Laku noc romanticari

Branko Lori · 21.10.2020. u 19:35

Tea · 21.10.2020. u 20:50

Slatki snovi i, ako je sanjanje nada, život je više.

Branko Lori · 21.10.2020. u 22:44

Osećam se kao da sam u slepoj
ulici i tu mi je kraj.
Sve duhovne činjenice koje uviđam
istinite su, ali ne mogu se oteti
osećaju zarobljenosti
i prljavosti samog sebe,
uzaludnosti svega što sam
video, učinio i rekao.
Možda bih da sam ustrajao u stvarima
bio zadovoljniji ali sada
nemam nade i umoran sam.

Charles Bukowski
https://s12.****************/images/201021/f3jb8t73.jpg

PetarSamotnjak · 22.10.2020. u 16:42

Enessa · 22.10.2020. u 22:51

PetarSamotnjak · 23.10.2020. u 11:44

Enessa · 23.10.2020. u 22:47

Branko Lori · 23.10.2020. u 23:51

Jednog dana, kada nas ne bude
na ovome bijelom svijetu,
s ljudskom čežnjom pomenuće ljude
neki vjetar drugom nekom vjetru.

Čitav svijet, bezljudan i nijem,
sjetiće se ljudi nekadašnjih,
i onako uzaludno lijep
zažaliće za očima našim.

Poželjeće ljudsku riječ glasnu,
parče srca grlom otrgnuto,
da razbije tišinu opasnu
i vrijeme sporo i besputno.

A odnekud, iz tišine trave,
ko bogovi molitvom dozvani,
ponovo će ljudi da se jave
i osmisle svijet uspavani.

I opet će ispod tih nebesa
naš bijeli drum da se izvije
i opet će neka divna pjesma
da nam dođe glave kao prije.

Pa će opet, kada nas ne bude
na ovome bijelom svijetu,
jednog dana pomenuti ljude
neki vjetar drugom nekom vjetru.

Vito Nikolic

PetarSamotnjak · 24.10.2020. u 12:26

Duki Lu · 24.10.2020. u 22:00

Enessa · 24.10.2020. u 22:59

Branko Lori · 25.10.2020. u 10:22

Proći će

Vetrovi ponovo duvaju
Kroz mene.
Ne brini, nije mi hladno
Volim kad mi se misli skupe
I čekaju da oluja prođe.
Volim kad mi srce ćuti
I vrlo sporo kuca.
Priznajem
Umorile su me borbe
Neka ih sada ti vetrovi.
Ako preživim njih
Preživeću i sebe.
I ne brini, nije mi ništa.
Sve je ovo samo unutra.
Pogledaj, smešim se.
Pogledaj, hodam ka tebi.
Ne brini, nije mi ništa.
Sve je ovo samo unutra.
Proći će.
Preživeću.
Brankica Veljković