ceo zivot sam sa mackama.volim ih do obozavanja.posmatram,igram se, mazim, najvise volim da se mazim glavom sa njima. onako kako to inace rade dve mace.i ljubim ih u njuskice.i obozavam da im dodirujem one jastucice na sapicama.njih posebno volim kod maca, sapice i kandze.toliko se zanesem da mi dodje da je celu izljubim, kao bebu kad gnjavis i ljubakas gde stignes,takav osecaj imam za macke.i pricamo,pricamo,pricamo.
sada nemam ni jednu. poslednjih deset godina na mestu gde zivim dolazile su mi crne macke(svake godine po jedna) i svaka je tragicno zavrsila. uglavnom su bile pregazene, jednoj je neki pas rastrgao celu utrobu,operisana je i posle je uginula.jednoj je devojcica iz komsiluka otkinula sapu,dobila je gangrenu i morali smo da je uspavamo.taj pakao je trajao dugo. jednom macoru je neko ogulio kozu sa repa celom duzinom, operisan je i bio je bezrepi,on je imao sare,mnogo sam ga volela,ali je i on poginuo...
vec godinu dana ne dolazi ni jedna maca u dvoriste.nadam se iskreno i da nece jer sam umirala sa svakom.i sada se uznemirim i dodje mi da vristim kada se setim kako su se mucile.
sada imamo psa, koja je totalno dodz i svrcka se okolo.dodje da jede,nekada da prespava.trudna je,cekamo bebe.kupujem joj hranu, nekada pricam sa njom,ali je ne mazim.
volim kornjace i moram ponovo da ih imam.i sa njima se mazim. onaj deo ispod vrata, tu kada ih mazim izvlace se iz oklopa maksimalno,mnogo su smesne. i volim i njihove sapice da mazim,preslatke su.
