LJUBOMORA ILI POSESIVNOST?????

[Devilishgirl]

ja sam i ljubomorna i posesivna i ne mogu drugachije,..shalim se..ljubomora je ok, sasvim..

 

[HELENA33]

nikada nisam bila ljubomorna a posesivna sam bila jednom... posesivnost i jeste usko vezana sa sujetom tj. jedna njena manifestacija... ona smara i gushi, koliko osobu za koju smo vezani na taj nachin toliko i nas same...

 

[NovaIsta]

znam da su mane! znam da je lose kada to ispoljavam! ali ne mogu se odupreti,koliko god da zelim! da li iko moze? i da li to znaci da ti tu osobu ne volis ako nisi ljubomoran? u dugoj sam vezi, zasad je sve ok, volimo se.............. nisam osoba sa komplexima i ne plasim se da ce me ostaviti zbog neke lepse,pametnije i sl. stvar je u tome da ja i ne znam zasto sam ljubomorna ili posesivna ili oba po malo(puno), a zanima me da li neko zna zasto se tako ponasa?

nema pravila. sa svakim razlicito reagujes. ja u principu nisam ljubomorna. ali sa jednim deckom jesam bila, mada, ne mogu da kazem da sam njega sad kao nesto posebno volela.

 

[Sokolica_M]

Razlikujem ljubomoru od posesivnosti.
O prvoj sam u više navrata iznela mišljenje ovde, prezirem ljubomoru, smatram je bolešću i apsolutnim viškom tamo gde je ljubav... bar ona čista ljubav, iskrena... realna...
Što se posesivnosti tiče, mislim da jesam posesivna, ali ne samo u partnerskim odnosima, već u svim koji mi nešto znače. Dakle, ovo je: MOJ momak, MOJA sestra, MOJA drugarica, MOJA kuma... i vodila bih ih svuda gde idem... ili ih bar mislima vezala za sebe... da budu zavisni od mene... mene gladni... na neki način... da sam za njih jedina i jedinstvena...
... a nepotrebno je to...
... jer, ko me voli, svakako da me posebno u svom srcu tretira...
... a ko me ne voli... ne želi.... ni sile Strašnog suda ga ne mogu k meni prilepiti...
... uostalom, ljubav ne znači ni da neko bude stalno uz nas ili stalno da misli na nas...
... već da smo slobodni, lišeni obaveza, sumnji i straha, vezani jedino poverenjem koje vreme ne može da pokida... i toplinom i sigurnošču koja ne mora uvek da se kaže... pa čak može da bude i površina gruba.... ali bitno je ono što ostaje, kad oluje prođu...
Ipak, kontrolišem posesivnost u pomenutom obliku, borim se sa tim, uspešno je uništavam...

 

[Meda Božanin]

Da, verovatno si upravu...Samo znas, koliko god da si razuman ipak neke stvari ti jednostavno gode, jer si samo covek koji je ponekad zeljan paznje...pa makar i tog tipa

Meni ipak ne gode.
Ako je, ma koliko mala bila, ljubomora ista paznji, onda ne zelim da me ikada iko pazi, makar ne tako. Sve i po cenu da doveka ostanem sam.
Jer ako te neko zavije u plast ljubomore da te zastiti i sacuva... da li se razlikujes od slavuja u kavezu?

 

[neizreciva]

Meni ipak ne gode.
Ako je, ma koliko mala bila, ljubomora ista paznji, onda ne zelim da me ikada iko pazi, makar ne tako. Sve i po cenu da doveka ostanem sam.
Jer ako te neko zavije u plast ljubomore da te zastiti i sacuva... da li se razlikujes od slavuja u kavezu?

:razz: joj koje poredjenje...mnogo dobro....ali ja sam tog covek volela, sa svim njegovim manama i sitnim ispadima ljubomore (koje su me cak privlacile)...pa sam mozda subjektivno pristupila temi...

 

[®]

Dakle, ovo je: MOJ momak, MOJA sestra, MOJA drugarica, MOJA kuma... i vodila bih ih svuda gde idem... ili ih bar mislima vezala za sebe... da budu zavisni od mene... mene gladni... na neki način... da sam za njih jedina i jedinstvena...

To nije posesivnost. To je naglašeno zadovoljstvo zbog PRIPADANJA i gotovo dijametralno suprotno od pežorativnog u posesivnosti.

Da momak nije TVOJ i svojevoljno takav, da mu ne imponuje misao da ga vucaraš đe god mrdneš, da ostala prisustva i angažovanja dobrovoljno ne podredi „nezavisnosti” i nediskutabilnosti svake tvoje želje koja sune k njemu, onda bi se to i razmatralo kao posesivnost. Ovako, u TVOM slučaju, teško da bih imao primjedbi na pretjerivanju u svojatanju mene, da sam ti momak.

TVOJA potreba za vezivanjem ostalih navedenih persona, opada u zavisnosti od labavosti veza sa njima. Sad mi reci da bi i najžešći posesivac bio happy da ga ta neka zamišljena svita dragih ljudi prati u korak!

Posesivnost je jеbeni osjećaj i jedan od lakmus papira za indikovanje sebičluka, namćorastosti i sličnih oblika debiliteta pojedinaca. Mislim da za njeno ispoljavanje najčešće i nije potrebno da se ostvari vremenski duga i intelektualno/emotivno duboka korelacija sa onima koji trpe namet posesivnosti.

Posesivac može biti pritajen, ali se prije ili kasnije mora latiti tog oružja, kadrog da razori i najidiličnije zamišljenu ljubavnu tvrđavicu. Smatram ga višeslojno gorim od prevare. NEPRIMJERENO i – kad je učestalo – iznurujuće kanalisanje ponašanja partnera po „svojim” zahtjevima, sem ako krpa nije našla kakvu mazohističku zakrpu, vodi neminovnom pucanju i razlazu.

Slično je sa ljubomorom, ali je ona rasprostranjenija i očekivanija. Nerijetko pametno doziranje ljubomornih nastupa može i dodatno unaprijediti vezu. Slažem se sa onima koji misle da je ljubomora izlišna u harmoničnoj vezi.

Ipak, govorimo o gotovo eksperimentalnim uslovima kad skiciramo neku NORMALNU vezu. Boga nema da je drugačije...

 

[neizreciva]

A volim i da malo izazivam ljubomoru...ali samo malo, to mi u krvi

 

[didy_yu]

Ljubomora je kad te veze , al onako , mozesh malo da proshetash po terasi ili dvorishtu , a posesivnost je kad te veze "na kratko", pa ti je relacija tu negde oko na korak od njega.Zatim slede komande , kao i kod svakog dresiranja ......