Ljudi nesposobni za (samostalni) zivot

[Zlatna Iris]

Nije to baš tako jednostavno . Ovde se radi o ekonomiji energije . Da li prihvatiti posao koji donosi 300 evra ali mora da se crnči ceo dan (a često i prekovremeno) , ili se zadovoljiti nekim poslićima od 100-150 evra mesečno . Ni jedan ni drugi ne donose neku promenu životnih okolnosti .

mislis da u srbiji mozes da biras koji posao da prihvatis? nazalost mnogi porodicu hrane sa tih 150 evra mesecno

 

[gost 204907]

Nije fata u pravu..ovde se radi o onome sto si naveo da zavisis od majke a kao potenciras da ne radi da ces kao ti..a da li umes to uraditi je pitanje..kako si se snalazio sam na moru 10ak dana..jel spremas sam hranu..peres odecu..sredjujes kucu..ides u nabavke..kupujes sam garderobu itd..pa tek onda dolazi sposobnost da zaradis novac sto je manje bitno za samostalnost

Исправно размишљаш, Ђорђије..
Али, узмимо нпр., да је тотални ладолеж, могао би у тим годинама да ништа не ради и да попут већине вршњака шатро "струдира". Још увек је млад да би нешто унапред закључивали..

 

[pokojni_toza]

mislis da u srbiji mozes da biras koji posao da prihvatis? nazalost mnogi porodicu hrane sa tih 150 evra mesecno

Ko ne može da bira , ne može da bira . Međutim , ovde se radi o mlađim ljudima koji imaju opciju da :

1. ne rade ništa

2. rade neki polu-poslić sa skraćenim radnim vremenom u kladionici , menjačnici , igraonici , eventualno nekom noćnom klubu koji radi 3 dana nedeljno . Tu mogu da uzmu 100-150 evra mesečno u Beogradu , a slično je i u Novom Sadu .

3. Nađu pravi posao sa platom od oko 300-350 evra , gde bi morali da rade i prekovremeno i da se pomuče malo .

Međutim , čak ni ova poslednja opcija ne dozvoljava udobniji samostalan život (kirija za garsonjeru + računi + klopa + odeća ) . Još manje može da se recimo uzme kredit za stan . Zato većina ide na opciju pod 2 i život kod roditelja , s tim da imaju neki svoj dinar a ostaje im dovoljno vremena za zezanje .

 

[Zlatna Iris]

i to moze tako da ide dok se covek ne odluci na porodicu, a buduci da postavljaca teme njegova bolja polovina vec sad kritikuje sto se tice posla i vezanosti za roditelje to je jasan znak pripreme terena. on jeste mlad, ali akoje veza ozbiljna svaka devojka ce se zapitati sta takva veza donosi u buducnosti, a prilicno je obeshrabrujuce ako pored sebe ima coveka koji je "nesposoban" za samostalan zivot. mozda devojka gleda na duze staze

 

[Sally_Solomon]

Jeste li se sretali sa ljudima koji su nesposobni za zivot i kako se nosite sa njima?

Pitam ovo jer mi je moja bolja polovina tako mene okarekterisala pre par dana, a buduci da zivim sa roditeljima, trazim njihovu podrsku i odobrenje za veci deo akcija, ne studiram, nemam pravi posao, ali opet zaradjujem koliko-toliko.
Naravno, ne planiram da ovako zivim ceo zivot, vec planiram da se odselim, ali zbog finansijskog i stmbenog problema to je trenutno neizvodljivo.
Ako ce moju situaciju uciniti boljom/gorom imam 21.5 god.

Ako neko ima slicna iskustva, savet, ili zna nekog nesposobnog, neka podeli svoja iskustva ovde.

Sretala sam se..ali to nikad ne bih rekla za nekog od 20 godina..
Ali ima primeraka od 30 godina koji zive sa roditeljima, ne rade, ne studiraju, roditelji ih izdrzavaju i td i td..lepo im je da izigravaju decu, ili lakse u svakom slucaju

 

[Djika junior]

Jeste li se sretali sa ljudima koji su nesposobni za zivot i kako se nosite sa njima?

Pitam ovo jer mi je moja bolja polovina tako mene okarekterisala pre par dana, a buduci da zivim sa roditeljima, trazim njihovu podrsku i odobrenje za veci deo akcija, ne studiram, nemam pravi posao, ali opet zaradjujem koliko-toliko.
Naravno, ne planiram da ovako zivim ceo zivot, vec planiram da se odselim, ali zbog finansijskog i stmbenog problema to je trenutno neizvodljivo.
Ako ce moju situaciju uciniti boljom/gorom imam 21.5 god.

Ako neko ima slicna iskustva, savet, ili zna nekog nesposobnog, neka podeli svoja iskustva ovde.

Da sretala sam se, ali ti si super, na kakve sam nailazila. Ti imas dvadeset dve godine, a ja znam za mnogo starije.
Npr, u jednu zgradu blizu moje kuće koja je bila lokalni dom, uselile su se 1995. godine izbeglice. E sada to su ljudi koji su pobegli noseći sa sobom samo najneophodnije. Vremenom su se svi iselili, radili poljoprivredne poslove, neko krenuo da gradi kuću, neko se odselio neko se vratio..., A ima i jedan nesretnik koji danas ima tako oko četrdeset pet godina. E on nikada nije imao u planu da se iseli iz tog doma. Pre neku godinu, po nekom našem novom zakonu dodje objava da se svi isele iz tog privremenog boravišta. Tada su od ko zna koliko izbeglica tu ostali samo on i jos dvoje - troje. Iznajmio je neku kucu koju je jako zapustio, uvek je neošišan, ne kažem da je mogao da se oženi ali niti je imao neku konkretnu vezu, a kamoli da se kao i drugi ljudi oženi i dobije decu. Roditelji mu žive u Nemačkoj šalju mu novac sa kojim ne barata kako treba, troši na kocku. Umesto da se i on odseli tamo i da radi. Ni ovde nema konkretan posao, pomalo je lenj. E to je osoba koja ne moze samostalno da zivi.

 

[smuckolic]

ja ti se, kao prvo, zahvaljujem sto si zapoceo ovakvu temu. ja imam slican ali i drugaciji problem- znam zvuci kontraverzno ali objasnicu se.
citam kako su ti ovi dobri ljudi dali razne odlicne savjete pa sam ja htjela da podjelim nesto svoje.Naime, ja imam 23 godine, zivim sa roditeljem-majkom i ocuhom koji je skroz ok lik. vec duze vrijeme su u braku. otac mi je umro kada sam imala 11god ali sam to vec prevazisla i vec dosla do nekog emotivnog stadijuma gdje to vise ne predstavlja "uzasnu stvar"vec samo cinjenicno stanje.
studiram fakultet koji mnogo ne volim(koji je blizu) ali zbog zivotnih okolnosti nisam uspjela da upisem ono sto sam voljela a i nisam bila dovoljno zrela da se odvojim od porodice u to doba. odmoglo mi je, tada, dosta stvari i uz moje najvece napore fizicki nisam mogla da upisem to sto zelim. iskreno niko nije ni razmisljao o tome, cak ni o srednjoj skoli i uspjehu-to su one zivotne situacije kada se boris sam za svoj zivot a sve drugo je manje vazno.
sada su ti problemi prosli i ja sam se"zatekla"na drugoj godini fakulteta za turizam sa 23 godine. zbunjena sam. jer sada znam sta zelim. zelim muziku ali bi morala ponovo da polozim srednju muzicku pa tek onda na akademiju. to su3ili 4 god vanredne muzicke a onda jos 3 faxa ako sve uspijem u roku. S druge strane veliki sam talenat i upravo zavrsavam svoj prvi album ni ne znajuci note. Za njega sam uradila svaku pjesmu-tekst, muziku, sviranje i pjevanje.
Posto sam shvatila da ne podnosim fakultet na kojem sam i da mi se muci da se tamo i pojavim, razmisljam se sta da radim- dal da stvaim sve na kocku i glavom kroz zid u muzicku i stisnuti zube i zavrsiti ovaj fax koji bas ne volim pa onda raditi"experimente"te vrste.

Drugo-uz silne probleme tokom godina moji su me mnogo razmazili iako to nisam zeljela. I sada se ponasaju prema meni kao prema malom djetetu. Cekam odgovor za jako dobar posao koji ce mi koristiti ali nece biti nesto super placen ali znam da cu, ako ga dobijem, nauciti mnogo. Finansijski nemam mogucnosti da se odvojim od mojih trenutno ali i to je problem. plasim se.
nikad nisam imala ni najmanju zelju da se odvojim od porodice, naprotiv to mi se cinilo kao kazna.
uvijek sam nekako smatrala da u nekom dobu svakom covjeku to samo dodje-da se osamostali, da nadje svoj neki stan, posao i sl. ali meni tako nikad nije doslo. pa se pitam da li je to stvar emocionalne zrelosti ili ucenja ili je jednostavno prirodna? Koliko navika na to utice? Ili ucenje? da li se jednostavno uci samostalnost ili mora nekako samo da ti dodje u neko doba? ne znam- molim savjete

kada bi me neko pitao da li sam sposobna za samostalan zivot ja bih rekla da jesam uz veliku dozu straha.nije problem ni u kuvanju, ni u peglanju(sto se kaze), ni u vodjenju brige u sebi. pitanje je u tome "da li mozes biti sam"a da ti to ne predstavlja muku vec potpuno normalnu stvar-realnu na koju vise ni ne obracas paznju? Sto dovodi do mog sledeceg pitanja- da li mislite da se ljudi dijele na one koji mogu biti sami i oni koji nisu tako bioloski programirani?
eto to je to od mene-nadam se da nije predugacka ova moja prepiska

 

[smuckolic]

i jos jedna stvar-zaboravila sam

 

[Џорџи]

ja ti se, kao prvo, zahvaljujem sto si zapoceo ovakvu temu. ja imam slican ali i drugaciji problem- znam zvuci kontraverzno ali objasnicu se.
citam kako su ti ovi dobri ljudi dali razne odlicne savjete pa sam ja htjela da podjelim nesto svoje.Naime, ja imam 23 godine, zivim sa roditeljem-majkom i ocuhom koji je skroz ok lik. vec duze vrijeme su u braku. otac mi je umro kada sam imala 11god ali sam to vec prevazisla i vec dosla do nekog emotivnog stadijuma gdje to vise ne predstavlja "uzasnu stvar"vec samo cinjenicno stanje.
studiram fakultet koji mnogo ne volim(koji je blizu) ali zbog zivotnih okolnosti nisam uspjela da upisem ono sto sam voljela a i nisam bila dovoljno zrela da se odvojim od porodice u to doba. odmoglo mi je, tada, dosta stvari i uz moje najvece napore fizicki nisam mogla da upisem to sto zelim. iskreno niko nije ni razmisljao o tome, cak ni o srednjoj skoli i uspjehu-to su one zivotne situacije kada se boris sam za svoj zivot a sve drugo je manje vazno.
sada su ti problemi prosli i ja sam se"zatekla"na drugoj godini fakulteta za turizam sa 23 godine. zbunjena sam. jer sada znam sta zelim. zelim muziku ali bi morala ponovo da polozim srednju muzicku pa tek onda na akademiju. to su3ili 4 god vanredne muzicke a onda jos 3 faxa ako sve uspijem u roku. S druge strane veliki sam talenat i upravo zavrsavam svoj prvi album ni ne znajuci note. Za njega sam uradila svaku pjesmu-tekst, muziku, sviranje i pjevanje.
Posto sam shvatila da ne podnosim fakultet na kojem sam i da mi se muci da se tamo i pojavim, razmisljam se sta da radim- dal da stvaim sve na kocku i glavom kroz zid u muzicku i stisnuti zube i zavrsiti ovaj fax koji bas ne volim pa onda raditi"experimente"te vrste.

Drugo-uz silne probleme tokom godina moji su me mnogo razmazili iako to nisam zeljela. I sada se ponasaju prema meni kao prema malom djetetu. Cekam odgovor za jako dobar posao koji ce mi koristiti ali nece biti nesto super placen ali znam da cu, ako ga dobijem, nauciti mnogo. Finansijski nemam mogucnosti da se odvojim od mojih trenutno ali i to je problem. plasim se.
nikad nisam imala ni najmanju zelju da se odvojim od porodice, naprotiv to mi se cinilo kao kazna.
uvijek sam nekako smatrala da u nekom dobu svakom covjeku to samo dodje-da se osamostali, da nadje svoj neki stan, posao i sl. ali meni tako nikad nije doslo. pa se pitam da li je to stvar emocionalne zrelosti ili ucenja ili je jednostavno prirodna? Koliko navika na to utice? Ili ucenje? da li se jednostavno uci samostalnost ili mora nekako samo da ti dodje u neko doba? ne znam- molim savjete

kada bi me neko pitao da li sam sposobna za samostalan zivot ja bih rekla da jesam uz veliku dozu straha.nije problem ni u kuvanju, ni u peglanju(sto se kaze), ni u vodjenju brige u sebi. pitanje je u tome "da li mozes biti sam"a da ti to ne predstavlja muku vec potpuno normalnu stvar-realnu na koju vise ni ne obracas paznju? Sto dovodi do mog sledeceg pitanja- da li mislite da se ljudi dijele na one koji mogu biti sami i oni koji nisu tako bioloski programirani?
eto to je to od mene-nadam se da nije predugacka ova moja prepiska

Obicno oni koji nisu sami u mozgu potenciraju da su samostalni..naravno da se uci samostalnost..od malih nogu su nas vodili sa skolom na exkurzije..sami sa drustvom na more..muskarci idu u vojsku..realno sa 14-15 treba znati sam se prehraniti bar a ne zvati mamu na posao sta ima u fruzideru

 

[pokojni_toza]

zbunjena sam. jer sada znam sta zelim. zelim muziku ali bi morala ponovo da polozim srednju muzicku pa tek onda na akademiju. to su3ili 4 god vanredne muzicke a onda jos 3 faxa ako sve uspijem u roku. S druge strane veliki sam talenat i upravo zavrsavam svoj prvi album ni ne znajuci note.

Ako ti sa 23 godine i završenom nižom muzičkom školom ne znaš note , onda brate (sestro ) .... Snimi taj album pa da vidimo kako će da prođe

 

[wihor]

stvarno ne bih voleo da sam mlad u ovo vreme.

 

[Moračanin]

Samo ti mogu reći, da KO RESKIRA TA I DOBIJA.
Ja sam isto živio u porodici u kojij smo se svi fino slagali i razumjeli i trebao sam tamo ostati ali ja sam želio nešto više i nešto novo.
Sa 18 godina sam otišao u daleki svijet na studije bez iđe ičega i ičije pomoći.
I tada sam vidio da čovjeku jako malo treba da bi proživio.
Kad te stisne nevolja onda se u čovjeku rodi hiljatu rešenja i mnoga upale.
I uspio sam samo zato jer sam to jako želio.
I naučio sam jezike koje prije nijesam znao ni 5 riječi, fakultet i kasnije posao kojega sam uvijek zamišljao da ću biti uspješan.
Sve to izgleda idilično ali ipak mislim da je najbolje živjeti među svojim narodom i u svojoj zemlji.
Vani si svakog trenutka na vjetrometini i jedna slanka među vihorovima a bogatstvo ti mnogo ne znači i ne daje ti ni neku posebnu sigurnost ni sreću.