, iz porodice.
I moji roditelji mi nisu htijeli reći, i propustila sam njemu sahranu.
Bila mi je to prva radna sedmica ikad i u drugom gradu i državi. I onda su oni valjda, kako su matori, i misle jedan posao za sav život, prešutili tako važan podatak.
I tek sad sam svjesna važnosti dahrane, tuge, utjehe koju dobiješ tada od drugih.

To mi je toliko žao što sam propustila, posebno sa obzirom da je baka moja zvijezda sjajna, moj primjer kakva želim biti, ljepota i oličenje ljubavi. Ne samo meni, nego svima koje je upoznala. Predobar čovjek, sviju je voljela, svima željela dobro, pomagala svima ako može, opraštala bez razmišljanja o tome, znala se šaliti, bila je pametna...
To je jedna prelijepa duša, Božija, hrišćanska.
Te oči, i taj osmijeh, isijavalo je dobrotu.

Opraštala sam se ja sama unaprijed od nje, jer je imala fosta godina, a znala sam da bih mogla loše podnijeti.
Tako da ja smrt kao takvu podnosim dosta dobro, kao neminovnost života...
Teško je kad je dijete,...najcrnje što se može desiti roditelju sigurno.
Ali ljudi se neki nauče nositi i sa time, i tome se treba ugledati. Nikad život ne staje, ide dalje ko je živ.
 

Back
Top