Laku noc ti zelim ....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nemir
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
1603446183174.png
 

Tužne su tvoje pronikljive oči.
Ispituju dušu moju kao mesec
kada bi hteo da pronikne more.

Razgolitio sam svoj život
pred očima tvojim od kraja do kraja,
i ništa nisam sakrio ni zadržao.

Zato me ne poznaješ.

Da je dragi kamen,
mogao bih ga razbiti u stotine zrnaca
i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.

Da je cvet, svez i malen i sladak,
otkino bih ga sa peteljke
i udenuo tebi u kosu.

Ali to je srce moje, dragana.
Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva
i ipak si njegova kraljica.

Da je samo trenutak radosti,
on bi procvetao u laki osmejak,
i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.

Da je samo bol,
on bi se rastopio u sjajne suze,
u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna,
tajna bez reči.

Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena je radost i bol bez granica,
beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život,
pa ipak je ne možeš potpuno poznati.

Rabindranat Tagore

 
Prospi me u svoje oči.
Treba mi dobro mesto. Pitomo.
Oči su još jedini neiskvareni predeo u koji možeš zaći u nekom. U nekog.
Plaši me ovaj oktobar.
Treba mi da nekom budem nešto.
Makar trenutno rešenje.
Sem da samom sebi budem rešenje. Pa ni trenutno.
Najgora sam opcija za to.
Oktobar je jedan od onih meseci za koji nisi siguran da će ih biti nebrojeno mnogo, a o tome je onda bolje razmišljati kad si neko drugi.
Pa i kad si makar trenutno rešenje.
Nema pogrešnih poteza, dokle god se vuku potezi.
I gubiti je i dalje igrati.
Odslužio sam svoju ravnodušnost.
Hoću svoj krvotok nazad.

Ratko Petrovic
 
Samo ti spavaj Moje trepavice bit ce ti strazari I budi pahuljica U postelji u zlatu Ne dam te ljudima Ni ovom glupom ratu Probudit cu te kad procvjetaju safrani I bit ces Dobra vila Kad napravim kolibu za nas Donijet cu ti rosu poljskih trava Na usnama Samo ti spavaj Moje trepavice bit ce ti strazari I sanjaj Mada ni snovima nismo gospodari Ti sanjaj Da ne cekas me dugo Doci cu da te probudim A probudit cu te pre zore Jer znas da ne volim biti sam Spavaj Samo ti spavaj
Dusan Gruborovic
 
554752_638596802833038_10213207_n.jpg

Zarobljeni u vremenu između prošlosti i budućnosti
vječite lutalice, u potrazi za izgubljenim
snovima, idealima.
Vječita djeca u tijesno skrojenim odjelima
ponekad ih nazivamo ljudima...
Krhke duše, odrasle pre vremena
rođeni u inat svima, kao svjedoci
nekih boljih vremena...
Cesto pišu po svome srcu,
dok se mjesto mastila krv razliva
i briga njih ko će ih razumjeti...
jer njihov svijet nigdje ne pripada
njihove oči ništa ne vide...
razumiju se ćutanjem...
razumiju se...bez dodira...

Zarobljeni u vremenu između prošlosti i budućnosti
čudna neka bića... Pjesnici...

By Suzi Miladinović
 

Zaustaviću točkove,
na već ugaženim stazama,
na blatnjavim drumovima,
ove poznate ravnice,
Pogasiću fenjere
okačene o kočije,
u ovo prelepo svitanje,
Dozivaću sećanje...

Ukrotiću vetar,
koji mi krade
izgubljene dane
bez tebe,
Miris sena,
zarobljen u mojim šakama,
umiću se ponovo
ovom ravnicom
Davno ostavljenom
ali nikada
zaboravljenom...

Preći ću prag,
jedne starosti,
Mladost je predugo trajala,
lutanja su bila duga,
beskrajno daleka,
za jednog dečaka,
Ostavljen sam
svojoj sudbini,
koja me odavno
odavde odvela,
Tražim te ponovo,
u našoj ravnici,
među rascvetalim trešnjama...

Prognan svojim mislima,
da ću gospodin postati,
pobegao sam od svega,
čemu se sada divim...
Al' uzalud,
tebe i ravnicu
ne zaboravih...
Oprosti,
što ti se vraćam,
Vraćam se detinjstvu,
Ljubavi,
našoj mladosti...

Osmeh,
imam isti,
jednog dečaka,
koji te ludo voli...
Ravnica mi oprostila,
Hoćeš li i Ti...

...gorki...
:bye:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top