Ево исповест нашег православног свештеника са једног форума:
Пре нешто више од годину и седам месеци, са благословом моји духовних отаца и браће у манастиру Острог сам присуствовао егзорцизму.
Почело је негде око 21 сат, а завршило се нешто иза поноћи.
Оно шта сам ја тада видео, а касније и доживео је било заиста ужасно.
Три девојке из Војводине, мислим из НС,су једна по једна уведене у малу пећинску цркву испред кивота Свечевог слава му и милост свог света.
У цркви осим мене,били су један наш познати свештеник из Цг (који је читао молитве Светог Василија великог за истеривање демона), затим један монах, један студент из Фоче,и двојица момака који су довели те поседнуте девојке и жене на егзорцизам.
Када је отац Р. почео са читањем молитава,почеле су да се дешавају ствари као из филмова научне фантастике и страве и ужаса, тада сам први пут могао да кажем у животу да не верујем својим очима, заиста сам мислио да ја све сањам и да ћу се ускоро пробудити,ноге су ми се одсекле, а тело ми се тресло као у некој грозници.
Монах ми је рекао да узмем бројаницу,и да молим ИСУСОВОМ МОЛИТВОМ, док трају егзорцизми.
Драга браћо и сестре, ја тада нисам био свестан да сам био у изравној борби против демона, да сам тада и ја заједно са осталим учествовао у директној борби против непомјаника и његових најокорелијих слугу,ја недостојан,молитвено слаб,неискусан и надасве неспреман за тако нешто!!!!
Након прве прочитане реченице девојци која је стајала испред кивота, почело је оно што неки никада и не сањају,девојка је почела да се увија неприродно,почела је да кочи руке и да се увија као да је нека играчка Боже ме опрости, све што је дуже молитва одмицала јадница је почела да вришти.Из ње су допирали гласови какве ја нисам чуо ни као дете док сам гледао оне демонизоване филмове о дракулама и вампирима,девојка је била сва као водом поливена,лице јој се потпуно променило, добило је израз да кажем бесне животиње, очи су јој изгледале као код неког рептила Боже ме опрости на изразу.
Викала је и вришптала, запомагала, демон из ње је моли Светца да га остави у њој иговорио из ње цитирам:јоооој пуасти ме Василије, лепо ми је у њој, шта је имала долазити у манастир, ј.... ли јој мајку ненормалну, јооојсамо ми је реп остао у њој ,пууууусти ме Василиииије.
Након тога девојци се појавио на леђима испод коже један облик као да испод коже има тениска лоптица, и тај облик је кружио по њеним леђима, то јебилотолико потресно и невероватнода самја замало побегао из цркве.
Облик се кретао неко време,да би одједном нестао, девојка је пала на земњу,монах ју је придржавао, а она је од једном толико јако подригнула и повратила да се окомене црква окренула,лежала је и дахтала на земљи иполако се смиривала.
Када је отац Р. завршио читање,она се полако придигла, била је сва уплакана,мокра као из базена да ју је неко извукао,коса јој је била скроз запетљана и замршена.
Отац Р. ју је почео испитивати о свему, знам само да јерекла,да док су се читале молитве, да је видела испред себе непомјаника како бодри демона да издржи, чакје и описала како изгледа.
Након ње јње уведена друга девојка, која је одмах пала на земљу, а молитве се нису ни почеле читати,одмах се почела увијати вриштати, док су остали скочили на њу да је држе јер је све тргала и кидала око себе.Ја сам стварно мислио тада, да се неко шали самном, да је у питању скривена камера, јер још увек нисам веровао да се све то дешава испред мојих очију.
Та девојка није имала више од 50 килограма, била је мала, ситна, као дете,али се толико кидала да је отац Р., и мени наредио да је држим јер ови остали нису могли сами,тада сам је ухватио за главу јер је почела да лупа главому под камени,каква је то снага била да сам ја једва издржао,ја који имам преко 190 и око 100 килограма,мени су руке утрнуле,а несретна девојка нас је неколико пута збацила са себе,мене, монаха, и студента из Фоче.Тада је девојка (демон из ње) почео да прича стране језике, те руски,те енглески, те француски, те хебрејски( касније ми је отац Р. рекао да је то старохебрејски),псовала је Светог Василија,демон је говорио тако погрдне речи да је то страшно.
Али још увек јемењао језике како на аутоматској траци.
Док сам несрећници држао главу,исппод коже на глави сам остеио такве удраце да сам замало пао у несвест јер ми се све почело љуљати испред очију, тоје било толико неприродно, да сам заћалио што сам уопште присуствовао томе.
И та девојка је почела да повраћа нешто из уста, што је монах брзо покупио крпом, а отац је рекао да се све то спали што брже.
Девојку смо морали да вежемо великом монаховом бројаницом,јер је нисмо могли савладати нас тројица никако.
Након што се освестила јадница, почела је причу,да већ неколико година долази на егзорцизме, али да не успева д се одстрани демон, родила јечак и дете на светог Василја Острошког,али демон још није изашао.Отац Р, који је стручњак за егзорцизме, рекао је чак и да је дете вероватно поседнуто.Каоразлог улазка тог демона је тај што је девојка и њена породица редовно посећивала неку врачару, да је после егзорцизама ишла код врачаре, па се легион настанио у њој и сада га је теко истерати.
Јадница се понашала после као да је то нешто нормално,јер она редовно покушава да истера непомјаника из себе, чак је била и у манастиру Прохор Пчињски, где су монаси два сата водили борбу, али узалуд толико је демон био јак.
Нако тога је ушла и трећа девојка, АЛИ О ЊОЈ ВАМ НЕЋУ ПИСАТИ ЈЕР ЗАИСТА ЗНАМ ДА МИ НИКО НЕЋЕ ВЕРОВАТИ , о тој девојци коме год сам причао, па чак и људима који верују у све то, само су ми се насмејали, насмејали су се у неверици, па нема потребе да ме неко исмијава, Господ ми је сведок и то је довољно са Светим Василијем Острошким.
После тих сцена, ја сам се ујутро запутио кући.Шта се мени после свега тога догађало, шта ми се дешава и дан данас сведок ми Бог мили и сви свети,каква сам имао искушења, какве тегобе, каве неприлике у породици...страшно, заиста страшно не дао Господ мили никоме, па ни мојим непријатељима најцрњим.
Отац ме помазао уљем из кандила светог Василија тада, по шелу и врату, док ми је монах касније рекао да сам можда ипак неспреман ушао у све то,и да ће ме мучити мрачне силе после тога.То се и десило, али у застрашујућем обиму и снази, изгубио сам више од петнаест килограма у кратком року, али сам добио страх божији, и мнноге ствари које сам до тада радио престао сам да радим, не да радим, већ су такве ствари престале да ми падају на памет.
После ми је један наш велики духовник рекао отприлике цитирам:
...."ШТА СЕ ЧУДИШ ЈАДАН,....ТИ СИ СЕ ТАДА БОРИО ПРОТИВ НЕПОМЈАНИКА ДИРЕКТНО ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ ЗАЈЕДНО СА СВЕТИМ ВАСИЛИЈЕМ И СВЕШТЕНИЦИМА, ЗАТО ОЧЕКУЈ САДА ДА ТЕ МУЧИ НА СВАКИ НАЧИН, АЛИ ЗАПАМТИ ДА ТИ ТО СВЕ НА КОРИСТ ДА СЕ СПАСЕШ И ОД ГРЕХА ОСЛОДИШ"......
ја сам упитао духовника тада да ли није демон прешао у мене ,јер сам тамо био нај неспремнији, и најмање у вери,отац је рекао
...."НИЈЕ СИГУРНО, ЈА БИХ ВИДИО ДА ЈЕСТЕ, САМО ТЕ МУЧИ СА СТРАНЕ И НАВОДИ ТЕ ДА ПОЛУДИШ, И ДА ПОЧИНИШ ОНО НАЈГОРЕ".....
Након тога отац ми је дао благослов за Исусову молитву и рекао да ће борба трајати до самог страшног суда.
Зато мислим да је брат Игор у праву, када каже да онај ко није спреман или је психички лабилан, не иде у сусрет таквим стварима.
Нека ми опросте браћа и сестре , ако сам некога узнемирио овом причом!