ljubav?

[KNUT]

Šta ja mogu kad me ni jedna neće.

Ajde, zauzmi se kod koje forumašice dobrog srca i tesnog polnog organa da mi skine mrak i da ugledam sunce već jednom.

 

[gost 107590]

Ne ide to tako, prvo moras dugo, dugo da biras, pa kad omatoris onda ce da te obasja Sunce, samo strpljivo, pred tobom su decenije ucenja o ljubavi i seksu, gledas sve sa strane i godinama analiziras, pa kad onda pocnes da vitlas sa babama nece biti kraja tvojoj sreci. Nece biti ni tesnih polnih organa, ali bar si birao, postovao si proceduru, imaces neku satisfakciju za to. A sad bi ti se zahvalio na druzenju, ako osecas i dalje potrebu da nekog prozivas zbog njegovih godina mozes me naci na pp, neces pogresiti, mator sam, da ne smaramo druge ljude.

 

[korali]

Dovoljno se vec trudimo da damo definiciju ljubavi i svakako je to komplikovan proces i verovatno nemoguca misija... Licno verujem da je ljubav u glavi, jer sve ide iz glave, pa i osecaji srca. Autosugestija. Medjutim, pocinjem da verujem da ljubav zaista postaje ljubav kad osobu pocnemo ljubiti uprkos manama koje poseduje. Tada to osecanje postaje nesebicno, jer verovatno odustajemo od ideje da cemo partnera promeniti u bilo kom smislu. Ipak, tu verujem i u sopstvenu teoriju ljudskog mazohizma. Ziveti bez problema je kao i odmarati se bez umora... No, ono sto me konkretno zanima jeste: Koliko smo spremni da ostanemo u vezi iako smo svesni da partner nije ono sto smo zamisljali? U kojoj se meri odricemo `idealnog` zarad `ljubavi`? Bojim se da ni sama sebe nisam razumela, ali pokusajte da date neke odgovore da bismo razmenili misljenje...

Ljubav je nesto sto se ne kontrolira,idealizira,troši , traži umerenost ,onaj koji samnom je odlucio provesti zivot, samnom deli moje uspehe i moje bolesti, moje PMS-ove, dugove, slobodne i radne dane, podnosi moje gluposti i neuroze, gleda me krmeljavu i blistavu, samnom sakuplja bore... Voli me, dakle....
Ali - nije MOJ nego je SAMNOM.
Samo onda je ljubav ,nekontrolisana i neumerena.Prava i čista.

ponavljam se ,mora da sam pukla skroz

 

[Zlatooki]

moji kriterijumi nisu visoki
sasvim su normalni
samo sto ne mrdam guzicu sa stolice, kako kaze brajan

Nista onda da doguram moju fotelju do tvoje. Za pocetak, i moja se okrece, mislim fotelja.

 

[Hellen]

Naročito kada se uzme u obzir da se ljudi menjaju, svako pojedinačno, a samim tim se i njihove međusobne veze menjaju. Ono što se u jednom momentu činilo kao prihvatljivo, podnošljivo, poželjno, ispravno, odgovarajuće, izaberite sami, u nekom drugom trenutku, pod nekim drugim uslovima, će možda postati negacija prethodnog. I onda ponovo u potragu za partnerom kao da ničega pre nije bilo. Ako se suviše dugo traži, nađe i uprkos svemu izgubi partner, pa moramo opet u lov, šta smo uradili ako smo previše svog vremena, svoje energije i svojih emocija uložili u pronalaženje i saživot sa prethodnim, koji se ispostavio kao promašaj i razočaranje - ništa. Zato treba živeti, rizikovati, a ne čekati i probirati.

С тим што ја мислим да ниједан тренутак који смо провели у љубави са неким - не може бити промашај ни губљење времена, ма како се та љубав завршила!

 

[NovaIsta]

С тим што ја мислим да ниједан тренутак који смо провели у љубави са неким - не може бити промашај ни губљење времена, ма како се та љубав завршила!

 

[snoshaj efendija]

Dovoljno se vec trudimo da damo definiciju ljubavi i svakako je to komplikovan proces i verovatno nemoguca misija... Licno verujem da je ljubav u glavi, jer sve ide iz glave, pa i osecaji srca. Autosugestija. Medjutim, pocinjem da verujem da ljubav zaista postaje ljubav kad osobu pocnemo ljubiti uprkos manama koje poseduje. Tada to osecanje postaje nesebicno, jer verovatno odustajemo od ideje da cemo partnera promeniti u bilo kom smislu. Ipak, tu verujem i u sopstvenu teoriju ljudskog mazohizma. Ziveti bez problema je kao i odmarati se bez umora... No, ono sto me konkretno zanima jeste: Koliko smo spremni da ostanemo u vezi iako smo svesni da partner nije ono sto smo zamisljali? U kojoj se meri odricemo `idealnog` zarad `ljubavi`? Bojim se da ni sama sebe nisam razumela, ali pokusajte da date neke odgovore da bismo razmenili misljenje...

Voleti osobu sa njenim manama je samo stvar navike na te mane i nista vise. A ona zenska glupost 'volim njegove mane' je najveca glupost koja postoji.

 

[Џорџи]

Ljubav je nesto sto se ne kontrolira,idealizira,troši , traži umerenost ,onaj koji samnom je odlucio provesti zivot, samnom deli moje uspehe i moje bolesti, moje PMS-ove, dugove, slobodne i radne dane, podnosi moje gluposti i neuroze, gleda me krmeljavu i blistavu, samnom sakuplja bore... Voli me, dakle....
Ali - nije MOJ nego je SAMNOM.
Samo onda je ljubav ,nekontrolisana i neumerena.Prava i čista.

ponavljam se ,mora da sam pukla skroz

sve tacno sa pecatom