Laku noc romanticari

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Tea]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

Igraš se svakog dana svetlošću svemira.
Profinjena uzvanice, stižeš u cvetu i vodi.
Ti si više od ove bele glavice koju čvrsto držim
svakoga dana poput grozda voća, između mojih ruku.
Ti ne sličiš nikome otkako te ja volim.
Dopusti da te položim medju žute vence.
Ko ti zapisuje ime dimnim slovima medju južnim
zvezdama?
Ah, daj da se setim kakva si nekoć bila, kad još nisi
postojala.
Iznenada, vetar zavija i udara u moj prozor zatvoreni.
Nebo je mreža ispunjena mračnim ribama.
Ovamo svi vetrovi neba stižu, svi.
Kiša halju odbacuje.
Proleću ptice.
Vetar. Vetar.
Ja se mogu boriti protiv ljudske sile.
Oluja tamo lišće kovitla
i odvezuje sve barke što su ih sinoć vezali za nebo.
Ti si ovde. Ali ti ne bežiš.
Do posljednjeg krika ti ćeš mi odgovoriti.
Kao da te strah, sklupčaj se uz mene.
Pa ipak, ponekad ti je neka čudna sena očima prohujala.
Sada, takodjer sada, malena, cvetak mi kozje krvi pružaš,
i čak ti grudi njima odišu.
Dok žalobni vetar huji ubijajući leptire,
ja te ljubim, i radost moja grize ti šljivu usta.
Nije ti bilo lako priviknuti se na mene,
na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi
izbegavaju.
Toliko puta videsmo kako zornjača plamti dok smo se
ljubili u oči
i dok su se nad našim glavama sumraci rasplitali u
razigrane lepeze.
Moje su te reči zasipale, milovale.
Odavna sam voleo tvoje telo od blistavog sedefa.
Za mene ti si vladarka svemira.
Cveće ću radosno, naš copihue, s planine doneti,
lešnike zagasite i košare šumskih poljubaca.
Želeo bih učiniti s tobom
ono što proleće s trešnjama čini.

Pablo Neruda

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Postoje sva ta mesta na kojima nisi
i samo jedno
na kome nikad nisam ja
i zato, izaberi jedno mesto
sa kog se nećemo vratiti
spakuj se i pođi sa mnom tamo
vreme je
proveli smo već previše godina ovako
gledajući uvek istu reku
kako protiče kroz pogrešan grad.

Jelena Lengold

 

[Duki Lu]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Duki Lu]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Duki Lu]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

 

[Duki Lu]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Duki Lu]

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

Ne sudite mi!
Možete sutra,
kada me iz sna probude jutra,
jer, samo su noći naše bile.

Ne sudite mi u ovom trenu,
taj je čovjek sanjao ženu,
jer mu pokloni snove svoje,
tu sanjaše samo njih dvoje,.

Noć se, za njih od zore krila..

Znam,
svoje ću grijehe
jednom da bolim,
i čuvam ga,
da griješnik i on nebih bio,
što snove bijele za nas je krio.

Ne sudite mi!
Ja sam već osuđena.
U snovima zarobljena.
Iz našeg sna probuđena.

hurija