Lazar Hrebeljanović

То је грчка верзија, Јована Дуке, али су је историчари одбацили због нелогичности. Ако се Бајазит повлачио због губитака, онда није логично да се враћа по Муратово тело. Треба се уживити у битку и пребацити у оно време и онда размишљати зашто је било тако а зашто није могло бити тако. Ред би био да се и Вук придружио Лазару у цркви али није. Зашто је Вук требао напуштати Косово Поље кад је оно било покрај његових дворова који су били у Приштини. За Влатка би то могло да се прихвати, јер је дошао из даљине и са друге стране. Турци су дошли на Косово поље са већином својих снага и да су тако изгинули да се морају повлачити онда то сигурно не може бити тачно да су се вратили по мртвог Мурата. Пре ће бити да је Бајазит приметио да су се Вук и Влатко повукли и оставили самог Лазара и да је он одлучио да направи протунапад и зароби Лазара и остатак српске војске. Логично је мислити да је Турака било много више него Срба а и да их је изгинуло више, али не и да су напустили битку па се враћали по мртвог цара. Нисам гледао филм, али тих неколико података који су наведени из филма види се да су га снимали да би умањили вредности српске.

Ja vjerujem u ovu tvrdnju o bitci. Zasto je Vuk otisao to je suvisno da se o tom razmislja i nagadja. Nema nigdje dokaz da je Vuk bio izdajnik. To je samo ostalo u epskim pjesmama, al nema nijedan valjan dokaz. Kralj Tvrtko je slavio pobjedu srpske vojske. Cijela Evropa je bila upoznata o srpskoj pobijedi. Mozda su najbolji dokaz karavandzije, oni su posmatrali bitku i donijeli vijest na zapad o srpskoj pobijedi.
 
Ja vjerujem u ovu tvrdnju o bitci. Zasto je Vuk otisao to je suvisno da se o tom razmislja i nagadja. Nema nigdje dokaz da je Vuk bio izdajnik. To je samo ostalo u epskim pjesmama, al nema nijedan valjan dokaz. Kralj Tvrtko je slavio pobjedu srpske vojske. Cijela Evropa je bila upoznata o srpskoj pobijedi. Mozda su najbolji dokaz karavandzije, oni su posmatrali bitku i donijeli vijest na zapad o srpskoj pobijedi.

То је добро, али како објаснити да смо постали вазали Бајазиту, и да смо му морали дати Оливеру у његов харем?
 
Самим тим што је остао жив, није, али ако се узме у обзир зашто је остао жив, онда се може сматрати да је избегао борбу на неки начин. Ако је избегао борбу, без разлике зашто, онда је издао, јер је тај део битке био одлучујући, а тако како ти замишљаш битку, онда је Милош крив за пораз, јер је убиством на превару убио Мурата и са тим проузроковао јањичаре да му се освете, и пошто су савладали Милоша устремили су се и на Лазара, и тако су пораз претворили у победу. али ни то не објашњава где је био Вук за то време?

ne,samim tim sto je neko ziv ne znaci da je izbegao borbu......Vuk je ucestvovao u borbi i ostao ziv....

Vuk je bio na svom delu bojista(na svom krilu) koje je bilo udaljeno nekoliko stotina metara ili nekoliko kilometara dalje od Lazara....
 
То је добро, али како објаснити да смо постали вазали Бајазиту, и да смо му морали дати Оливеру у његов харем?

posle kosovske bitke postojale su dve "struje" u Srbiji....jedna koju je predvodila zena pokojnig Lazara i koja je bila za saradnju sa Turcima(odnosno da se postane turski vazal),a druga koju je predvodio Vuk Brankovic koja je bila za saradnju sa Madjarima(da srbija postane madjarski vazal)......

ocigeldno da je preovladala ova prva i srbi sa turcima isteruju madjarske trupe koje su prodrle u Srbiju nekoliko meseci nakon kosovskog boja......po mom misljenju,to je bila velika greska,i trebalo je tada izarbati Madjare kao saveznike protiv Turaka.........s obzirom da se za 7 godina desio krstaski rat protiv Turaka..........da su srbi bili na strani hriscana,turski poraz bi bio neminovan.....
 
Ne razumem sta tu nije jasno bitku nismo izgubili i ako je u bici učestvovalo samo srpsko pomoravlje Makedonija ,Bosanski i Hrvatski plaćenici a ne cela Srbija sa punim kapacitetom
Bila je pat situacija i Srbija je svoju unutarnju slabost i krizu (žargonski) institucija pokazala tek vek kasnije.
Da li je iko svestan da posle rata sa Turskom Srbija u punom sastavu ne bi nikad izgubila.
A radi se o sili od koje je zazirala cela današnja EU a mi smo bili sa par plemena u čadoru na domak pobede.
To je bio sudar male bakanske države sa Imperijom i prošlo je nerešeno sa dva mrtva kralja,
Slično termopilskoj bitci između Sparte i Persije sa tim da smo mo Tursku držali još 100 godina podalje od Evrope,
 
posle kosovske bitke postojale su dve "struje" u Srbiji....jedna koju je predvodila zena pokojnig Lazara i koja je bila za saradnju sa Turcima(odnosno da se postane turski vazal),a druga koju je predvodio Vuk Brankovic koja je bila za saradnju sa Madjarima(da srbija postane madjarski vazal)......

ocigeldno da je preovladala ova prva i srbi sa turcima isteruju madjarske trupe koje su prodrle u Srbiju nekoliko meseci nakon kosovskog boja......po mom misljenju,to je bila velika greska,i trebalo je tada izarbati Madjare kao saveznike protiv Turaka.........s obzirom da se za 7 godina desio krstaski rat protiv Turaka..........da su srbi bili na strani hriscana,turski poraz bi bio neminovan.....

Да, али има мали проблем? То није нигде записано, ако можеш наведи извор тог мишљења? Турски и грчки извори наводе да се Бајазит задржао на Косову месец дана док Милица није пристала на услове мира. А то пише и у црквеним изворима, јер се Милица обратила и патријарху за мишљење. Имају и услови које је Милица поставила Бајазиту и које је он прихватио. А има записано и да је Лазар био у добрим односима са Мађарима и да су неке мађарске јединице учествовале са Твртковим у Боју на Косову.
 
Ne razumem sta tu nije jasno bitku nismo izgubili i ako je u bici učestvovalo samo srpsko pomoravlje Makedonija ,Bosanski i Hrvatski plaćenici a ne cela Srbija sa punim kapacitetom
Bila je pat situacija i Srbija je svoju unutarnju slabost i krizu (žargonski) institucija pokazala tek vek kasnije.
Da li je iko svestan da posle rata sa Turskom Srbija u punom sastavu ne bi nikad izgubila.
A radi se o sili od koje je zazirala cela današnja EU a mi smo bili sa par plemena u čadoru na domak pobede.
To je bio sudar male bakanske države sa Imperijom i prošlo je nerešeno sa dva mrtva kralja,
Slično termopilskoj bitci između Sparte i Persije sa tim da smo mo Tursku držali još 100 godina podalje od Evrope,


А шта смо онда радили у Никопољу и у Ангори? Многе ствари нису јасне још од времена Цара Душана? А и зашто смо изгубили на Марици?
 
Ne razumem sta tu nije jasno bitku nismo izgubili i ako je u bici učestvovalo samo srpsko pomoravlje Makedonija ,Bosanski i Hrvatski plaćenici a ne cela Srbija sa punim kapacitetom
Bila je pat situacija i Srbija je svoju unutarnju slabost i krizu (žargonski) institucija pokazala tek vek kasnije.
Da li je iko svestan da posle rata sa Turskom Srbija u punom sastavu ne bi nikad izgubila.
A radi se o sili od koje je zazirala cela današnja EU a mi smo bili sa par plemena u čadoru na domak pobede.
To je bio sudar male bakanske države sa Imperijom i prošlo je nerešeno sa dva mrtva kralja,
Slično termopilskoj bitci između Sparte i Persije sa tim da smo mo Tursku držali još 100 godina podalje od Evrope,


Zapisi Benedikta Kuripečiča nastali su 250 godina nakon Kosovske bitke[11]. Benedikt Kuripečič je bio član austrijskog poslanstva u Carigradu[12]. Na putu za Carigrad su se zaustavili i u Prištini[12]. U svom putopisu napisao je neke interesantne stvari o toj legendarni bici.[traži se izvor od 04. 2010.] Kako kaže Kuripečič u svojoj knjižici, tokom putovanja zaustavili su se kod "čudnog groba", lepo ukrašenog i pokrivenog kupolom[12]. Na tom mestu sultana je nožem rasporio neki stari srpski vitez po imenu Miloš Obilić[13]. To je bio jedan od prvih opisa mesta pogibije sultana Murata.[traži se izvor od 04. 2010.] Dalje piše o bici i kneževoj svečanoj večeri pred bitku, pri čemu mu je Miloš obećao, da će napraviti nešto što mlađi ne mogu i da će sam završiti njegov rat uprkos tome da će izgubiti glavu[12]. Sutradan, uoči bitke Miloš odlazi u sultanov šator, gde mu je sultan pružio nogu da je Miloš poljubi[13]. Na šta mu Miloš reče: "Nije dostojno, da ti kao hrišćanin poljubim nogu, zato ćeš sada primiti svoju nagradu." Miloš je pri tome izvukao nož i rasporio Muratu trbuh[13]. Benedikt Kuripečič završava knjižicu rečima da su Turci pri tom izgubili glavu i pobegli i tako su se knez i njegova vojska lišili neprijatelja[12].

Kuripečič u svojoj belešci zauzima gledište, da su Turci izgubili boj na Kosovu.[traži se izvor od 04. 2010.] Takvi su bili i prvi utisci u svetu[14]. Poznato je, da je kralj Tvrtko slao u svet vest o velikoj hrišćanskoj pobedi nad Turcima[9]. 1. avgusta 1389. šalje u Trogir pismo o velikoj pobedi[9]. Početkom oktobra 1389. šalje slično pismo u Firencu i 20. oktobra dobija iz Firence odgovor u kome mu čestitaju na pobedi i malo ga grde jer nije pre slao vesti i da o toj pobedi već znaju[9]. I kod Mlečana je vladao utisak, da su Turci na Kosovu loše prošli.[traži se izvor od 04. 2010.] Krajem jula Mletački senat šalje na Portu poslanicu novom turskom sultanu[9]. Pošto nisu tačno znali ko je zauzeo presto, mletački je izaslanik nosio sa sobom dva pisma[9]. Jedno je bilo naslovljeno na Bajazita, a drugo na Jakuba, pri čemu bi poslanik prvo morao utvrditi ko je novi vladar[9]. Pri predaji je poslanik imao nalog da izjavi : "Pre polaska naših galija iz Mletačke republike smo čuli, ali ne baš jasno, o ratu, koji je izbio među svemogućim gospodarom Muratom, vašim ocem i knezom Lazarom, o kome se pričaju razne stvari, kojima naravno ne možemo verovati. Uprkos tome smo obavešteni o smrti pomenutog gospodara Murata, što veoma žalimo.[9]" Mletačka vlada se pri tome držala samo na rečima izražavanja saučešća, što dokazuje, da su u Mletačkoj republici šest sedmica nakon bitke kružile priče o nepovoljnom ishodu za Turke.[traži se izvor od 04. 2010.] Sačuvana je i jedna beleška, koja govori, da su vest o turskom porazu dobili i u Parizu[9].
 
Да, али има мали проблем? То није нигде записано, ако можеш наведи извор тог мишљења? Турски и грчки извори наводе да се Бајазит задржао на Косову месец дана док Милица није пристала на услове мира. А то пише и у црквеним изворима, јер се Милица обратила и патријарху за мишљење. Имају и услови које је Милица поставила Бајазиту и које је он прихватио. А има записано и да је Лазар био у добрим односима са Мађарима и да су неке мађарске јединице учествовале са Твртковим у Боју на Косову.

Lazar nije bio u dobrim odnosima sa Zigmundom......zato sto je pre izbora Zigmunda za madjarskog kralja bila neka vrsta gradjankog rata u madraskoj......a Lazar je podrzavao Zigmundovog protivnika,i Zigmund mu to nikada nije oprostio.....

ne znam koliko ima dostupnih izvora,ali mislim da postoje izvori u kojima se vidi da Zigmund pre svoje provale u Srbiju posle kososvkog boja salje macvanskog bana Nikolu Gorjanksog na neku vrstu pregovora sa Vukom Brankovicem...........kada nadjem,te izvore postavicu

i mislim da je NEMOGUCE da bi srpski patrijarh,clan HRISCANSKE PRAVOSLAVNE crkve savetovao Milicu da da svoju cerku sultanu u harem,i da se dobrovoljno udje u vazalstvo sa MUSLIMANSKOM imperijom....(?!)

inace,evo odlomak sa "rastka.rs" o periodu nakon bitke

Недуго након Косовске битке Бајазит је морао да жури у Једрене не би ли тамо учврстио власт јер је било много оних који нису одобравали то што је он ликвидирао Јакуба. За то време у Србији се поставило питање ко ће бити наследник кнеза Лазара. У то време кнежеви синови, Стефан и Вук, били су малолетни и нису могли никако да наследе његово место. С друге стране, било је сасвим неоубичајено да власт врши кнегиња Милица и да је синовима преда онда када они постану пунолетни. Стога је било сасвим за очекивати да се за новог вођу у Србији истури њен најмоћнији великаш, а то је био тада Вук Бранковић. Слично је мислио и Угарски краљ када је само три недеље након Косовске битке послао свога моћног великаша Николу Горјанског код Вука Бранковића на преговоре. Било је очигледно да Угари сматрају Вука за новога владара у Србији. Садржај ових преговора се не зна, али се може претпоставити да је угарски краљ желео да Србију задржи као вазала и да се тада о томе разговарало. Очигледно да су угари мислили да је власт над Србијом смрћу кнеза Лазара исклизнула из ове породице. Можда је и упад Угара у Србију у јесен 1389. године био у вези са овим преговорима. Ипак, кнегиња Милица се на крају показала као много спретнија но што је то тада можда изгледало Угарима и Вуку. Осетивши да би је Вук уз помоћ Угара могао надјачати и узети јој власт у Србији, она је ступила у контакт са Турцима и успела да са њима оствари споразум. Током 1390. године уз помоћ турских одреда Угари су истиснути из Србије. Баш те године (1390.) била је одлучена ова краткотрајна неизвесност око тога ко ће владати Србијом и то у потпуну корист куће Лазаревића.

Нема вести о томе да ли је Вук учествовао у борбама удружених турских одреда и оних које је скупила кнегиња Милица, али од тада је и његов политички правац сасвим другачији од онога који су наметали из куће Лазаревића. Његова идеја је била да се Турцима пружа отпор и није пристајао на било какве преговоре. Своју политику отпора према Турцима доследно је спроводио све до 1392. године када је коначно и он морао да попусти пред њиховим сталним нападима. Пристао је да буде турски вазал те да, осим плаћања данка, даје Турцима и помоћне војне одреде. Ипак, своје вазалне обавезе испуњавао је и више него траљаво тако да није познато да је осим плаћања новчаног данка и једну другу обавезу (поготово ону са слањем војних одреда) извршавао. Његов отпор је постао потпуно отворен онда када је дочуо да се на Турке припрема једна крсташка војска удружене Европе коју води угарски краљ Жигмунд. У томе моменту је изгледало као да се његова политика пружања оружаног отпора Турцима показује као исправна. Крсташи су имали тек почетног успеха, али код Никопоља (25. септембар 1396. године) доживљавају тежак пораз. У турској војсци се нарочито истакао војни одред који је, као вазал, водио кнез Стефан Лазаревић и чија је интервенција изгледа већ изгубљену битку за Турке преокренула у њихову корист. Након битке одлучио је султан Бајазит да се обрачуна са непослушним вазалима, а на првом месту са Вуком Бранковићем. На неки начин је успео да ухвати Вука и да га баци у тамницу у којој је Вук и умро дана 6. октобра 1397. године.
 
Poslednja izmena:
posle kosovske bitke postojale su dve "struje" u Srbiji....jedna koju je predvodila zena pokojnig Lazara i koja je bila za saradnju sa Turcima(odnosno da se postane turski vazal),a druga koju je predvodio Vuk Brankovic koja je bila za saradnju sa Madjarima(da srbija postane madjarski vazal)......

ocigeldno da je preovladala ova prva i srbi sa turcima isteruju madjarske trupe koje su prodrle u Srbiju nekoliko meseci nakon kosovskog boja......po mom misljenju,to je bila velika greska,i trebalo je tada izarbati Madjare kao saveznike protiv Turaka.........s obzirom da se za 7 godina desio krstaski rat protiv Turaka..........da su srbi bili na strani hriscana,turski poraz bi bio neminovan.....

Jeдна изгубљена битка не значи и изгубљен рат Турци су се веома брзо опоравили после пораза код Ангоре 1402. год., тако и да су доживели пораз код Никопоља 1396. год. не знаћи и то да би били протерани са Балкана, вазалство са Угрима подразумевало би и унијаћење и покатоличавање православног становништва Србије што црква сигурно не би дозволила а тада је утицај цркве био доста велик.
Тада 1389. год. после Боја на Косову пољу Србија је била обезглављена а морало се брзо одлучивати јер се Србија налазила између чекића и наковња.
 
Poslednja izmena:
Jeдна изгубљена битка не значи и изгубљен рат Турци су се веома брзо опоравили после пораза код Ангоре 1402. год., тако и да су доживели пораз код Никопоља 1396. год. не знаћи и то да би били протерани са Балкана, вазалство са Угрима подразумевало би и унијаћење и покатоличавање православног становништва Србије што црква сигурно не би дозволила а тада је утицај цркве био доста велик.
Тада 1389. год. после Боја на Косову пољу Србија је била обезглављена а морало се брзо одлучивати јер се Србија налазила између чекића и наковња.

a da li je crkva dozvolila neku vrstu unijacenja sa islamom?!..............sto se mene tice,ja da moram da biram izmedju katolicanstva i islama,ne bih se puno razmisljao.....izabrao bih katolicanstvo,naravno...

inace,vazalsvo sa ugarima nije podrazumevalo pokatolicenje.....znaci,samo 15ak godina posle kosovske bitke,despot stefan Lazarevic je postao ugarski vazal(posle bitke kod Angore).......i bio je jedan od najznacajnih vazala majdarskog kralja Zigmunda.....i jedan od najpoznatijih vitezova u celoj tadasnjoj madjarskoj.......i da li je pokatolicen nas despot Stefan?........ili da li je pokatoliceno onda nase pravoslavno stanovnistvo?

i onda,kakva bi razlika bila da je madjarski vazal postao ne despot Stefan 1403,nego Vuk Branovic 1389te?

inace,to "brzo" oporavljanje turaka posle bitke kod Angore je relativno........trebalo im je nekoliko decenija da povrate onu snagu koju su imali.......otprilike onda kada je i pala srpska despotovina i Carigrad....sredinom 15 veka......a jos kada se uzme u obzir najezda Mongola pocetkom 15 veka koji bi dobro protresli turske delove male azije(i to sve posle hipoteticke pogibije Bajazita i velikog dela turske(evropske) vojske kod Nikipolja 1396),tesko da bi se turci u skorije vreme oporavili......

jos nesto,po meni veoma vazno.......to sto je Milica uradila posle bitke,na neki nacin obesmisljava Lazarevo herojsko delo........znaci,Lazar se jos odavno odlucio da se vojno suprotstavi Turcima i da svoju zemlju brani........mislite da on nije mogao odmah(recimo koju godinu posle bitke na Marici) postane turski vazal i da da svoju cerku u turski haram?...........mogao je,kao sto su to uradili neki drugi srpski feudalci i oblasni gospodari........ali Lazar je nastavio sa vojnim otporom protiv Turaka......a posle kosovske bitke jedini koju je takvu ideju imao je bio njegov zet Vuk Brankovic....

znaci,Lazar se suprotstavlja turcima,pruza herojski otpor,herojski gine.....posle bitke se javlja dilema sta dalje raditi,i kom se carstvu prikloniti(Madjarskom ili Turskom)........i Milica odlucuje da Srbija(odnosno oni delovi Srbije kojima je vladao Lazar) postane turski vazal i daje cerku u harem......pa mislim,zasta su onda Lazar i mnogi drugi srpski vitezovi i ratnici poginuli u kososvkoj bitci?
 
Poslednja izmena:
a da li je crkva dozvolila neku vrstu unijacenja sa islamom?!..............sto se mene tice,ja da moram da biram izmedju katolicanstva i islama,ne bih se puno razmisljao.....izabrao bih katolicanstvo,naravno...

inace,vazalsvo sa ugarima nije podrazumevalo pokatolicenje.....znaci,samo 15ak godina posle kosovske bitke,despot stefan Lazarevic je postao ugarski vazal(posle bitke kod Angore).......i bio je jedan od najznacajnih vazala majdarskog kralja Zigmunda.....i jedan od najpoznatijih vitezova u celoj tadasnjoj madjarskoj.......i da li je pokatolicen nas despot Stefan?........ili da li je pokatoliceno onda nase pravoslavno stanovnistvo?

i onda,kakva bi razlika bila da je madjarski vazal postao ne despot Stefan 1403,nego Vuk Branovic 1389te?

inace,to "brzo" oporavljanje turaka posle bitke kod Angore je relativno........trebalo im je nekoliko decenija da povrate onu snagu koju su imali.......otprilike onda kada je i pala srpska despotovina....sredinom 15 veka...

Са исламом није било унијаћења, а слобода испољавања вере у Отоманској империји је била дозвољена мад је временом на православне био наметнут данак а они који су прешли у ислам имали су олакшице али унијаћења са исламистима није било.
Тада 1389. је Жигмун претендирао да постане цар Светог римско царства што је на крају и успео он је био владар у успону пун амбиција и аспирација према суседима, а Србија без владара и без неке озбиљне војне силе, не можеш у исти контекс стављати 1389. и 1402. годину када је Србија имала легитимног владара и то најобразованијег владара Европе тог времена и једног од најбољих витезова Европе који није био само познат у Угарској већ и у Француској, Венецији, Отоманској империји, Ромејском царству није исто 1389. када је Србија поражена и обезглављена и 1402. када је Србија и њена убојна тешка коњица позната од Угарске до Монголије и када се Србији нуди територијално проширење добијањем Београда и када је Жигмунд упознао стварну моћ Отоманске империје, ко још вазалима нуди своју територију (дат је деспоту Стефану Београд на управу). Не може се то стављати у исти контекст.
Колико Угарска има стварну моћ показује и пад Будима и мало касније и Пеште после пораза на Мохачу 1526.
Не може се гледати само исечак једног историјског времена већ и претходни и каснији период да би се установило да ли је нека политичка одлука исправна или погрешна у овом случају велике кнегиње Милице и патријарха Jeфрема, догађаји који су се касније издешавали показали да су исправно поступили, јер да је Србија кренула у вазалне односе са Угарско до Никопољске битке не би ни дошло већ би се она одиграла на простору Србије и после тога Србија би била тотално уништена без икаквих изгледа на опоравак и васкрснуће.
 
Poslednja izmena:
Са исламом није било унијаћења, а слобода испољавања вере у Отоманској империји је била дозвољена мад је временом на православне био наметнут данак а они који су прешли у ислам имали су олакшице али унијаћења са исламистима није било.

cekaj,a kada je bilo unijacenja sa katolicima?......narocito kada je toga bilo u periodu vladavine despota Stefana koji je bio ugarski vazal?


Тада 1389. је Жигмун претендирао да постане цар Светог римско царства што је на крају и успео он је био владар у успону пун амбиција и аспирација према суседима, а Србија без владара и без неке озбиљне војне силе, не можеш у исти контекс стављати 1389. и 1402. годину када је Србија имала легитимног владара и то најобразованијег владара Европе тог времена и једног од најбољих витезова Европе који није био само познат у Угарској већ и у Француској, Венецији, Отоманској империји, Ромејском царству није исто 1389. када је Србија поражена и обезглављена и 1402. када је Србија и њена убојна тешка коњица позната од Угарске до Монголије и када се Србији нуди територијално проширење добијањем Београда и када је Жигмунд упознао стварну моћ Отоманске империје, ко још вазалима нуди своју територију (дат је деспоту Стефану Београд на управу). Не може се то стављати у исти контекст.
Колико Угарска има стварну моћ показује и пад Будима и мало касније и Пеште после пораза на Мохачу 1526.

ovaj deo tvog odgovora je pun nelogicnosti i apsurda....

znaci Zigmnund je 1389te bio u usponu i pun ambicija a 1403 nije bio u usponu i nije imao ambicija?......1389te bi srbi bili pokatoliceni,a 1403 nisu pokatoliceni iako su postali ugarski vazali?

zatim,Srbija 1389te posle bitke na kosovu nema ozbiljniju vojnu sliu a 1402 godine ima ozbiljniju vojnu silu?...:)....a sta mislis,kako su uspeli za SAMO 13 godina da stvore ozbiljniju vojnu silu?..............knez Lazar je takodje imao IDENTICNU ubojnu tesku konjicu 1389te kao i njegov sin 1402 godine......

zatim,sta ti to znaci Srbija je 1389te porazena?.....gde je porazena?

vecinu ugleda koji je imao despot Stefan je dobio nakon sto je postao ugarski vazal a ne pre toga......jer sigurno nece dobiti ugled u hriscanskom svetu time sto se borio na strani turaka kao njihov vazal.....


Не може се гледати само исечак једног историјског времена већ и претходни и каснији период да би се установило да ли је нека политичка одлука исправна или погрешна у овом случају велике кнегиње Милице и патријарха Jeфрема, догађаји који су се касније издешавали показали да су исправно поступили, јер да је Србија кренула у вазалне односе са Угарско до Никопољске битке не би ни дошло већ би се она одиграла на простору Србије и после тога Србија би била тотално уништена без икаквих изгледа на опоравак и васкрснуће.

prvo,odakle ti ta ideja da ne bi doslo do nikipoljske bitke da su srbi postali ugarski vazali??......pa nije do nje doslo zato sto je Srbija postala ili nije postala ugarski vazal,vec da bi se krenuo u pohod protiv turaka od strane zapadnoevropskih drzava

a koji su se to dogadjaji kasnije izdesavali?.......visestruko razarenje Srbije tokom prve polovine 15 veka tokom gradjanskog rata izmedju Brankovica i Lazarevica?.....kasnija turska rusenja i pustosenja Srbije za vreme Djuradja Brankovica?.......sta je tu bilo ispravno i kakvog je to boljitka donelo Srbiji?................znaci Srbija je bila ionako unistavana iako se Nikipoljska bitka odigrala tamo gde se odigrala.....

ja bas nisam sagledao isecak istorisjkog vremena,vec veci vremenski period i to kada je bilo koliko-toliko moguce zaustaviti i gotovo unistiti turke.......jer to je bilo sigurno lakse krajem 14 veka,nego krajem 15 veka ili u 16 veku.....
 
Poslednja izmena:
cekaj,a kada je bilo unijacenja sa katolicima?......narocito kada je toga bilo u periodu vladavine despota Stefana koji je bio ugarski vazal?




ovaj deo tvog odgovora je pun nelogicnosti i apsurda....

znaci Zigmnund je 1389te bio u usponu i pun ambicija a 1403 nije bio u usponu i nije imao ambicija?......1389te bi srbi bili pokatoliceni,a 1403 nisu pokatoliceni iako su postali ugarski vazali?

zatim,Srbija 1389te posle bitke na kosovu nema ozbiljniju vojnu sliu a 1402 godine ima ozbiljniju vojnu silu?...:)....a sta mislis,kako su uspeli za SAMO 13 godina da stvore ozbiljniju vojnu silu?..............knez Lazar je takodje imao IDENTICNU ubojnu tesku konjicu 1389te kao i njegov sin 1402 godine......

zatim,sta ti to znaci Srbija je 1389te porazena?.....gde je porazena?

vecinu ugleda koji je imao despot Stefan je dobio nakon sto je postao ugarski vazal a ne pre toga......jer sigurno nece dobiti ugled u hriscanskom svetu time sto se borio na strani turaka kao njihov vazal.....




a koji su se to dogadjaji kasnije izdesavali?.......visestruko razarenje Srbije tokom prve polovine 15 veka tokom gradjanskog rata izmedju Brankovica i Lazarevica?.....kasnija turska rusenja i pustosenja Srbije za vreme Djuradja Brankovica?.......sta je tu bilo ispravno i kakvog je to boljitka donelo Srbiji?................znaci Srbija je bila ionako unistavana iako se Nikipoljska bitka odigrala tamo gde se odigrala.....

ja bas nisam sagledao isecak istorisjkog vremena,vec veci vremenski period i to kada je bilo koliko-toliko moguce zaustaviti i gotovo unistiti turke.......jer to je bilo sigurno lakse krajem 14 veka,nego krajem 15 veka ili u 16 veku.....

Tи само постављаш питања како би одбрани своју претпоставку која почива на имагинацији, историја се небави претпоставкама већ стварним догађајима.

А и сами догађаји те демантују прво 1389. после Боја на Косову пољу Бајазит остаје на Косову пољу месец дана пљачка, пали и плени робље тек по дојави о побуни у Анадолији он одлази за Брусу па да је поражен он би се повукао не би остао ту да утврди своју победу.
1389. Жигмун није доживео катастрофу и сраман кукавички пораз као код Никопоља 1396. прочитај само како је бежао од Турака.
Да имао је само је 1389. та тешка убојна коњица пострадала на Косову пољу и није више постојала, а оно мало градске војске није било довољно за одбрану од напада Угара.
Па деспот Стефан није стекао славу што је постао вазал неког побегуље са бојног поља већ зато што је излупао самохваљену крсташку војску код Никопоља што је језик који они добро разумеју, они су добили добре батине захваљујући брзоплетсоти и самољубивости франачких ритера, а не што је Стефан имао неку значајну војну силу и да није било Стефана такав конгломерат који није има нити желео да слуша јединствену команду није има шансе за победу наспрам одличним турским стратезима и јединственом турском командом где се свака непослушност на бојном пољу строго кажњавала.
Који догађаји ? Да је Угарска касније уништена тотално ето који.
Отоманска империја је те 1389. била и Европска и Азијска сила док је Угарска била само регионална сила, једно Ромејско царство је било вазал Отоманске империје после српског пораза на Марици 1371. године, а Србија је увек гравитирала Константинопољу него ли Риму, а ако се осврнемо на каснији период када је ромејски цар Константин ХI Драгаш Палеолог пристао на унију са римокатолицима изгубио је и државу а у народу је дошло до верске поделе и ништа није с'тим добио.
Турке је било могуће зауставити само док нису прешли на европско тло, а то је средина ХIV века када после великог земљотреса хришћани беже са Галипоља али Западни свет је у Ромејској империји видео ривала и никако им није одговарао нанови успом православног царства понајвише због верских антагонизама.
Захваљујући политици кнегиње Милице а после и њеног сина Стефана Србија је успела да опстане и као вазал још дуги низ деценија што би било немогуће да се тад 1389. ставила под вазалство Угрима и после тог кратког вазалства деспота Стефана са Угрима Србија је морала да се наново врати вазалству са Турцима јер Угарска као сила је била у односу на Отомансу Турску империју другоразредна сила.
 
Poslednja izmena:
Tи само постављаш питања како би одбрани своју претпоставку која почива на имагинацији, историја се небави претпоставкама већ стварним догађајима

ja postavljam pitanja da bih dobio odgovore na njih.......za sada od tebe nisam dobio odgovore,videcemo kako ce biti dalje...

А и сами догађаји те демантују прво 1389. после Боја на Косову пољу Бајазит остаје на Косову пољу месец дана пљачка, пали и плени робље тек по дојави о побуни у Анадолији он одлази за Брусу па да је поражен он би се повукао не би остао ту да утврди своју победу.
1389. Жигмун није доживео катастрофу и сраман кукавички пораз као код Никопоља 1396. прочитај само како је бежао од Турака.

kao prvo,odakle ti taj podatak da Bajazit ostaje mesec dana na kosvu posle bitke i pljacka i pali?......gde si to procitao i koji je izvor za tako nesto?.

sa druge strane,sigurno su ti poznata pisma kralja Tvrtka o pobedi hriscana......(to je samo jedan izvor,pre par postova sam naveo spise nekog Benedikta Kuprescica)..........znaci,po tebi,1389te se desavala apsurdna situacija......pola evrope slavi pobedu hriscana,a Bajazit pali i pljacka po Srbiji?

mene nikakvi dogadjaji ne demantuju...

Да имао је само је 1389. та тешка убојна коњица пострадала на Косову пољу и није више постојала, а оно мало градске војске није било довољно за одбрану од напада Угара.

ok,a ja sam te pitao kako je despot Stefan uspeo 13 godina kasnije da stvori ISTU takvu ubojnu konjicu.....(inace on je tu konjicu imao i 1395 u bici na rovinama i 1396 u bici kod Nikipolja).....

pa se postavlja pitanje koja su to deca odrasla za 6,7,13 godina(posto su ostali ratnici KAO poginuli 1389te),nabavila izuzetno skupu vitesku opremu,savladali viteske ratnicke vestine i krenula za despotom Stefanom u gomilu bitaka po evropi i aziji,gde su postali strah i trepet....:)

inace,da se poslusao Vuk Brankovic nije ni trebalo da se brani od Ugara,vec sa njima da se napadnu i dokrajce turci....


Па деспот Стефан није стекао славу што је постао вазал неког побегуље са бојног поља већ зато што је излупао самохваљену крсташку војску код Никопоља што је језик који они добро разумеју, они су добили добре батине захваљујући брзоплетсоти и самољубивости франачких ритера, а не што је Стефан имао неку значајну војну силу и да није било Стефана такав конгломерат који није има нити желео да слуша јединствену команду није има шансе за победу наспрам одличним турским стратезима и јединственом турском командом где се свака непослушност на бојном пољу строго кажњавала.

znaci,despot Stefan je stekao slavu npr ugarskog plemstva,zato sto se borio protiv njih nekoliko godina ranije?..onda bi ga i dalje posmatrali kao neprijatelja...........zasto onda takvu istu slavu nije dobio i Bajazit ili bilo koji njihov neprijatelj?

kao sto sam rekao,da su Srbi bili na strani hriscana u toj nikipoljskoj bitci,ne bi turke spasili ni njihovi stratezi ni njihov Bajazit.....


Који догађаји ? Да је Угарска касније уништена тотално ето који.
Отоманска империја је те 1389. била и Европска и Азијска сила док је Угарска била само регионална сила, једно Ромејско царство је било вазал Отоманске империје после српског пораза на Марици 1371. године, а Србија је увек гравитирала Константинопољу него ли Риму, а ако се осврнемо на каснији период када је ромејски цар Константин ХI Драгаш Палеолог пристао на унију са римокатолицима изгубио је и државу а у народу је дошло до верске поделе и ништа није с'тим добио.

ja te pitam koji su dogadjaji neposredno posle kosovske bitke bili boljitak za Srbiju?.........nisam te pitao o dogadjajima iz 16 veka.....

da li znas sta se desavalo u srbiji od 1389te do 1458 godine,iako je prihvaceno vazalstvo prema Turcima?


Турке је било могуће зауставити само док нису прешли на европско тло, а то је средина ХIV века када после великог земљотреса хришћани беже са Галипоља али Западни свет је у Ромејској империји видео ривала и никако им није одговарао нанови успом православног царства понајвише због верских антагонизама.

nije tacno,sve do druge polovine 15 veka turci su mogli biti zaustavljeni.....to je pokusano i tokom kampanje hriscanskih zemalja uz saradnju Djuradja Brankovica.....da li znas kako su se zavrsavale te kampanje 40tih goidna 15 veka?.....kako su se turci proveli u sudaru sa srbima i zapadnoevropksim hrsicanima?


Захваљујући политици кнегиње Милице а после и њеног сина Стефана Србија је успела да опстане и као вазал још дуги низ деценија што би било немогуће да се тад 1389. ставила под вазалство Угрима и после тог кратког вазалства деспота Стефана са Угрима Србија је морала да се наново врати вазалству са Турцима јер Угарска као сила је била у односу на Отомансу Турску империју другоразредна сила.

kao sto sam vec napisao,zahvaljujuci politici knjeginje Milice,Lazarova zrtva je bila uzaludna......sta mislis,zasto Lazar nije prihvatio vazalstvo prema turcima?....zasto nije dao svoju cerku u turski harem,nego se odlucio da se suprotstavi turcima?........isto kao sto je hteo Vuk Brankovic posle kosovske bitke...

inace,kada je prekinuti vazalstvo prema ugarima,srbija je otrpilike i prestala da postoji kao nezavisna drzava....naravno,razorili su je i okupirali ne Madjari,nego Turci....i to prvo 30tih godina 15 veka,pa onda konacno krajem 50tih godina 15 veka...

ako to jos nisi shvatio,srbima su krajem 14 i tokom 15 veka glavni neprijetelji bili Turci,a ne Madjari,Nemci,Francuzi ili marsovci...
 
Poslednja izmena:
Чланке са Растка рс и википедије не треба узимати као доказе и ослоњати се на те изворе. Тамо поставља и пише свако и свашта. То је јако штетно за историју, кад се користи престижно име у пропагандне сврхе.
 
Чланке са Растка рс и википедије не треба узимати као доказе и ослоњати се на те изворе. Тамо поставља и пише свако и свашта. То је јако штетно за историју, кад се користи престижно име у пропагандне сврхе.

na rastku se nalaze knjige Corovica......sto pise u njima to pise i na rastku....

inace,znas Vujadine da ako odbacimo 90% izvora,nikakvih izvora necemo ni imati,pa onda cemo mi sami pisati sve i svasta......tako da je najstetnije za istoriju kada izvora i nema,ili ih ima jako malo.............bez njih istorija ne moze ni da postoji
 
ja postavljam pitanja da bih dobio odgovore na njih.......za sada od tebe nisam dobio odgovore,videcemo kako ce biti dalje...



kao prvo,odakle ti taj podatak da Bajazit ostaje mesec dana na kosvu posle bitke i pljacka i pali?......gde si to procitao i koji je izvor za tako nesto?.

sa druge strane,sigurno su ti poznata pisma kralja Tvrtka o pobedi hriscana......(to je samo jedan izvor,pre par postova sam naveo spise nekog Benedikta Kuprescica)..........znaci,po tebi,1389te se desavala apsurdna situacija......pola evrope slavi pobedu hriscana,a Bajazit pali i pljacka po Srbiji?

mene nikakvi dogadjaji ne demantuju...



ok,a ja sam te pitao kako je despot Stefan uspeo 13 godina kasnije da stvori ISTU takvu ubojnu konjicu.....(inace on je tu konjicu imao i 1395 u bici na rovinama i 1396 u bici kod Nikipolja).....

pa se postavlja pitanje koja su to deca odrasla za 6,7,13 godina(posto su ostali ratnici KAO poginuli 1389te),nabavila izuzetno skupu vitesku opremu,savladali viteske ratnicke vestine i krenula za despotom Stefanom u gomilu bitaka po evropi i aziji,gde su postali strah i trepet....:)

inace,da se poslusao Vuk Brankovic nije ni trebalo da se brani od Ugara,vec sa njima da se napadnu i dokrajce turci....




znaci,despot Stefan je stekao slavu npr ugarskog plemstva,zato sto se borio protiv njih nekoliko godina ranije?..onda bi ga i dalje posmatrali kao neprijatelja...........zasto onda takvu istu slavu nije dobio i Bajazit ili bilo koji njihov neprijatelj?

kao sto sam rekao,da su Srbi bili na strani hriscana u toj nikipoljskoj bitci,ne bi turke spasili ni njihovi stratezi ni njihov Bajazit.....




ja te pitam koji su dogadjaji neposredno posle kosovske bitke bili boljitak za Srbiju?.........nisam te pitao o dogadjajima iz 16 veka.....

da li znas sta se desavalo u srbiji od 1389te do 1458 godine,iako je prihvaceno vazalstvo prema Turcima?




nije tacno,sve do druge polovine 15 veka turci su mogli biti zaustavljeni.....to je pokusano i tokom kampanje hriscanskih zemalja uz saradnju Djuradja Brankovica.....da li znas kako su se zavrsavale te kampanje 40tih goidna 15 veka?.....kako su se turci proveli u sudaru sa srbima i zapadnoevropksim hrsicanima?




kao sto sam vec napisao,zahvaljujuci politici knjeginje Milice,Lazarova zrtva je bila uzaludna......sta mislis,zasto Lazar nije prihvatio vazalstvo prema turcima?....zasto nije dao svoju cerku u turski harem,nego se odlucio da se suprotstavi turcima?........isto kao sto je hteo Vuk Brankovic posle kosovske bitke...

inace,kada je prekinuti vazalstvo prema ugarima,srbija je otrpilike i prestala da postoji kao nezavisna drzava....naravno,razorili su je i okupirali ne Madjari,nego Turci....i to prvo 30tih godina 15 veka,pa onda konacno krajem 50tih godina 15 veka...

ako to jos nisi shvatio,srbima su krajem 14 i tokom 15 veka glavni neprijetelji bili Turci,a ne Madjari,Nemci,Francuzi ili marsovci...

Константин Михаиловић "Јаничарове успомене или турска хроника"

Онда су Рашани или Срби који су били крај цара Бајазита измолили тело кнеза Лазара и однели у један манастир који се зове Раваница и тамо су га сахранили прогласили за свеца. Победивши, цар Бајазит је остао на Косову Пољу и на овоме бојишту начини знак онде где је његов отац убијен на четири стуба начињен је свод оловом покривен, који и данас стоји. А ставивши у мртвачке сандуке свога оца и брата, посла их у Брусу, где је била њихова сахрана.


Служба светом кнезу Лазару од непознатог Раваничанина налазило се у Зборнику српске редакције. Тај рукопис се чувао у Народној библиотеци у Београду под бр. 556. О томе сведочи Љ. Стојановић у Каталогу Народне библиотеке у Београду, Београд, 1903. Изд. Алекса Вукомановић, О кнезу Лазару, "Гласник" ДСС, 1859, XI, стр. 108-118.

Богомрски они Измаилћани као мало почекавши, онда као пчеле просуше се, и сву земљу нашу протрчаше, јер не би више онога који ће забранити тима. Не би зло које не створише. И би да се види како пророчанско казивање по други пут бива. Боже, дођоше незнабошци у достојање твоје. И не само што оскрвнуше свете цркве, но огња дело твораху од њих. И положише трупље слугу твојих за храну птицама небесним, тела преподобних твојих зверима земљиним, не око Јерусалима само, но по свој земљи овој. И би да се види плач и ридање не мање од првог. Јер ове клаху, а оне који остадоше живи одвођаху у своју земљу. И не на реци вавилонској, као што они тада, сеђасмо, но на оном у кога све реке, мале и велике, утичу (на океану). Раздвајани бисмо и распродавани у сву земљу тих. И мати због чеда плакаше, и отац горко ридаше, и брат брата обухвативши сузе љуте проливаше, и сестре браћу, и браћа сестре, гледајући где другога другде одводе, руке око врат један другом сплетоше, жалосно кричаху. О земљо, раствори се, живе прими све нас! И други куд другде одвођен натраг гледаше, све док очима које га гледају невидљив не биваше.

Писма краља Твртка нису сачувана већ писмо које је одговор на његово:

Један од најранијих документа о Косовском боју (из октобра 1389)

Које су фирентински сенатори дали на извештај о боју
што су га примили од босанског краља Твртка:

"Срећне ли су, најсрећније, руке дванаесторице оданих
племића који су својим мачевима прокрчили пут, продрли
кроз непријатељске редове и кроз обруч ланцима
везаних камила, и јуначки се пробили до шатора самог
Мурата. Срећнији од свих је онај који је тако силовито
убио тако моћног ратника убодом свога мача!


Деспот Стефан Лазаревић је славу сем на бојном пољу стекао и на многим витешким турнирима на којима је излазио као победник уједно био је савезник са свима али и непријатељ свима у зависности од тренутне ситуације, њему се осим Жигмунда дивио један Тамерлан, један Бајазит а турски војници су га у страху ословљавали са Лазарев син (Lazar'ın oğlu) и често по сусрету са њим на бојном пољу дали у бекство.

Да су Турци могли бити заустављени у ХV веку они би и били заустављени али то се није десило.
Лазарева жртва није узалудна што потврђује његова Светост и нетрулежност његовог тела, а његово свето и славно име Лазар (Бог је моја помоћ) одјекиваће до краја времена.
 
ok,ali ja sam postavio jos dosta pitanja na koja nema odgovora...:)

zanimljivo je to kada se odgovara samo na NEKA pitanja.....ona malo nezgodnija ostaju po strani.......da trunu u istoriji....:)

inace,da bi neko postao svetac nije bilo dovoljno da samo ode u kosovsku bitku.....bio je bitan citav njegov zivot,i njegova dela...........a izmedjuostalog,jedno do Lazarovih dela je nesumnjiv otpor turcima,zbog cega je i doslo do bitke na kosovu.......

a njegova zena posle njegove herojske pogibije menja tu strategiju i daje sopstevu cerku u turski harem.....zanimljivo je da se moze znati koji bi bio Lazarev komentar na sve to....
 
Poslednja izmena:
ok,ali ja sam postavio jos dosta pitanja na koja nema odgovora...:)

zanimljivo je to kada se odgovara samo na NEKA pitanja.....ona malo nezgodnija ostaju po strani.......da trunu u istoriji....:)

Која конкретно ?
То су само твоје претпоставке шта би било када би било али то нема везе са историјом јер да је Србија пришла Угрима до Никопољске битке не би ни дошло већ би Србија била се суочила са новом инвазијом Бајазита а Угри и оно мало преостало српске војске не би имали снаге да ту инвазију зауставе.
 
Која конкретно ?
То су само твоје претпоставке шта би било када би било али то нема везе са историјом јер да је Србија пришла Угрима до Никопољске битке не би ни дошло већ би Србија била се суочила са новом инвазијом Бајазита а Угри и оно мало преостало српске војске не би имали снаге да ту инвазију зауставе.

pa sasvim jasno sam ih postavio u mojim prethodnim postovima....

tacno je da su tu neke moje pretpostavke ili sta bi bilo kad bi bilo....

ali sto se tice mnogih stvari oko kosovske bitke,mi uglavnom samo i mozemo da imamo pretpostavke..........jer nema jasnih i nedvosmislenih izvora koji mogu potpuno rekostruisati kosovku bitku......mnoge osnovne stvari su nepoznanica....npr koliko je bilo srba a koliko turaka....kako su tekle vojne akcije tokom bitke.....kako je poginuo Murat......koliko su tacno bili gubici na jednoj,a koliko na drugoj strani......na kraj krajeva,nije potpuno ni jasno ko je zapravo pobednik u kosovskoj bici.......i cak i ako postoje neki izvori,oni su oprecni jedni drugima.....

a mozes li da objasnis zasto smatras ne bi bilo Nikipoljske bitke i krstaskog rata protiv turaka,da su Srbi postali vazali Madjara 1389te?
 
pa sasvim jasno sam ih postavio u mojim prethodnim postovima....

tacno je da su tu neke moje pretpostavke ili sta bi bilo kad bi bilo....

ali sto se tice mnogih stvari oko kosovske bitke,mi uglavnom samo i mozemo da imamo pretpostavke..........jer nema jasnih i nedvosmislenih izvora koji mogu potpuno rekostruisati kosovku bitku......mnoge osnovne stvari su nepoznanica....npr koliko je bilo srba a koliko turaka....kako su tekle vojne akcije tokom bitke.....kako je poginuo Murat......koliko su tacno bili gubici na jednoj,a koliko na drugoj strani......na kraj krajeva,nije potpuno ni jasno ko je zapravo pobednik u kosovskoj bici.......i cak i ako postoje neki izvori,oni su oprecni jedni drugima.....

a mozes li da objasnis zasto smatras ne bi bilo Nikipoljske bitke i krstaskog rata protiv turaka,da su Srbi postali vazali Madjara 1389te?

Па зато што би Бајазит са свом војском навалио на Србију а Угри и оно мало српске војске не би могло тој најезди да одоли, иначе код Никопоља је био коногломерат западних војски нису били само Угри, док би да кренемо од твоје претпоставке у Србији били само Угри и Срби јер Бајазит бих одмах напао да сазна да је књегина ушла у савез са Угрима не би чекао.
 
Па зато што би Бајазит са свом војском навалио на Србију а Угри и оно мало српске војске не би могло тој најезди да одоли, иначе код Никопоља је био коногломерат западних војски нису били само Угри, док би да кренемо од твоје претпоставке у Србији били само Угри и Срби јер Бајазит бих одмах напао да сазна да је књегина ушла у савез са Угрима не би чекао.

nisi odgovorio na moje pitanje....

ja sam pitao zasto ne bi bilo ZAPADNOEVROPSKOG krstaskog rata koji je rezultirao nikipoljskom bitkom(gde nisu bili samo Madjari,vec i Nemci,Francuzi,pa cak i Englezi) da su srbi postali vazali madjara 1389te?.....

kakve veze ima da li su srbi vazali madjara ili ne,i zapadnoevropski krstaski rat?.............on bi se odrzao i u jednom i u drugom slucaju...
 
nisi odgovorio na moje pitanje....

ja sam pitao zasto ne bi bilo ZAPADNOEVROPSKOG krstaskog rata koji je rezultirao nikipoljskom bitkom(gde nisu bili samo Madjari,vec i Nemci,Francuzi,pa cak i Englezi) da su srbi postali vazali madjara 1389te?.....

kakve veze ima da li su srbi vazali madjara ili ne,i zapadnoevropski krstaski rat?.............on bi se odrzao i u jednom i u drugom slucaju...

Зато што не би имало времена за оформљење неке крсташке коалиције а Угарска се налазила пред унутрашњим превирањима.
 
Зато што не би имало времена за оформљење неке крсташке коалиције а Угарска се налазила пред унутрашњим превирањима.

a kako je imalo vremena da se oformi koalicija kada su Srbi postali vazali turaka?..........da li je bilo previranja u Ugarskoj i kada su srbi postali turski vazali?
 

Back
Top