Evo i ja ugrabih malo vremena da vam se javim, i to od moje velike bebe
.mali beban je super dobrica. Lepo rucka, lepo spava, ma beba za pozeleti. E da mi je cerkica bila takva beba ne bih znala sta cu od dosade
Evo da vam ukratko opisem moj porodjaj. Dakle, bio je planirani carski rez za 18.mart. Tog dana ujutro trebali smo ( muz i ja - ovde ocevi prisustvuju i carskom rezu, to se kao podrazumeva ) da se javimo oko 7:30h u bolnicu. Stigli smo na vreme ali oni su se malo preracunali jer je u to vreme vizita, tako da su nas smestili u sobu za porodjaj gde smo nas dvoje umirali od dosade sledecih sat vremena
. E onda je napokon stigla babica da prikljuci ctg i da stavi kateter ( to je sva priprema koja ovde postoji ). A onda je usledilo jos cekanja jer je u medjuvremenu isksla jos neka hitna operacija tako da umesto 11h mi smo stigli na red oko 12:45. Za to vreme babice su nas obilazile, izvinjavale se sto se kasni, nudile muza sa kafom, sokovima i sl... i onda oko 12:45 je stigao poziv iz sale da idemo dole
Muz gura jednu stranu kreveta, babica drugu i tako se nadjosmo u operacionoj sali. Tamo nas vec ceka citava ekipa, svi se pozdravljaju, predstavljaju sa imenom i funkcijom, svi ljubazni nasmejani, sale se sa mm kako mu je malo to odelo sto su mu dali da obuce...
, sve su svemu jedna vrlo opustena i prijatna atmosfera. Pitaju nas oboje da li se plasimo, mada znaju da je ovo 2. carski. Sledi davanje anestezije, spinalne, anesteziolog objasnjava proceduru i ako smo vec prosli kroz slicno, prvo lokalni anestetik pod kozu koji se jedva oseti a zatim i davanje anestezije koje se takodje jedva i oseti, sve u svemu vise boli obicno vadjenje krvi. Zatim sledi par minuta "najstrasnijeg" dela za mene a to je pocetak delovanja anestezije. Kako su mi objasniji posto je to jaka doza koja se daje odjednom, pocinje neki ruzan osecaj kao da mi manjka kiseonika, obliva me znoj... ali to prolazi vrlo brzo. Paravan je namesten, doktor krece u akciju, jedna babica sve snima kamerom... ja osetim da se nesto radi ali nista bolno i nista strasno, za to vreme svi caskaju, sale se i za 5-10 minuta stize i Filip
Doktor ga hvali kao je lep momak, predaje ga pedijatru koji ga odnosi na sto pored moje glave tako da ja sve pratim sta se njim desava. Tata "skracuje" pupcanu vrpcu, doktori ga hvale kako to profesionalno vec radi
, bebana brisu, pregledaju, govore kako je savrsen
umataju u cebence i daju tati u ruke da ga prinese meni.
Tu se nas troje mazimo dok se moj doca zabavlja sa usivanjem.
Posto je u operacionoj sali hladno, beban i tata idu gore u sobu sa porodjaj da me sacekaju, a ja posle usivanja moram jos sat vremena da "odlezim" u post-operativnoj prostoriji na monitoringu a onda im se i ja pridruzujuem.
Meni najstrasnije od svega je bilo to sa anestezijom i posle ruzan osecaj dok se ne povrati osecaj u nogama.
Kada je prestalo delovanje anestezije dobila sam jednu inekciju protiv bolova, i to na njihovo insistiranje i ako me nije mnogo bolelo. Posle vise nije bilo potrebe za istima i ako su me nudili. To isto vece sam sama sedela u krevetu, sutradan ujutro kada sam se "resila" infuzije i katetera otisla sam sama na tusiranje. Sestra me je pratila i cudila se kako hodam kao da predhodni dan nisam imala operaciju. Uvece je dosao moj doca da me obidje i kaze kada se tako super osecam da ujutro slobodno mogu kuci
Sve u svemu ja bih mogla svaki dan tako da se poradjam. Nadam se da ce i druge zenice koje idu na carski proci slicno.
Filip i ja vam saljemo veliki poljubac i pratimo vas i dalje i ako vise "ne pripadamo" ovom kutku
, al ništa!
, odma reko čika policajac! Malo mi glupkasto što sam koristila stomak da brzo izvadim pasoš
, ali je u NSu vađenje novih dokumenata nemoguća msilja, ljudi čekaju od 5 ujutru, ko ono za vize pre
... pojavim se par minuta ranije u cekaonici i kad me sestra prozove, ako cekam duze od 10-ak minuta, ona se izvinjava sto sam morala da cekam. 
