Лајбницова теодикеја

[Агарта]

Dokaz su postojanje superpozicije i pozicije!
Ko to pobija-pobija celu kvantnu fiziku... (Prosto mu bilo)

Ти алудираш на квантну функцију стања која је суперпозиција различитих исхода који истовремено (?!) постоје у комбинацији, а мерењем видимо како ће бити у "нашем свету", детерминисаном. Пре мерења ми не можемо знати разултат, Шредингерова мачка је истовремено жива и мртва, и сл... То би требало да докаже "случајност", односно "слободну вољу", што су две стране исте медаље (добро је бар што за разлику од неких верника не правиш грешку да је човек нешто изузетно, на њега не важе закони физике)...
Па, има ту један проблем. Квантна функција је исто детерминисана. Само што је ми не можемо мерити у "изворном облику" пре њеног разбијања, као што не можемо мерити комплексне величине и све оно што описује Теорија хаоса нам изгледа као хаос. А у ствари је ред, што се и у нашем свету на крају види - јер насумичним деловањем увек добијамо исте фракталне облике.

 

[fisherman1]

Ти алудираш на квантну функцију стања која је суперпозиција различитих исхода који истовремено (?!) постоје у комбинацији, а мерењем видимо како ће бити у "нашем свету", детерминисаном. Пре мерења ми не можемо знати разултат, Шредингерова мачка је истовремено жива и мртва, и сл... То би требало да докаже "случајност", односно "слободну вољу", што су две стране исте медаље (добро је бар што за разлику од неких верника не правиш грешку да је човек нешто изузетно, на њега не важе закони физике)...
Па, има ту један проблем. Квантна функција је исто детерминисана. Само што је ми не можемо мерити у "изворном облику" пре њеног разбијања, као што не можемо мерити комплексне величине и све оно што описује Теорија хаоса нам изгледа као хаос. А у ствари је ред, што се и у нашем свету на крају види - јер насумичним деловањем увек добијамо исте фракталне облике.

Ne možeš imaginarne veličine "poređati" i nazvati "determinisanim".Baš je i reč o tome da su SUPROTNO od determinisanih.Promisli-jednostavno je...Pa i fraktalna kristalizacija nepravilnih oblika
dolazi iz haosa nedeterminisanog "prostora".To je samo "slika" ili odraz komplesnih nepravilnih neoblika... (Valja ne pominjati igre voljom u kompleksnom-nisu bezazlene igre jer ih teško kontrolisati
u neredu haosa-okultno baš i nije za igru-opasnije od nuklearne energije...)
I naravno da ljudska volja ima ograničena dejstva (korelacije) na objektivni svet tj.svet slabih sila...Neka jača dejstva jesu zabeležena,ali ,čini se da su u pitanju sinergična dejstva...
Pošto mi živimo u prilično determinisanoj stvarnosti,percepcije su nam i naviknute na red,dok haos uređujemo u red-sve što čovek čini...

 

[Агарта]

Како знаш какве су комплексне величине, кад се не могу мерити, чак ни замислити, визуализовати?! Како знаш да свако мерење, односно "преламање" квантне функције, односно његов исход, није у ствари предодређено? Нама нешто изгледа као вероватноћа зато што не знамо извесно шта ће бити. То што нешто не знамо, можда не можемо знати (и никада нећемо знати?!) не значи да нешто не постоји.
Са друге стране, знамо да свака појава има свој узрок, и да су узроци другачији и последице би биле. Бар у нашем "опипљивом свету", који је кажу неки свет илузије. Како је ван света илузије не знам.
Да разговарамо о слободној вољи, слободи уопште?! ОК. За мене слобода може бити слобода за нешто ("позитивна" што би рекао Исаија Берлин), која зависи од мотива, што је Ози објаснио. Друга је слободан од нечега ("негативна" што би рекао Исаија Берлин). Тврдиш да си слободан од целог света, што ће рећи и сам од себе?!

 

[Vitali]

Оно што штоперица мери није време већ простор.

Kakvo je ovo lupetanje gluposti. Stoperica u tom slucaju meri vreme potrebno za prelazanje 100 metra prostora, a u svakom slucaju, meri vreme. Cak i da se niko nigde ne krece, kad ukljucis stopericu, opet ce meriti vreme.

То није факт него заблуда. Не можеш хтети шта хоћеш.

Mogu. Iako malo ljudi to radi, svako to moze (ako nije mentalno zaostao). Svaki covek moze da bira ne samo izmedju razlicitih postupaka, nego i izmedju razlicitih motiva.

Видим ја да си ти овде залутао са форума "релиигја" па мсилиш да и овде на филозофији можеш на тај начин једноставо просути догму и то називати "знање".
Те твје црквене догме можеш окачити мачку о реп

Ja sam racionalista, i deista, i ne prihvatam nijednu dogmu, hvala na pitanju. A, da, nisi ni pitao, nego si palamudio napamet.

Можеш ли доказати постојање слободне воље?!

Postoje dva indirektna dokaza (podatka iz istorije), i postoji ponovljivi eksperiment koji svako moze da odradi i da se uveri u postojanje slobodne volje.

 

[NEREJ]

Нити постоји будућност , нити постоји слободна воља.

Што се тиче времена.. изван опажајуће свести, изван појавног света нема нити прошлости, нити садашњости нити будућности.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost?p=9539049&viewfull=1#post9539049

Што се тиче слободне воље..нема слободне воље у деловању.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/286498-Sloboda-volje?p=9856283&viewfull=1#post9856283

Za nekog ko sebe hoce ( slobodnom voljom ?! ) da predstavi filozofom, ove teze nemaju uporiste u filozofiji. Citava nemacka klasicna filozofija govori o volji i slobodi. Kada je rec o volji, onda iz samog njezinog odredjenja proizilazi da je rec o slobodnoj volji, ili slobodi samoj, jer se drugacije ona ne bi dala ni misliti !
Sad, razumem da ne znas sta su o tome pisali, recimo, Fihte ili Hegel, jer tek jedva da si cuo za njih, ali, kako mozes da ne znas sta je o tome pisao Kant, kada govoris da si razumeo Kanta ?!

Odakle si samo izvukao tu " tezu " da buducnost ne postoji ? Toga nema ni kod Bergsona, cini mi se. A pricati o pojmu vremena , a ne znati sta su povodom toga rekli mnogi filozofi ( pocev od ovih u nemackoj klasicnoj filozofiji, preko Nicea, Hajdegera, Horkhajmera, Bloha, itd., itd...) je samo prazno razmecanje ne-znanjem !
A, izvan pojavnog sveta nema - tebe ! Jer ti zivis u tom svetu ( metafizicki pojmljenom , vecno-nepromenljivom, bez znanja za mogucnost delovanja, za promenu, bez mogucnosti za postojanje i postajanje coveka samog u tom tvom svetu ! ), gde nema mesta za coveka, vec, samo za - tebe. Pa i zivi, ali se ne pojavljuj u " mom " svetu da mi nameces " tvoj " svet !

Odakle li samo izvlacis te zakljucke ? Ili, prosto, po karakteru, hoces samo da "kontriras" ?

 

[NEREJ]

Како знаш какве су комплексне величине, кад се не могу мерити, чак ни замислити, визуализовати?! Како знаш да свако мерење, односно "преламање" квантне функције, односно његов исход, није у ствари предодређено? Нама нешто изгледа као вероватноћа зато што не знамо извесно шта ће бити. То што нешто не знамо, можда не можемо знати (и никада нећемо знати?!) не значи да нешто не постоји.
Са друге стране, знамо да свака појава има свој узрок, и да су узроци другачији и последице би биле. Бар у нашем "опипљивом свету", који је кажу неки свет илузије. Како је ван света илузије не знам.
Да разговарамо о слободној вољи, слободи уопште?! ОК. За мене слобода може бити слобода за нешто ("позитивна" што би рекао Исаија Берлин), која зависи од мотива, што је Ози објаснио. Друга је слободан од нечега ("негативна" што би рекао Исаија Берлин). Тврдиш да си слободан од целог света, што ће рећи и сам од себе?!

Tvoja tema, vidim da se skrenulo sa teme, pa u tom smeru i ja da nesto dodam. Kakav Isaija Berlin ? O slobodi, negativnoj i pozitivnoj ( pojmovima ) je pisao jos Kant ( vidi, na primer, njegovo delo - Zasnivanje metafizike morala, BIGZ, Beograd, 1981., str. 97 i dalje ). Slobodan " od necega " i slobodan " za nesto " su tipicni Hegelovi i Marksovi pojmovi.

 

[oziman]

Kakvo je ovo lupetanje gluposti. Stoperica u tom slucaju meri vreme potrebno za prelazanje 100 metra prostora, a u svakom slucaju, meri vreme.

Ne. То што зовеш "време" јесте простор. А да би се нешто мерило, бројало... мораш га поређати једно до другог у простору..зар не?

Па како онда тај скуп слика поређаних један до друге у простору...звоеш "време"?

Неверованто како је ово просто. Ево, Бергснова филозфија може се овако изнети пред сваког тек тако.

Mogu. Iako malo ljudi to radi, svako to moze (ako nije mentalno zaostao). Svaki covek moze da bira ne samo izmedju razlicitih postupaka, nego i izmedju razlicitih motiva.

Не може. А опширно сам ти одговорио на ово овде:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/286498-Sloboda-volje?p=20607066&viewfull=1#post20607066

Ja sam racionalista, i deista, i ne prihvatam nijednu dogmu, hvala na pitanju. A, da, nisi ni pitao, nego si palamudio napamet.

Да си рационалиста не би веровао у наивне дечје догме о чичи са белом брадом на небу који би да неког награђује и кажњава.
Такође, не би ти факт да време није линија у прсотору деловала тако непојмљиво.
Или то да не можемо делвоати без мотива ..

 

[Агарта]

Postoje dva indirektna dokaza (podatka iz istorije), i postoji ponovljivi eksperiment koji svako moze da odradi i da se uveri u postojanje slobodne volje.

Постоји и овај експеримент
Човек је лежао покривених очију и кликтао левом или десном руком. Ништа споља није утицало на његов избор (у том тренутку). Одређени делови мозга имали су активност у зависности је ли клик леви или десни. Али када!? Седам секунди пре стварног покрета. Да ли је толико дуга „психолошка секунда“ – време од одлуке до вољне реакције?! Ни говора, возачи то добро знају. Дакле „нешто“ је одлучило бар шест секунди пре него је човек био свестан одлуке.

Воља, разум и слободна воља

 

[oziman]

Za nekog ko sebe hoce ( slobodnom voljom ?! ) da predstavi filozofom, ove teze nemaju uporiste u filozofiji. Citava nemacka klasicna filozofija govori o volji i slobodi. Kada je rec o volji, onda iz samog njezinog odredjenja proizilazi da je rec o slobodnoj volji, ili slobodi samoj, jer se drugacije ona ne bi dala ni misliti !
Sad, razumem da ne znas sta su o tome pisali, recimo, Fihte ili Hegel, jer tek jedva da si cuo za njih, ali, kako mozes da ne znas sta je o tome pisao Kant, kada govoris da si razumeo Kanta ?!

Заборавио си некога у тој паради.. Шопенхауер! Како ти то име звучи?

Odakle si samo izvukao tu " tezu " da buducnost ne postoji ? Toga nema ni kod Bergsona, cini mi se

Само ти се чини. Јер не само код Бергсона, него је факт да се појам "будућност" односи на трећи део линије у простору а коју ти зовеш "време" и да тако нешто нема везе са правим временом које је интуција.

 

[Vitali]

Ne. То што зовеш "време" јесте простор

Ne, nije. Prostor je trodimenzionalno podrucje gde objekti zauzimaju poziciju i kretanja imaju pravac; a vreme je merni sistem kojim se meri trajanje necega.

А да би се нешто мерило, бројало... мораш га поређати једно до другог у простору..зар не?

Ne.

Не може.

Moze ako upotrebi dovoljno snage volje.

Да си рационалиста не би веровао у наивне дечје догме о чичи са белом брадом на небу који би да неког награђује и кажњава.

 

[Агарта]

Јел може мало да искулира време и простор, то ипак овде није тема. Осим индиректно, а ту је свако рекао шта је имао.
Хвала!

 

[Vitali]

Постоји и овај експеримент
Човек је лежао покривених очију и кликтао левом или десном руком. Ништа споља није утицало на његов избор (у том тренутку). Одређени делови мозга имали су активност у зависности је ли клик леви или десни. Али када!? Седам секунди пре стварног покрета. Да ли је толико дуга „психолошка секунда“ – време од одлуке до вољне реакције?! Ни говора, возачи то добро знају. Дакле „нешто“ је одлучило бар шест секунди пре него је човек био свестан одлуке.

Prva stvar- lazes oko podataka, nije 7 sekundi, nego manje od 2 sekunde. Drugo, Libetov ekperiment ne dokazuje nista vezano za slobodnu volju vec se tice ili veze podsvesnog i svesnog (usput ne govoreci nista o covekovoj mogucnosti da svesno oblikuje svoju podsvest, ili mogucnost svesti da promeni ili odbaci podsvesni impuls), ili se jednostavno tice vremena koje je potrebno coveku da od donosenja svesne odluke pomeri telo u skladu sa tom odlukom.

 

[oziman]

Ne, nije. Prostor je trodimenzionalno podrucje gde objekti zauzimaju poziciju i kretanja imaju pravac; a vreme je merni sistem kojim se meri trajanje necega.


Ne.


Moze ako upotrebi dovoljno snage volje.

Agarta je u pravu. Ovo nije tema o tome tako da sam ti odgvorio na odgovarajucoj temi:

http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost?p=20607625&viewfull=1#post20607625

 

[NEREJ]

Заборавио си некога у тој паради.. Шопенхауер! Како ти то име звучи?




Само ти се чини. Јер не само код Бергсона, него је факт да се појам "будућност" односи на трећи део линије у простору а коју ти зовеш "време" и да тако нешто нема везе са правим временом које је интуција.

Opet ti sa tvojim podmetanjima. Na pitanje odgovaras ( tacnije - ne odgovaras ! ) pitanjem, istrgnuti citati ( kao da niko ovde ne moze da procita moje misljenje u celini - recimo, ovde, konkretno si izbacio, kao, navodeci mene, onu plejadu filozofa posle Hegela, sto nije slucajno ), iznosenje teza bez uporista, itd.,itd...

Usput, procitaj ti Bergsona malo bolje, narocito njegovu kritiku metafizicki misljenog pojma vremena i vecnosti ( kod Platona, na primer ) i pokusaj da se zadrzis kod njegovog pojma duree reelle. Nemas tu oslonac za tvoje " teze".

 

[Агарта]

Prva stvar- lazes oko podataka, nije 7 sekundi, nego manje od 2 sekunde. Drugo, Libetov ekperiment ne dokazuje nista vezano za slobodnu volju vec se tice ili veze podsvesnog i svesnog (usput ne govoreci nista o covekovoj mogucnosti da svesno oblikuje svoju podsvest, ili mogucnost svesti da promeni ili odbaci podsvesni impuls), ili se jednostavno tice vremena koje je potrebno coveku da od donosenja svesne odluke pomeri telo u skladu sa tom odlukom.

Прво, мало културе у изражавању није наодмет. Што би рек'о Панонски Смрад "и ако су лагали мене, ја лажем вас".
За извор немам линк, а мора ли се имати линк?! Сећам се из емисије коју је радио ВВС, а сматрам га поприлично релевантним за неполитичке ствари. И јасно се сећам да је седам секунди.
А сад да видимо твој експеримент.
И још нешто - шта каже тај експеримент у односу на кога је воља слободна?!

 

[oziman]

Opet ti sa tvojim podmetanjima. Na pitanje odgovaras ( tacnije - ne odgovaras ! ) pitanjem, istrgnuti citati ( kao da niko ovde ne moze da procita moje misljenje u celini - recimo, ovde, konkretno si izbacio, kao, navodeci mene, onu plejadu filozofa posle Hegela, sto nije slucajno ), iznosenje teza bez uporista, itd.,itd...

Usput, procitaj ti Bergsona malo bolje, narocito njegovu kritiku metafizicki misljenog pojma vremena i vecnosti ( kod Platona, na primer ) i pokusaj da se zadrzis kod njegovog pojma duree reelle. Nemas tu oslonac za tvoje " teze".

Ма да. Од Бергсона ја не читам него проучавам годинама сва његова дела. Од трајања и слободе воље ...до Два извора морала и религије. А та Бергсонова критика Платона коју си извукао из четврте књиге Стваралачке еволуције.. нема везе са тим твојим сировим реалистичким погледом на свет који покушаваш да пројектујеш .

Бергсон ту доказује његов кинематографски принцип интелигенције указујући да како у Антици , код Платона и Аристотела, тако и данас, време се третира на начин простора. Модерна наука је само увела више прецизности у исти поступак остајући у истој заблуди.

Какво време и вечност код Платона. Није ти Бергсон Хегел или Ниче па да можеш пројектовати на његову филозофију шта ти се ћефне као на шарено платно.

 

[Vitali]

За извор немам линк, а мора ли се имати линк?!

Pa ako se ne mora onda necu ni ja da se bakcem da nalazim.

И јасно се сећам да је седам секунди.

Libet je na osnovu svog eksperimenta izneo misljene da se podsvesna odluka da se pomeri zglob desava pola sekunde pre svesne.

А сад да видимо твој експеримент.

Macuhasi-Haletov eksperiment je samo napredna verzija tog Liberovog. Po njihovim tumacenjia rezultata, coveku se u proseku 2.8 sekundi pre pokreta prsta u mozgu javljaju aktivnosti za koje oni misle da su odluka da se pokret napravi, a na otprilike 1.8 sekundi pre pokreta se javljaju aktivnosti u mozgu za koje oni misle da su osvescavanje te odluke da se prst pomeri.

Sve u svemu, radi se o ekperimentima na osnovu kojih svako moze da donese zakljucke koje hoce.

 

[Агарта]

И ти си донео закључак какав ти ниси хтео да донесеш, а!?
И још ми ниси одговорио - од кога (или чега) је воља слободна? Начелно или твоја воља...

 

[Vitali]

Odgovorio sam ti na temi o slobodnoj volji.

 

[Агарта]

Да се вратимо ми теодикеји.
Постоје три могућности да се оправда (објасни) постојање зла на свету, поред Бога који је савршен и свемогућ.
1. Бог није свемогућ. То би већ био радикалнији дуализам, где је зло независан и теоретски једнако моћан (?!) ентитет (оставимо по страни релативност ових појмова код политиеста, мада то је занимљива тема). Супротно хришћанском учењу. Мада кад се неки "прведници" заплету долазим до закључка да сматрају Луа (тако му један тепа) моћнијим чак од Бога. Ипак је он "владар овог света"
2. Зло није тако зло. То имамо овде код Лајбница, зло има своју улогу у свету. То је и неко моје мишљење. Има и компликованијих мистичних сагледавања, као демонима у паклу није тако лоше, па их добри Бог не вади оданде, јер би им у рају било горе...
3. Компликована конструкција о томе како човек својом (слободном) вољом окреће леђа Богу... Бог не жели да има роботе, па човек може изабрати зло. Пада у воду на низу питања. Прво, ако је Бог по дефиницији свезнајућ, свемогућ и свеприсутан онда можда и може ван његове воље, али ван његовог знања сигурно не. Дакле Бог је знао за нека највећа зла која ће се догодити и то је дозволио. Ако је Бог у човеку, како човек има слободну вољу од нечег што је у њему?! Онда, како се објашњава есхатон?! Значи ли то да ће "слободна воља" бити укинута по доласку/повратку Спаситеља, пошто више неће бити греха ни зла?!? То су све питања по којима ја кецам догмате

 

[Vitali]

Za zla koja su proizvod covekovog delovanja tu je teodikeja slobodne volje. Bog ne zeli da spreci zlo, jer je zlo ukidanja slobodne volje vece zlo (jer kada ne bi postojala slobodna volja ne samo da ne bi postojalo zlo, nego ne bi postojalo ni dobro) nego zlo koje moze da nastane praktikovanjem iste.

Sustina izraza "najbolji od svih mogucih svetova" koji koristi Lajbnic, se po mom misljenju odnosi na teodikeju komplementarnog zla. Cak i da se ne odnosi, ta teodikeja pokriva sva zla koja nisu izazvana covekovim delovanjem, prirodne katastrofe, neke bolesti, ono sto zovemo slucajnosti, itd, tj. ona zla koja bi Bog mogao da spreci bez da ukida covekovu slobodnu volju. Ova teodikeja kaze kad ne bi postojale zle stvari, ne bi postojale ni dobre, nego te koje ostanu bi jednostavno "bile". Na primer, da ne postoje bolesti, zdravlje ne bi bilo nesto dobro, nego bi jednostavno bilo jedino stanje organizma, i tako dalje.

 

[Агарта]

Za zla koja su proizvod covekovog delovanja tu je teodikeja slobodne volje.

Čitava budućnost je, bez sumnje, određena. То не кажем ја, то каже Лајбниц, дато на почетку. Један од разлога што сам отворио тему.

Bog ne zeli da spreci zlo, jer je zlo ukidanja slobodne volje vece zlo

А ти си ово тумачење негде прочитао. Значи догмата си

Ova teodikeja kaze kad ne bi postojale zle stvari, ne bi postojale ni dobre, nego te koje ostanu bi jednostavno "bile". Na primer, da ne postoje bolesti, zdravlje ne bi bilo nesto dobro, nego bi jednostavno bilo jedino stanje organizma, i tako dalje.

Због чега је ова теодикеја боља од блебетања неких "праведника" на пдф религија, у мањој мери НПИМ и овде.

 

[Vitali]

Čitava budućnost je, bez sumnje, određena. То не кажем ја, то каже Лајбниц, дато на почетку.

Pa? Zato sto kaze Lajbnic, to znaci da je to istina? Nit to znaci, nit je istina.

А ти си ово тумачење негде прочитао. Значи догмата си

Ako pod "dogmatik" podrazumes nekoga ko ima stavove, onda da. A ako hoces da mi kazes da ti imas samo stavove koje nikad nigde nisi procitao da neko iznosi, onda si ili trol, ili debil.

Због чега је ова теодикеја боља од блебетања неких "праведника" на пдф религија, у мањој мери НПИМ и овде.

Ako hoces da je prihvatis, bice ti bolja od ostalih, ako neces- nece.

 

[fisherman1]

Како знаш какве су комплексне величине, кад се не могу мерити, чак ни замислити, визуализовати?! Како знаш да свако мерење, односно "преламање" квантне функције, односно његов исход, није у ствари предодређено? Нама нешто изгледа као вероватноћа зато што не знамо извесно шта ће бити. То што нешто не знамо, можда не можемо знати (и никада нећемо знати?!) не значи да нешто не постоји.
Са друге стране, знамо да свака појава има свој узрок, и да су узроци другачији и последице би биле. Бар у нашем "опипљивом свету", који је кажу неки свет илузије. Како је ван света илузије не знам.
Да разговарамо о слободној вољи, слободи уопште?! ОК. За мене слобода може бити слобода за нешто ("позитивна" што би рекао Исаија Берлин), која зависи од мотива, што је Ози објаснио. Друга је слободан од нечега ("негативна" што би рекао Исаија Берлин). Тврдиш да си слободан од целог света, што ће рећи и сам од себе?!

Da nema slobode stvaranja-nijedno umetničko delo ni ikakvo inženjersko stvaranje ne bi videlo svetlost dana!
Imaginacija stvaraoca čini veoma slobodnim,a pojam društvene slobode s kojim ti barataš je asocijalno otuđenje,bunt antidruštveni,pustinjačenje...
Ja sam pre za umetničku slobodu (naravno da ima veze i s korelatima i okultnim...Zato i smeta svim vlastodršcima jer to ne mogu silom kontrolisati...)
Čovek je kauzalnog uma (jing jang)dok u stvarnosti nema dijalektike-stvarnost ne govori dvojno (ispromašivani Hegel...)-događaji se odvijaju
algoritamski AKAUZALNO...Dinamika mehanike to vektorski jednostavno objašnjava (Krsta baš i nema neke alate za crtanje,a i mrzi me-ko zna-zna...)

 

[NEREJ]

Ма да. Од Бергсона ја не читам него проучавам годинама сва његова дела. Од трајања и слободе воље ...до Два извора морала и религије. А та Бергсонова критика Платона коју си извукао из четврте књиге Стваралачке еволуције.. нема везе са тим твојим сировим реалистичким погледом на свет који покушаваш да пројектујеш .

Бергсон ту доказује његов кинематографски принцип интелигенције указујући да како у Антици , код Платона и Аристотела, тако и данас, време се третира на начин простора. Модерна наука је само увела више прецизности у исти поступак остајући у истој заблуди.

Какво време и вечност код Платона. Није ти Бергсон Хегел или Ниче па да можеш пројектовати на његову филозофију шта ти се ћефне као на шарено платно.

Kako ti proucavas sva njegova dela ( Bergsonova ) nije mi jasno. Ja u svojoj biblioteci imam njegovu Stvaralacku evoluciju , izdanje iz 1932 godine . Govorim o nasem prevodu. I , samo, da te upozorim - elektronske knjige, ili izdanja, su vecinom nepotpuna dela. Rade to ljudi, koji pojma nemaju - pa tako nema naslovnih i zavrsnih strana ( nema izdavaca, godine, ko je preveo, cesto ni strana ! ), srecom, ne bas svi. I kako da to ozbiljno upotrebis, tacnije, citiras ! Mozda zbog toga ti i izbegavas citate !

I , pusti Sopenhauera. On bio dovoljno bogat ( u materijalnom smislu ). Jesi li i ti ? Ako jesi, izvinjavam se. Mislim, zbog ovog materijalnog .