Di ga je taj Mićko
Obećava
- Poruka
- 56
Nikolas Rokfeler, iz čuvene bankarske porodice, izjavio je, kako je to prošle godine, pred smrt, obelodanio američki filmski producent i režiser Eron Ruso, kako je Rokfeler fondacija finansirala ženski pokret za oslobođenje. Pre tog pokreta bankari nisu mogli da oporezuju polovinu stanovništva, a drugi razlog je, po Rokfelerovim rečima, ''da bi ljudi prihvatili da je država njihova primarna porodica''. NVO-i su većinom finansirani sa Zapada, a motivi finansijera sasvim sigurno nisu dobronamerni prema interesima Srbije i samo je pitanje vremena kada će i to neko da obelodani. Znali su zvaničnici Rusije kakvo zlo sa sobom nose takve organizacije, pa su pre tri godine istovremeno svima poništili registraciju, a zatim ponovo rešavali registraciju svake nove podnete prijave pojedinačno, čime su praktično zabranili rad većini NVO-a. Nemačka vlada je pre desetak godina zabranila rad Sajentološkoj sekti, bez obzira na veliko protivljenje SAD, jer su znale koliko je loš uticaj koji ta sekta ima na njihovo društvo.
Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa Zapada praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne patriotski nastrojene organizacije (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočene su s napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i medijske moći, aktivisti ovih organizacija su u stanju stalne odbrane od optužbi da su klerofašisti i ''nacionalisti'', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju druge nevladine organizacije.
Sigurno da oni koji rukovode ovom državom dobro znaju koliko su NVO-i loši, ne samo po državu, nego i po stranke kojima ti rukovodioci pripadaju, zbog toga što se kontrola tih organizacija vrši s one strane državne granice. Naravno da nismo toliko moćni da NVO-e zabranimo a njihove čelnike strpamo u zatvor zbog očiglednog protivustavnog delovanja. Ali država bi barem morala da im jako oteža posao, i to je minimum onoga što mora da uradi. I to na samom startu. Jedini način da se ova linija prekine jeste da se zaustavi na samom početku, na ulasku u Srbiju. Kao i za svaku drugu robu, trebalo bi ustanoviti ''carinu'' za novac koji je namenjen NVO-ima. On bi trebalo da se pregleda, da se ispita njegovo poreklo i namena - i tek onda da se pusti ili ne pusti u zemlju. Ukoliko se novac ipak pusti, trebalo bi ga jako oporezovati, toliko jako da se finansijeri zapitaju da li su zaista toliki filantropi, da shvate da možda i nisu. Osim toga, svaki NVO koji je finansiran novcem iz inostranstva morao bi da ''transparentno'' dostavi javnosti detalje svog finansijskog poslovanja. Dok se finansijsko poslovanje NVO-a ne postavi kao značajno pitanje, dok se jasno ne prikaže ko, za koliko i od čijih para radi, u Srbiji neće biti pravedne izborne kampanje, ni pravednih izbora, ni poštenog Parlamenta.
Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa Zapada praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne patriotski nastrojene organizacije (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočene su s napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i medijske moći, aktivisti ovih organizacija su u stanju stalne odbrane od optužbi da su klerofašisti i ''nacionalisti'', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju druge nevladine organizacije.
Sigurno da oni koji rukovode ovom državom dobro znaju koliko su NVO-i loši, ne samo po državu, nego i po stranke kojima ti rukovodioci pripadaju, zbog toga što se kontrola tih organizacija vrši s one strane državne granice. Naravno da nismo toliko moćni da NVO-e zabranimo a njihove čelnike strpamo u zatvor zbog očiglednog protivustavnog delovanja. Ali država bi barem morala da im jako oteža posao, i to je minimum onoga što mora da uradi. I to na samom startu. Jedini način da se ova linija prekine jeste da se zaustavi na samom početku, na ulasku u Srbiju. Kao i za svaku drugu robu, trebalo bi ustanoviti ''carinu'' za novac koji je namenjen NVO-ima. On bi trebalo da se pregleda, da se ispita njegovo poreklo i namena - i tek onda da se pusti ili ne pusti u zemlju. Ukoliko se novac ipak pusti, trebalo bi ga jako oporezovati, toliko jako da se finansijeri zapitaju da li su zaista toliki filantropi, da shvate da možda i nisu. Osim toga, svaki NVO koji je finansiran novcem iz inostranstva morao bi da ''transparentno'' dostavi javnosti detalje svog finansijskog poslovanja. Dok se finansijsko poslovanje NVO-a ne postavi kao značajno pitanje, dok se jasno ne prikaže ko, za koliko i od čijih para radi, u Srbiji neće biti pravedne izborne kampanje, ni pravednih izbora, ni poštenog Parlamenta.
