Ух...
Јуче поподне и навече Ана је била ужасно нервозна, ништа нисам стигла да урадим... Није какила цео дан па је мучио стомачић, а са друге стране, први пут да је цело поподне била сама са мном (таја почео да ради) па је и то узнемирило... Навече није хтела да заспи док нас није "сместила" у кревет (њен креветац је поред нашег кревета, тако да има добар поглед
)
А јутрос стока из топлана нису укључили грејање... Поново дан који се не уклапа у свакодневну рутину...
Ајде покушаћу да одговорим на сва питања редом:
1. порођај:
Када нам је бабица на вежбама причала да постоје потпуно безболне контракције нисам ни слутила да ће баш то мене да задеси. Иако је она нама описала како да их препознамо (теоретски сам то лепо знала) кад су се појавиле, мислила сам да је то зато што сам нервозна (ионако је порођај каснио у односу на предвиђени термин). Кад сам отишла на контролу, односно ЦТГ (то је као ЕКГ, само за бебине срчане тонове), што је обавезно сваки дан ако порођај касни и рекла да осећам напетост у стомаку, кад ме је докторка прегледала, рекла је да сам почела да се отварам и упутила ме у породилиште. Мој драги каже да сам кад сам изашла из ординације била тотално слуђена, што и јесам! То је било негде око пола 2.
У породилишту најпре сам провела неких 3 сата у "соби за припрему" (где се обављају све оне "одвратне" ствари пред порођај (бријање, клистрирање) ), да би ме око пола 5 сместили у "салу", тј. бокс. Одмах су ме прикључили на инфузију где додају и неке лекове да убрзају контракције (а ја и даље не осећам никакве болове!!! Да није ЦТГ-а, који прати и контракције и на коме видим да оне ЗАИСТА постоје, питала бих се шта уопште радим ту!) Болове сам почела да осећам након што су ми прокинули водењак (то је ваљда било негде око 5 или пола 6), тако да нисам сигурна да ли је оно што сам осећала контакције или напони. Знам само да ми је бабица у неком тренутку испразнила бешику (катетером), и да је након неког, за мене кратког времена, дошла бабица и рекла да крећемо у порођај!
У том делу су ми вежбе највише помогле, јер сам тачно знала шта и како треба да радим, тако да је сам порођај, односно истискивање бебе из порођајног канала трајало само два напона, односно пар минута. И, имам утисак да је Ана прокмечала пре него што је цела изашла напоље. Када су ми је показали онако крваву, са пупчаном врпцом која нас још увек повезује, ја сам била у тоталном шоку. Видела сам само црну косицу и морала да гледам између ногу да им потврдим да је девојчица! Онда су је однели на мерење, купање и повијање. А мени извадили постељицу (једним притиском на стомак, чак не ни много јаким). Постељица је била цела!
Након тога доносе ми мали бели смотуљак и стављају ми га на груди. Ја у још већем шоку, срећна до неба, а немам снаге ни да се радујем. Само сам јој додирнула ручице и прошапутала "злато мамино". Тај тренутак је нешто што се не може речима описати. Сазнање да је то мало живо биће до пре пар минута било део тебе, а сад је тако беспомоћно, и тотално зависи од тебе јер си му ти подарила живот... То је неописив осећај, али најлепши и најрадоснији и најсрећнији моменат у мом животу, дефинитивно!!!
Сад је следило ушивање ране (иако кажу да се епизиотомија не осети, ја сам била свесна кад су ме секли) и то ме је болело највише од свега. Напоне сам некако преживела, али ово је било УЖАСНО!!!
После тога су ме оставили на столу још два сата (уобичајена процедура!), где ме је ухватила таква дрхтавица да имам утисак да сам скакала по столу (такође нормална физиолошка реакција организма, пошто су мишићи били у максималном оптерећењу током порођаја, и сад се опуштају) која је трајала неких сат до сат и по, и онда ме одједном преплавио тала топлине...
Онда су ме одвезли у собу и само што су ме сместили у кревет, донели су ми мог малог анђела... Још један шок, јер сам очекивала да је до јутра нећу видети...
Иначе, породила сам се у 20 и 20 (што мој драги рече "занимљиво време").
2. неко ме питао како спава
Неких недељу дана је имала жељу да ноћу прави журке, била будна по 2-4 сата ноћу, хтела да се игра... Сад већ 3-4 ноћи буди се око 1-2, а затим око 6-7, што је супер, ако натави и убудуће тако... Синоћ је заспала тек око пола 1, кад смо и нас двоје легли, и пробудила се јутрос око 6 (при чему цело поподне и вече малтене није ни дремнула).
Кад спава преко дана могу масу послова обавити (типа опрати судове, скувати ручак, пропеглати пелене...). Кад је нервозна као јуче, не могу ништа. Кад је мучи стомачић, мени је мука, мени се плаче, јер јој не могу помоћи, али ни ту није толико страшно како људи причаку да не могу ни дању ни ноћу да спавају...
Све у свему, добра ми је беба, па да да Бог, да настави овако...
3. са млеком смо имали проблема, јер је почело да ми надолази кад су ме пустили из болнице, тако да смо недељу дана додавали и флашицу, али је она сама избацила... Јесте ми направила ранице (и то само због флашице!), али барем једе млеко које је за њу најбоље
и много сам срећна због тога.
Ух, расписах се...
Надам се да не замерате
Ако имате још питања, слободно, а ја ћу одговорити, кад стигнем
Пољубац од Ане и мене...
evo sad bas gledam koji datum mi odgovara,moram da zakazem za 4D i kod ginekologa,pa me malo zeza njihov bozic,tad nerade nekoliko dana a meni bi bas tada odgovaralo 
jer ti veliki stomacic? 
) je:
eto nadjosmo vezu hvala Bogu... 
jedva cekam da odem i da vidim Maki ponovo na UZu makar i obicnom, a ne 4D... 
Valjda ovo mracno vreme...
drago mi je zbog tebe 
U koliko sati imas ultrazvuk?
Stavi slikicu stomacica 
jedva cekam
