Лајбницова теодикеја

[Агарта]

Била је тема о монадологији, а сада да видимо и теодикеју. Налетео сам на овај став, са којим се углавном слажем, па га прво преносим.

TEODIKEJA

Pita se najpre, odakle zlo? Si Deus est, unde malum? Si non est, unde bonum? (Ako Bog jeste, odakle zlo? Ako ne postoji, odakle dobro?) Stari su uzrok zla pripisivali materiji, za koju su verovali da je nestvorena i nezavisna od Boga. Ali mi, koji verujemo da svako biće proističe iz Boga, gde ćemo mi naći izvor zla? Odgovor je da on mora biti tražen u idealnoj prirodi stvorenja, ukoliko je ta priroda obuhvaćena večnim istinama, koje su u Božijem razumu nezavisno od njegove volje. Jer valja smatrati da postoji izvorna nesavršenost u stvorenju pre greha, pošto je stvorenje suštinski ograničeno, dakle, i zato ne može sve da zna, te da se može prevariti i počiniti druge greške. Platon je u "Timaju" rekao da je razum, povezan sa nužnošću, izvor sveta. Drugi su Boga spojili sa prirodom. Možemo taj stav uzeti za razuman. Bog će biti razum i nužnost, tj. suštinska priroda stvari biće predemet razuma utoliko ukoliko se sastoji od večnih istina. Ali taj predmet je unutrašnji i nalazi se u božanskom razumu. I u tome je ne samo prvobitni oblik dobra, nego i još poreklo zla. To je region večnih istina, koje treba staviti na mesto materije, kad je reč o istraživanju izvora stvari. Ovaj region je idealni uzrok zla, takoreći isto koliko i dobra. (...) Zlo se može posmatrati u metafizičkom, fizičkom i moralnom smislu. Metafizičko zlo sastoji se u jednostavnoj nesavršenosti, fizičko zlo u patnji, a moralno zlo u grehu. Dakle, iako fizičko i moralno zlo uopšte nisu nužni, dovoljno je da budu mogući zbog večnih istina. Pošto ovaj ogromni region istina sadrži sve mogućnosti, onda treba da postoje beskraj mogućih svetova, kako bi zlo ušlo u veći broj njih i kako bi ga čak i najbolji od njih sadržavao. To je odredilo da Bog dopusti zlo. (...)

Čitava budućnost je, bez sumnje, određena. Pošto, međutim, ne znamo kakva je niti šta je predviđeno a šta odlučeno, treba da uradimo naš zadatak prema umu, koji nam je Bog dao i shodno prema pravilima, koje nam je Bog propisao, a posle toga treba da nam se duh odmara, prepuštajući Bogu brigu o uspehu, jer on će uvek učiniti najbolje, ne samo uopšte, nego i posebno za one koji istinski veruju u njega, tj. jedno poverenje koje se ni u čemu ne razlikuje od istinske pobožnosti, žarke vere i prave samilosti, i koja nam ne dozvoljavaju da izostavimo ništa od onoga što može zavisiti od nas, u odnosu na naš zadatak i njegovu službu. Tačno je, doduše, da ne možemo da mu služimo, jer njemu ne treba ništa. U našem govoru, međutim, služenjem nazivamo poušaj izvršenja njegove verovatzne volje, učestvujući u dobru, koje poznajemo i koje možemo doprineti. Jer uvek treba da pretpostavimo da je tome okrenuta i njegova volja, sve dok nam događaj ne pokaže da su postojali najviši razlozi, iako nama, možda nepoznati, koji su ga naveli da to dobro, koje smo tražili, podari nekom drugom, mnogo većem dobru, koje je sam izabrao, i koje uopšte neće ili neće propustiti da izvrši. (...) Dobro je međutim pokazati kako ta zavisnost slobodnih postupaka ne sprečava da u temelju stvari postoji čudesna "spontanost" u nama, koja u izvesnom smislu dušu u nekim njenim odlikama čini nezavisnom od "fizičkog uticaja" svih ostalih stvorenja. Ova dosada malo poznata spontanost, koja uzdiže našu vlast nad našim radnjama, koliko je moguće, predstavlja ishod "sistema prestabilisane harmonije.

Први пасус је сасвим коректан став, посебно ми се свиђа идеја о паралелним световима (узгред, можда буде једна тема о филозофским аспектима Загора где такође има паралелних светова). Сложио бих се са поделом на метафизичко, физичко и морално зло, и објашњењем.
Други пасус почиње сасвим јасном логичном истином да је будућност одређена. Што се мене тиче, то не види (односно негира) само онај ко не жели да то види. Оно за службу је такође сасвим коректно и чини ми се да видим утицај, или бар подударности са Бхагавадгитом. Лајбниц је био присталица изучавања источњачких култура. Дакле, овде видимо позивање на деловање невезано за резултат дела, што најзад није наше да одлучујемо. На крају се (бар овде) мало спетљао, пошто иначе посматра област (привидне, уочимо наводнике око спонтаности) слободне воље. Како ако је све већ одређено? Тако што не знамо како је одређено...

 

[NEREJ]

Ne slazem se, bas, sa tvojim razmisljanjima. Oko monada ( ako si alter ego ozimana ) nije bas tako sve jasno! Lajbnic, ako se pazljivo cita - jeste anticipacija nemacke klasicne filozofije. Ne bas u svemu. A sto se tiodiceje tice, koja ,bar se meni cini, kod Lajbnica nije vrhunska kategorija - mozda je B.Rasel u pravu, mozda, kada je rekao - " Ovaj je argument ocevidno zadovoljio prusku kraljicu. Njeni su kmetovi i dalje trpeli zla, dok je ona i dalje uzivala u dobru, i bilo je vrlo utesno slusati uveravanje jednog filozofa kako je to posteno i pravo ". Nije to sustina Lajbnicove filozofije, ali eto, oko tiodiceje , Rasel je dobio dobar razlog da da ovaj komentar. Kao i ti meni, da navedem misao Rasela.

 

[fisherman1]

Ne slazem se, bas, sa tvojim razmisljanjima. Oko monada ( ako si alter ego ozimana ) nije bas tako sve jasno! Lajbnic, ako se pazljivo cita - jeste anticipacija nemacke klasicne filozofije. Ne bas u svemu. A sto se tiodiceje tice, koja ,bar se meni cini, kod Lajbnica nije vrhunska kategorija - mozda je B.Rasel u pravu, mozda, kada je rekao - " Ovaj je argument ocevidno zadovoljio prusku kraljicu. Njeni su kmetovi i dalje trpeli zla, dok je ona i dalje uzivala u dobru, i bilo je vrlo utesno slusati uveravanje jednog filozofa kako je to posteno i pravo ". Nije to sustina Lajbnicove filozofije, ali eto, oko tiodiceje , Rasel je dobio dobar razlog da da ovaj komentar. Kao i ti meni, da navedem misao Rasela.

Ma,da,samo što se Raselova cinićna opaska odnosi na slobodno izražavanje volje u kontekstu nezatvorenih strukturisanih sistema ...
Ne treba generalizovati ili uopštavati Raselovo mišljenje jer se i on grozio takvog uopštavanja...Iako je visoko cenio Okama,znao je
veoma dobro za slabosti dedukcija i jezika...Valja u tom smislu odbaciti Lajbnicovo učenje kao i svako ex mahina učenje.

 

[NEREJ]

Ja uvek pokusavam da pazljivo citam. Nije slucajno, sto sam dva puta , kada sam citirao Rasela rakao - mozda . Nije slucajno ! To mozda ima tezinu, odredjenu, ali sam, prosto, to rade svi, ( zlo ) uputrebio citat, jer mi se cini da odgovara. Inace, mnogi filozofi su Raselu zamerili zbog tog misljenja. Prosto, eto, sam i ja spao na te grane. Mislim, mrzi me vise, da sam smisljam - lakse je ali i postenije uvek pozvati se na nekog . Ili , teze ? Ne znam ni sam. Samo znam da su mnogi pre nas mnogo rekli. I neposteno, mislim, bilo bi da njihovo misljenje - sebi dodam ( mislim , kao ja najpametniji ). Sve su neki pre nas rekli. Postenje, i obrazovanje i jeste u tome - da se prizna da su drugi rekli ! Neki drugi, jesu bili pametniji od nas. Posteno je to priznati, makar, poput mene, citirajuci ih.

 

[oziman]

Зашто потежете Расела овде , математичара, који је морао ићи у бисокоп мислећи да ће можда тако схватити поенту Бергсонове аналогије о "кинематогафском принципу интелигенције".

Довољно је погледати Раселове "критике Бергсона у тој његовој "Историји западне филозофије" и све ће вам бити јасно.

А узгред, управо је то дело оно што је од Расела произвело назови "познатог филзофа" иако тај математичар нема много везе са филозофијом. Пустите ту баналну историју коју је написао и погледајте неко његово "озбиљно дело". Гомила којештарија. Али ово није тема о Раселу.

Што се тиче Лајбницове Теодицеје где он доказује да је овај свет "најбољи од свих могућих светова", њу не треба узимати у руке пре него што се прочита Волтеров "Кандид",

Овде сам писао о Кандиду
http://forum.krstarica.com/entry.php/28056-Volter-Kandid-ili-optimizam

Наравно, као и код Монадологије и у Теодицеји могу се наићи на вредне мисли , али изнетих само симболично, из те Лајбницове интуиције која је много пре открића идеализма наслутила неке истине ...а које он није успео претворити у јасну филозофију.

 

[fisherman1]

Ja uvek pokusavam da pazljivo citam. Nije slucajno, sto sam dva puta , kada sam citirao Rasela rakao - mozda . Nije slucajno ! To mozda ima tezinu, odredjenu, ali sam, prosto, to rade svi, ( zlo ) uputrebio citat, jer mi se cini da odgovara. Inace, mnogi filozofi su Raselu zamerili zbog tog misljenja. Prosto, eto, sam i ja spao na te grane. Mislim, mrzi me vise, da sam smisljam - lakse je ali i postenije uvek pozvati se na nekog . Ili , teze ? Ne znam ni sam. Samo znam da su mnogi pre nas mnogo rekli. I neposteno, mislim, bilo bi da njihovo misljenje - sebi dodam ( mislim , kao ja najpametniji ). Sve su neki pre nas rekli. Postenje, i obrazovanje i jeste u tome - da se prizna da su drugi rekli ! Neki drugi, jesu bili pametniji od nas. Posteno je to priznati, makar, poput mene, citirajuci ih.

Nesporno.Međutim,ne bih baš da se ubijam od citata.Slabo sam ja nešto smislio na ovom svetu-možda poneku misao malo pomerio...Ne plaši se da govoriš svojim rečima-to što sam rekao je interpretacija Rasela...
A inače,idealistima,kao što je vidljivo ()baš ne godi jer je i Lajbnica i Bergsona,pa i onog Šuberta,pardon,Šopenhauera strpao u jedan koš-mada je svako od njih imao svoje zaokruženo -perpetum mobile-
viđenje sveta...A perpetum mobile ni jedan da proradi!

 

[ristob]

@oziman

Boze daj mi mir da prihvatim ono sto ne mogu promijeniti, snagu da promijenim ono sto mogu, i mudrost da prepoznam razliku medju njima.

Više ima filozofije u ovim riječima nego u svim djelima tvojih filozofa pesimista ili bilo kog čovjeka pesimiste.

U tom pogledu evo ti i riječi supruge Rokija Marćana (prethodno bila supruga Artura Milera).

Sportisti su divni ljudi. Puni su volje i optimizma. A nijesu pesimisti ko intelektualci.

 

[NEREJ]

Зашто потежете Расела овде , математичара, који је морао ићи у бисокоп мислећи да ће можда тако схватити поенту Бергсонове аналогије о "кинематогафском принципу интелигенције".

Довољно је погледати Раселове "критике Бергсона у тој његовој "Историји западне филозофије" и све ће вам бити јасно.

А узгред, управо је то дело оно што је од Расела произвело назови "познатог филзофа" иако тај математичар нема много везе са филозофијом. Пустите ту баналну историју коју је написао и погледајте неко његово "озбиљно дело". Гомила којештарија. Али ово није тема о Раселу.

Што се тиче Лајбницове Теодицеје где он доказује да је овај свет "најбољи од свих могућих светова", њу не треба узимати у руке пре него што се прочита Волтеров "Кандид",Овде сам писао о Кандиду
http://forum.krstarica.com/entry.php/28056-Volter-Kandid-ili-optimizam

Наравно, као и код Монадологије и у Теодицеји могу се наићи на вредне мисли , али изнетих само симболично, из те Лајбницове интуиције која је много пре открића идеализма наслутила неке истине ...а које он није успео претворити у јасну филозофију.

Kod tebe je sve obrnuto, ako ni zbog cega, onda iz inata. Prvo starost, pa posle radjanje ! Kako moze da se razume kritika nekog dela a da se nije procitalo samo delo ? Bice da prvo treba procitati Lajbnica, razumeti ga, pa onda Volterovu kritiku .

 

[Timosten]

Samo znam da su mnogi pre nas mnogo rekli. I neposteno, mislim, bilo bi da njihovo misljenje - sebi dodam ( mislim , kao ja najpametniji ). Sve su neki pre nas rekli. Postenje, i obrazovanje i jeste u tome - da se prizna da su drugi rekli ! Neki drugi, jesu bili pametniji od nas. Posteno je to priznati, makar, poput mene, citirajuci ih.

Bravo!

 

[Агарта]

Ne slazem se, bas, sa tvojim razmisljanjima. Oko monada ( ako si alter ego ozimana ) nije bas tako sve jasno! Lajbnic, ako se pazljivo cita - jeste anticipacija nemacke klasicne filozofije. Ne bas u svemu. A sto se tiodiceje tice, koja ,bar se meni cini, kod Lajbnica nije vrhunska kategorija - mozda je B.Rasel u pravu, mozda, kada je rekao - " Ovaj je argument ocevidno zadovoljio prusku kraljicu. Njeni su kmetovi i dalje trpeli zla, dok je ona i dalje uzivala u dobru, i bilo je vrlo utesno slusati uveravanje jednog filozofa kako je to posteno i pravo ". Nije to sustina Lajbnicove filozofije, ali eto, oko tiodiceje , Rasel je dobio dobar razlog da da ovaj komentar. Kao i ti meni, da navedem misao Rasela.

Помало сам несмотрено ушао у причу о Лајбницу, наћи ћу времена једном да га ишчитам. Једноставно, видео сам став који ми се свидео, у смислу да се слаже с неким мојим ставовима, и пренео.
На основу мојих скромних знања сложио бих се да је Лајбниц претеча. Што се тиче онога о краљици, у својим флозофирањима и разматрањима друштвених односа имао сам термин тренутно успешнија (нација, класа...). Дакле, пруска краљица је тад на врху, што се може изменити, и изменило се. Свет јесте најбољи од могућих, јер да нема зла, како га и Лајбниц описује, не би било подстрека за развој, били бисмо глупи (и срећни). Некако се сетим оног старог филма Времеплов где човек дође милиона година касније међу Елое који живе у рају. Неко упадне у бујицу, и нико се не помера да га спасе. Нема осећаја о опстанку. Покађу му књиге које се распадају - све имају, што би нешто знали!? Некако су ми Морлоци онда били дражи, иако канибали, јер они су барем делатни. Мада, не кажем да не бих био на страни Елоа, одабит страна зависи од идентитета, а идентитет некако иде за оним што нам је есететски ближе, узорно макар на најповршнији начин...
Ова теодицеја ми се једноставно више свиђа од уобичајених хришћанских превртања о "слободној вољи", Богу који не би волео да има роботе и слично... Мада је и Лајбниц био хришћанин, син пастора ако се не варам, није ишао тим наизглед лакшим путем - лакшим јер је утабан ауторитетима који рако објаснише ствари.

Boze daj mi mir da prihvatim ono sto ne mogu promijeniti, snagu da promijenim ono sto mogu, i mudrost da prepoznam razliku medju njima.

Овде је истина, ако се то може рећи. Кинези би знали рећи - ако имаш нерешив проблем, нема шта да се нервираш. Ако је проблем решив, реши га а не кукај...

Sportisti su divni ljudi. Puni su volje i optimizma. A nijesu pesimisti ko intelektualci.

Има разних спортиста, али начелно се слажем.
Проблем данашњих интелектуалаца је што сумњи подређују и аксиоме. Нека се сумња у сваку догму, зилион пута сам већ улазио у разне конфликте по том питању. Али живот је аксиом у смислу да онај ко се не бори за њега неће имати прилику да ствара реалност, ако он још и може, дугорочно опстаје само оно што остави потомство и услове за његов опстанак и развој.

 

[NEREJ]

Ma, da, teodiceja ( = dokazivanje bozije pravednosti ) jeste termin koji je Lajbnic uveo u filozofiju. Drugo je pitanje koliko je taj termin temelj njegove filozofije. No, nista zato, i jedan Hegel je pisao da je svetska istorija potpuno opravdanje boga u istoriji, verovatno, povodeci se za Lajbnicom. Ali kada se dodje na teren slobode ( ljudske ! ), recimo, drugacije se razmislja, mislim.

 

[Агарта]

Јеси ли сигуран? Хоћу рећи не знам за сам термин.
Оправдавање постоји одавно. Још је Епикур причао како не може Бог бити истовремено добар и свемогућ. Хришћанска теологија скоро од почетка оправдава Бога (истина на другачији начин, што сам већ рекао)... Ако је некоме занимљива дигресија - Јулијан Апостата који је хтео вратити паганство у Рим је знао напамет Библију; било му је лако да налази контрадикције које су касније црквени мудраци пеглали. Тако да је можда он претеча теологије.

 

[Timosten]

Помало сам несмотрено ушао у причу о Лајбницу, наћи ћу времена једном да га ишчитам. Једноставно, видео сам став који ми се свидео, у смислу да се слаже с неким мојим ставовима, и пренео.
На основу мојих скромних знања сложио бих се да је Лајбниц претеча. Што се тиче онога о краљици, у својим флозофирањима и разматрањима друштвених односа имао сам термин тренутно успешнија (нација, класа...). Дакле, пруска краљица је тад на врху, што се може изменити, и изменило се. Свет јесте најбољи од могућих, јер да нема зла, како га и Лајбниц описује, не би било подстрека за развој, били бисмо глупи (и срећни). Некако се сетим оног старог филма Времеплов где човек дође милиона година касније међу Елое који живе у рају. Неко упадне у бујицу, и нико се не помера да га спасе. Нема осећаја о опстанку. Покађу му књиге које се распадају - све имају, што би нешто знали!? Некако су ми Морлоци онда били дражи, иако канибали, јер они су барем делатни. Мада, не кажем да не бих био на страни Елоа, одабит страна зависи од идентитета, а идентитет некако иде за оним што нам је есететски ближе, узорно макар на најповршнији начин...
Ова теодицеја ми се једноставно више свиђа од уобичајених хришћанских превртања о "слободној вољи", Богу који не би волео да има роботе и слично... Мада је и Лајбниц био хришћанин, син пастора ако се не варам, није ишао тим наизглед лакшим путем - лакшим јер је утабан ауторитетима који рако објаснише ствари.

Ja bih mogao samo da ti kazem svaka cast na intelektualnoj zrelosti i postenju ( da ne kazem samokritici). Ovakav odgovor dolikuje jednom intelektualcu.

Mozda zvuci pretenciozno, ja sad dajem nekom,tamo neke ocene i pohvale, ne radi se o tome, radi se o vidjenju neceg sto je na ovom forumu retkost,
da me ne shvatite pogresno.

 

[NEREJ]

Јеси ли сигуран? Хоћу рећи не знам за сам термин.
Оправдавање постоји одавно. Још је Епикур причао како не може Бог бити истовремено добар и свемогућ. Хришћанска теологија скоро од почетка оправдава Бога (истина на другачији начин, што сам већ рекао)... Ако је некоме занимљива дигресија - Јулијан Апостата који је хтео вратити паганство у Рим је знао напамет Библију; било му је лако да налази контрадикције које су касније црквени мудраци пеглали. Тако да је можда он претеча теологије.

Da, da, za termin sam siguran da ga je Lajbnic uveo ( teodiceja ). A ti si vec u uvodnom postu to izneo. A, u teologiji, ne znam sta je ko pisao, niti me to i interesuje.

 

[Vitali]

Други пасус почиње сасвим јасном логичном истином да је будућност одређена.

Buducnost ne moze da bude odredjena, jer postoji slobodna volja.

 

[oziman]

Buducnost ne moze da bude odredjena, jer postoji slobodna volja.

Нити постоји будућност , нити постоји слободна воља.

Што се тиче времена.. изван опажајуће свести, изван појавног света нема нити прошлости, нити садашњости нити будућности.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/260660-Bergson-Trajanje-i-istovremenost?p=9539049&viewfull=1#post9539049

Што се тиче слободне воље..нема слободне воље у деловању.
http://forum.krstarica.com/showthread.php/286498-Sloboda-volje?p=9856283&viewfull=1#post9856283

 

[Vitali]

Нити постоји будућност

Proslost je ono sto je bilo, sadasnjost je ono sto je sada, a buducnost ono sto ce biti. To je zdrav razum.

, нити постоји слободна воља.

Postoji mogucnost za slobodnu volju i u misljenju i u delovanju. Jedino ako nisi umno na nivou kamena ili biljke, onda nemas slobodnu volju.

 

[oziman]

Proslost je ono sto je bilo, sadasnjost je ono sto je sada, a buducnost ono sto ce biti. To je zdrav razum.

Nije. То је заблуда коју је филозофија давно разоткрила као такву. Ти појмови означавју једну линију у простору подељену на три дела а које тако називаш. Нема ту ни "в" од времена. Врмее је нешто својевсрно. Време је интуицуја.
И да. Оно што је за тебе здрав разум... у филозофији је исто што и незнање. Има ли шта здраворазумскије од тога да се Сунце окреће око Земље рецимо...Јер то је очигледно..то сви виде. Па опет није тако. Исто је и са овим.
Иако је теби здраворазумско то да је време линија подељена на три дела... то ипак то није тако. Шта више невероватно дас све до Бергсона људи нису приметили да није тако.

Postoji mogucnost za slobodnu volju i u misljenju i u delovanju. Jedino ako nisi umno na nivou kamena ili biljke, onda nemas slobodnu volju.

Слобода воље не постоји. То није хипотеза него ФАКТ. А ја немам намеру да сваком овде појединачно разбијам његове заблуде...које су опште...нажалсот. Дао сам ти линк о слободи воље. Прочитај тај кратак пост ..па се овде врати са мишљењм да слободна воља постоји.

 

[Vitali]

Време је интуицуја.

Vreme je sistem kojim se meri trajanje necega. Nema tu nicega intuitivno. Ne odredjuje se intuicijom ko je pobedi u trci na 100 metara, nego stopericom.

Оно што је за тебе здрав разум... у филозофији је исто што и незнање

Da, u filoZofiji. (filo- naklonost, prijateljstvo, zofos- mrak, metaforicki: neznanje, glupost). Filosofija je racionalizam i logika, jer su ta dva neophodna za argumentaciju, a ona je neophodna za traganje za istinom, a filosofija je to- traganje za istinom. Bergson je odbacivao racionalizam, samim tim on uopste nije ni bio filosof.

Слобода воље не постоји.

Sloboda volje postoji. To je FAKT. Covek ima slobodu da hoce sta hoce.

 

[oziman]

Vreme je sistem kojim se meri trajanje necega. Nema tu nicega intuitivno. Ne odredjuje se intuicijom ko je pobedi u trci na 100 metara, nego stopericom.

Мерити можеш једино линију у простору. Време не можеш мерити а да га при томе не претвориш у линију и тиме измениш његову суштину. Оно што штоперица мери није време већ простор. Оно што ти зоцвеш "време" мислећи на линију подељну на три дела... није време него простор.

Da, u filoZofiji. (filo- naklonost, prijateljstvo, zofos- mrak, metaforicki: neznanje, glupost). Filosofija je racionalizam i logika, jer su ta dva neophodna za argumentaciju, a ona je neophodna za traganje za istinom, a filosofija je to- traganje za istinom. Bergson je odbacivao racionalizam, samim tim on uopste nije ni bio filosof.

Ма немој.

Sloboda volje postoji. To je FAKT. Covek ima slobodu da hoce sta hoce.

То није факт него заблуда. Не можеш хтети шта хоћеш. Не можеш ево овог трена устати и отићи дубити на галви... јер немаш довољно јак мотив за то. Значи иако можеш ако хоћеш..немаш ту слободу да то хоћеш- Мораш сачекати мотив.

пс. Видим ја да си ти овде залутао са форума "релиигја" па мсилиш да и овде на филозофији можеш на тај начин једноставо просути догму и то називати "знање".
Те твје црквене догме можеш окачити мачку о реп. тамо где је том "знању" савршено место.

 

[fisherman1]

Intuicija je osećanje znanja...Osećati znanje vremena je kao slutiti ga...
Pa,dobro...Ozi neka ga sluti,a nama kom treba da znamo-mi ćemo to između tri dimenzije prostora kao četvrtu dimenziju-ZNATI
I RAČUNATI...Vreme je ,dakle četvrta komponeta prostora-kretanje prostora!
(Kroz teoriju struna ovo Ajnštajnovo tumačenje je još jasnije,ali i ovo je dovoljno...Bez IMAGINACIJE teže shvatiti...)

 

[Агарта]

Proslost je ono sto je bilo, sadasnjost je ono sto je sada, a buducnost ono sto ce biti. To je zdrav razum.


Postoji mogucnost za slobodnu volju i u misljenju i u delovanju. Jedino ako nisi umno na nivou kamena ili biljke, onda nemas slobodnu volju.

Мени овде садашњост делује највише проблематична. Иначе, мој поглед на време (уопште димензије) је најсличнији Лавкрафтовом. Ако буде тема о томе, биће на НПИМ.
Постоји могућност за слободно деловање, али одакле иде побуда?! Нико не може воду спречити да се тече, истиче, слива се... јел. Што кажу мајстори зидари (или шта су већ) кад се боре против влаге - вода увек нађе пут. Али шта усмерава воду?! Не бих рекао да се усмерава сама, независно од конфигурације терена...

 

[Агарта]

Buducnost ne moze da bude odredjena, jer postoji slobodna volja.

Можеш ли доказати постојање слободне воље?!
(Ако си верник, зар те не импресионира могућност објашњења зла на свету без те глупаве приче о Адаму и јабукама...)

 

[krinka5]

пс. Видим ја да си ти овде залутао са форума "релиигја" па мсилиш да и овде на филозофији можеш на тај начин једноставо просути догму и то називати "знање".
Те твје црквене догме можеш окачити мачку о реп. тамо где је том "знању" савршено место.

Ne može dogme okačiti mačku o rep jer nema dovoljno motiva a i da ima dovoljno motiva mačak se negde zavukao pa ga nema . Covi gde si, Covi !!!

 

[fisherman1]

Можеш ли доказати постојање слободне воље?!
(Ако си верник, зар те не импресионира могућност објашњења зла на свету без те глупаве приче о Адаму и јабукама...)

Dokaz su postojanje superpozicije i pozicije!
Ko to pobija-pobija celu kvantnu fiziku... (Prosto mu bilo)