ljubav

[PetrolBoy]

definitivno kultna tema..
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?

Ne znam sta da napisem na sve ovo pa cu izbaciti dio licne price...

Mislim da je ljubav prolazna stvar,desava se,traje odredjeno vrijeme i iznenadno prestaje,seli se na novu lokaciju,kupi srce i daruje ga drugoj osobi,barem tako mislim trenutno.
Ali stvar je u tome,da sve sto ostane nakon par godina jeste ono sto je izgradjeno u jednoj vezi,povjerenje,prijateljstvo,iskrenost,postovanje,postivanje,vijernost. Elem,meni se desilo slijedece u vezi sam nesto vise od cetiri godine,nikada nisam djevojku prevario niti lagao,sve sto sam mogao za nju sam ucinio ali posljednjih par mjeseci desilo se jednostavno da vise ne osjecam zaljubljenost,ljubav,ono kao da bi upucao nekoga za nju,ali svejedno ja bi to uradio zbog nje,sve kao i do sada ali nema vise toga,da je ona centar mojih misli.
Igrom slucaja,prije 10tak dana sam upoznao jednu djevojku,sa samo par recenica okrenula mi je misli,zavrtila mi glavu,bukvalno sam odlijepio za njom,mislim sam :"Je li stvarno moguce da sam se zaljubio u nekoga tek tako!" pa se tijesim i razmisljam da je to nesto prolazno,nesto bezvezno.
Jer ja sam u vezi,imam djevojku koju sam nenormalno volio,za koju bi sve ucinio (tada) ali isto tako i sada,samo sto vise ne osjecam ljubav,ali ne mogu ni da je povrijedim,jednostavno kao da se ljubav ugasila,otisla nestala i sada sta covijek da radi u takvim situacijama,ja se isto ponasam prema njoj i isto sve cinim za nju samo sto ne osjecam tu "fakin" ljubav,taj afinitet prema odredjenoj personi koja treba da bude centar moga zivota.
E sada jel se sve svodi na to ljubav nestala i sada nesto sto se godinama gradilo treba porusiti,popaliti i krenuti na novi teritorij za koje je ludo srce zakucalo ili sve pustiti i ostati tu gdje jesi,ne razocarati osobu kojoj si sve pruzio,zato sto je to jedno divno bice (iskreno koje ti ponekad pocupa svaki nerv) ali ipak to je onda djevojka s kojom si prosao brodolom zivota,koja je tu i koja je jedina do sada bila centar zbivanja jednog covijeka i njegovog zivota...

Uh....al natanka svasta nesto...

Mislim ljubav dodje i prodje ali ono sto se gradi ostaje izmedju dvije osobe i mislim da to je jedino nesto sto traje...a sve ostalo je u srcu ludom i zaboravnom...

 

[X Black]

Ja cu da kazem jednu nepobitnu cinjenicu,a ona glasi" Niko se nece zaljubiti u vas na osnovu vrlina,vec na osnovu fizickog izgleda.Evo vam prime iz mog licnog zivota.Kada sam ima 115kg misica lepile su se devojke kao alva,a kad sam se razboleo,necu da kazem od koje bolesti, i smrao na 90kg,sve su mi okrenule ledja.Nazalost drugovi i drugarice sirokog uma,tako je bilo i bice dok je sveta i veka.
Tako je koncipiran danasnji svet.Pogledajte samo spanske serije,sve je uprto ka zivotu "bez motike,i laznom iskazivanju emocija.
Ja kao osoba od 24god. ne verujem da cu stupiti u bracnu zajednicu.

Procitajte samo neka dela naseg istaknutog pisca Jovana Marica.

@PetrolBoy...slazem se sa vecinom tvojih konstatacija

 

[koto]

petrol, bojim se da te ja ne razumem.
ja nikad nisam prestala nekog da volim tek tako..potpuno mi je nepoznat taj koncept ljubav, koja jednostavno nestane..
cinjenica je da se intenzitet zaljubljenosti menja, intenzitet fizicke zelje se menja, i mi se zaboga menjamo, sve je to normalno..ali to da se ljubav istopi kao sneg..to ne razumem...
ja sam volela nekoliko muskaraca u svom zivotu. i te su ljubavi nestale iz mene veoma tesko, i to tek nakon odluke da ih isteram iz sebe, jer te veze iz nekog razloga nisu bile dobre za mene..
kapiram da je vecina muskaraca kao ti..ali mi je to i sad, sa 40 godina, bas nekako tuzno...

 

[šta pričate. bre]

Mislim ljubav dodje i prodje ali ono sto se gradi ostaje izmedju dvije osobe i mislim da to je jedino nesto sto traje...a sve ostalo je u srcu ludom i zaboravnom...

Ne razumem, šta onda traje? Kuća, stan?

Bojim se da kroz to o čemu ti ovde pišeš, prolazi skoro svaka veza koja je bazirana na klimavim osnovama. Prvo zaljubljenost, pa onda navika, sažaljenje partnerke (usput, pitaj je šta ona oseća prema tebi, ako smeš ), ljubavne patnje, čežnja za nečim nepoznatim... a sve to kao izgovori za inertnost. Jer, ako se ti osećaš usamljeno i neispunjeno, budi siguran da ni njoj nije puno bolje.
Ovde pričam i o svojim vezama kao i o svom viđenju veza u okolini, naravno s' rezervom, koliko sam sposobna da procenim.

Ja cu da kazem jednu nepobitnu cinjenicu, a ona glasi "Niko se nece zaljubiti u vas na osnovu vrlina, vec na osnovu fizickog izgleda."

Naravno da je tako, ako si i ti svoju zaljubljenost bazirao na fizičkom izgledu.
I ako si devojkama ponudio samo mišiće, logičan je nastavak, nema mišića - nema devojaka.

 

[astronaut skaut]

Ja cu da kazem jednu nepobitnu cinjenicu,a ona glasi" Niko se nece zaljubiti u vas na osnovu vrlina,vec na osnovu fizickog izgleda.

Neće biti, neće biti.

 

[faraonn]

... ljubav kao opsjednutost ima jak intezitet u jednom periodu i ne moze se zaustaviti niti voljno a ni nevoljno .Nidje kasnije vrijeme realnog i sagledavamo prvo sebe u njoj a onda drugog i taj rezultat daje Put ili bespuce...malo je njih koji prekidaju veze koje nemaju svoje sjutra nego neodlucno tinjaju i upropastavaju ono sto je bilo ljubav , bilo to sadrzajno ili ne...gasenje malo prije normalnog kraja mnogo je ljudskije i tih vrijednosti znacajnije nego dolazak do cor-sokaka i neminovnost odvede sve u kolotecine bezbojne...ljubav ne moze da traje ona plamti i svijetli a kad sjaj pocne se gubiti , bolje je svijetlo ostaviti da sija gledajuci ga sa strane obostrano i kao vjecnu buktinju ostaviti koja ce opominjati na svoje postojanje ....da je tu bila vatra olimpijskog porijekla...

 

[šta pričate. bre]

... ljubav kao opsjednutost ima jak intezitet u jednom periodu i ne moze se zaustaviti niti voljno a ni nevoljno. Nidje kasnije vrijeme realnog i sagledavamo prvo sebe u njoj a onda drugog i taj rezultat daje Put ili bespuce... malo je njih koji prekidaju veze koje nemaju svoje sjutra nego neodlucno tinjaju i upropastavaju ono sto je bilo ljubav, bilo to sadrzajno ili ne... gasenje malo prije normalnog kraja mnogo je ljudskije i tih vrijednosti znacajnije nego dolazak do cor-sokaka i neminovnost odvede sve u kolotecine bezbojne... ljubav ne moze da traje ona plamti i svijetli a kad sjaj pocne se gubiti, bolje je svijetlo ostaviti da sija gledajuci ga sa strane obostrano i kao vjecnu buktinju ostaviti koja ce opominjati na svoje postojanje... da je tu bila vatra olimpijskog porijekla...

Jako lepo zapažanje, samo predstava 'ljubavi' u prvoj rečenici se kod nas zove 'zaljubljenost'.
Potrebna je velika snaga i izdržljivost rasčistiti bespuće, i imati čist put pred sobom. Znam da je retkost, nekad mi se čini da je nemoguća misija.

 

[faraonn]

Jako lepo zapažanje, samo predstava 'ljubavi' u prvoj rečenici se kod nas zove 'zaljubljenost'.
Potrebna je velika snaga i izdržljivost rasčistiti bespuće, i imati čist put pred sobom. Znam da je retkost, nekad mi se čini da je nemoguća misija.

...i treba da je retkost jer cestoca ima jednu losu osobinu , nema sunca dovoljno i izmedju korov zna da se useli...skrivena mjesta i skrivena rijetkost uvijek budi i opominje na vrijednost ...nemogucnost je cesto strah pred necim sto mislimo da nam ne pripada a zaboravljamo da svaki cvijet ima svojega berača...

 

[gost 183655]

definitivno kultna tema..
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?

Secam se sasvim jasno svoje prve zaljubljenosti...u tom momentu osecanje je bilo meni sasvim nepoznato i plasila sam se da ce mi na celu stajati zalepljena etikata koja se moze videti na vecem odstojanju. Poput devojke iz Slova srama, bojala sam se da ce mi se svi smejati zato sto mi se dopada taj i taj. Preplaseno sam smestila ljubav na policu "stvari koje se ne priznaju"...nisam dovoljno hrabra za nju cesto bila u zivotu i skrivala sam je i od najblizih ljudi. Neprestano skrivanje dela sebe dovelo je do duboke emotivnosti, tako zaljubljena osecam se previse izlozeno jer nemam kontrolu a gubitka iste se plasim najvise.

Ne uocavam razliku izmedju zaljubljenosti u sasvim mladim godinama i kasnije u zivotu, na mene ostavlja potpuno isti trag. Nisam u stanju da je racionalizujem, podelim i razdvojim u glavi...Nisam cak u stanju ni da podvucem crtu ispod razlike izmedju zaljubljenosti i ljubavi...za mene je zaljubljenost uvek bila sklop svega sto osecam i svega sto volim...mozda gresim i bespotrebno trosim sebe...

 

[smilingSun]

Ja cu da kazem jednu nepobitnu cinjenicu,a ona glasi" Niko se nece zaljubiti u vas na osnovu vrlina,vec na osnovu fizickog izgleda.Evo vam prime iz mog licnog zivota.Kada sam ima 115kg misica lepile su se devojke kao alva,a kad sam se razboleo,necu da kazem od koje bolesti, i smrao na 90kg,sve su mi okrenule ledja.Nazalost drugovi i drugarice sirokog uma,tako je bilo i bice dok je sveta i veka.
Tako je koncipiran danasnji svet.Pogledajte samo spanske serije,sve je uprto ka zivotu "bez motike,i laznom iskazivanju emocija.
Ja kao osoba od 24god. ne verujem da cu stupiti u bracnu zajednicu.

Procitajte samo neka dela naseg istaknutog pisca Jovana Marica.

@PetrolBoy...slazem se sa vecinom tvojih konstatacija

Evo, ja mogu svojim primjerom da pobijem tu nepobitnu činjenicu Ja se potpuno i nepobitno zaljubljujem u nekog zbog njegovih vrlina.... To me totalno obara s nogu Dugo sam voljela jednog jako lijepog i zgodnog tipa koji mi je postao neopisivo odbojan kad sam ga dublje upoznala.
Ne kazem da fizicki izgled ne igra ulogu, ali u svakom slucaju ne toliko bitnu. Fizicki izgled je bitan samo u mjeri u kojoj je potrebno da proradi hemija...i da se zadovolji ukus osoba koje su u pitanju, a ne nikako i neki opstepostavljeni standardi ljepote. Ljepota je blagoslov, to svakako, ali mislim da za ljubav ni u kojoj mjeri nije bitna, privlacnost je pitanje energije a ne oblika naseg tijela. Kad si se razbolio, djevojke su ti okretale ledja vjerovatno zbog tog jer si zracio zabrinutoscu, energijom sopstvenog uvjerenja ili saznanja da ti nije dobro a ne zato jer si kao losije izgledao....to je apsurdno.

Uostalom kakvo mjerilo su spanske serije koje uglavnom favorizuju lazne vrijednosti i same po sebi su odraz kiča.
Ljubav je iznad svega i prevazilazi i mnogo teze prepreke nego sto je necija uslovno receno "ruznoca"

 

[faraonn]

Evo, ja mogu svojim primjerom da pobijem tu nepobitnu činjenicu Ja se potpuno i nepobitno zaljubljujem u nekog zbog njegovih vrlina.... To me totalno obara s nogu Dugo sam voljela jednog jako lijepog i zgodnog tipa koji mi je postao neopisivo odbojan kad sam ga dublje upoznala.
Ne kazem da fizicki izgled ne igra ulogu, ali u svakom slucaju ne toliko bitnu. Fizicki izgled je bitan samo u mjeri u kojoj je potrebno da proradi hemija...i da se zadovolji ukus osoba koje su u pitanju, a ne nikako i neki opstepostavljeni standardi ljepote. Ljepota je blagoslov, to svakako, ali mislim da za ljubav ni u kojoj mjeri nije bitna, privlacnost je pitanje energije a ne oblika naseg tijela. Kad si se razbolio, djevojke su ti okretale ledja vjerovatno zbog tog jer si zracio zabrinutoscu, energijom sopstvenog uvjerenja ili saznanja da ti nije dobro a ne zato jer si kao losije izgledao....to je apsurdno.

Uostalom kakvo mjerilo su spanske serije koje uglavnom favorizuju lazne vrijednosti i same po sebi su odraz kiča.
Ljubav je iznad svega i prevazilazi i mnogo teze prepreke nego sto je necija uslovno receno "ruznoca"

...SmilingSun pise mudro ali pada u kontradikciju..'.dugo saqm voljela jednog zgodnog tipa...koji mi je postaso '...poslije dugosti postao ? Sve sto si napisala i nacin opreznog pisanja govori da se s tobom mora oprezno govoriti jer mjeris arsinom koji je ustvari i standard mjerenja ( po meni )...

 

[Illustris]

Uvek me privuce prvo kakvu energiju ima i kako izgleda. Ali ako se, kad ga upoznam, ispostavi da nema ni malo mozga, potpuno se ohladim. Znaci na kraju uvek pobedi ono sto nosi U sebi.

 

[faraonn]

...ljubav nema nista sto bi je lociralo u granicama naseg poimanja, taman pomislis da si sve norme pokrio i pratece uslove ispunio a ono dodje kuci i ,- zaista mi je zao , ali nije islo....noc ubijena i nikako da dan dodje , a kad dodje svakako nije tvoj i kuda ces kad trazis nesto sto bi te napojilo razgovorilo , a ono bas moze osoba koja je tome kumovala....e,... ti Ljubav !!!!!!

 

[smilingSun]

O veliki premudri Faraonne ,
ne vidim nikakvu kontradikciju.....ja sam se u tog zgodnog i lijepog zaljubila "slucajno". paznju mi je privukao prvo jednim svojim gestom da ne kazem stavom u odredjenoj situaciji....posle se ispostavilo da mu se to omaklo

Faraonn "Sve sto si napisala i nacin opreznog pisanja govori da se s tobom mora oprezno govoriti jer mjeris arsinom koji je ustvari i standard mjerenja ( po meni )..."

Ovu izjavu iznad najradje ne bih komnetraisala..ali Ne znam kako bi neko uopste mogao govoriti iz tudjeg iskustva ili tudjeg ugla, ovdje smo cini mi se pozvani da kazem svoj stav. Moram reci da nemam potrebu da nemetnem drugima svoj stav, ili da drzim svoje misljenje za najpametnije, nepobitno i neizmjenjivo...i zao mi je ako si to tako shvatio.

Sto se tice tvog posta iznad, lijepo, gotovo pjesnicki receno, slazem se narocito s ovim prvim djelom do zareza.

 

[Gerda]

Naravno da je tako, ako si i ti svoju zaljubljenost bazirao na fizičkom izgledu.
I ako si devojkama ponudio samo mišiće, logičan je nastavak, nema mišića - nema devojaka.

Što me asociralo na...

Fizička lepota i ljubav nemaju dodirnih tačaka...ende...
..možeš se zaljubiti u nečije oči, usne, lice ali da to isto voliš treba mnogo više
od pukog odraza u ogledalu..isto tako se možeš zaljubiti u nečiji glas, razmišljanje, pisanje ali da to isto i voliš, treba mnogo više..
..potrebno je duhovno pronalaženje koje zavisi od mnogo čega...

Sećam se da sam na studijama imala temu o nečem sličnom, možda ne baš sličnom ali asocijacije su ti čudo, moja ti...
...btw..u pitanju je grupni rad iz psihologije dece školskog uzrasta..
..otprilike je tema bila "raspoznavanje pojave asocijalnog ponašanja kod dece sa fizičkim nedostatcima"...pomisliće neko, kakve to veze ima
sa ovim o čemu pričamo ali ima itekakve..

Ukratko..deca koja imaju fizičke nedostatke tj. deca koja su manje lepa, grade svoju unutrašnju, duhovnu lepotu mnogo pažljivije i
samim tim kompleksnije za okolinu ali i kompletnije od dece koja sa tim nemaju problema pa se okolini često čini da je dete asocijalno
i da se povlači u sebe a u većini slučajeva dete samo instinktivno nalazi način da se dopadne onima sličnim sebi na duhovnom planu...
..naravno, uticaj i uloga roditelja i škole pri raspoznavanju mogućih psihičkih problema i gradjenju psihičke stabilnosti takvog deteta je sasvim druga tema
koju smo takodje obradjivali i prostudirali ali nije za ovde...

Ne znam dal sam vam približila poentu tj. ono što sam želela da kažem..osećaj za lepo je toliko individualna stavka a sama lepota neke ličnosti
se gradi potpuno isto kao i sve u životu, od ranog detinjstva pa na dalje...pa tako kasnije često možemo da čujemo rečenicu:
-možda je tebi ružan/a ali meni je najlepši/a na svetu...

Inače, profesorka psihologije mi je bila jedna sjajna žena..Andja se zvala...sećam se da nam je na kraju, kad smo komentarisali rad,
rekla da se voli samo ono što nam godi i da je cilj vaspitanja da duši podari svu lepotu koju će kasnije neko prepoznati...ja bi dodala i iskreno voleti..

Ja se baš raspričala...dosta..

 

[šta pričate. bre]

Ne znam dal sam vam približila poentu tj. ono što sam želela da kažem..osećaj za lepo je toliko individualna stavka a sama lepota neke ličnosti se gradi potpuno isto kao i sve u životu, od ranog detinjstva pa na dalje... pa tako kasnije često možemo da čujemo rečenicu: možda je tebi ružan/a ali meni je najlepši/a na svetu...

Jesi, približila si je.
A tek kolike su nam razlike u startnoj poziciji, to je posebna priča.
~~~
I ja sam skoro rekla: 'Zar ne vidiš, oči ti ispale, da je moje najlepše!'

 

[faraonn]

O veliki premudri Faraonne ,
ne vidim nikakvu kontradikciju.....ja sam se u tog zgodnog i lijepog zaljubila "slucajno". paznju mi je privukao prvo jednim svojim gestom da ne kazem stavom u odredjenoj situaciji....posle se ispostavilo da mu se to omaklo

Faraonn "Sve sto si napisala i nacin opreznog pisanja govori da se s tobom mora oprezno govoriti jer mjeris arsinom koji je ustvari i standard mjerenja ( po meni )..."

Ovu izjavu iznad najradje ne bih komnetraisala..ali Ne znam kako bi neko uopste mogao govoriti iz tudjeg iskustva ili tudjeg ugla, ovdje smo cini mi se pozvani da kazem svoj stav. Moram reci da nemam potrebu da nemetnem drugima svoj stav, ili da drzim svoje misljenje za najpametnije, nepobitno i neizmjenjivo...i zao mi je ako si to tako shvatio.

Sto se tice tvog posta iznad, lijepo, gotovo pjesnicki receno, slazem se narocito s ovim prvim djelom do zareza.

SmilingSun,
-postoji prijateljstvo i ljubav i oboje su jedno drugom naporedo, mislim, po jacini prodora u polja zasadjena mukom i radostima i to naizmjenicno ....prijateljstvo je sigurnost, prije svega i po tome se razlikuje od ljubavi ." Tako rece M. Jursenar a meni se to nekako nametnu sa teskom gorcinom istine i cudne potvrde zivotom dokazane...u prijateljstvo se nikad ne kunemo za dovjecno ili sl. a u ljubav prosnjom molimo i dajemo obecanja pa, kao po pravilu gleda se da sto prije magla se digne uz planinu...kvalitet, karakter , vrijednost, stabilnost sve su to odrednice koje potvrdjuju prijateljstvo a nikakva su siguracija za ljubav,- absurd ali absurd koji traje od kad covjek ovom staricom zemljom hoda i krvolipce...

-tako misli, Faraonn.......?

 

[Princeza_na_ludom_konju]

definitivno kultna tema..
otvaram je potaknuta diskusijom na sovinistima
dakle, pisite..dileme, gledista, uglove, zablude, sa stanovista muskaraca, sa stanovista zena, psiholske analize, socioloska stajalista..

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?

Postoje razne ljubavi. Velike i male, javne i tajne, one koje te uznesu i one koje te slome, bivse , sadasnje, buduce, one o kojima se pise, prica, peva, one o kojima se cuti, koje se progutaju necujno i klize niz grlo kao velika knedla, one koje izgaraju u strasti, i one koje su vantelesne, cisto misaone, umne, platonske, neke umisljene ljubavi, ali je samo jedna ljubav koja je tu uvek i koju nikada nista ne moze da unisti, da pokori , da izmeni. Ona godinama postaje zrelija, socnija, bogatija, iz nje se radjaju plodovi. Od nje se ponekad zagrcne, ona se sebicno cuva i kada krene da se preliva celi svet zastane da vidi osmehe na licima onih koji su imali srecu da je poseduju.

 

[Dijenek]

i da pocnemo...
da li mislite da covek vise i jace oseca kao mlad ili u srednjim godinama? u cemu je razlika? da li je strast deo ljubavi? da li je moguca ljubav bez strasti?

O ljubavi između muškarca i zene...

Za mene, ljubav je odnos koji dvoje grade.
Poverenje koje se vremenom stiče i poklanja.
Emocija ja samo izraz tog odnosa i često je vrlo nejasna kad je odnos skladan.
Mislim, koliko ste sposobni da odredite koliko volite nekog pored vas?
Taj se profiliše tek kad ste odvojeni od tog nekog i može donekle da se izrazi.

Kad volimo, prihvatamo drugog kakav zaista jeste, s vrlinama i manama.
Zato je poznanje i upoznavanje bitno.
Ako nema njega, suštinski nema ni ljubavi.

Kad čovek pogleda svoju vezanost za drugog onda uvek nekako misli da najjače oseća baš u tom trenutku. I to je obično tačno iz perpsektive tog trenutka. Ako nije... Onda ima problema...
Lično mislim da ljubav jača vremenom upravo zabog raznih razočarenja koja proživimo u životu. Da bi smo ih prevazišli, moramo da budemo jači nego što smo bili kad su nas zadesila.

Što se tiče strasti, kad je muško-ženska ljubav u pitanju, ona je neophodna jer je ona ono što suštiniski razdvaja tu ljubav od svih ostalih.
Ako nema strasti, to je neka druga ljubav...

 

[smilingSun]

SmilingSun,
-postoji prijateljstvo i ljubav i oboje su jedno drugom naporedo, mislim, po jacini prodora u polja zasadjena mukom i radostima i to naizmjenicno ....prijateljstvo je sigurnost, prije svega i po tome se razlikuje od ljubavi ." Tako rece M. Jursenar a meni se to nekako nametnu sa teskom gorcinom istine i cudne potvrde zivotom dokazane...u prijateljstvo se nikad ne kunemo za dovjecno ili sl. a u ljubav prosnjom molimo i dajemo obecanja pa, kao po pravilu gleda se da sto prije magla se digne uz planinu...kvalitet, karakter , vrijednost, stabilnost sve su to odrednice koje potvrdjuju prijateljstvo a nikakva su siguracija za ljubav,- absurd ali absurd koji traje od kad covjek ovom staricom zemljom hoda i krvolipce...

-tako misli, Faraonn.......?

Faraonn: kvalitet, karakter , vrijednost, stabilnost sve su to odrednice koje potvrdjuju prijateljstvo a nikakva su siguracija za ljubav

pa neznam, nekako te tesko razumijem.....kako nisu siguracija za ljubav. Pored fizicke privlacnosti - hemije (ne govorim o ljepoti), to je osnovno. Zamisli zivot i jutra u kojima se budis pored nekog loseg covjeka, zar se takav moze voljeti? To je najveca kazna. Onda bi se ljubav svodila samo na fizicku privlacnost i ni nasta drugo. Samo dobar covjek je sposoban da prihvati i razumije, i biti u vezi sa takvim nekim je postignuce. Takve ljubavi rastu i bivaju vece.

Faraonn: prijateljstvo je sigurnost, prije svega i po tome se razlikuje od ljubavi ." Tako rece M. Jursenar

Volim Margaret Jursenar, citala sam Hadrijanove memoare, ali s ovom njenom recenicom se ne bih slozila. Ako nema sigurnosti to nije prava ljubav. Sigurnost upravo i pruza karakter i unutrasnje bice onog koga volimo. Mada bih se slozila da nema sigurnosti ako smo u vezi sa nekim ko je po prirodi nestabilnog karaktera......ko voli da vara itd.

 

[faraonn]

Faraonn: kvalitet, karakter , vrijednost, stabilnost sve su to odrednice koje potvrdjuju prijateljstvo a nikakva su siguracija za ljubav

pa neznam, nekako te tesko razumijem.....kako nisu siguracija za ljubav. Pored fizicke privlacnosti - hemije (ne govorim o ljepoti), to je osnovno. Zamisli zivot i jutra u kojima se budis pored nekog loseg covjeka, zar se takav moze voljeti? To je najveca kazna. Onda bi se ljubav svodila samo na fizicku privlacnost i ni nasta drugo. Samo dobar covjek je sposoban da prihvati i razumije, i biti u vezi sa takvim nekim je postignuce. Takve ljubavi rastu i bivaju vece.

Faraonn: prijateljstvo je sigurnost, prije svega i po tome se razlikuje od ljubavi ." Tako rece M. Jursenar

Volim Margaret Jursenar, citala sam Hadrijanove memoare, ali s ovom njenom recenicom se ne bih slozila. Ako nema sigurnosti to nije prava ljubav. Sigurnost upravo i pruza karakter i unutrasnje bice onog koga volimo. Mada bih se slozila da nema sigurnosti ako smo u vezi sa nekim ko je po prirodi nestabilnog karaktera......ko voli da vara itd.

...smilingSun,
-tvoje pisanje je tesko opovrgnuti a nemam ni zelje jer jako je potkano i potvrdjeno mnogo puta...ljubav opstaje , za cudo, i tamo gdje je nema , mislim da se pojedinci_ke, zaista bude i lijezu sa ratnim dozivima snage da prezive noc i omoguce lak san....zasto, zasto gubimo ili trgujemo jednim jedinim posjedovanjem koje je covjeka vrijedno ...tacno je da kad se krene stazom trazenja , mnoge se istraze ili prodju neprolazima tj. uguse se u prozi svojih muka a po-neko i dozivi nagrade ...ja sam posao tom stazom i ako nemam razloga za kuknjavu ali imao sam razlog ostavljanja svega jer to Sve, nije moje bivanje zadato ili glorifikovao sam ljubav i ono sto sija iz nje za mene...znam da se pokajati necu i ako pisti sve iz mene...
Sigurnost u ljubavi je najveca zabluda a, i treba da je pokrivena jer kad smo sigurni ljubav opada,- to je tako i necu da me demantujes jer ,- necu da se slozim sa necim sto sam platio toliko puta...
Ipak sigurnost oblika, da nema potrebe u najprimitivnije sumnjanje je neophodna inace sve je nistavno i jadno...

- i jos puno toga ...

 

[koto]

sta je sigurnost?
sigurnost da smo vecni, i da je ljubav vecna? to ne postoji. to nije sigurnost, nego iluzija..
ili je sigurnost ono sto jedino moze biti-sigurnost da si voljen, da ti drugi covek sad i ovde daje najvise sto u tom trenutku moze..
nije ljubav ljubav, ako tu sigurnost nemas.
a ako je imas, sva tezina nestaje, i voleti postaje lako, i lepo, i daje onaj zivotni sjaj koji se ni sa cim drugim ne moze porediti...

a sve je to moguce ako su ispunjena tri uslova:
1. da si nasao za sebe kompatibilno bice
2. da imas u sebi veru
3. da nemas u sebi strah.

 

[koto]

i nikad , nikad necu shvatiti tu teoriju da ljubav nestaje kad covek postane siguran..zar ljubav nije obecenje koje sebi i drugom das, da ces ga voleti, i da moze u tebe da bude siguran?
zar zbilja verujes u to, da ljubav postoji samo dok postoji izazov, i neizvesnost?
za mene to nije ljubav.
ili makar, nije ljubav koju ja zelim.

 

[kojote]

Secam se sasvim jasno svoje prve zaljubljenosti...u tom momentu osecanje je bilo meni sasvim nepoznato i plasila sam se da ce mi na celu stajati zalepljena etikata koja se moze videti na vecem odstojanju. Poput devojke iz Slova srama, bojala sam se da ce mi se svi smejati zato sto mi se dopada taj i taj. Preplaseno sam smestila ljubav na policu "stvari koje se ne priznaju"...nisam dovoljno hrabra za nju cesto bila u zivotu i skrivala sam je i od najblizih ljudi. Neprestano skrivanje dela sebe dovelo je do duboke emotivnosti, tako zaljubljena osecam se previse izlozeno jer nemam kontrolu a gubitka iste se plasim najvise.

Ne uocavam razliku izmedju zaljubljenosti u sasvim mladim godinama i kasnije u zivotu, na mene ostavlja potpuno isti trag. Nisam u stanju da je racionalizujem, podelim i razdvojim u glavi...Nisam cak u stanju ni da podvucem crtu ispod razlike izmedju zaljubljenosti i ljubavi...za mene je zaljubljenost uvek bila sklop svega sto osecam i svega sto volim...mozda gresim i bespotrebno trosim sebe...

Kir Janja u književnosti predstavlja sinonim stipse, škrtice, abnormalno štedljive osobe. Imao sam prilike da sretnem takve osobe, da sam njima budem blizak, bliži nego što ću ikada biti sa tobom, draga moja L. U korenu takozvane materijalne škrtice gotovo redovno boravi hronična emotivna škrtost. Emotivnu škrticu ne vuče samo strast da prištedi stvari, nego da zakida na strasti i uštedi energiju, osećanja, misli, sve što se može "imati". Energija je za nju utvrđena količina koju ona ima, i koja se ne može dopuniti. Stoga se svako trošenje energije koje nije sasvim neophodno (za putovanja po svetu, npr.) mora izbeći, jer joj smanjuje njene zalihe. Ona izbegava svaki emotivni i telesni napor koji nije krajnje nužan, sve radi na najkraći mogući način.

Obično razrađuje pedantne, sređene metode da bi do krajnosti smanjila utrošak energije. Ovaj stav često se ispoljava u njenom seksualnom ponašanju. Za nju je svaka druga poza, osim "misionarske" ili "doggy" suvišno rasipanje energije. "Lepa sam, izvoli - raskrečila sam se (ili naguzila), i to je od mene dovoljno". S toga svoje seksualne odnose mora svesti na najmanju moguću meru, da bi izgubila što manje energije. Ali, zato, emotivna škrtica vrlo često prolije omanju čitavu činiju (za urnebes salatu) suza kad u filmu vidi neku od konstelacija koje je zapamtila iz detinjstva, ili o kojoj redovno mašta u svojim sanjarijama.

Eh, ljubav...

 

[Dijenek]

sta je sigurnost?
sigurnost da smo vecni, i da je ljubav vecna? to ne postoji. to nije sigurnost, nego iluzija..
ili je sigurnost ono sto jedino moze biti-sigurnost da si voljen, da ti drugi covek sad i ovde daje najvise sto u tom trenutku moze..
nije ljubav ljubav, ako tu sigurnost nemas.
a ako je imas, sva tezina nestaje, i voleti postaje lako, i lepo, i daje onaj zivotni sjaj koji se ni sa cim drugim ne moze porediti...

a sve je to moguce ako su ispunjena tri uslova:
1. da si nasao za sebe kompatibilno bice
2. da imas u sebi veru
3. da nemas u sebi strah.

i nikad , nikad necu shvatiti tu teoriju da ljubav nestaje kad covek postane siguran..zar ljubav nije obecenje koje sebi i drugom das, da ces ga voleti, i da moze u tebe da bude siguran?
zar zbilja verujes u to, da ljubav postoji samo dok postoji izazov, i neizvesnost?
za mene to nije ljubav.
ili makar, nije ljubav koju ja zelim.

Slažem se ovim tvojim stavovima.
Ljubav nije ljubav ako nam ne pruža sigrunost u smislu ovde i sada.
Samo glupi ili naivni mogu očekivati večna obećanja apsolutnog tipa.
No, s druge strane, čovek treba da se trudi da to ovde i sada produži što je moguće duže u vreme i prostor pod uslovom da dobija adekvatan odgovor s druge strane.
Jer, ljubav nije jednostrana. Zavisi od obe strane i traje samo dok su obe strane spremne da se razotkrivaju jedna drugoj i da pružaju sigrunost jedna drugoj.

Put je jedan ali je putovanje zajedničko...