KVIZ ZNANJA

UTEHA

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.

I dok miso spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, čebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
Obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.
 
Dis

...''Tako sam bio kažnjen - prvo, jer nisam znao da je čovek smo trunka u Božjoj ruci i da je smešno ako on u životu nije sama poniznost - drugo, što nisam znao da je naša presveta vera čista i naprosto čista ljubav: ako dakle u nešto sumnjaš, odluči se uvek za onu stranu na koju ti ukazuje ljubav, prava i čista ljubav!''...

hint: Slovenac rodjen u 19. veku
 
ok :rumenko:

''...Ali sad je na zapadu za trenutak ugledao ''Pizgah'' i zapadni lanac. Tamo je bilo prostranije. Brda su se uzdizala uvis do sunca. Tamo je bilo širine za oko, zamagljene, suncem prožete daljine, gde se svet odmotava i otvara na svet, brežuljke i ravnice, na zapad. Zapad za želje, istok za dom....
- - - - - - - - - - - -
Ben je s naporom čitao, zastajući trenutak docnije da se zacereka. Tako, kao dete, predano je tapkao oko svih značenja, s namrštenom zadubljenošću. Žene su volele da ga gledaju kad se tako mršti i zadubljuje. Bio je nagao samo u ljutini i u hitim opštenjima sa svojim andjelom...''
 
Дакле?:)
 

Prilozi

  • PITANJE.jpg
    PITANJE.jpg
    66,5 KB · Pregleda: 14
Meša Selimović, Derviš i smrt?

Ovo je odgovor na citat koji je postavio @KURAJBER_SOFT.

Mada meni nije jasno da li je rešen prethodni zadatak, i ko treba da postavlja naredni. :think:

Sokolice pomagaj! :)
 
Poslednja izmena:
Ja ću postaviti naredni zadatak, jer ova igra i onako već 'dugo' stagnira. Nadam se da ponovo neće biti nekakve zabune! ;)

''Ubijati zbog ubistva je nesrazmerno veća kazna nego sam zločin. Ubistvo po presudi je nesrazmerno užasnije nego razbojničko ubistvo. Taj koga ubijaju razbojnici, bilo da ga kolju noću u šumi ili na drugi način, taj se, svakako, još do poslednjeg trenutka nada da će se spasti. Bilo je slučajeva da je već grlo presečeno, a on se još nada, ili beži, ili moli. A ovde te poslednje nade, s kojem je deset puta lakše umirati, nasigurno lišavaju; tu je presuda, i u tome što sigurno nećeš izbeći, u tome i jeste užasna muka i na svetu nema muke jače od te. Ko kaže da je ljudska priroda kadra da to izdrži i da sačuva zdrav razum? Čemu to izrugivanje odvratno, nepotrebno, uzaludno? Ne, sa čovekom se ne sme tako postupati...''
 
hvala dragi Antiriste ;);)

meni se učinilo da je citat iz monologa Porfirija Petroviča, tj. iz dijaloga njegovog sa Raskoljnikovim... Samo sam preletela citat, nisam se mnogo udubljivala, da budem iskrena....
mada odmah sam prepoznala pisca ;) ipak sam ja fan!!!

evo novog citata:
"...jer građani vole da promene vladaoca, misleći da će naći boljeg. Nadajući se boljem prihvataju se oružja da bi svrgli onoga ko je na vlasti. Poučeni iskustvom, uskoro uviđaju da im je gore nego ranije. To se dešava zbog druge, prirodne i redovne pojave, da vladalac, hteo ne hteo, uvek mora da vređa svoje nove podanike..."
 
dobro, pošto nema jevdokije, a stojimo u mestu već danima, evo novog zadatka

Pisac:
Srpski pisac, još kao srednjoškolac uhapšen iz političkih razloga i proveo izvesno vreme u zatvoru. To je opisao u jednom od svojih romana. Kasnije živeo u Engleskoj. Megaproduktivan kao pisac, autor nekoliko romana i čuvenog romana-reke, brojnih drama, eseja itd.
 
Poslednja izmena:
Macka

Dodji mi, lijepa macko, na grudi zaljubljene,
Uvuci kandze svojih sapa
I daj mi da na miru ronim u tvoje zjene,
Gdje metal se s ahatom stapa.

Kad prstima ti glavu milujem, prepun mira,
I gladim gipka ledja dlanom,
Kad ruka mi se slascu opija, dok ti dira
To tijelo naelektrisano,

Tad dragu svoju vidim u duhu. Oci njene,
Tvojima slicne, ljupka zvjeri,
Ostre kao sjecivo i hladne, motre mene,

I svuda oko nje treperi
Opojni zrak, a miris, gdje vreba propast cijela,
Lebdi joj oko smedjeg tijela.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top