Laku noc ti zelim ....

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

 

[NIKOS_]

Neka i ova noc, bude nasa noc, jer onda ce sigurno biti laka...

Neka i ova noc, bude puna nase strasti i uzdisaja, neznosti ispunjenih nasom ljubavlju...

Neka i ova noc, bude kao i uveka posebna, romanticno zanosna...

Neka i ova noc, bude noc mojih cuvara andjela, od raznih demona...

Laku noc ti zelim, ljubavi moja...zauvek...

 

[Branko Lori]

nedovršen beskraj
neprekidna svežina sveta
sa ovo malo beskoncnosti u sebi
u tebe mogu verovati do išceznuca
nežnošcu potpisujem sve
iako znam:
isuviše nežnosti može da smeta
ljubavlju se ne ispravlja svet
ipak
sa ovo malo beskonacnosti u sebi
u tebe mogu verovati do išceznuca
ne mogu te više imati ni nemati
zbog neceg što je kao cekanje
izmedju uvek i nikada
zbog mnogo malih obicnih možda
zbog neceg tako konacnog kao beskonacnost
ni dodirnuti te ne mogu više
onako –
kao da sam te dodirnuo zauvek
ne mogu te više ni nemati ni imati
jedna prolaznost više
jedna je prolaznost manje
zbog neke sasvim druge poetike razloga
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
i smrt
i smrt ce jednom umreti
kao priroda umetnickih predmete promenjena
u nedogled
nežnost – neka najlepša zakletva beskonacnosti
treba jednom obecati i ono
što se ne obecava nikad
treba uci u srce zvezde da bi je video izdaleka
ne mogu te više ni imati ni nemati
video sam kako prolazi vecnost
i tišinu sam naucio da cuti
jedna prolaznost više
je jedna prolaznost manje
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
ili
koliko malih obicnih možda
u jedno zauvek može da stane
treba uci u srce zvezde da bi je video izdaleka
ne mogu te više ni nemati ni imati
zaboravio sam da te zaboravim
možda ce sva moja možda biti samo tvoje nikad više
ali
možda je moje jeste iskrenije od svih tvojih nije
možda je moje jednom strpljivije od svih tvojih necu
možda moje nekad više znaci od svih tvojih nikad
možda je moje možda lepše od svih tvojih zauvek
najlepša pesma nikad nece biti napisana
bice još onih koji ce za jednu nežnost
biti lepši
od svih necijih tuga
bice još onih koji ce za jedno ne smem
biti nevinije
od svih necijih razloga
bice ih – više od nežnosti
i najmudrija od svih tuga zvace se sreca
u sva buduca neka najlepša predvecerja na svetu
možda ce još necuje možda
biti lepše od svih necijih zauvek
možda ce još necije jednom
biti strpljivije od svih necijih necu
ali
najlepša pesma nikad nece biti napisana
najvece nežnosti – najlepše cute
Mita Golic

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Maha-maja]

 

[Lada]

 

[Mister]

 

[Branko Lori]

 

[AleksaJ]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

Ne znam koliko duša imam.
Menjam se svakog trena.
Stalno me progone.
Nikad sebe nisam našao
niti sebi poverovao.
Dušu imam samo.
Ko dušu ima, mira nema.
Ko vidi, samo je ono što vidi.
Ko oseća, nije ono što je.
Držim se onoga što jesam i što vidim,
oni me vraćaju a ne ja sâm.
Svaki moj san i moja želja
je ona koja se rađa a moja nije.
Ja sam slika sebe samog.
Na sopstvenom putu služim,
različitom, nestalnom, usamljenom.
Ne znam osetiti gde sam.

Zbog toga, lud čitaću
svoje biće, kao stranice.
Ono što sledi, predviđeno nije
što je prošlo, zaboravljeno je,
beležim napomenu onoga što pročitah
ono što prosudih i osetih.
Čitam ponovo i kažem:” Zar sam to bio ja?”
zašto sam to napisao, samo Bog zna.

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Остале су страсне речи неречене,
Само твоје очи, мирне као тмина,
Оне су гледале и слушале мене;
Мој бол на твом уху певаше тишина.

Каква химна срца, та реч неречена!
Та реч што не позна беспућа и блудње!
Кад тишина збори место нас, реч њена
Има сву чистоту сна и болне жудње.

Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.

Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да капи;
Та заклетва што је у незнан час дана;
И највиши закон бола који вапи.
Јован Дучић