Laku noc romanticari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
2015-1.gif


 
giphy.gif


Спустите главу и отпеваћу вам успаванку Повратак у године лоо-ли лаи-лаи И певаћу те на спавање и певаћу те сутра Благослови вас љубављу према путу којим идете Нека пловиш далеко до далеких поља среће Са дијамантима и бисерима у глави и стопалима И можда вам никада неће требати да протерате несрећу Да ли бисте могли да нађете љубазност у свему што сретнете Нека увек постоје анђели који би бдели над тобом Да вас воде на сваком кораку Да те чувам и чувам од сваке штете Лоо-ли, ло-ли, лаи-лај Нека донесеш љубав и донесеш срећу Будите вољени за крај својих дана Сад заспи, не мислим да те задржавам Само ћу седети неко време и певати лоо-ли, лаи-лаи Нека увек постоје анђели који би бдели над тобом Да вас воде на сваком кораку Да те чувам и чувам од сваке штете
giphy.gif
 
Poslednja izmena:
E0yb-No-FVIAIXBZP.jpg


Стеван Раичковић | КРУГ НЕЖНОСТИ​


Деси се, као жив, да ме посматра неки цвет
И да је ваздух топао и као један поглед плав
И онда зажелим: да прођем отворен кроз свет
И да свему принесем поздрав.

Из ове љубави што носим, непрекидно,
И обнављам у телу од рођења –
За један људски осмех, за једно цвеће жуто,
За један дубоки мир камења.

Тад ми се тек учини да је зло пролазно
Па помислим: да има доброг у свему,
Да је без њега промашено све, и празно –
По један пуки облик, само, у простору голему.

Очи су тад лепе – јер воле и продиру
Видовито до свега чега се такну, окрзну;
У њих, из света, као у два мора увиру
Све доброте, до краја, до звезда што мрзну.

И ја који сам дотад бивао тих и скроман
(К'о што су многи у овом простору гости)
У својој тишини израстам огроман
У један круг добра, један круг нежности

И тако стојим. У свему. И овде и – около.
И дубоко осећам да сам рођен за добро.
Па иако ме трње кроз живот често боло
Све праштам за овај цвет што сам га случајно обро.
 
Da bih počeo pomenuću elemente
Tvoj glas, tvoje oči, ruke, usne

Na zemlji sam, a zašto bih i bio
Da ti nisi na njoj takođe

U kupatilu sam, koje se istovetilo
Sa morem slatke vode

U onom kupatilu koje je plamen ljubavi
Izdubio u našim očima

A to kupatilo koje je plamen ljubavi
U koje sam stupio
Vrelinom tvojih ruku,
Ljupkošću tvojih usana

To prvo bilo je životno
Kao neka rascvetana livada

Naša ćutnja, naše reči
Svetlost koja odlazi
Svetlost koja se na vraća.

(Pol Elijar)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top