sokvisnja
Iskusan
- Poruka
- 5.908
Не да није страдао од тајне руке правде, него је страдао од сопствене мафије коју није исконтролисао. Његов је био земунски клан, јер свака власт воли да има инстант мафију која ће им бити на располагању за све оно што држава не сме радити. Имају и данас, али када неко порасте превише, онда се сасече. Отуд циркус са Беливуковим кланом.
Иначе све што је чињено није смело ни Ђинђића да кошта главе. Јер то је катастрофа, наравно за његову породицу, али и за нашу државу. Јер шта говори када држава не може да заштити премијера, говори да смо гори од банане.
А то смо били. Јер су наше тајне службе, уместо да се боре против мафије, јуриле Ратка и Радована. Јер су сви затварали очи пред почетком приватизационе пљачке. Нису се бавили многим другим стварима. Неки кажу да је земунски клан био неуништив, да је био толико јак, а онда након Ђинђићевог убиства расформираше их за пар дана.
Иначе Ђинђићева заоставштина је и та да је он створио услове да се 2008. године они против којих се борио, врате на власт. Јер реално Ђинђић ни у једном тренутку није био популаран у народу. Он није био лице које се супротставило Слоби на изборима 23. септембра 2000. године, то је био Коштуница. Зато што је и Ђинђић знао да је из његовог претходног политичког рада, народ Србије не може да подржи ту либерално-левичарску-грађанску опцију, посебно не што долази заједно са новом групом лешинарских тајкуна. Али је Зоран итекако знао да после 5. октобра без проблема преузме све полуге власти. И он је правио такве компромисе где је једино било битно да се не изгуби власт. У то име долази и 2008. година и да би се спречила коалиција радикала и СПС-а, долази до невероватног "помирења" ДС и СПС.
Две странке које су се директно оптуживале да су једна другој убиле лидера, обе су показале прагматичност и еластичност када је у питању грабљење власти. Тако да је крвави ДС опрао крвави СПС.
Углавном, данас се много више људи гади Ђинђића, више цени Милошевића. Ја не волим ни једног ни другог, оба култа су дубоко поремећена, јер ниједан од њих двојице није задужио Србију нечим добрим да бисмо их се сећали по добру.
To kazes, sluzbe bile zauzete jurenjem Ratka i Radovana, pa zato nisu zastitile Djindjica? O Boze.
Danas se zna, a i tada se znalo, da do 5. oktobra nije moglo da dodje da bezbedonosno-vojno-policijske-mafijaske strukture oko Slobe nisu otkazale poslusnost svom gospodaru. Da toga nije bilo, uz kriticnu masu ljudi, i otpor rezima, doslo bi do krvavih sukoba. Onog trenutka kada su otkazale poslusnost, sklopile su dil sa novim vlastima i pakt o nenapadanju. To ne abolira DOS (ne Djindjica samo) od odgovornosti, ali objasnjava zasto nikada nije doslo do 6. oktobra.
Ali, jedini medju njima koji je prekrsio taj dogovor i imao hrabrosti da to uradi je bio Djindjic. Da je hteo da vlada, krade i ima ljubav naroda krio bi se iza zakona kao Kostunica, pa bi ga danas branio Vladeta sa "isporucio bi Slobu i Kostunica, nego hteo je sve po zakonu". Citaj: nikad.
Otuda tolika mrznja SPS-ovaca prema Djindjicu, jer su strasno uvredjeni, kako je moguce da je neko njih tako izigrao. Mi ti pomogli da dodjes na vlast, a ti bi sada nas u Hag i da pocistis drzavu od nasih ljudi.
Zato je prevrtljivac i najvece zlo koje je hodalo i otuda tolika propaganda o coveku koji je opet ponavljam, toliko kratko vladao u sirokoj koaliciji koji i da je hteo za te dve godine nije mogao toliko lose da ucini.
Ali se ispostavilo, da niko posle njega, nije vise imao hrabrosti da vuce teske a nepopularne poteze. Njegova zrtva je uzaludna, jer je ucinio to za narod i ljude koji vise vole da se uljuljkuju u svojim zabludama i imaju vlast koja vise nego spremno jedva ceka da im stare strukture otrkrivaju kombinacije za izvlacenje novca uz pakt o nenapadanju. To je modus operandi i on je tu bio samo jedna anomalija.