Латинско царство у Цариграду

[Attack Dog]

На овој теми постављајте све што је у вези са овом крсташком државом која је била кратког века.

За почетак ево кратског текста:

Латинско царство ( 1204–1261)

Латинско царство је била држава коју су основали крсташи након што су заузели Цариград 1204. године, током IV крсташког похода на простору некадашњег Византијског царства. Оно се сматрало директним наследником Римског царства и њему су de jure биле подложне све друге крсташке државе настале 1204. године.
Први цар Латинског царства био је Балдуин IX Фландријски, један од вођа IV крсташког похода, који је 16. маја 1204. године био проглашен за новог римског цара под именом Балдуин I.
Царство је у почетку имало успеха и среће у борби против тзв. Никејског царства на простору Мале Азије и у борбама са Калојаном (1197—1207) и Бугарима, поготово током владавине цара Хенрика Фландријског (регент 1205—1206, цар 1206—1216). Међутим, после његове смрти, царство је током времена ослабило услед сталних борби на свим странама и недостатка војне и финансијске подршке са Запада. Удружене никејско-бугарске снаге пробале су да 1236. године освоје Цариград, али је град уз помоћ млетачке флоте издржао опсаду. До краја 1247. године никејске снаге су заузеле скоро целокупне поседе Латинског царства и свеле га на Цариград са непосредном околином који се одржавао највише захваљујући градским бедемима, а сам Балдуин II био је приморан да преда Млечанима свог сина јединца Филипа као залог за новчани зајам.
Последњи покушај латинских царева да се одбране одиграо се у јесен 1259. године у Пелагонијскон низији.
Тада су снаге никејског регента Михајла (VIII) Палеолога(регент 1258—1261, цар 1261—1282) предвођене његовим братом Јованом у тзв. Пелагонијској бици потукле бројније удружене снаге:
латинског цара Балдуина II (1228—1261, у егзилу 1261—1273)
сицилијанског краља Манфреда (1258—1266)
српског краља Уроша I (1243—1276)
епирског деспота Михајла II (око 1237—1271)
ахајског кнеза Вилијем II Виларден (1246—1278)
Латинско царство престало је да постоји 25. јула 1261. године када је Алексије Стратигопул освојио Цариград, а последњи латински цар Балдуин II је побегао из града.

Вазалне земље Латинског царства

Према подели Византијског царства после слома Цариграда 1204. године, на том простору створено је неколико крсташких (латинских) држава које су de jure биле вазали Латинског царства, иако у ствари та веза обично није постојала.
Те државе су биле:
Солунска краљевина (постојала од 1204. до 1224. године)
Атинско војводство (постојало од 1205. до 1458. године и било је у вазалним односима са Солунском краљевином (до 1224) и Ахајском кнежевином, а преко њих и са Латинским царством)
Ахајска кнежевина (постојала од 1205. до 1432. године)
Војводство Наксос или Војводство архипелага (постојало од 1207. до 1579. године)
Никејско војводство (постојало од 1204. до 1205. године)
Филипољско војводство (постојало од 1204. до 1205. године)
Филаделфијско војводство (постојало врло кратко)

Списак латинских царева

[уреди]Латински цареви у Цариграду
Балдуин I Фландријски (1204—1205)
Хенрик Фландријски (регент 1205—1206, цар 1206-1216), брат Балдуина I
Петар Куртене (1216—1217), муж Јоланде сестре Балдуина I и Хенрика
Јоланда (Фландријска) Куртене (1217—1219), сестра Балдуина I и Хенрика
Роберт I Куртене (1219—1228), син Петра и Јоланде, овенчан 1221. године
Балдуин II Куртене (1228—1261), син Петра и Јоланде и брат Роберта I, овенчан 1240. године
Јован Бријен, таст Балдуина II, сувладар (1229—1237)
[уреди]Титуларни латински цареви у егзилу
Балдуин II Куртене (1261—1273)
Филип I Куртене (1273—1283), син Балдуина II
Катарина I (Куртене) Валоа (1283—1308), ћерка Филипа I
Шарл Валоа (1301—1308), супруг Катарине I
Катарина II (Валоа) Тарентска (1308—1346), ћерка Катарине I и Шарла
Филип II Тарентски (1313—1332), супруг Катарине II
Роберт II Тарентски (1346—1364), син Катарине II и Филипа II
Филип III Тарентски (1364—1373), син Катарине II и Филипа II и брат Роберта II
Џејмс од Боа (1373—1383), нећак Филипа III
Џејмс је своју титулу пренео на војводу Луја I Анжујског (1356—1384) који је био титуларни краљ Напуља и Јерусалима, али је овај никада није користио, као и његови наследници.

Латинско царство 1204. у свом највећем обиму:

Крсташи освајају Цариград 1204.

 

[Attack Dog]

 

[Klaudije II Gotski]

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zofroa-de-vilarduen

Биографија Жофроа де Вилардуена, француског великаша и историчара Четвртог крсташког рата који је довео до стварања Латинског царства и других латинских држава на византијским територијама...

 

[nenad1978]

Zanimljivo koliko ova mapa podseća na savremenu lingvističku mapu
1. albanski jezik - DESPOTATE OF EPIRUS, 2. bugarsko-makedonski jezik - KINGDOM OF BULGARIA, 3. grčki jezik - KINGDOM OF THESSALONICA,
4. turski jezik - LATINE EMPIRE ...

 

[Carlin]

Kingdom of Cyprus (1192–1489)

The Kingdom of Cyprus was a Crusader kingdom on the island of Cyprus in the high and late Middle Ages, between 1192 and 1489. It was ruled by the French House of Lusignan.

http://en.wikipedia.org/wiki/Kingdom_of_Cyprus
http://en.wikipedia.org/wiki/Armenians_in_Cyprus

Established: 1192
Disestablished: 1489

After the purchase of Cyprus by titular Frankish King of Jerusalem Guy de Lusignan in 1192, in his attempt to establish a western-type feudal Kingdom, the latter sent emissaries to Europe, Cilicia and the Levant, resulting a massive immigration of Armenians and other peoples from Western Europe, Cilicia and the Levant took place (mainly Franks, Latins and Maronites, as well as Copts, Ethiopians, Georgians, Jacobites, Jews, Melkites, Nestorians and others). To these numerous bourgeois, noblemen, knights and warriors, fiefs, manors, lands, offices and various privileges were bounteously granted. Because of their proximity, their commercial ties and a series of royal and nobility marriages, the Kingdom of Cyprus and the Kingdom of Cilicia became inextricably linked. In the subsequent centuries, thousands of Cilician Armenians sought refuge in Cyprus fleeing the Muslim hordes and attacks: the Fall of Jerusalem (1267), the Fall of Acre (1291), the attack of the Saracens (1322), the Mameluke attacks (1335 and 1346) and the Ottoman occupation of Cilicia (1403 and 1421). Cyprus was now the easternmost bulwark of Christianity; in 1441 the authorities of Famagusta invited Armenians from Cilicia to settle there.

The Fall of Sis in April 1375 put an end to the Armenian Kingdom of Cilicia; its last King, Levon V, was granted safe passage to Cyprus and died in exile in Paris in 1393, after calling in vain for another Crusade. In 1396, his title and privileges were transferred to his cousin, King James I de Lusignan, in the Saint Sophia cathedral; subsequently, the royal crest of the Lusignan dynasty also bore the lion of Armenia. Thus ended the last fully independent Armenian entity of the Middle Ages after nearly three centuries of sovereignty and bloom; The title of "King of Armenia" was then held through the centuries down to the modern day by the House of Savoy, through the marriage of Queen Charlotte of Cyprus to Louis of Savoy. Although the Egyptian Mamelukes had taken over Cilicia, they were unable to maintain their hold on it; Turkic tribes eventually made their way to the region and established themselves there, leading to the conquest of Cilicia by Tamerlane. As a result, 30.000 Armenians left Cilicia in 1403 and settled in Cyprus, which continued to be ruled by the Lusignan dynasty until 1489.[6]

[In 578 AD, 10,000 Armenians moved to Cyprus for colonization, given that the island was almost deserted. ("History of the Greek nation," ed "Pub. Athens", pages 183-4)]

 

[qvey]

Da nije bilo pada Carigrada u Latinske ruke 1204 god,mislim da nebi doslo ni do propasti Vizantije 1453 god, jer je obnovljeno Vizantijsko Carstvo u periodu od 1261 do 1453 ipak bilo ne vise Velesila vec drzava u rangu regionalne sile tog vremena i na putu stalnog opadanja i propasti, krstasi su samo olaksali posao Otomanskim Turcima.

 

[Dragon~Reborn]

Da nije bilo pada Carigrada u Latinske ruke 1204 god,mislim da nebi doslo ni do propasti Vizantije 1453 god, jer je obnovljeno Vizantijsko Carstvo u periodu od 1261 do 1453 ipak bilo ne vise Velesila vec drzava u rangu regionalne sile tog vremena i na putu stalnog opadanja i propasti, krstasi su samo olaksali posao Otomanskim Turcima.

Таквом сам се мишљу и ја носио, али с дтруге стране, не би било ни српске краљевине јер је управо слабљење Византије омогућило јачање Србије.

 

[nenad1978]

Таквом сам се мишљу и ја носио, али с дтруге стране, не би било ни српске краљевине јер је управо слабљење Византије омогућило јачање Србије.

Upravo tako, upravo se na onoj mapi gore naziru i dan današnje granice.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Таквом сам се мишљу и ја носио, али с дтруге стране, не би било ни српске краљевине јер је управо слабљење Византије омогућило јачање Србије.

To ne znači da ne bi bilo Srbije...

 

[Jebivet@r]

Besmisleno trosenje vremena, resursa i ljudstva.

 

[Mickie]

To latinsko carstvo je napravljeno samo da bi se sto efikasnije opljackalo bogatstvo Carigrada. Svake godine su iznosene neporcenjive kolicine blaga na zapad.
Ceo zapadni srednjovekovni svet je izgradjen na toj pljacki.

 

[nenad1978]

To latinsko carstvo je napravljeno samo da bi se sto efikasnije opljackalo bogatstvo Carigrada. Svake godine su iznosene neporcenjive kolicine blaga na zapad.
Ceo zapadni srednjovekovni svet je izgradjen na toj pljacki.

A opet sa druge strane zapad je stvorio istok i tako u krug Ko li je izgradio Carigrad ? Pa taj koji se kasnije vratio po svoje
Tako Venecijanci uzeše svoje konjiće nazad Tako da ja ne bi to baš nazvao pljačkom, Grci su oduvek pa i danas poznati po uzurpaciji tudjeg (npr. krediti).

 

[Лекизан]

A opet sa druge strane zapad je stvorio istok i tako u krug Ko li je izgradio Carigrad ? Pa taj koji se kasnije vratio po svoje
Tako Venecijanci uzeše svoje konjiće nazad Tako da ja ne bi to baš nazvao pljačkom, Grci su oduvek pa i danas poznati po uzurpaciji tudjeg (npr. krediti).

Није запад створио исток, а Цариград је изградио Константин, рођен на истоку, мада је насеље Византион постојало и раније.
То јесте била пљачка и то онако баш западњачки изведена, јер није ни требало да се осваја Цариград те године, значи имамо и лицемерство и дволичност на делу.

 

[nenad1978]

Није запад створио исток, а Цариград је изградио Константин, рођен на истоку, мада је насеље Византион постојало и раније.
То јесте била пљачка и то онако баш западњачки изведена, јер није ни требало да се осваја Цариград те године, значи имамо и лицемерство и дволичност на делу.

,

Da je postojalo tada nesto na prostoru antičke Grčke, rimljani bi to iskoristili, šta je sa Atinom i Solunom u to vreme, oni su jednostavno zatekli pustoš nestale civilizacije, morali su da podižu nove gradove poput Konstantinopolja. Grci su oduvek bili samo prevaranti i uzurpatori. Razvijenija etrurska civilazacija je starija od helenske. Antička civilazacija je proizvod Berlinsko-Bečke istorije Germana, nisu mogli da prihvate da su Italijani koje su oni srušili najpametniji u Evropi.

 

[Лекизан]

,

Da je postojalo tada nesto na prostoru antičke Grčke, rimljani bi to iskoristili, šta je sa Atinom i Solunom u to vreme, oni su jednostavno zatekli pustoš nestale civilizacije, morali su da podižu nove gradove poput Konstantinopolja. Grci su oduvek bili samo prevaranti i uzurpatori. Razvijenija etrurska civilazacija je starija od helenske. Antička civilazacija je proizvod Berlinsko-Bečke istorije Germana, nisu mogli da prihvate da su Italijani koje su oni srušili najpametniji u Evropi.

Па постојало је и искористили су.
Не каже се џабе да је највећи допринос Римљана науци тај што су уништили Архимедове кругове.
Постојали су градови у Грчкој и тада, и то напредни, али су били међусобно завађени па је Римљанима било лакше да их све покоре.
Све што сам икада прочитао у вези овога говори управо супротно од овога што ти износиш.

Е сад мене баш занима у каквом су односу били Римљани са Етрурцима, знам да су међусобно ратовали и да су их сравнили са земљом, а истовремено од њих доста тога преузели, али то је за неку другу тему.

 

[nenad1978]

Па постојало је и искористили су.
Не каже се џабе да је највећи допринос Римљана науци тај што су уништили Архимедове кругове.
Постојали су градови у Грчкој и тада, и то напредни, али су били међусобно завађени па је Римљанима било лакше да их све покоре.
Све што сам икада прочитао у вези овога говори управо супротно од овога што ти износиш.

Е сад мене баш занима у каквом су односу били Римљани са Етрурцима, знам да су међусобно ратовали и да су их сравнили са земљом, а истовремено од њих доста тога преузели, али то је за неку другу тему.

Znam da nisu imali milionski grad kao Rim, imali su neko selo Vizantion na kome su rimljani sagradili pograničnu tvrđavu koju su ubrzo napunili okolni seljani. I onda se seljani podigoše protiv Rima, tj. iskoristili su Germane sklapajući sa njima savez i proglasiše svoju prestonicu (tipičan grčki scenario). Rim su osnovali Etrurci tj. preci kasnijih Toskanaca i Firentinaca (Galileo Galilej, Leonado da Vinči, Mikelanđelo ...)

 

[Лекизан]

Znam da nisu imali milionski grad kao Rim, imali su neko selo Vizantion na kome su rimljani sagradili pograničnu tvrđavu koju su ubrzo napunili okolni seljani. I onda se seljani podigoše protiv Rima, tj. iskoristili su Germane sklapajući sa njima savez i proglasiše svoju prestonicu (tipičan grčki scenario). Rim su osnovali Etrurci tj. preci kasnijih Toskanaca i Firentinaca (Galileo Galilej, Leonado da Vinči, Mikelanđelo ...)

Па ако су имали милионски град не значи да су били центар цивилизације.
Није ни чудо када су 1000 година усисавали све живо и довлачили у Рим.
Грчка је била саздана на другачијем концепту, много мањих градова-држава.
Знаш ли како је грађен Колосеум на пример?
Етрурци јесу основали Рим, пре тога је Рим био селендра и мочвара у којој нико није ни хтео да живи, да би их ови истерали касније, побили и све приписали себи.У то време настанка Рима, Картагина је моћан град, градови на истоку цветају као и трговина.

Римско царство је било сирово и сурово, није имало филозофску и културну црту као хеленске државице на истоку.
Ја ти баш скренуо пажњу како су Римљани били "културни", да није било Арапа да сачувају дела античких писаца и научника многа би нестала под римском чизмом као што многа и јесу.

 

[nenad1978]

Па ако су имали милионски град не значи да су били центар цивилизације.
Није ни чудо када су 1000 година усисавали све живо и довлачили у Рим.
Грчка је била саздана на другачијем концепту, много мањих градова-држава.
Знаш ли како је грађен Колосеум на пример?
Етрурци јесу основали Рим, пре тога је Рим био селендра и мочвара у којој нико није ни хтео да живи, да би их ови истерали касније, побили и све приписали себи.У то време настанка Рима, Картагина је моћан град, градови на истоку цветају као и трговина.

Римско царство је било сирово и сурово, није имало филозофску и културну црту као хеленске државице на истоку.
Ја ти баш скренуо пажњу како су Римљани били "културни", да није било Арапа да сачувају дела античких писаца и научника многа би нестала под римском чизмом као што многа и јесу.

Znam ja za Mesopotamiju i Egipat ... ali svemu dodje kraj ... pa tako je Helenska civilizacija odavno bila mrtva pre dolaska Rimljana, koji su taj narod ponovi vaskrsnuli ali nedovoljno.

 

[Лекизан]

Znam ja za Mesopotamiju i Egipat ... ali svemu dodje kraj ... pa tako je Helenska civilizacija odavno bila mrtva pre dolaska Rimljana, koji su taj narod ponovi vaskrsnuli ali nedovoljno.

Нису га васкрсли већ поробили разлика је очита.
Свему дође крај па и римској тиранији.

Да се ми ипак вратимо на Латинско царство које је тема овде, јер се очигледно не слажемо у многим стварима.

И тако ти развијени крсташи-западњаци кренуше да ослобађају Христосов гроб у четвртом крсташком рату 1204 године.
Наравно нико им није рекао да је Христосов гроб у Палестини па су морали да освоје хришћански Цариград не би ли утврдили да није Христос случајно тамо.Нису га нашли у Цариграду а нису ни наставили поход у Палестину.
Пљачкали су како би натерали становништво да им каже где је гробница. зар не!!!!!

Četvrti Krstaški Pohod

Posle neuspeha Trećeg Krstaškog Pohoda (1) da zauzme sveti grad Jerusalim, papa Inoćentije III je uložio sav svoj uticaj i moć u propovedanje novog. Četvrti Krstaški Pohod je začet 1199. na viteškom turniru u Šampanji (Francuska) i za njegovog vođu izabran grof od Šampanje Tibo. Međutim, Tibo umire samo godinu dana kasnije, pa je vođstvo dodeljeno italijanskom plemiću, markizu Bonifaćeu od Monferata. Pohodu su prišli mnogi istaknuti plemići, od kojih valja izdvojiti grofa Boldvina od Flandrije (2).

Piše: Nebojša Sekić

Vrlo ambiciozno zamišljen, ovaj pohod je za cilj imao osvajanje Egipta i, samim tim, uništenje najstamenijeg krstaškog protivnika u ratu za Svetu Zemlju – Egipatskog Sultanata. Krstaši su poslali izaslanike u Veneciju i Đenovu, jedine sile koje su bile u stanju da obezbede prekomorski transport predviđenih 30-35,000 vojnika i 5,000 konja preko Sredozemlja. Kako Đenova nije bila zainteresovana, postignut je komercijalni dogovor sa Venecijom: za nadoknadu od oko 90,000 srebrnih maraka, mletački dužd Dandolo se obavezao da pripremi i opremi flotu do kraja juna 1202.

U Vizantiji, kraj XII veka je obeležen političkom nestabilnošću. Dvorske spletke i intrige su kulminirale 1195, kada je Aleksije III svrgnuo sa trona svog brata Isaka II i krunisao se za cara. Isak je utamničen i oslepljen, ali je njegov sin Aleksije, imenjak i sinovac novog cara, uspeo da pobegne i nađe utočište u Švabiji (3). U nastupajućim godinama Aleksije III će se pokazati kao jedan od najnesposobnijih vladara koje je Vizantija ikada imala.

Leto 1202. je donelo razočarenje vođama pohoda. Ukupno se okupilo svega 11,000 krstaša, tek trećina očekivanog broja. Kako ovaj broj nije narastao do početka jeseni, Bonifaće se našao u velikim problemima, pre svega finansijskim. Venecija je pripremila dogovoren broj brodova za dogovorenu cenu. Slab odziv nije mogao da promeni slovo ugovora. A krstaši su, u najboljem slučaju, jedva mogli da prikupe nešto više od polovine dogovorene sume.

Lukavi Mlečani su odmah uočili priliku da iskoriste situaciju i usmere krstaše u svom interesu. Naime, dalmatinski grad Zara (današnji Zadar), prethodno pod mletačkim protektoratom, se priklonio Mađarima. Dužd Dandolo je predložio krstašima da isplate deo dugovanja tako što će u ime Venecije osvojiti Zaru. I pored protivljenja pape Inoćentija i pretnji ekskomunikacijom, krstaši su ponudu oberučke prihvatili. Tako je prvi grad koji je pao pred Četvrtim Krstaškim Pohodom bila rimokatolička Zara.

Bonifaće od Monferata nije učestvovao u opsadi i osvajanju Zare, već je otišao u posetu svom rođaku Filipu od Švabije. Nije poznato da li je Bonifaće znao da je mladi Aleksije na Filipovom dvoru, ali je njegova poseta pokrenula sudbonosni niz događaja.

Aleksije je pohod video kao priliku da povrati ocu tron, a sebi titulu prestolonaslednika Vizantije. Tako je obećao prihvatanje katoličanstva, nagradu od 200,000 maraka, 10,000 vojnika kao pomoć u pohodu na Egipat i izdašne trgovinske povlastice Veneciji. To je bila ponuda koja se ne odbija. Pošto su prezimili u Zari, krstaši su krenuli na Konstantinopolj (4).

Nije najjasnije da li je car Aleksije III uopšte imao saznanje da krstaši plove ka Konstantinopolju. Ako i jeste, nije učinio ništa da pripremi odbranu. Vizantijska flota, čiji je komandant bio carev zet Mihajlo Strifin, je bila u jadnom stanju. Svoju titulu Mihajlo je iskoristio za lično bogaćenje, prodajući opremu i brodove flote. Tako su se krstaši neometani iskrcali na azijskoj strani Bosfora krajem juna 1203.

Grad je branila mirnodopska posada pojačana vojnicima iz garnizona u neposrednoj blizini, ukupno oko 3,000 vojnika (5). Ipak, moral u gradu je bio na visini. Građani su ismejali mladog Aleksija i krstaše. Opsada je počela i deo krstaša je zauzeo poziciju na Galati.

Branioci su zatvorili ulaz u zaliv Zlatni Rog masivnim lancem između grada i Galate, time osiguravši severnu obalu od pomorskog desanta. Sledećih nekoliko dana su protekli relativno mirno i obe strane su ih iskoristile za pripreme. Napadači su ostvarili prvi značajan uspeh 5. jula, skinuvši lanac koji im je branio pristup u Zlatni Rog nakon neuspelog vizantijskog prepada na Galatu, kada su u opštoj zbrci uspeli da osvoje inače odlično branjenu kulu koja je držala severni kraj lanca (6). Dvadesetak vizantijskih galija koje su branile zaliv su lako potopljene. Po prvi put u istoriji, neprijateljska flota je ušla u Zlatni Rog. Stekli su se svi uslovi za masovan napad na grad.

Taj napad je počeo 17. jula. Sa kopna, krstaši su napali sekciju zida severno od Adrianopoljske kapije. Sa mora, Mlečani su napali zapadni deo zidina luke. Krstaši su pretrpeli strahovite gubitke u borbi protiv Varangijana (7) koji su branili taj deo zida, ne ostvarivši ni najmanji pomak. Mlečani su bili daleko uspešniji. Predvođeni duždom Dandolom lično, uspeli su da zauzmu niz odbrambenih kula duž zidina luke. Kako bi sačuvali stečene pozicije, sišli su u grad i izazvali požar u nadi da će time usporiti vizantijski protivnapad.

Pošto su odbili krstaški napad, Vizantinci su se pregrupisali da kontanapadom potpuno unište dezorganizovane i razbijene krstaše. Međutim, iz nekog razloga (najverovatnije pomanjkanja odvažnosti) car Aleksije nije izdao naredbu za napad. Vizantijska vojska se vratila u grad. U međuvremenu i Mlečani su se povukli, znajući da ne mogu da zadrže osvojeni zid bez krstaša. U ovim borbama su se posebno istakli vizantijski plemići Teodor Laskaris i Aleksije Dukas. Ova dvojica su bili i glavni nosioci jakog antilatinskog raspoloženja.

Iako je ceo Konstantinopolj ponovo čvrsto bio u vizantijskim rukama, uplašen prethodnim uspehom koji su Latini postigli i izložen nezadovoljstvu građana, car Aleksije III je sledeće noći pobegao iz grada. Ostavši bez cara, Vizantinci su povukli najmudriji potez koji im je bio na raspolaganju: vratili su na presto starog cara Isaka II i time oduzeli krstašima povod za dalje napade. Usledili su dugi pregovori zaraćenih strana na kojima je dogovoreno da Isak II i njegov sin Aleksije IV zajedno vladaju Carstvom. A Aleksije IV je sada morao da ispuni data obećanja.

Naravno, mladi car Aleksije nije bio u stanju da isplati obećanu nagradu krstašima, već samo deo (8), što je izazvalo jako nezadovoljstvo među njima. Ionako neobuzdano ponašanje krstaša je prešlo u bahatost. U avgustu 1203, grupa krstaša je izazvala požar u kome je izgoreo veliki deo Konstantinopolja, uključujući i najbogatije kvartove. Ovo je opet izazvalo gnev i vizantijskog plemstva i građana. Stari car Isak II se povukao iz javnog života i odlučivanja. Vremenom, car Aleksije IV je poslušao savet Aleksija Dukasa i prestao sa isplatama krstašima. Oni su pak odgovorili otvorenim pretnjama i uvredama, i to pred celim vizantijskim dvorom. Nastavak rata je bio na pomolu.

 

[Лекизан]

1. januara 1204. Vizantinci su neuspešno pokušali da vatrom unište mletačku flotu. Ovaj neuspeh je još više poljuljao ionako nesigurnu poziciju Aleksija IV. 25. januara Aleksije Dukas je optužio Aleksija IV za izdaju i bacio ga u tamnicu, pošto su Varangijani poverovali dokazima koje je izneo. Nekoliko dana kasnije umro je (prirodnom smrću) Isak II, a Aleksije Dukas, sada car Aleksije V, je naredio da se Aleksije IV zadavi. Krstaši su dobili novi snažan povod za napad.

Tokom februara i marta krstaši i Mlečani su se dogovorili da osvoje Konstantinopolj i stvore Latinsku Imperiju. U planiranju napada značajnu ulogu je imao Boldvin od Flandrije. Što se podele plena tiče, dužd Dandolo se veštom diplomatijom izborio za ravnomernu podelu plena, tj. onoga što preostane pošto krstaši isplate dug Veneciji. Uz to, Venecija je dobila pravo prečeg izbora pri podeli plena. Prvobitni cilj Četvrtog Krstaškog Pohoda, Egipt, nije ni pomenut.

Aleksije V je iskoristio zimu i početak proleća da obnovi i ojača zidine grada. Spremno je dočekao napad 9. aprila. koji je bio usmeren na zidine luke. Jak južni vetar je otežavao manevrisanje mletačkoj floti. Odlučni branioci su odbili Latine, uništivši veliki broj opsadnih mašina i oštetivši vatrom nekoliko mletačkih brodova.

Pošto su izvukli pouke iz neuspelog napada, Latini su obnovili napad 13. aprila (9). I ovaj napad je za cilj imao isto mesto kao i prethodni – zidine luke. Međutim, vetar je sada duvao sa severa, na ruku napadačima. Mlečani su uspeli da se popnu na zidine, gde su ih čekali Varangijani. Usledila je žestoka bitka u kojoj su Varangijani odolevali brojno nadmoćnom protivniku.

I dok je bitka na zidinama trajala, krstaši su uspeli da otvore malu kapiju u dnu zidina (10), tek dovoljno široku da kroz nju prođe pešak. Branioci su ovo primetili tek kad je kroz kapiju prošlo nekoliko desetina krstaša. Na brzinu organizovan vizantijski kontranapad je propao i krstaši su uspeli da otvore jednu od većih kapija, kroz koju su ušli konjanici. Nije više bilo nade da se Konstantinopolj odbrani. Car Aleksije V je odmah napustio grad.

Teodor Laskaris je bezuspešno pokušavao da organizuje kakav-takav otpor. Pošto se to ispostavilo nemogućim, i on je napustio Konstantinopolj, uputivši se u grad Nikeju u Maloj Aziji, gde je kasnije osnovao Carstvo Nikeje. Sporadičan otpor malog broja preostalih Varangijana i ostalih branilaca je trajao još nekoliko sati, kada je ceo grad pao u ruke Latinima. Usledila su tri dana haosa, ubistava i pljačke (11). Kulturno blago akumulirano vekovima je nemilice uništavano (12). Ukupan plen je izneo gotovo milion srebrnih maraka.

Kao što su dogovorili, osvajači su osnovali Latinsku Imperiju sa sedištem u razorenom, spaljenom i opljačkanom Konstantinopolju. Za prvog imperatora je izabran Boldvin od Flandrije. Vođa pohoda, Bonifaće od Monferata, je stvorio Solunsku kraljevinu. Venecija je dobila brojna ostrva u Sredozemlju. Ostatak Grčke je podeljen među plemićima.

Sve tri najvažnije ličnosti Četvrtog Krstaškog Pohoda su umrle ili ubijene u roku od tri godine nakon osvajanja Konstantinopolja.

Boldvina od Flandrije su porazili Bugari u bici kod Adrianopolja 25. aprila 1205. Njegova glava je poslata bugarskom caru Ivanu I kao trofej.

Mletački dužd Dandolo je umro prirodnom smrću krajem maja ili početkom juna 1205. u Konstantinopolju. Sahranjen je u crkvi Svete Sofije. I dan danas se smatra herojem u Italiji.

Bonifaće od Monferata je 1207. upao u bugarsku zasedu u kojoj je smrtno ranjen.

Vizantija se podelila na niz malih država, od kojih su najznačajnije Carstvo Nikeje, Carstvo Trebizonda i Epirski Despotat. Carstvo Nikeje je postalo novi centar pravoslavnog hrišćanstva.

57 godina kasnije, 1261, tadašnji car Nikeje Mihajlo Paleolog je vratio Konstantinopolj u vizantijske ruke, stavivši tačku na nakaznu tvorevinu zvanu Latinska Imperija. Iste godine je krunisan u Konstantinopolju kao Mihajlo VIII, car Vizantije. Patrijarh se vratio u crkvu Svete Sofije, a telo dužda Dandola je ekshumirano i bačeno u Bosfor.

Iako je Vizantija vaskrsla, nikada se nije oporavila od ovog udarca. Carstvo više nije bilo u stanju da se efikasno odupre narastajućoj otomanskoj pretnji sa istoka. Nepunih 200 godina kasnije, Konstantinopolj je pao u turske ruke (13). Krstaški pohod koji je trebao da nanese smrtni udarac Egaipatskom Sultanatu i trajno vrati Hristov grob u hrišćanske ruke je otvorio vrata Evrope islamu.

(1) Treći Krstaški Pohod je trajao od 1189. do 1192. Predvođen engleskim kraljem Ričardom Lavljim Srcem, delimično je obnovio krstaško kraljevstvo u Svetoj Zemlji, uništeno nakon pobede egipatskog sultana Saladina nad krstašima u bici kod Hatina 1187.

(2) Kao i svi ostali pohodi, i ovaj je bio šarolik po nacionalnom sastavu. Većinu su činili Francuzi, ali su bili prisutni i kontigenti iz Flandrije, severne Italije i Nemačke

(3) Pokrajina u Nemačkoj

(4) Istine radi, vredi napomenuti da je (mali) deo krstaša odbio da učestvuje u napadima na Zaru i kasnije na Konstantinopolj

(5) U zavisnosti od izvora, pominje se broj od 2,000 do čak 10,000 vojnika

(6) Po drugoj, manje verovatnoj verziji, mletačka flota je sirovom silom pokidala lanac

(7) Varangijani ili Varangijanska Garda – vizantijska carska garda, sastavljena od probranih plaćenika sa severa Evrope. Nepokolebljivo odani i izuzetni borci, bili su strah i trepet za svakog protivnika. Verovatno najbolja pešadijska jedinica na svetu tokom celog srednjeg veka. U Varangijanskoj Gardi je svojevremeno čak služio i jedan vikinški kralj

(8) U pokušaju da dođe do zlata i srebra i izmiri bar deo duga, Aleksije IV je naredio da se istope neke od ikona i umetničkih dela još iz vremena starog Rima

(9) Po nekim izvorima, napad se dogodio dan ranije, 12. aprila

(10) Moguće je da nije bila u pitanju mala kapija, već uzak tunel koji su krstaši prokopali

(11) Najznačajnija kulturna blaga i hrišćanske relikvije Venecije potiču iz pljačke Konstantinopolja (npr. simbol Venecije, statua krilatog lava)

(12) Bronzani pegaz (krilati konj), rad dvorskog vajara Aleksandra Makedonskog, kao i čuvena bronzana statua Herkula su samo vrh ledenog brega

 

[nenad1978]

(11)Najznačajnija kulturna blaga i hrišćanske relikvije Venecije potiču iz pljačke Konstantinopolja (npr. simbol Venecije, statua krilatog lava)

OD RIMA RIMU

 

[хан Ацо]

U 1205 bugarskog cara Kalojana I Grkoubica pobio citava latinska vojska,i zaplenio latinskog cara Balduina kod Edirne.Ovo je sjajna pobeda pravoslavlje,sjajna pobeda Bugarske imperije i kraj latinske osvojanje Balkanu.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Adrianople_(1205)