- Poruka
- 7.211
Ljubav između dvoje ljudi, čije se aure harmonično stapaju, proizvodi vibracije o kojima pesnici pišu, i koje mogu izraziti neverovatnu magičnost.
Ponekad se događa da u trenutku, kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja, i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbegnu jedno drugo.
Ponekad, bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jedinstva, i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju reči - “Volim te” - pošto niko ne može pokidati veze između njih dvoje, pa čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može oslabiti, njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti, ali se ne mogu razdvojiti. Ona je utkana u točak vremena, diktirana slobodnom voljom takozvanih viših anđela.
Sigurno da je više od slučajnosti da se “pripadajuće duše”, širom celog zemaljskog područja, nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa, i te energije jesu vođene istim univerzalnim zakonom, zakonom karme.
Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju veoma usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih “praznih hodova” njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama kilometara ili milja.
Ovakva “čuda” se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porijekla i znači iznad. Albert Einstein je to znao.
Ljubav je mnogo više od običnih osećaja; ljubav je pozitivan elektroimpuls.
Čak i onda kad se otkrije “pripadajuća duša”, veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano upražnjavaju tolerancija i praštanje bol se može izbeći. Uzvraćanje na bol, bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.
Kako jednom reče pesnik Emet Fox: “Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti, ne postoji bolest; koju snažno projektovana ljubav ne može izliječiti; ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. I samo kad biste mogli održati ljubav celog života - ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.”
Ponekad se događa da u trenutku, kad se muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja, i to u očima onog drugog. Oči se ne zovu bez razloga ogledalo duše. Ovakvih dvoje ljudi u trenutku osete nepobitnu činjenicu da su već bili, jesu, i da će uvek biti jedno; čak i onda kada je moguće da se vekovima opiru svojoj sudbini i pokušavaju da izbegnu jedno drugo.
Ponekad, bez ijedne izgovorene reči, oni znaju da samo jedno kroz drugo mogu stići do jedinstva, i da samo ako su zajedno mogu biti kompletni u svakom pogledu.
Muškarac i žena, koji su pripadajuće duše, gotovo da ne moraju da izgovaraju reči - “Volim te” - pošto niko ne može pokidati veze između njih dvoje, pa čak ni oni sami. Sila koja je njih dvoje tako kreirala svemoćna je i neuništiva. Veza između njih dvoje može oslabiti, njihovo konačno ujedinjenje se može odložiti, ali se ne mogu razdvojiti. Ona je utkana u točak vremena, diktirana slobodnom voljom takozvanih viših anđela.
Sigurno da je više od slučajnosti da se “pripadajuće duše”, širom celog zemaljskog područja, nađu u istom trenutku na istom mestu. Određene duhovne energije jesu tu da brinu oko njihovih susreta, sa istom sigurnošću sa kojom se brinu za migracije ptica i padove kometa, i te energije jesu vođene istim univerzalnim zakonom, zakonom karme.
Sudbinske veze ne mogu biti razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih perioda razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju veoma usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih “praznih hodova” njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama kilometara ili milja.
Ovakva “čuda” se mogu objasniti zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porijekla i znači iznad. Albert Einstein je to znao.
Ljubav je mnogo više od običnih osećaja; ljubav je pozitivan elektroimpuls.
Čak i onda kad se otkrije “pripadajuća duša”, veoma često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano upražnjavaju tolerancija i praštanje bol se može izbeći. Uzvraćanje na bol, bolom, može samo izazvati još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.
Kako jednom reče pesnik Emet Fox: “Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može premostiti, ne postoji bolest; koju snažno projektovana ljubav ne može izliječiti; ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrisana kinetička energija, najjača sila u prirodi. I samo kad biste mogli održati ljubav celog života - ne bi bilo sna koji ne biste mogli pretvoriti u stvarnost.”
... mislim da nam samo jos nije vreme ... mozda u jednom drugom zivotu.
o da jako difna 
To je od 
