LJUBAV - To sam JA ili smo to NAS DVOJE?

[LepaJeka]

Ona kao kompletna osoba moze nekome biti i prijatelj,i cerka,majka,sestra,znaci sve je u Jednom bicu.Tako da najbolji prijatelj izgleda bledo u poredjenju sa onim koliki Ona moze prijatelj da mi bude.

Pretpostavljam da si i ti kompletna osoba, i da nekome mozes biti i prijatelj i sin, otac, brat... Ali kako to mozes biti nekoj osobi npr prijatelj ako ta osoba izgleda bledo u odnosu na nju? Sigurno da ti je ona veliki prijatelj, ali ne znaci da to ne moze biti i neko drugi.

Mislim da treba negovati i svoj svet, kao sto se neguje ljubav, ulagati u sebe kao sto ulazemo i u vezu, i da smo samo tako kompletne samostalne licnosti. Samo tako nas neko moze potpuno voleti (i obrnuto), zato sto nas samo tako moze u potpunosti sagledati.

Ipak, nisu sve ljubavi iste, i bespredmetno je raspravljati sta je za koga ljubav. Ja cenim svakoga ko je u stanju da voli, to je odraz nesebicnosti tj. plemenitosti jedne osobe.

I moram ti reci, prica o tvojoj ljubavi me podseca na Platonovu teoriju o ljubavi!

Nemoj molim te Platona,jezim se na romanticarske filozofe.
Ako je moja zena meni uvek u svemu na prvom mestu,to naravno da podrazumeva i da mi je najbolji prijatelj i da samo ona ima vo pravo da zna sve o meni.
A neki prijatelj sa strane po meni nije neophodan,i nije toliko bitan u odnosu na to koliko moja M. moze biti meni prijatelj.Mozes da kazes da jesam sebican,ali ja ne podnosim osrednjosti nikakve vrste,znaci ako imam prijatelja sa strane,onda to takodje treba da bude neko ko je u stanju da me podnosi,da se slazemo,svadjamo,ali da se to prijateljstvo nikada ne dovodi u pitanje.Na zalost Jedina takva osoba koju sam imao nije vise ziva.
Pomenula si "potpuno voleti." Naravno,ali jedna individua ima u sebi toliko toga,citav svet,ceo svet je sazdan u njoj i nema niceg lepseg nego uci u taj svet,kako bih ja rekao "U Te svete dvorane",i kako vreme prolazi,neka to bude sve dublje i dublje.
A plemenitost i dobrota sirokih razmera,hmm,ja licno vise nisam siguran u to.Kod drugih je to moguce,ali kod mene ne,barem ne jos.

Ja se prilicno slazem sa tobom, ali mislim da pored te ljubavi postoje jos neke koje nas ispunjavaju. Npr. ja moju sestru volim najvise na svetu, a mamu isto tako volim najvise na svetu i nema stvari koje ne bih ucinila za nju, ona je moje sve; tata je tu negde.Moj decko je epicentar mog zivota, volim ga vise nego sto iko moze zamisliti; moja najbolja drugarica je moj soulmate, nista ne moze zameniti trac kafu sa njom, ona je moje drugo ja. Najbolji muski prijatelj je moj pas, i ma kol'ko glupav bio, nikad ga ne bih zamenila, mezimce moje !

Ustvari sve ih volim podjednako, ali to su drugacije ljubavi, i ni slicajno mi se ne moze desiti da jedna iskljucuje drugu.

I nema vise Platona, obecavam :wink:

 

[Dont_Break_The_Oath]

Da Jeko,razumem sta si htela da kazes,to mi je i blisko nekako iako ja zivim prilicno odvojen od ljudi.Naravno da bi i ja sve uradio za moje bliznje,to je nekako normalno,pa cak i za one sa kojim nisam u kontaktu cesto,prosto ponekad osetim neodoljivu potrebu,opsesiju da bas toj osobi kojoj su svi zaboravili rodjendane,sa kojom ja nisam licno blizak,prosto kupim joj nesto i sa radoscu odnesem poklon ne trazeci nista zauzvrat.To je nekako jace od mene,da radim cudne i lude stvari;volim da slusam price starijih ljudi,volim da poklanjam ljudima stvari iako ih ne volim,ne zbog postovanja,nego zbog tog nekog osecaja u sebi.Volim da,kao danas,nosim svoju zenu na rukama nekih 3 km. samo zato sto je bila umorna.
DAVATI, DAVATI, DAVATI,,,,,,,,,poenta je uvek ista.
I sada sam srecan,da,u ovom momentu ja sam jako srecan zato sto sam imao ispunjen dan sa pravim vrednostima.

 

[smeh]

Е, сад мора једна тета да примети да многи мешају заљубљеност и љубав, а то су тако различите ствари.

Оно-стопили смо се у једно, не можемо једно без другог, не растајемо се ни на један дан...то је заљубљеност. Љубав се може да се развије тек кад та фаза прође.
Љубав је свесно улагање, одрицање, труд...Љубав је-Могу да живим без тебе, али сам одлучио да живим са тобом зато што нам је тако лепше. Љубав је поштовање, прихватање различитости, прихватање партнера као самосталне личности а не само као део НАС, љубав је толеранција,заједничко решевање проблема, договор,пажљиво слушање,жеља да чинимо за оног другог и за НАС.
А ако се у свему томе повремено подгрева и оно зрнце заљубљености, онда је то права ствар!!!

Da, to je i moja vizija ljubavi. Naucila sam da je definisem kad sam je pronasla u jednoj vrlo korisnoj knjizi sa vrlo prozaicnim naslovom ("Kako voleti i biti voljen"), a i uverila se da sve to ima "prakticnog" smisla.
Silom prilika, nismo se vidjali cesto. Ali smo bili zajedno. U najpotpunijem i najlepsem smislu te reci.

Ljubav iz nas izvlaci sve ono najlepse i najplemenitije. Ako nije tako - rec "ljubav" je pogresno upotrebljena.

U sustini, volimo zbog sebe. I sve one divne, male i velike lepe stvari kojima usrecujemo osobu koju volimo - cnimo zarad sopstvenog zadovoljstva.
Ima jedan dobar citat: "Volim te ne radi onoga sto si ti, vec radi onoga sto sam ja kad sam s tobom".

 

[Hellen]

Хвала, хвала, драги обожаваоци!
Теорија ми је увек била јача страна... На жалост, у пракси је мало другачије. Потребно је наћи особу чије је схватање љубави слично, а верујте, две такве особе се тако ретко потрефе...

 

[beba_toronto]

LJUBAV JE SAMO MOJE UNUTRASNJE OSECANJE I STANJE!

Pa da..samo teoretski moze da se desi da su ta unutrasnja "stanja" kod oba partnera istog ili slicnog intenziteta u da su projekcije uzajamno usmerene i eto ljubavi )
ljubav je projekcija samo zavisi od toga koliko priblizno partner odreaguje na nju....

 

[Petar_Pan]

Pa da..samo teoretski moze da se desi da su ta unutrasnja "stanja" kod oba partnera istog ili slicnog intenziteta u da su projekcije uzajamno usmerene i eto ljubavi )
ljubav je projekcija samo zavisi od toga koliko priblizno partner odreaguje na nju....

Retko ko je imun na ljubav... ali iskrenu...

 

[beba_toronto]

Retko ko je imun na ljubav... ali iskrenu...

ja nisam imuna ni na neiskrenu.....na zalost

 

[beba_toronto]

Evo da se pojasnim malo...
Licno mislim da mi imamo sliku "lika" licnosti tog idealnog partnera koga volimo stalno u nama, u nasoj glavi...to je neka nasa iluzija, lik koji volimo i koji trazimo stalno u drugim ljudima oko sebe, i trazimo istog ili slicnog...ali on/ona je stalno ustvari samo u nama, kreacija nase maste, nase ljubavne mape (to je psiholoski termin) i takva osoba stvarno ne postoji nigde u spoljasnjem svetu....
teoretski bi mozda postojao neko jako slican, ali je tu osobu jako tesko naci , jer mi ustvari trazimo taj jedan lik koji sadrzi u sebi komplikovan splet mnostva karakteristika, tacno odredjenu kombinaciju koja je samo zrno u bezbroju mogucih kombinacija tog komplikovanog sablona u jednoj osobi.....

 

[sve je vec zauzeto]

Mislim da se ljudi mnogo plase da ne budu povredjeni, jer ima svakojakh ljudi je li, pa se nece prepustiti mnogima. Nece probati da stvarno nekog upozna dok mu se ne ucini da je ta osoba tacno to sto je zamislila. A onda to moze da ispadne naopako, da bude odraz nekih projekcija i naosnovukoznacega formulisanih stavova. Ako vam se cini da je nesto previse dobro da bi bilo istinito-verovatno ste u pravu. Onda sledi povreda, razocaranje, zatvaranje i naravno postavljanje jos visih kriterijuma, tj vodi ka zacaranom krugu.
Treba biti realan-koliko god je to moguce, upoznati prvo sebe, saznati tacno sta zelimo i sta nam je potrebno i onda polako tome teziti. Obratiti paznju na sve oko sebe i onda dati srcu da nas vodi.
Mislim da neko mora biti spreman za ljubav da bi mogao da je dozivi. A onda ako je sve u redu to se odvija samo od sebe, prirodno, polako predivno...
Onda volim zbog ljubavi, zbog mene i zbog njega i zbog nas i SVE je jednako vazno.

 

[luckastalutkica]

Pitanje je upuceno svima koji su imali iskustva sa iskrenim zaljubljivanjem koje je vremenom preraslo u voljenje, znaci u ljubav. Kako sada razmisljaju o tome. Jesmo li mi voleli drugog zbog nje ili njega ili smo voleli drugog zbog nas samih? Moze li ljubav da opstane u jednom ili u drugom slucaju. Sta mislite o misljenju da zena trazi da bude podredjena a muskarac trazi da bude nadredjen. Kako ljubav funkcionise u takvom odnosu? Ima li je uopste? Ima li je uopste u nekom drugom slucaju? Postoji li apsolutna, neogranicena ljubav u realnom zivotu (dakle, Isusa Hrista ne racunamo). Voleo bih da svako ko odgovori na ovu temu bude neko ko je imao iskustva sa gore pomenutim kao i da kaze koliko ima godina. (Ovaj sto postavlja pitanje ima 34). Svima se unapred zahvaljujem.

Razmisljam lepo i pozitivno uvek o zaljubljivanju i ljubavi.
Volimo drugog zbog nas samih.
Ljubav u slucaju kad volimo drugog zbog nas samih kod nas opstaje.
Mislim da treba njih da pitate,kod nas to nije slucaj,o podredjenosti i nadredjenosti.
Funkcionise tako sto je ona podredjena a on nadredjen,tako ljubav funkcionise u tom slucaju.
Nepostoji apsolutna neogranicena ljubav u realnom zivotu (dakle Boga ne racunamo,Isus Hrist je Isus Hrist a Bog je Bog)
Nema na cemu,i drugi put. :-D

 

[Petar_Pan]

Prvo se obicno desi da nas neko zadivi sa necim... da pocnemo da ga/je cenimo i postujemo, da vidimo neku ljudskost u nekom i time stvaramo u sebi neke emocije tj osecaj zaljubljenosti. Dalje masta preuzima stvar u svoje ruke. Masta jeste tako koncipirana da daje sebi na volju da projektuje nesto o nekom iz nase podsvesti, "iz bunara nasih zelja", sto ne mora da znaci da je tako a i moze i da bude.

Iskrena ljubav je kad se toj osobi zeli sreca... sa ili bez nas u toj prici... naravno da je cilj i zelja sa... Sad je uvek pitanje niza drugih faktora kao sto su komunikacija i mogucnost za ostvarenje nasih zelja... Tako da gledajuci naslov ja bi rekao "ljubav je ona"...

Pa iako ljubav i zaljubljenost umu da budu vrlo lepe, u isto vreme mogu da prouzrokuju i veliku bol i oziljak... Pa se cesto mnogi ljudi pitaju "da li ja zelim jos jednu novu ljubav". Al svejedno ih strefi... pitali se ne pitali...
Svako normalan tezi ljubavi i trebalo bi da je otvoren za takve... egzibicije..
Inace verujem da je neka bioenergija koju neko oseca prema nekome u 90% slucajeva uzajamno obostrana...
Ne treba se previse opterecivati sa ljubavi i zaljubljenosti, to ionako ide prirodno samo... "dosla je tiho nezvana sama i skrila se tu duboko u nama"...

Beba i Zauzeta su super odgovorile i slazem se sa njima...

 

[beba_toronto]

Beba i Zauzeta su super odgovorile i slazem se sa njima...

faja ))

 

[Tuzni_patak]

Hvala dragonu za kopanje.....

 

[bombay]

ISKRENA PESMA

O sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al ne volim te, na volim te, draga!

I zato cu ti uvek reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.