Laku noc romanticari

[Branko Lori]

Kad me tama hladne sobe
počne gristi a samoća napadati
i praviti nesanicu
ja otvorim širom prozor
da mi udje mesečina
Pružim lice, miluje ga
Pružim ruku i na dlanu
zablistaju svetle zvezde
U oči mi sjaj nebeski spokoj sipa
i san dodje, polagano...
Kroz san čujem samo vetar
što putuje poljem cvetnim
Unese mi miris ruža
i poneki list sa grane...
Nasmešim se, snove sanjam
a noć teče...
B. Rakic

 

[Branko Lori]

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

Ducic J

 

[Branko Lori]

Sanjajte sareno

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Enessa]

 

[Branko Lori]

 

[Duki Lu]

 

[Enessa]

 

[Tea]

 

[Duki Lu]

 

[Atomic™]

 

[Duki Lu]

 

[Branko Lori]

 

[Enessa]

 

[Tea]

 

[Branko Lori]

''Rastanak je za ljubav ono što je vetar za vatru, malu gasi, veliku još više raspali. Lepo zvuči, ali nije tačno. Na žalost! Rastanak nije dobar, nije koristan ni za najveću ljubav. Ljubav živi od iluzije potpunog slaganja, savršene identičnosti dveju ličnosti. Mi zamišljamo da voljeno biće ne samo misli i govori u istom pravcu i smislu sa nama nego i da diše i hoda u istom ritmu sa nama. Dok smo zajedno, ta se iluzija održava rečima, osmesima, fizičkim dodirom. Disonancije su retke i lako se popravljaju. Ali čim otputujemo i rastanemo se, mi počinjemo sve češće i sve oštrije da osećamo da stvorenje koje volimo ima svoj život, svoje puteve i potrebe, koji naravno nisu jednaki sa našima, nego često i potpuno oprečni. Dopisivanje ne ublažava tu oprečnost, nego je samo potvrđuje, često i povećava.''
- Ivo Andrić

 

[Branko Lori]

 

[PetarSamotnjak]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Poslušaj! To tišina govori beskraju.

 

[Branko Lori]

 

[Tea]

 

[Enessa]

 

[Branko Lori]