Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Da li ste čuli za Leu Dajč? Ako niste treba da čujete za tu jednu tragičnu sudbinu.
-
- Popularno:
- Ko je crtao republičke granice u SFRJ?
- General Mihail Černjajev kao deo ruske...
- Povratak Kosova - sta Srbi zaista zele?
- Kakvu kafu pijete ?
- Dodik: Tražiću od Rusije da stavi veto...
- Gde ce Vucic?
- Nemačka povećava broj aktivnih vojnika...
- Jel ovaj srećković ili šta?
- Пропала и Зајечарска гитаријада у...
- Naći osobu koja nema i ne želi decu u...
Lea Dajč - dečja zvezda Kraljevine SHS žrtva holokausta u NDH
- Začetnik teme Gedeon
- Datum pokretanja
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Lea Dragica Dajč[a] (hrv. Lea Dragica Deutsch, Zagreb, 18. januar 1927 — Aušvic, maj 1943) bila je jugoslovenska dečja glumica jevrejskog porekla koja je umrla za vreme Holokausta. Bila je najmlađa glumica zagrebačkog Hrvatskog narodnog kazališta, pa su je često nazivali čudom od deteta i jugoslovenskom Širli Templ, kao i jugoslovenskom Anom Frank, usled sličnih sudbina. Lea je dete Stjepana i Ivke Dajč, rođene Zinger. Otac Stjepan bio je advokat, a majka Ivka obrazovana domaćica koja se aktivno bavila šahom. Dajčevi su živeli u zagrebačkoj Gundulićevoj ulici broj 39 u dvospratnoj kući.
Poslednja izmena:
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Lea Dajč počela je glumiti u HNK u Zagrebu s pet godina u dečjoj pozorišnoj grupi Dječje carstvo. Prva joj je bila uloga Prisku u Frojdenrajhovim Graničarima. Potom su usledile brojne uloge u dečjim predstavama, zatim u predstavama G. Hauptmana Pred zalaz sunca te u Meterlinkovoj Sestri Bitris.
Igrala je i ulogu Marijet u komediji. Tito Stroci za nju piše tekstove, a Josip Deči operetu Čudo od djeteta. Njena glumačka koleginica bila je Nemica Darija Gaštajger koja je pred kraj Drugog svetskog rata napustila Hrvatsku, te je kasnije živela u Inzbruku. Poslednji Lein nastup bio je scenski prikaz Šahovska igra u HNK 15. marta 1941. U toj predstavi Leine drugarice iz razreda su glumile uloge šahovskih figura, dok je Lea publici objašnjavala poteze.
Godine 1941. osnovana je Nezavisna Država Hrvatska koja je donela rasističke zakone, prema kojima Lea kao Jevrejka više nije smela glumiti. U nadi da će izbeći progon, Dajčevi iz judaizma prelaze na katolicizam, a otac Stjepan skriva se kao doktor u Kliničkom bolničkom centru „Sestre milosrdnice“. Za Dajčeve su se zauzimali mnogi Zagrepčani, glumac Tito Stroci, te par Vika Podgorska i Hinko Nučić, ali nisu je uspeli spasiti. Lea je sa 16 godina uhapšena i zajedno sa svojim mlađim bratom Sašom i majkom Ivkom poslana u Aušvic. Umrla je u stočnom vagonu, iz kojeg je od 75 ljudi njih 25 umrlo. Majka i brat umrli su u logoru, dok se otac izvukao zahvaljujući dr Pancu, koji ga je skrivao u bolnici. Kao sećanje na Leu, jevrejska osnovna škola u Zagrebu nosila je njeno ime — Osnovna škola „Lauder - Lea Dajč“, ali je od od 1. septembra 2006. u stanju mirovanja.
Igrala je i ulogu Marijet u komediji. Tito Stroci za nju piše tekstove, a Josip Deči operetu Čudo od djeteta. Njena glumačka koleginica bila je Nemica Darija Gaštajger koja je pred kraj Drugog svetskog rata napustila Hrvatsku, te je kasnije živela u Inzbruku. Poslednji Lein nastup bio je scenski prikaz Šahovska igra u HNK 15. marta 1941. U toj predstavi Leine drugarice iz razreda su glumile uloge šahovskih figura, dok je Lea publici objašnjavala poteze.
Godine 1941. osnovana je Nezavisna Država Hrvatska koja je donela rasističke zakone, prema kojima Lea kao Jevrejka više nije smela glumiti. U nadi da će izbeći progon, Dajčevi iz judaizma prelaze na katolicizam, a otac Stjepan skriva se kao doktor u Kliničkom bolničkom centru „Sestre milosrdnice“. Za Dajčeve su se zauzimali mnogi Zagrepčani, glumac Tito Stroci, te par Vika Podgorska i Hinko Nučić, ali nisu je uspeli spasiti. Lea je sa 16 godina uhapšena i zajedno sa svojim mlađim bratom Sašom i majkom Ivkom poslana u Aušvic. Umrla je u stočnom vagonu, iz kojeg je od 75 ljudi njih 25 umrlo. Majka i brat umrli su u logoru, dok se otac izvukao zahvaljujući dr Pancu, koji ga je skrivao u bolnici. Kao sećanje na Leu, jevrejska osnovna škola u Zagrebu nosila je njeno ime — Osnovna škola „Lauder - Lea Dajč“, ali je od od 1. septembra 2006. u stanju mirovanja.
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Gostovanje Lee Dajč u Zadužbini Ilije M. Kolarca 1934. godine.
imamo mi podosta nasih SRPSKIH ZRTAVA da bismo se bavili jevrejima 
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Žrtve su žrtve. Posebno treba staviti naglasak na stradanje dece.imamo mi podosta nasih SRPSKIH ZRTAVA da bismo se bavili jevrejima
previse je srpske dece nastradalo, ali oni nisu interesantni jer nisu odabrani narod. jel tako ?
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
Imaš neki komentar na temu? Komentari su ti stvarno glupi.previse je srpske dece nastradalo, ali oni nisu interesantni jer nisu odabrani narod. jel tako ?
uporno forsiras rome i jevreje dok zmuris na srpske zrtve.
nemoj da si ko senka jankov
da budes veci jevrej od jevreja
Gedeon
Elita
- Poruka
- 15.882
To si neki velikohrvatski provokator.uporno forsiras rome i jevreje dok zmuris na srpske zrtve.
nemoj da si ko senka jankov
da budes veci jevrej od jevreja
odavno nisi pisao nista za made up anu frank
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.499
срами се, кога брига за тимimamo mi podosta nasih SRPSKIH ZRTAVA da bismo se bavili jevrejima
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.499
српске жртве нијесу занимљиве кад се упореде са било кимеprevise je srpske dece nastradalo, ali oni nisu interesantni jer nisu odabrani narod. jel tako ?
кога бриге
suave
Domaćin
- Poruka
- 3.775
Nije ništa pisao ni o Madlen Olbrajt, sirotoj jevrejskoj devojčici koju su spasili Srbi od sigurne Srbi. Ona im se kasnije zahvalila bacajući tone poklona sa neba.odavno nisi pisao nista za made up anu frank
Niko normalan ne pomaže Jevreje. Na kraju se probudi sa nožem u leđima.
istorija je pokazala bezbroj puta da ucini dobro da ti se zlim vrati je jevrejska zahvalnost
