Liceměrnost srpske jezičke politike po pitanju dvoizgovornosti

(Pitanje u uvodnom postu.)

  • Bilo bi pošteno da se obučavaju i lektori i děca u školi.

  • Pošteno bi bilo da se obuče samo lektori.

  • Nema potrěbe da se měnja dosadšnja praksa.

  • Trěba měnjati praksu, ali ne na opisani način - dajem svoj prědlog u postu:


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Zbog nerazumne ijekavice odbijena isplata
Građanski list petak, 5. decembar 2008.

JAGODINA – Pedagog-psiholog u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Glogovcu, kod Jagodine, Nevanka Milošević, obratila se molbom napisanom na ijekavici Školskom odboru da joj isplati putne troškove i dobila odgovor da se "obrati ponovo, ali na zvaničnom službenom jeziku Srbije, da škola ne bi bila izložena trošku za plaćanja tumača".

Miloševićeva, koja se rodila u Nikšiću, a dugo godina živi u Jagodini i ima porodicu, zatražila je od narodne kancelarije predsednika Srbije i Ministarstva prosvete, posle ovakvog odgovora, da je zaštite i omoguće zakonsko pravo da koristi ijekavicu. Ona je bila i direktor te škole od 2001. do 2006. godine.

"Obratila sam se Školskom odboru da mi isplati putne troškove od juna, koji mesečno iznose 4.000 dinara, i dobila odgovor da moj zahtev nije uzet u razmatranje pošto je pisan na nerazumnom jeziku".

Zamoljena sam da se obratim ponovo, ali na zvaničnom službenom jeziku Srbije, kako škola ne bi bila izložena trošku plaćanja tumača i kako bi Školskom odboru bilo omogućeno da zahtev uzme u razmatranje", rekla je ona danas novinarima.

U Srbiji, po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, službeni jezik je srpski, ekavski ili ijekavski, objasnila je Miloševićeva. :rtfm:

Ona je napomenula da sa školom ima problema od juna 2006. godine, kada je podnela ostavku na dužnost direktora, a i otkaz je bila dobila u februara 2007. godine "zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i falsifikovala službenu ispravu".

"S rukovodstvom škole sudim se više od dve godine i dosad sam dobila pet pravosudnih presuda, među kojima i onu po kojoj sam vraćena na posao", rekla je Miloševićeva.

Direktor škole Dragan Mihajlović nije želeo komentarisati odluku Školskog odbora, uz napomenu da s njom nema veze, a predsednik tog odbora koji je potpisao odluku novinarima je jednostvano odgovorio: "Neću".

:dash:

http://www.naslovi.net/2008-12-05/gradjanski/zbog-nerazumne-ijekavice-odbijena-isplata/944191
 
Zbog nerazumne ijekavice odbijena isplata
Građanski list petak, 5. decembar 2008.

JAGODINA – Pedagog-psiholog u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Glogovcu, kod Jagodine, Nevanka Milošević, obratila se molbom napisanom na ijekavici Školskom odboru da joj isplati putne troškove i dobila odgovor da se "obrati ponovo, ali na zvaničnom službenom jeziku Srbije, da škola ne bi bila izložena trošku za plaćanja tumača".

Miloševićeva, koja se rodila u Nikšiću, a dugo godina živi u Jagodini i ima porodicu, zatražila je od narodne kancelarije predsednika Srbije i Ministarstva prosvete, posle ovakvog odgovora, da je zaštite i omoguće zakonsko pravo da koristi ijekavicu. Ona je bila i direktor te škole od 2001. do 2006. godine.

"Obratila sam se Školskom odboru da mi isplati putne troškove od juna, koji mesečno iznose 4.000 dinara, i dobila odgovor da moj zahtev nije uzet u razmatranje pošto je pisan na nerazumnom jeziku".

Zamoljena sam da se obratim ponovo, ali na zvaničnom službenom jeziku Srbije, kako škola ne bi bila izložena trošku plaćanja tumača i kako bi Školskom odboru bilo omogućeno da zahtev uzme u razmatranje", rekla je ona danas novinarima.

U Srbiji, po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, službeni jezik je srpski, ekavski ili ijekavski, objasnila je Miloševićeva. :rtfm:

Ona je napomenula da sa školom ima problema od juna 2006. godine, kada je podnela ostavku na dužnost direktora, a i otkaz je bila dobila u februara 2007. godine "zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj i falsifikovala službenu ispravu".

"S rukovodstvom škole sudim se više od dve godine i dosad sam dobila pet pravosudnih presuda, među kojima i onu po kojoj sam vraćena na posao", rekla je Miloševićeva.

Direktor škole Dragan Mihajlović nije želeo komentarisati odluku Školskog odbora, uz napomenu da s njom nema veze, a predsednik tog odbora koji je potpisao odluku novinarima je jednostvano odgovorio: "Neću".

:dash:

http://www.naslovi.net/2008-12-05/gradjanski/zbog-nerazumne-ijekavice-odbijena-isplata/944191

Врло ружан примѣр угњетавања и иживљавања над припадницом србскога народа другачийега изговора Ѣ-а. Не поновило се.

Али одличан повод да се подсѣтимо шта и ко йе заслужан за овакво стање ствари.
Сироти говорници енглескога йезика, Британци, Есадеовци, Канађани, Аустралиянци, Новозеланђани и остали, захваљуйући њиховому назадному негласовному и заосталому правопису, имайу само йедан начин записа свойих рѣчи, те се у писанийих не зна одакле йе ко. Зато се код њих овакви ружни примѣри тешко могу догодити. Исто тако и несрећни говорници различитих нарѣчя и изговора нѣмачкога йезика имайу само йедан правопис, без обзира живе ли у Нѣмачкой, Аустрийи, Швайцарской, Луксембургу... И то само због неприхватања найсаврѣменийега и найнапрѣднийега правописнога начела: гласовнога.
Али зато ми Срби, иако нас и од йедних и од других има мање бар за ред величине, йедини у Европи имамо чак два правописа, што йе доказ невѣрним Томам колико йе гласовно начело напрѣднийе и савршенийе. Што толике европске и бѣлосвѣтске школоване а глупе главе не могаху смислити, смисли наш паметни сељак са двома разредима основне школе. И усрећи нас. А све то учини како би Србом омогућио да могу научити читати и писати. Другачийе не могаше бити, йер се Срби, будући неписменима, тупавима, глупавима и душевно заосталима, никако другачийе не могаху описменити. Да не бѣше њега, сви бисмо данас били неписмени, ако би не уопште и било. Правопис по мѣрилу найглупљих, да сваки, па и душевно найзаосталийи Србин може бити описмењен.

Шалу на страну, ружни примѣр из Ягодине йе одличан показатељ штете койу нашему народу нанесе непромишљено робовање лошему начелу. Йош већу одговорност од Вука за ужасне исходе прихватања његовога правописа и стварање раздора у нашем народу сносе људи њега прихвативши без трезвенога промишљања о могућих послѣдицах. На жалост, тадашња власт Србийе немаше више далековидости нити способност сабрати два и два и видѣти чему овакав правопис и азбука воде.
 
Poslednja izmena:
Врло ружан примѣр угњетавања и иживљавања над припадницом србскога народа другачийега изговора Ѣ-а. Не поновило се.

Али одличан повод да се подсѣтимо шта и ко йе заслужан за овакво стање ствари.
Сироти говорници енглескога йезика, Британци, Есадеовци, Канађани, Аустралиянци, Новозеланђани и остали, захваљуйући њиховому назадному негласовному и заосталому правопису, имайу само йедан начин записа свойих рѣчи, те се у писанийих не зна одакле йе ко. Зато се код њих овакви ружни примѣри тешко могу догодити. Исто тако и несрећни говорници различитих нарѣчя и изговора нѣмачкога йезика имайу само йедан правопис, без обзира живе ли у Нѣмачкой, Аустрийи, Швайцарской, Луксембургу... И то само због неприхватања найсаврѣменийега и найнапрѣднийега правописнога начела: гласовнога.
Али зато ми Срби, иако нас и од йедних и од других има мање бар за ред величине, йедини у Европи имамо чак два правописа, што йе доказ невѣрним Томам колико йе гласовно начело напрѣднийе и савршенийе. Што толике европске и бѣлосвѣтске школоване а глупе главе не могаху смислити, смисли наш паметни сељак са двома разредима основне школе. И усрећи нас. А све то учини како би Србом омогућио да могу научити читати и писати. Другачийе не могаше бити, йер се Срби, будући неписменима, тупавима, глупавима и душевно заосталима, никако другачийе не могаху описменити. Да не бѣше њега, сви бисмо данас били неписмени, ако би не уопште и било. Правопис по мѣрилу найглупљих, да сваки, па и душевно найзаосталийи Србин може бити описмењен.

Шалу на страну, ружни примѣр из Ягодине йе одличан показатељ штете койу нашему народу нанесе непромишљено робовање лошему начелу. Йош већу одговорност од Вука за ужасне исходе прихватања његовога правописа и стварање раздора у нашем народу сносе људи њега прихвативши без трезвенога промишљања о могућих послѣдицах. На жалост, тадашња власт Србийе немаше више далековидости нити способност сабрати два и два и видѣти чему овакав правопис и азбука воде.

Што би рекла деца, не треба да се примаш толико. Овде није питању језички проблем, него ту жену очигледно хоће да заебавају због нечега.

А што се тиче немачког правописа, непогрешиво си одабрао погрешан пример. Управо су Немци хтели да мењају правопис, и то пре коју годину, па су неко време у употреби била два. Изгледа да су одустали у међувремену, ал ја ти то не знам, сигурно има ко боље зна немачке прилике.
 
Naročito postoje razilaženja u pravopisu američkog i britanskog engleskog - pravila u vezi sa (ne)udvostručavanjem suglasnika pri sufiskaciji...

Evo primera iz osnovne škole:
britanski engleski: centre, programme, colour, metre, aluminium, aeroplane, kerb...
američi engleski: center, program, color, meter, aluminum, airplane, curb...

Ima stotinjak najčešćih reči na spisku.

http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Manual_of_Style_(spelling)
http://www3.telus.net/linguisticsissues/BritishCanadianAmerican.htm
 
Poslednja izmena:
Йедини начин за обйедињавање двайу наших правописа йе враћање слова Ѣ у азбуку и писање њега гдѣ год му йе корѣнски мѢсто (изузев можда на мѣстах гдѣ йе изговор изйедначен и код екаваца и ийекаваца, попут "неки", и "треба"). А нека га изговара како ко навикну, екавски, ийекавски или ятовски (судећи по картах нерѣчя, ми имамо и малу област у западной Србийи гдѣ опстаде изворни изговор). Вѣруйем да би људи врѣменом научили изговарати га, уколико би се становништву давао примѣр на средствах явнога обавѣштавања, као што бѣше случай и са гласом Х.
Одговарайућих примѣра у других йезицих има на претек, рецимо у енглеском и нѣмачком, гдѣ се пойедина слова или њихови спойеви у многих рѣчи изговарайу различито од края до края. Рецимо у енглеском се рѣчи "снаке", "day", "ок" у Аустралийи читайу као ""снАйк", "дАй", "АЙкей", док се у САДу и Лондону читайу "снеик", "дей" или "окей". Али се свуда пишу исто.
Найбољи примѣр йе ипак кинески йезик. У њих сваки поям има свой знак ма како се гдѣ изговарао, што дайе могућност општења Кинезом говорећим различитима областнима йезицима.

Што се тиче облика слова, ту сам несумљиво за Ѣ, из двайу разлога. Први йе да ми већ имамо слово за глас ят, и немамо потрѣбе мѣњати га. Други разлог йе што йе слово Ѣ облички независно од његових спорних "двойника" Е и И, па се тиме нийедному не би давала прѣдност у подсвѣсти људи. Рогато Е, поред тога што нѣйе ћириличнога порѣкла, има наведени недостатак, односно дайе прѣдност првому парњаку.

Да койим случайем Вук имаше мало више знања, озбиљности и разума, а мало мање суйете, и да се мало више бављаше србским а не тршићким йезиком, овога крупнога недостатка не би било, као што га не бѣше до његовога прогона писмености, србске баштине, и садржая нашега йезика непознатих у његовом селу.
 
Poslednja izmena:
Йедини начин за обйедињавање двайу наших правописа йе враћање слова Ѣ у азбуку и писање њега гдѣ год му йе корѣнски мѢсто (изузев можда на мѣстах гдѣ йе изговор изйедначен и код екаваца и ийекаваца, попут "неки", и "треба"). А нека га изговара како ко навикну, екавски, ийекавски или ятовски (судећи по картах нерѣчя, ми имамо и малу област у западной Србийи гдѣ опстаде изворни изговор). Вѣруйем да би људи врѣменом научили изговарати га, уколико би се становништву давао примѣр на средствах явнога обавѣштавања, као што бѣше случай и са гласом Х.
Одговарайућих примѣра у других йезицих има на претек, рецимо у енглеском и нѣмачком, гдѣ се пойедина слова или њихови спойеви у многих рѣчи изговарайу различито од края до края. Рецимо у енглеском се рѣчи "снаке", "day", "ок" у Аустралийи читайу као ""снАйк", "дАй", "АЙкей", док се у САДу и Лондону читайу "снеик", "дей" или "окей". Али се свуда пишу исто.
Найбољи примѣр йе ипак кинески йезик. У њих сваки поям има свой знак ма како се гдѣ изговарао, што дайе могућност општења Кинезом говорећим различитима областнима йезицима.

Што се тиче облика слова, ту сам несумљиво за Ѣ, из двайу разлога. Први йе да ми већ имамо слово за глас ят, и немамо потрѣбе мѣњати га. Други разлог йе што йе слово Ѣ облички независно од његових спорних "двойника" Е и И, па се тиме нийедному не би давала прѣдност у подсвѣсти људи. Рогато Е, поред тога што нѣйе ћириличнога порѣкла, има наведени недостатак, односно дайе прѣдност првому парњаку.

Да койим случайем Вук имаше мало више знања, озбиљности и разума, а мало мање суйете, и да се мало више бављаше србским а не тршићким йезиком, овога крупнога недостатка не би било, као што га не бѣше до његовога прогона писмености, србске баштине, и садржая нашега йезика непознатих у његовом селу.

U doba Vuka manje-više se pojma nije imalo gde je etimološki jat. Naši su pisci jat pisali uglavnom umesto sloga "je" - "čiinenie" i sl.

Ja sam u početku (2005.) jat pisao samo tamo gde postoji (i)je kod ekavaca ali sam ubrzo shvatio da treba jat pisati na svim etimološkim mestima (kod korena -treb- imamo npr. oblik (zlo)upotrijebiti i sl) jer otvara mesta i za ikavski izgovor. Zbog istorijske vertikale i tvorbene otvorenosti treba ga pisati i tamo gde se uopštio sa e - breza, Sloveni, slovenski itd. dok kod onih sa kratkim jatom iza r imamo čitanje kao e prema pravilu (vreća, sreća, sresti, obreti se itd.).

Na spisku ima desetak takvih korena, pa se lako i nauči.
 
Poslednja izmena:
Prvi put da se Katerpilar i Nevski ne slože.

Не видим да се не слажемо.
Имати два званична писана стандарда је лоше, као и имати два писма. А ето, Невски нуди и решење, обједињавање правописа враћањем јата.
И наравно, свако ће читати јат онако како је је навикао, уосталом, ми данас и имамо сличну ситуацију у пиротском крају, људи говоре тј, дј, а пишу исто као што пишем ја који говорим ћ и ђ.

Оно што је важно јесте да се на основу писане речи не може открити из ког је српског краја писац, дакле писмо треба да буде интегративни фактор међу Србима, а не да ја чим бацим поглед на текст знам да ли је писац из Црне Горе/Херцеговине (ђевојка, ћерати), или из Босне (дјевојка), или можда из Шумадије (девојка).
 
Znači, proměnio si mišljenje. :kafa:

Мрки, какве су ти то шибицарске форе?
Па сам у теми помињеш двоизговорност, а онда овако подмећеш.

Као што два званична писана изговора нису богатство, тј. као што двојни писани стандард није богатство, већ могућност цепања језика, тако ни двоалфабетизам није богатство.
 
Мрки, какве су ти то шибицарске форе?
Па сам у теми помињеш двоизговорност, а онда овако подмећеш.

Као што два званична писана изговора нису богатство, тј. као што двојни писани стандард није богатство, већ могућност цепања језика, тако ни двоалфабетизам није богатство.

Aha, pisana. Dooobro.
 
Мрки, ти ниски ударци теби у основи и леже, јер си очигледно такав лик, али ја заиста немам разлога да се теби правдам.
Уосталом, зар оно што мислим нисам јасно написао на првој страници теме:

http://forum.krstarica.com/showthre...govornosti?p=16682651&viewfull=1#post16682651
 

Back
Top