Između ljubavi i koristi

[Urwald]

Ljudi često mešaju to da su potrebni nekom sa tim da su voljeni.
Kada neko koga ste do juče voleli/mislili ste da ste bili bliski - ode jer ste konačno zatražili nešto zauzvrat, to obično znači da te osobe (verovatno nikada) nisu bile blisko, niti empatično povezane sa vama - bile su pored vas iz koristi.

Vaša lojalnost ih je činila sigurnima.
Vaša podrška ih je činila važnima.
Vaše strpljenje im je omogućavalo da izbegnu nelagode.
Vi ste olakšavali njihov život.
I dok god ste vi ostajali u toj ulozi, oni su bili u vašoj blizini.
Kada ste zatražili ono što ste davali, nastala je distanca, tišina i na kraju napuštanje.

U ovakvim situacijama često dođe do toga da nečiji odlazak protumačimo kao dokaz da nismo dovoljni i ako iz toga ne izađemo velika je verovatnoća da ponovo budemo okruženi sličnim ljudima.

Istina je jednostavna, čak i kad boli:
Ljudi ne napuštaju one koje vole. Napuštaju one koje su koristili.
Niste izgubili ljubav, već je prestala zloupotreba.

Da li ste imali ovakvih iskustava?
Kako su ona izgledala?
Kada ste shvatili da neki vaš odnos nije zasnovan na poštovanju/ljubavi, već na koristi?
Zašto ljudi upadaju u ovakve odnose i zašto kasno vide da nešto nije kako u redu?

 

[Džudi S]

Da li ste imali ovakvih iskustava?

Da.

Kako su ona izgledala?

Dugi niz godina sam pomagala jednoj osobi. Bila sam "Rame za plakanje", savetnica. Uvek dostupna.

Podrška u poslu i u budućem poslu.

Kada ste shvatili da neki vaš odnos nije zasnovan na poštovanju/ljubavi, već na koristi?

Kada sam se preselila zvala sam ga da mu to javim. Bio je rezervisan i osetila sam da mu je dosadno da razgovara.

Kada sam prekinula vezu, bila sam ljuta na samu sebe. Nije bilo potrebe da ga zovem.

Možda sam mu stvarno bila draga, ali je činjenicu da je i on meni vrlo drag, uspešno koristio.

Pomogla sam mu da upozna i da se zbliži sa nekim, i sada "važnim" ljudima.

Zašto ljudi upadaju u ovakve odnose i zašto kasno vide da nešto nije kako u redu?

Ljudi žele da sklope neko trajno prijateljstvo. Naivno veruju ljudima koji su slatkorečivi.

Kasno shvate da nešto nije u redu, zato što toj osobi veruju i misle da ih neće povrediti.

 

[Juzer Nejm]

Ja ću ovde citirati šta kaže Erih From iz svoje knjige "Zdravo društvo"

Potreba udruživanja sa drugim ljudskim bićima, povezivanja s njima, je imperativna potreba od čijeg zadovoljenja zavisi ljudsko zdravlje. Ova potreba se nalazi u svim pojavama koje sačinjavaju čitavu skalu intimnih ljudskih odnosa, svih strasti koje se nazivaju ljubavlju u najširem smislu reči.

Ima nekoliko načina kako se može tražiti i postići ovo udruživanje. Čovek može pokušati da se izjednači sa svetom potčinjavajući se jednoj osobi, grupi, instituciji, bogu. Na ovaj način on prevazilazi odvojenost svoje individualne egzistencije postajući deo nekoga ili nečega što je veće od njega, i doživljavajućii svoj identitet u povezivanju sa silom kojoj se on potčinjava.

Druga mogućnost savlađivanja odvojenosti leži u suprotnom pravcu: čoveko može pokušati da se ujedini sa svetom uspostavljajući snagu nad njim, pretvarajući druge u deo sebe, i na taj način prevazilazeći svoju individualnu egzistenciju dominacijom. Zajednički element i potčinjavanja i dominacije je simbiotička priroda pripadnosti. Obe osobe o kojima je reč izgubile su svoj integritet i slobodu; one žive jedna na račun druge i jedna od druge, zadovoljavajući svoju težnju za približavanjem, a istovremeno pateći od nedostatka unutrašnje snage i samopouzdanja, što bi zahtevalo slobodu i nezavisnost, štaviše, stalno mučene svesnim ili nesvesnim neprijateljstvom, koje neminovno proizilazi iz simbiotičkog odnosa. Ostvarivanje strasti za potčinjavanjem (mazohizam) ili za dominacijom (sadizam) nikada ne vodi zadovoljenju.

Postoji samo jedna strast koja zadovoljava čovekovu potrebu za ujedinjenjem sa svetom, i da u isto vreme stekne osećanje integriteta i individualnost, a to je ljubav. Ljubav je jedinstvo s nekim ili nečim izvan sebe, pod uslovom da se zadrži odvojenost i integritet sopstvenog ja.

 

[Samsonight]

Da li ste imali ovakvih iskustava?
Kako su ona izgledala?
Kada ste shvatili da neki vaš odnos nije zasnovan na poštovanju/ljubavi, već na koristi?
Zašto ljudi upadaju u ovakve odnose i zašto kasno vide da nešto nije kako u redu?

Sve veze sa ljudima mi se zasnivaju na provođenju kvalitetnog zajedničkog vremena. Drugarstva, prijateljstva, kolegijalnost na poslu i saživljavanje van njega su mi nekako uvek prirodno dolazila, a razilazili smo se jer je svakog život odvodio na neke raličite strane. Ma koliko vremena da prođe, kad se sretnem sa tim osobama koje sam nekad smatrala bliskim, momentalno se sve vrati i bude kao da nije prošlo ni mali deo tog realnog vremena.

Ne osećam se iskorišćeno od strane bilo koga jer mi je prirodno da delim sa drugima šta imam i mogu, a pritom smatram da sam uvek bila tretirana od strane tih svojih ljudi ekvivalentno tome kako dajem, pa je tako i sad.
Mogu se pohvaliti krajnje prijatnim druženjima, premda ne isto toliko prijatnim razdvajanjima, ali život je takav.
Izuzetaka imam nekoliko u iskustvu, pa čak i sa njima na ulici razmenim ljubazno "Zdravo!", jer me baš briga za minule neprijatnosti, ali kad bolje razmislim, tu su morali biti po sredi neki nesporazumi za koje nismo imali volje i pravovremenih akcija da ih rešimo-to je srećniji opis od ovoga da je neko nekog iskorišćavao.

Ne pamtim i ne zarezujem nikakve recke po pitanju toga da sam nekom bila od pomoći. Drago mi je da jesam-moglo mi se, i pomogla sam.
Zato mislim da mi se često javlja neki potpuni stranac u nevolji, i život mi se nastavi kao da te nevolje nikad nije ni bilo.
Ne znam kako je to kad osećaš da je neko u "ljubavnoj" vezi sa tobom iz puke koristi... a sigurno bi bilo bolje da to nikad ne saznam.

 

[Џорџи]

Ima ih i prijatelji i brat i razni foliranti,devojkama nista ne dajem materijalno pa ih ne mogu tu svrstati,ali i one kad pocnu zaradjivati mogu same