Лајбницова теодикеја

Kako ti proucavas sva njegova dela ( Bergsonova ) nije mi jasno. Ja u svojoj biblioteci imam njegovu Stvaralacku evoluciju , izdanje iz 1932 godine . Govorim o nasem prevodu. I , samo, da te upozorim - elektronske knjige, ili izdanja, su vecinom nepotpuna dela. Rade to ljudi, koji pojma nemaju - pa tako nema naslovnih i zavrsnih strana ( nema izdavaca, godine, ko je preveo, cesto ni strana ! ), srecom, ne bas svi. I kako da to ozbiljno upotrebis, tacnije, citiras ! Mozda zbog toga ti i izbegavas citate !

Свашта. У Србији су преведена скоро сва Бергоснова дела. Ставралачка еволуција 1934. године.. као и исти тај превод обновљен је у издању из 96. године прошлог века

Трајање и слободна воља или Оглед о непосредним чињеницама свести... преведен и издат 1978. године.

Два извора морала и религије 1989.

О смеху 2004. Чак је преведено и предвање (иначе веоам важно за разуемевање Бергсонвое филозофије) под називо "Душа и тело"

Једино није преведен "Увод у метафизику" као и оно његово дело у коме одговара Анштајну тј Трајање и истовременост. Али то имаш на енглеском.
(Можеш научити и француски како би читао у оргиналу. z:mrgreen: )

И то је све!

I , pusti Sopenhauera. On bio dovoljno bogat ( u materijalnom smislu ). Jesi li i ti ? Ako jesi, izvinjavam se. Mislim, zbog ovog materijalnog . z:)

Ја немам наследство које би ме ослободило рада као што је имао Шопенхауер али сам ето ипак до исте такве ситуације дошао тежим путем. Било како било не морам радити и губити тако време на изградњу разних кула од карата... већ се могу у потпуности посветити филозофији.
 
Da nema slobode stvaranja-nijedno umetničko delo ni ikakvo inženjersko stvaranje ne bi videlo svetlost dana!
Imaginacija stvaraoca čini veoma slobodnim,a pojam društvene slobode s kojim ti barataš je asocijalno otuđenje,bunt antidruštveni,pustinjačenje...
Ja sam pre za umetničku slobodu (naravno da ima veze i s korelatima i okultnim...Zato i smeta svim vlastodršcima jer to ne mogu silom kontrolisati...)
Čovek je kauzalnog uma (jing jangz:mrgreen:)dok u stvarnosti nema dijalektike-stvarnost ne govori dvojno (ispromašivani Hegel...)-događaji se odvijaju
algoritamski AKAUZALNO...Dinamika mehanike to vektorski jednostavno objašnjava (Krsta baš i nema neke alate za crtanje,a i mrzi me-ko zna-zna...)z:)

Ма све је то ОК, и ја сам "неки" умјетник :)
Без зезања, овај мој ник указује на име дела.
Само за извор те питам, извор инспирације. Ја верујем да је то, у крајњем Бог, а можемо рећи и богови (оног највишег не спозна ионако нико). Ја знам да теорија коју износим може деловати суморно. Људи обично кукају на судбину, зар не... Међутим, што рече један НЛП тренер у емисији Граница - нема проблема, веруј ти да ти је судбина да урадиш нешто. И ја верујем у своју судбину.
Такође сам захвалан оним земаљскм чиниоцима, који опет зависе од судбине, али их можемо бити свесни. Школован сам у време кад се знање ценило. Родитељи су ме крстили, поштовали су се и неки обичаји, али нису ми ништа говорили о религији, или скоро ништа - рекли су нека сам одлучим. Ћале је скупљао књиге, чекао пензију да чита, нажалост није дочакао. У кућној библиотеци нашао сам гомилу филозофских књига, највише Ничеа, и њега сам највише читао. Могу "захвалити" и неким тада можда не лагодним околностима које су ме са физичког усмериле на ментално...
Био бих себичан када бих рекао да сам сам себе створио. Све је то утицало...
 
Pa? Zato sto kaze Lajbnic, to znaci da je to istina? Nit to znaci, nit je istina.

Ako pod "dogmatik" podrazumes nekoga ko ima stavove, onda da. A ako hoces da mi kazes da ti imas samo stavove koje nikad nigde nisi procitao da neko iznosi, onda si ili trol, ili debil.

Ako hoces da je prihvatis, bice ti bolja od ostalih, ako neces- nece.

Учинило ми се да став приписујеш мени, а не Лајбницу.
Своје ставове сам углавном сам синтетисао, материјала има разним. Ни сам не знам чијој теорији сам најприближнији.
Што се тиче теодикеје, ствар искуства. Бројних расправа на Религији...

Што се тиче наше даље расправе, не видим неки смисао. Рекао бих да те тера неки мотив, или афекат, да нешто доказујеш. Онда пробај да докажеш своју слободну вољу одбацивши афекат - реци да сам у праву и повуци се из дискусије ;)
 
Свашта. У Србији су преведена скоро сва Бергоснова дела. Ставралачка еволуција 1934. године.. као и исти тај превод обновљен је у издању из 96. године прошлог века

Трајање и слободна воља или Оглед о непосредним чињеницама свести... преведен и издат 1978. године.

Два извора морала и религије 1989.

О смеху 2004. Чак је преведено и предвање (иначе веоам важно за разуемевање Бергсонвое филозофије) под називо "Душа и тело"

Једино није преведен "Увод у метафизику" као и оно његово дело у коме одговара Анштајну тј Трајање и истовременост. Али то имаш на енглеском.
(Можеш научити и француски како би читао у оргиналу. z:mrgreen: )

И то је све!



Ја немам наследство које би ме ослободило рада као што је имао Шопенхауер али сам ето ипак до исте такве ситуације дошао тежим путем. Било како било не морам радити и губити тако време на изградњу разних кула од карата... већ се могу у потпуности посветити филозофији.

Nisam znao da je Stvaralacka evolucija obnovljena sa istim prevodom. Mea culpa. Za Ogled... znam, u ediciji " Ideja ". O smehu, tacnije, o prevodu... nista. Dalje ne znam. Ali, svi ovi noviji prevodi jesu malo problematicni. Secas se kada sam ti oko Sopenhauera isao na original - jer to delo " O zenama ", neki su zamerili tacnost prevoda. Uostalom, to i nije delo, vec, secas se, deo, Parerga....
I tako. :zcool:
 
Poslednja izmena:
Ма све је то ОК, и ја сам "неки" умјетник :)
Без зезања, овај мој ник указује на име дела.
Само за извор те питам, извор инспирације. Ја верујем да је то, у крајњем Бог, а можемо рећи и богови (оног највишег не спозна ионако нико). Ја знам да теорија коју износим може деловати суморно. Људи обично кукају на судбину, зар не... Међутим, што рече један НЛП тренер у емисији Граница - нема проблема, веруј ти да ти је судбина да урадиш нешто. И ја верујем у своју судбину.
Такође сам захвалан оним земаљскм чиниоцима, који опет зависе од судбине, али их можемо бити свесни. Школован сам у време кад се знање ценило. Родитељи су ме крстили, поштовали су се и неки обичаји, али нису ми ништа говорили о религији, или скоро ништа - рекли су нека сам одлучим. Ћале је скупљао књиге, чекао пензију да чита, нажалост није дочакао. У кућној библиотеци нашао сам гомилу филозофских књига, највише Ничеа, и њега сам највише читао. Могу "захвалити" и неким тада можда не лагодним околностима које су ме са физичког усмериле на ментално...
Био бих себичан када бих рекао да сам сам себе створио. Све је то утицало...
Naravno...i dalje evoluiraš...Več u kontaktu sa mnom i sličnima i različitima ovde stvaraju se te promene-ponešto se pridoda,neki put se raskrči,ponešto se pobaca...
Ali nisi me to pitao...Pitao si me za inspiraciju,odakle mislim da stiže...
Iskreno-ne znam!
Ali ima nešto što važnije mislim o tome:mislim da to i nije značajno,mislim da čak i bogovi nisu relevantni,već ljudska namera da istraje na putu
ka sveznanju,svemoći i večnosti...Ta namera je toliko jaka da je stvorila sve te religije -po svemu sudeći.A moguće da je suprotstavljena
surovoj stvarnosti,ta namera izvor inspiracija?Nisam se time bavio jer su mi i idealizam i religije (ja tu povlačim znak jednakosti,tačnije-približnosti)
IRELEVANTNE...S one strane dobra i zla su istine jednostavne,ali o njima ne vredi pričati -treba ih pokazati (parafraza F:Niče).
Naravno da nemam odgovore na mnoga pitanja-što bih se ja motao i po ovom forumu...
 
@oziman,
P.S. Ti si dakle, u materijalnom svetu obezbedio sebi materijalnu egzistenciju pa sada mozes da se bavis subjektivno-idealistickom filozofijom, poput tvog idola, Sopenhauera, nista drugo ne radeci. Nisam znao da si i taj uslov ostvario, da budes poput Sopenhauera. Ne mogu, ipak, a da se ne setim, povodom toga, reci A Kamija : " Cesto se, sale radi, navodi Sopenhauer, koji je hvalio samoubistvo za prepunom trpezom. Ali to nije stvar za salu." (A.Kami, Mit o Sizifu, "Svjetlost", Sarajevo, 1989.,str.19.) Blago tebi. Mislim, materijalno obezbedjen, pricaj nam o ...nepostojanju materijalnog ! Bas ! :zroll:
 
@oziman,
P.S. Ti si dakle, u materijalnom svetu obezbedio sebi materijalnu egzistenciju pa sada mozes da se bavis subjektivno-idealistickom filozofijom, poput tvog idola, Sopenhauera, nista drugo ne radeci. Nisam znao da si i taj uslov ostvario, da budes poput Sopenhauera. Ne mogu, ipak, a da se ne setim, povodom toga, reci A Kamija : " Cesto se, sale radi, navodi Sopenhauer, koji je hvalio samoubistvo za prepunom trpezom. Ali to nije stvar za salu." (A.Kami, Mit o Sizifu, "Svjetlost", Sarajevo, 1989.,str.19.) Blago tebi. Mislim, materijalno obezbedjen, pricaj nam o ...nepostojanju materijalnog ! Bas ! :zroll:
Ma dobro to nematerijalno mu ne treba zameriti...z:lol:
Valja zameriti ,ako neće da radi nešto konkretno ili bar hobi da ima...Prepisivanje Bergsona i Šopenhauera baš i nije neko postignuće...
No,njegova stvar-naravno...
Ja takođe ne bih morao da radim,ali to mi je smešno...Da budem smetalo? Do sedam banki ima da radim-makar da kuvam kafu u firmi
i da perem automobile...Naravno kad nisam u ribolovu...
 
Poslednja izmena:
@oziman,
P.S. Ti si dakle, u materijalnom svetu obezbedio sebi materijalnu egzistenciju pa sada mozes da se bavis subjektivno-idealistickom filozofijom, poput tvog idola, Sopenhauera, nista drugo ne radeci. Nisam znao da si i taj uslov ostvario, da budes poput Sopenhauera. Ne mogu, ipak, a da se ne setim, povodom toga, reci A Kamija : " Cesto se, sale radi, navodi Sopenhauer, koji je hvalio samoubistvo za prepunom trpezom. Ali to nije stvar za salu." (A.Kami, Mit o Sizifu, "Svjetlost", Sarajevo, 1989.,str.19.) Blago tebi. Mislim, materijalno obezbedjen, pricaj nam o ...nepostojanju materijalnog ! Bas ! :zroll:

Наравно да ми је био циљ да се ратосиљам градњи кула од карата и да уместо њих градим оно што не настаје нити нестаје већ увек јесте..како би рекао Платон. А то би требао бити ултимативни циљ свих ...па и вас двојице.

И да узгред. Набројао сам ти Бергсонова дела а не знам како сам пропустио Материју и меморију. :neutral: Она је издата на српском 1927.
 
Свашта. У Србији су преведена скоро сва Бергоснова дела. Ставралачка еволуција 1934. године.. као и исти тај превод обновљен је у издању из 96. године прошлог века

Трајање и слободна воља или Оглед о непосредним чињеницама свести... преведен и издат 1978. године.

Два извора морала и религије 1989.

О смеху 2004. Чак је преведено и предвање (иначе веоам важно за разуемевање Бергсонвое филозофије) под називо "Душа и тело"

Једино није преведен "Увод у метафизику" као и оно његово дело у коме одговара Анштајну тј Трајање и истовременост. Али то имаш на енглеском.
(Можеш научити и француски како би читао у оргиналу. z:mrgreen: )

И то је све!



Ја немам наследство које би ме ослободило рада као што је имао Шопенхауер али сам ето ипак до исте такве ситуације дошао тежим путем. Било како било не морам радити и губити тако време на изградњу разних кула од карата... већ се могу у потпуности посветити филозофији.

Koji si ti lik ! Pa ti cak i nemas glavna Bergsonova dela , a tek da ih sva proucavas, je laz, naravno.

Bergson nikada nije, ponavljam, nikada, napisao delo pod naslovom " Trajanje i slobodna volja ". Otkud tebi to saznanje ? Ti mislis na " Ogled o neposrednim cinjenicama ( danostima ) svesti " , koje je kod Bergsona tako i naslovljeno - " Essai sur les données imméditaes de la conscience ". I nigde ni reci u naslovu o slobodnoj volji ! Delo je objavljeno 1889. Cudim se da si ti jos i u tvojoj temi Bergson - trajanje i istovremenost navodio citat iz Bergsonovog nepostojeceg dela - Trajanje i slobodna volja.

O cemu se tu zapravo radi ? Englezi su potpuno nepotrebno, svojstveno njima, kada su filozofski prevodi u pitanju, preveli ovo Bergsonovo delo kao - Time and Free Will. Istina, sa dodatkom : An Essay on the Immediate Data of Consciousness. A ti si, oziman, nemajuci, ocigledno, nas prevod, Ogled o neposrednoim cinjenicama svesti ( koga si tako lepo naveo, i godinu izdanja - cudo je internet ! ), posegao za engleskim prevodom, a da ti nije jasno da Bergson nije pod tim naslovom izdao ni jedno delo. Sad, da si imao u rukama englesko izdanje, imao bi na uvid i obrazlozenje izdavaca zasto je to delo prevedeno tako. Ali, ne, ti si dosao do nekog nepotpunog elektronskog izdanja preko interneta, i nesrecno, olako ga citirajuci, mases kako si izucio sva Bergsonova dela. A imao si, bez tog komplikovanja, sasvim odgovarajuci prevod na srskom. Mislim, nemas ga, ocito, ali si trebao da ga nabavis, bar kada je u pitanju, tebi, posle Sopenhauera, najomiljeniji filozof.

I tako ti prepisujes sa interneta, a rekoh ti vec, budi oprezan, tim " izdanjima " nedostaje mnogo toga, pocev od nekih bitnih podataka o izdanju, pa cak i cesto, veliki delovi dela su izostavljeni. I sada i znam zasto ti ne citiras dela ( bar, pravilno, kako se to radi ! ) koja cesto navodis. Prosto, nemas ih. I tako, ispada da si ti samo jedan "internet-prepisivac", gde, cesto, tudje misli predstavljas kao svoje.


Fihte je vec s pravom primetio - kakav je ko covek, takva mu je i filozofija. z:)
 
Колико речи, колико сложених дедукција како би доказао како ја немам Бергосонво дело "Оглед о непосредним чињеницама свести".

Али као што рече Гете:

" Зубаца пуни ,додуше, билу су кључеви, али резе не дигнуше."

Тако, на све те твоје дедукције о томе како ја немам то Бергсоново дело ево ти ова слика мојих књига, а где ћеш на другој полици одозго, са леве стране међу Бергсоновим делима угледати и то издање.

attachment.php


пс. А што се тиче тога како сам га насловио , па указао сам на оба назива. Онај ко је читао само енглеско издање неће знати о ком се делу ради на нашем језику. Ето зато.
 
Колико речи, колико сложених дедукција како би доказао како ја немам Бергосонво дело "Оглед о непосредним чињеницама свести".

Али као што рече Гете:

" Зубаца пуни ,додуше, билу су кључеви, али резе не дигнуше."

Тако, на све те твоје дедукције о томе како ја немам то Бергсоново дело ево ти ова слика мојих књига, а где ћеш на другој полици одозго, са леве стране међу Бергсоновим делима угледати и то издање.

attachment.php


пс. А што се тиче тога како сам га насловио , па указао сам на оба назива. Онај ко је читао само енглеско издање неће знати о ком се делу ради на нашем језику. Ето зато.

Ja ne vidim to izdanje u idiciji " Ideja " ( NIRO " Mladost " ). Vidim, levo, "Kosmosovo " izdanje, a u takvom izdanju je Bergsonova Stvaralacka evolucija iz 1932. god. No, nema veze, ako imas, sto ga ne procita, i zasto ga nisi citirao, nego se lacas engleskog prevoda ?! Pa se upetljas, a moglo je sve jednostavnije. I onda ne bi pominjao Trajanje i slobodnu volju, nepostojece delo Bergsona. z:)
 
Ja ne vidim to izdanje u idiciji " Ideja " ( NIRO " Mladost " ). Vidim, levo, "Kosmosovo " izdanje, a u takvom izdanju je Bergsonova Stvaralacka evolucija iz 1932. god. No, nema veze, ako imas, sto ga ne procita, i zasto ga nisi citirao, nego se lacas engleskog prevoda ?! Pa se upetljas, a moglo je sve jednostavnije. I onda ne bi pominjao Trajanje i slobodnu volju, nepostojece delo Bergsona. z:)

Јесте. Издање "Младост" Ова браон књига одмах поред Стваралачке еволуицеје.Ово између њих је Жил Делез "Бергсонизам" да те не збуњује.

Када смо то коначно разјаснили, да кажемо макар и нешто корисно о томе. Дело О непосредним чињеницама свести или Трјаање и слобода воље јесте прво Бергсоонво дело које се управо тиме бави. Трајањем у првој и другој књизи, и слободом воље у трећој.
Ту је он покушао свету објаснити открића до којих је дошао. Сва каснија дела су само разрада тога.

Треба уопште пре свега читати прва дела филозофа јер је у њима по правилу суштина њихових учења.

Тако, рецимо о "Начелу разлога" код Шопенхауера, садржи мисли које су га довеле до воље као основе његове филозофије.
Као и ово дело код Бергсона.
 

Back
Top